Glioral® 80mg tableta

Glioral tablete se koriste u terapiji insulin nezavisnog diabetes mellitus-a (tip 2), kada režim ishrane, fizička aktivnost i smanjenje telesne mase nisu dovoljni za kontrolu glukoze u krvi.

Doziranje:

• Početna doza

  Ukupna dnevna doza može varirati od 40 do 320 mg. Dozu treba prilagoditi individualnim potrebama pacijenta. Terapiju započeti dozom od 40-80 mg (1/2 – 1 tableta) dnevno i povećavati dok se ne postigne zadovoljavajući terapijski odgovor tj. kontrola glikemije. Pojedinačna doza ne treba da bude veća od 160 mg (2 tablete). Kada su neophodne veće doze, lek Glioral treba uzimati 2 puta dnevno uz glavne obroke.

  Kod gojaznih pacijenata ili onih koji ne pokazuju odgovarajući terapijski odgovor na lek Glioral, može biti neophodna dodatna terapija.

• Prelazak sa lečenja nekim drugim oralnim antidijabetikom na lečenje lekom Glioral, 80 mg, tablete

  Lek Glioral se može primeniti umesto drugih oralnih antidijabetika.

  Pre prelaska na lek Glioral mora se uzeti u obzir doza i poluvreme eliminacije prethodno primenjivanog leka.

  Uglavnom nije potreban prelazni period. Započinje se sa dozom od 40 – 80 mg (1/2 – 1 tableta). Doza leka se prilagođava terapijskom odgovoru tj. koncentraciji glukoze u krvi kako je prethodno opisano.

  Pri prelasku sa lečenja antidijabetikom iz grupe derivata sulfoniluree sa produženim poluvremenom eliminacije, prelazni period od nekoliko dana bez lečenja može biti potreban, da bi se izbeglo aditivno dejstvo dva leka koje može da prouzrokuje hipoglikemiju.

• Kombinovano lečenje sa drugim antidijabeticima

  Lek Glioral se može primenjivati u kombinaciji sa bigvanidima, inhibitorima alfa-glukozidaze i insulinom.

  Kod pacijenata kod kojih se primenom leka Glioral ne postiže zadovoljavajući terapijski odgovor, može se uvesti istovremena terapija insulinom pod strogim medicinskim nadzorom.

  Posebne populacije

  Stariji pacijenti:

  Lek Glioral treba propisivati koristeći isti režim doziranja kao kod pacijenata mlađih od 65 godina.

  Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega:

  Kod pacijenata sa blagim i umerenim oštećenjem funkcije bubrega može se primeniti isti režim doziranja kao i kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega, uz pažljivo praćenje pacijenta. Ovi podaci potvrđeni su u kliničkim studijama.

  Pacijenti sa rizikom od hipoglikemije:

  • pothranjeni ili neuhranjeni pacijenti;

  • pacijenti sa teškim ili loše kompenzovanim poremećajem endokrinog sistema (hipopituitarizam, hipotireoidizam, adrenokortikalna insuficijencija);

  • pacijenti kojima je prekinuta dugotrajna terapija kortikosteroidima i/ili terapija velikim dozama kortikosteroida;

  • pacijenti sa teškim vaskularnim oboljenjem (teška koronarna srčana bolest, teška karotidna insuficijencija, difuzno vaskularno oboljenje).

  Preporučuje se minimalna početna doza od 40 mg do 80 mg.

  Pedijatrijska populacija:

  Bezbednost i efikasnost primene leka Glioral kod dece i adolescenata nije utvrđena. Nema odgovarajućih podataka.

  Način primene Oralna primena.

• Preosetljivost na gliklazid, druge derivate sulfoniluree, sulfonamide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Dijabetes mellitus tip 1.

• Dijabetesno prekomatozno stanje i koma, dijabetesna ketoacidoza.

• Teška insuficijencija bubrega ili jetre; u ovim slučajevima preporučuje se primena insulina.

• Lečenje mikonazolom (videti odeljak 4.5).

• Dojenje (videti odeljak 4.6).

Hipoglikemija

Terapiju gliklazidom treba propisati samo pacijentima koji redovno uzimaju hranu (uključujući i doručak). Važno je da pacijent redovno unosi ugljene hidrate zbog povećanog rizika od pojave hipoglikemije, ukoliko se obrok uzima kasno, ukoliko se konzumira neodgovarajuća količina hrane ili ako je hrana siromašna ugljenim hidratima. Postoji veća verovatnoća da dođe do hipoglikemije za vreme režima ishrane sa smanjenim unosom kalorija, nakon dugotrajne ili naporne fizičke aktivnosti, prilikom konzumiranja alkohola ili ako se koristi kombinacija hipoglikemijskih lekova.

Hipoglikemija se može pojaviti nakon primene derivata sulfoniluree (videti odeljak 4.8). U nekim slučajevima hipoglikemija može biti teška i produžena. Može biti neophodna hospitalizacija, kao i kontinuirana primena glukoze tokom nekoliko dana.

Neophodan je pažljiv odabir pacijenata, doze koja se koristi i neophodno je dati jasna uputstva pacijentima kako bi se smanjio rizik od nastanka hipoglikemijskih epizoda.

Faktori koji povećavaju rizik od pojave hipoglikemije:

• pacijenti odbijaju ili nisu u mogućnosti da sarađuju (posebno starije osobe);

• malnutricija, neredovni obroci, izostavljanje obroka, periodi gladovanja ili promene u načinu ishrane;

• poremećaj ravnoteže između intenziteta fizičke aktivnosti i unosa ugljenih hidrata;

• bubrežna insuficijencija;

• teška insuficijencija jetre;

• predoziranje gliklazidom;

• određeni endokrini poremećaji: poremećaji tiroidne žlezde, hipopituitarizam i insuficijencija nadbubrežne žlezde;

• istovremena primena alkohola ili nekih drugih lekova (videti odeljak 4.5.).

  Bubrežna insuficijencija i insuficijencija jetre

  Farmakokinetika i/ili farmakodinamika gliklazida može biti promenjena kod pacijenata sa insuficijencijom jetre ili teškom bubrežnom insuficijencijom. Hipoglikemijske epizode koje se javljaju kod ovih pacijenata mogu biti produžene, tako da je neophodno započeti sa odgovarajućom terapijom.

  Informacija za pacijenta

  Treba objasniti pacijentu i njegovoj porodici koji su rizici, simptomi (videti odeljak 4.8), lečenje i koja stanja mogu doprineti razvoju hipoglikemije.

  Neophodno je obavestiti pacijenta o značaju pridržavanja saveta o načinu ishrane, redovnoj fizičkoj aktivnosti i redovnom praćenju koncentraciji glukoze u krvi.

  Loša kontrola koncentracije glukoze u krvi

  Na održavanje optimalne glikemije kod pacijenata koji su na terapiji oralnim antidijabeticima mogu uticati: primena proizvoda koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) (videti odeljak 4.5), groznica (povišena telesna temperatura), trauma, infekcija ili hirurška intervencija. U nekim slučajevima može biti neophodna primena insulina.

  Kod mnogih pacijenata efikasnost hipoglikemijske terapije oralnim antidijabeticima uključujući gliklazid se smanjuje tokom vremena. To može biti uslovljeno pogoršanjem bolesti (dijabetesa) ili usled smanjenog odgovora na terapiju. Ovaj fenomen je poznat kao sekundarni neuspeh terapije koji se razlikuje od primarnog, gde se lek tj. aktivna supstanca pokazao neefikasnim kao lek prvog izbora. Pre nego što se zaključi da se kod pacijenta javio sekundarni neuspeh terapije, treba razmotriti adekvatno prilagođavanje doze leka uz proveru pridržavanja režima ishrane.

  Disglikemija (poremećaj koncentracije glukoze u krvi)

  Poremećaji koncentracije glukoze u krvi (uključujući i hipoglikemiju i hiperglikemiju) prijavljeni su kod pacijenata sa dijabetesom koji istovremeno koriste fluorohinolone, posebno kod starijih osoba. Zbog toga se preporučuje stroga kontrola koncentracije glukoze kod svih pacijenata koji istovremeno koriste gliklazid i fluorohinolone.

  Laboratorijski testovi

  Preporučuje se određivanje koncentracije glikoliziranog hemoglobina (koncentracije glukoze u venskoj plazmi natašte), u cilju procene kontrole glikemije. Takođe može biti korisna samokontrola glukoze u krvi.

  Lečenje pacijenata sa deficijencijom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD) derivatima sulfoniluree može dovesti do hemolitičke anemije. S obzirom na to da gliklazid pripada grupi derivata sulfoniluree, treba biti

  oprezan kod pacijenata sa deficijencijom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze i razmotriti primenu druge terapijske opcije lekovima koji ne pripadaju derivatima sulfoniluree.

  Pacijenti sa porfirijom

  Kod pacijenata sa porfirijom koji su koristili druge lekove iz grupe derivati sulfoniluree zabeleženi su slučajevi akutne porfirije.

  Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

  Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostakom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Lekovi koji će povećati rizik od pojave hipoglikemije

Kontraindikovane kombinacije

• Mikonazol (sistemska primena, oromukozalni gel): povećava hipoglikemijsko dejstvo sa mogućom pojavom simptoma hipoglikemije, ili čak i kome.

  Kombinacije koje se ne preporučuju

• Fenilbutazon (sistemska primena): povećava hipoglikemijsko dejstvo derivata sulfoniluree (istiskuje ih iz veze sa proteinima plazme i/ili smanjuje njegovu eliminaciju).

  Poželjno je primeniti neki drugi antiinflamatorni lek ili upozoriti pacijenta i naglasiti važnost samokontrole glikemije. Kada je neophodno, prilagoditi dozu gliklazida u toku i nakon primene antiinflamatornog leka.

  Alkohol: povećava hipoglikemijsku reakciju (inhibicijom kompenzatornih reakcija) koja može dovesti i do hipoglikemijske kome. Treba izbegavati alkohol i lekove koji sadrže alkohol.

  Kombinacije kod kojih je neophodan oprez

  Može doći do potenciranja dejstva na smanjenje koncentracije glukoze u krvi, i u skladu sa tim do hipoglikemije, kada se uzimaju neki od sledećih lekova: drugi antidijabetici (insulini, akarboza, metformin, tiazolidindioni, inhibitori dipeptil peptidaza-4, agonisti GLP-1 receptora), beta blokatori, flukonazol, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (kaptopril, enalapril), antagonisti H² receptora, inhibitori MAO, sulfonamidi, klaritromicin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi.

  Lekovi koji mogu dovesti do povećanja koncentracije glukoze u krvi

  Kombinacije koje se ne preporučuju

• Danazol: danazol ispoljava dijabetogeno dejstvo.

  Ukoliko je neophodna istovremena primena danazola i gliklazida, upozoriti pacijenta na moguće dijabetogeno dejstvo danazola i naglasiti značaj praćenja koncentracije glukoze u urinu i krvi. Možda će biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetika u toku i nakon terapije danazolom.

  Kombinacije kod kojih je neophodan oprez

• Hlorpromazin (neuroleptik): velike doze (>100 mg dnevno hlorpromazina) povećavaju koncentraciju glukoze u krvi (smanjivanjem oslobađanja insulina).

  Neophodno je upozoriti pacijenta na ovo i naglasiti značaj redovnog praćenja glikemije. Može biti neophodno prilagoditi dozu antidijabetika za vreme i posle lečenja neuroleptikom.

• Glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena: intraartikularni, dermalni i rektalni preparati) i tetrakosaktrin: povećavaju koncentraciju glukoze u krvi sa mogućom ketozom (smanjenjem tolerancije na ugljene hidrate delovanjem glukokortikoida).

  Neophodno je upozoriti pacijenta na ovaj efekat i naglasiti značaj praćenja koncentracije glukoze u krvi, posebno na početku lečenja. Može biti neophodno prilagođavanje doze gliklazida za vreme i nakon terapije glukokortikoidima.

• Ritordin, salbutamol, terbutalin: intravenska primena

  Povećana koncentracija glukoze u krvi usled beta-2 agonističkog dejstva.

  Treba naglasiti značaj praćenja koncentracije glukoze u krvi. Ukoliko je neophodno, pacijent se može prevesti na lečenje insulinom.

• Preparati koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum)

  Primena preparata koji sadrže kantarion smanjuje izloženost gliklazidu. Neophodno je naglasiti značaj praćenja koncentracije glukoze u krvi.

  Proizvodi koji dovode do disglikemije

  Kombinacije kod kojih je neophodan oprez

• Fluorohinoloni: u slučaju istovremene primene gliklazida i fluorohinolona neophodno je upozoriti pacijenta na rizik od disglikemije i naglasiti značaj praćenja koncentracije glukoze u krvi.

  Kombinacije koje treba razmotriti

• Antikoagulantna terapija (npr. varfarin):

  Derivati sulfoniluree mogu da dovedu do pojačanog dejstva antikoagulantnih lekova, tokom istovremene primene.

  Može biti neophodno prilagođavanje doze antikoagulansa.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni gliklazida kod trudnica ograničeni, iako postoji neki podaci o drugim derivatima sulfoniluree.

U ispitivanjima sprovedenim na životinjama gliklazid nije pokazao teratogeni efekat (videti odeljak 5.3)

Neophodno je uspostaviti adekvatnu kontrolu glikemije pre začeća, kako bi se smanjio rizik od nastanka kongenitalnih anomalija koje su u vezi sa nekontrolisanim dijabetesom.

Oralni hipoglikemici nisu pogodni; insulin je lek prvog izbora u terapiji dijabetesa tokom trudnoće. Preporučuje se da se oralna hipoglikemijska terapija promeni u insulinsku terapiju pre pokušaja začeća ili čim se trudnoća ustanovi.

Dojenje

Nije poznato da li se gliklazid ili njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko. Lek je kontraindikovan kod dojilja zbog mogućeg rizika od neonatalne hipoglikemije.

Lek Glioral nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, trebalo bi upozoriti pacijente na simptome hipoglikemije i da treba da budu oprezni ukoliko upravljaju vozilima ili rukuju mašinama, naročito na početku terapije.

Na osnovu iskustva sa gliklazidom zabeležena su neželjena dejstva navedena u nastavku. Najčešće neželjeno dejstvo je hipoglikemija.

Gliklazid, kao i drugi derivati sulfoniluree, može dovesti do hipoglikemije ako pacijent neredovno uzima obroke i naročito ako ih izostavlja. Mogući simptomi hipoglikemije su: glavobolja, intenzivna glad, mučnina, povraćanje, zamor, poremećaji spavanja, agitacija, agresija, slaba koncentracija, smanjena svest i usporene reakcije, depresija, konfuzija, poremećaji vida i govora, afazija, tremor, pareza, senzorni poremećaji, vrtoglavica, osećaj nemoći, gubitak samokontrole, delirijum, konvulzije, plitko disanje, bradikardija, pospanost i gubitak svesti, koji mogu da dovedu do kome i smrtnog ishoda.

Mogu se, takođe, uočiti i znaci adrenergičkog odgovora: znojenje, lepljiva koža, anksioznost, tahikardija, hipertenzija, palpitacije, angina pektoris i srčana aritmija.

Simptomi obično nestanu nakon unosa ugljenih hidrata (šećer). S druge strane veštački zaslađivači nemaju efekta u ovakvim stanjima. Iskustvo sa drugim derivatima sulfoniluree je pokazalo da se hipoglikemija može ponoviti iako su se primenjene mere pokazale efikasnim na početku.

Ako je hipoglikemijska epizoda teška ili produžena, čak i kada se privremeno kontroliše unosom šećera, neophodno je sprovesti hitnu medicinsku terapiju ili hospitalizaciju.

Ostala neželjena dejstva

Prijavljeni su gastrointestinalni poremećaji uključujući bol u stomaku, mučninu, povraćanje, dispepsiju, dijareju i konstipaciju. Ova neželjena dejstva se mogu izbeći ili umanjiti ako se gliklazid uzima uz obrok.

Sledeća neželjena dejstva se javljaju ređe:

• Poremećaji kože i potkožnog tkiva: osip, svrab, urtikarija, angioedem, eritem, makulopapularni osip, bulozne reakcije (kao što je Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza i autoimuni bulozni poremećaj), i u izuzetnim slučajevima osip uzrokovan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS).

• Poremećaji krvi i limfnog sistema: promene u krvnoj slici su retke. One mogu da uključuju anemiju, leukopeniju, trombocitopeniju, granulocitopeniju. One su obično reverzibilne nakon prekida primene gliklazida.

• Hepatobilijarni poremećaji: povećane vrednosti enzima jetre (AST, ALT, alkalna fosfataza), hepatitis (izolovani slučajevi). Ako se pojavi holestatska žutica treba prekinuti lečenje. Ovi simptomi obično nestaju nakon prestanka terapije.

• Poremećaji oka: mogu se pojaviti prolazni poremećaji vida, posebno na početku terapije, usled promena koncentracija glukoze u krvi.

Neželjena dejstva karakteristična za derivate sulfoniluree:

Kao i kod primene drugih derivata sulfonilureje uočeni su slučajevi eritrocitopenije, agranulocitoze, hemolitičke anemije, pancitopenije, alergijskog vaskulitisa, hiponatremije, povećane vrednosti enzima jetre pa čak i oštećenje funkcije jetre (npr. sa holestazom i žuticom) i hepatitis, koji su se povukli nakon prekida terapije derivatima sulfoniluree ili su u izolovanim slučajevima, doveli do životno ugrožavajuće insuficijencije jetre.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje derivatima sulfoniluree može izazvati hipoglikemiju.

Umereni simptomi hipoglikemije, bez gubitka svesti ili neuroloških znakova, moraju se korigovati unosom ugljenih hidrata, prilagođavanjem doze i/ili promenom režima ishrane. Treba nastaviti strogo praćenje pacijenta sve dok lekar ne bude siguran da je pacijent van opasnosti.

Moguće su teške hipoglikemijske reakcije, sa komom, konvulzijama ili drugim neurološkim poremećajima, koje se moraju lečiti kao urgentna stanja uz obaveznu hospitalizaciju.

Ukoliko je hipoglikemijska koma dijagnostikovana ili postoji sumnja da je do nje došlo, pacijentu je potrebno dati brzu i.v. injekciju 50 mL koncentrovanog rastvora glukoze (20 do 30%). Zatim treba primeniti kontinuiranu infuziju razblaženijeg rastvora glukoze (10%) brzinom koja je potrebna da se održi koncentracija glukoze u krvi iznad 1 g/L. Pacijente treba pažljivo posmatrati i nakon ovog perioda, a u zavisnosti od stanja pacijenta, lekar će odlučiti da li je potreban dalji monitoring.

Dijaliza nije efikasna kod ovih pacijenata zbog snažnog vezivanja gliklazida za proteine plazme.