ACARIZAX® 12SQ-HDM sublingvalni liofilizat
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Interakcije sa
Ograničenja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - ACARIZAX 12SQ
Lek ACARIZAX je indikovan kod odraslih pacijenata (18-65 godina) kod kojih je na osnovu istorije bolesti i pozitivnog ispitivanja osetljivosti na grinje iz kućne prašine (prick kožni test i/ili određivanje specifičnog IgE) dijagnostikovano najmanje jedno od sledećih stanja:
-
trajni, umereni do teški alergijski rinitis uzrokovan grinjama iz kućne prašine uprkos primeni lekova za ublažavanje simptoma;
-
alergijska astma uzrokovana grinjama iz kućne prašine koja nije odgovarajuće kontrolisana inhalacionim kortikosteroidima i povezana je sa blagim do teškim alergijskim rinitisom uzrokovanim grinjama iz kućne prašine. Status pacijenata sa astmom treba pažljivo proceniti pre početka lečenja (videti odeljak 4.3).
Lek ACARIZAX je indikovan kod adolescenata (12-17 godina) kod kojih je na osnovu istorije bolesti i pozitivnog ispitivanja osetljivosti na grinje iz kućne prašine (prick kožni test i/ili određivanje specifičnog IgE) dijagnostikovana preosetljivost sa perzistentnim umerenim do teškim alergijskim rinitisom uzrokovanim grinjama iz kućne prašine, uprkos primeni lekova za ublažavanje simptoma.
Doziranje
Preporučena doza za odrasle i adolescente (12-17 godina) je jedan oralni liofilizat (12 SQ-HDM) dnevno.
Početak kliničkog dejstva treba očekivati 8-14 nedelja nakon početka terapije. Međunarodne smernice za lečenje odnose se na period lečenja imunoterapijom alergije od 3 godine radi postizanja modifikacije bolesti. Podaci o efikasnosti dostupni su za 18 meseci terapije lekom ACARIZAX kod odraslih; nema podataka za 3 godine terapije (videti odeljak 5.1). Ako poboljšanje nije postignuto tokom prve godine terapije lekom ACARIZAX, nije indikovan nastavak terapije ovim lekom.
Pedijatrijska populacija
Alergijski rinitis: Doziranje je isto kod odraslih i adolescenata (12-17 godina). Kliničko iskustvo u terapiji alergijskog rinitisa primenom leka ACARIZAX kod dece < 12 godina nije ustanovljeno.
Lek ACARIZAX nije namenjen za terapiju alergijskog rinitisa kod dece mlađe od 12 godina. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljku 5.1.
Alergijska astma: Kliničko iskustvo u terapiji alergijske astme primenom leka ACARIZAX kod dece < 18 godina nije ustanovljeno. Lek ACARIZAX nije namenjen za terapiju alergijske astme kod dece mlađe od 18 godina.
Starije osobe
Kliničko iskustvo u imunoterapiji lekom ACARIZAX kod odraslih > 65 godina nije utvrđeno. Lek ACARIZAX nije namenjen za primenu kod osoba starijih od 65 godina (videti odeljak 5.1).
Način primene
Terapiju lekom ACARIZAX treba da započne lekar sa iskustvom u lečenju alergijskih bolesti.
Prvi oralni liofilizat treba primeniti uz nadzor lekara, a pacijenta treba pratiti najmanje pola sata kako bi se omogućio razgovor i, po potrebi, lečenje trenutnih neželjenih dejstava.
Lek ACARIZAX je oralni liofilizat. Nakon otvaranja blistera, oralni liofilizat treba odmah izvaditi iz ležišta blistera suvim prstima i staviti ga ispod jezika gde će se rastopiti. Gutanje treba izbegavati otprilike 1 minut. Ne treba uzimati hranu i piće narednih 5 minuta.
Ako se terapija lekom ACARIZAX prekine u periodu do 7 dana, pacijent može da nastavi lečenje. Ako se terapija prekida na duže od 7 dana, preporučuje se da se pacijent obrati lekaru pre nastavka lečenja.
Preosetljivost na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Pacijenti sa FEV1 <70% od predviđene vrednosti (nakon odgovarajućeg farmakološkog lečenja) na početku terapije.
Pacijenti sa teškim pogoršanjem astme u poslednja 3 meseca.
Kod pacijenata sa astmom koji imaju akutnu respiratornu infekciju, započinjanje terapije lekom ACARIZAX treba odložiti do izlečenja infekcije.
Pacijenti sa aktivnim ili slabo kontrolisanim autoimunskim bolestima, imunološkim anomalijama, imunodeficijencijama, imunosupresijom ili malignim neoplastičnim bolestima od značaja za ovu bolest.
Pacijenti sa akutni teškim zapaljenjem u usnoj duplji ili ranama u ustima (videti odeljak 4.4).
Astma
Astma je poznati faktor rizika za teške sistemske alergijske reakcije.
Pacijente treba upozoriti da lek ACARIZAX nije namenjen za terapiju akutnih egzacerbacija astme. U slučaju akutnog pogoršanja astme, potrebno je koristiti bronhodilatator kratkog dejstva. Ako pacijenti
smatraju da lečenje bronhodilatatorom kratkog dejstva nije efikasno ili im treba više inhalacija nego inače, moraju potražiti pomoć lekara.
Pacijente sa astmom treba uputiti da odmah zatraže pomoć lekara ako im se astma naglo pogorša.
Lek ACARIZAX u početku treba koristiti kao dodatak terapiji, a ne kao zamena za postojeće lekove protiv astme. Ne preporučuje se nagli prekid uzimanja lekova za kontrolu astme nakon početka primene leka ACARIZAX. Smanjenje doza lekova za kontrolu astme mora se sprovoditi postepeno, pod nadzorom lekara, prema smernicama za lečenje astme.
Teške sistemske alergijske reakcije
Odmah treba prekinuti terapiju i obratiti se lekaru u slučaju teške sistemske alergijske reakcije, teškog pogoršanja astme, angioedema, otežanog gutanja, otežanog disanja, promene glasa, hipotenzije ili osećaja punoće u grlu. Pojava sistemskih simptoma može da uključuje: nalete crvenila, pruritus, osećaj vrućine, opštu neprijatnost i agitaciju/anksioznost.
Jedna od mogućnosti terapije teških sistemskih alergijskih reakcija je primena adrenalina. Dejstvo adrenalina se može pojačati kod pacijenata lečenih tricikličnim antidepresivima, inhibitorima monoaminooksidaze (MAOI) i/ili inhibitorima katehol-O-metiltransferaze (COMT) sa mogućim smrtnim ishodom. Dejstva adrenalina mogu da budu smanjena kod pacijenata lečenih beta-blokatorima.
Kardiološki pacijenti mogu biti izloženi povećanom riziku u slučaju sistemskih alergijskih reakcija. Kliničko iskustvo u primeni leka ACARIZAX kod pacijenata sa srčanim oboljenjima je ograničeno.
Ovo se mora uzeti u obzir pre započinjanja imunoterapije alergenom.
Uvođenje leka ACARIZAX treba pažljivo razmotriti kod pacijenata koji su ranije imali sistemsku alergijsku reakciju na supkutanu specifičnu imunoterapiju alergenima grinja iz kućne prašine, a treba da budu dostupne i odgovarajuće mere za terapiju mogućih reakcija. Ovo se zasniva na iskustvu sa odgovarajućim lekom za imunoterapiju alergije na polen trava u obliku sublingvalnih tableta u periodu nakon stavljanja leka u promet, koje ukazuje da se rizik od teške alergijske reakcije može povećati kod pacijenata koji su prethodno razvili sistemsku alergijsku reakciju na supkutanu imunoterapiju sa polenom trava.
Zapaljenje u usnoj duplji
Kod pacijenata sa teškim zapaljenjem u usnoj duplji (npr. oralni lichen planus, ulkusi u ustima ili oralna kandidijaza), ranama u ustima ili nakon oralnog hirurškog zahvata, uključujući vađenje zuba ili nakon gubitka zuba, početak terapije lekom ACARIZAX treba odložiti, a već započetu terapiju treba privremeno prekinuti kako bi se omogućilo zaceljivanje usne šupljine.
Lokalne alergijske reakcije
Pri terapiji lekom ACARIZAX, pacijent je izložen alergenu koji uzrokuje simptome alergije. Stoga se tokom terapije mogu očekivati lokalne alergijske reakcije. Ove reakcije su obično blage ili umerene; međutim, mogu se pojaviti i teže orofaringealne reakcije. Ako pacijent pri terapiji razvije značajne lokalne neželjene reakcije, treba razmotriti primenu lekova protiv alergije (npr. antihistaminika).
Eozinofilni ezofagitis
Prijavljeni su slučajevi eozinofilnog ezofagitisa povezani sa terapijom lekom ACARIZAX. Kod pacijenata sa teškim ili upornim gastroezofagealnim simptomima poput disfagije ili dispepsije, terapiju lekom ACARIZAX treba prekinuti i mora se potražiti lekarska pomoć.
Autoimunske bolesti u remisiji
Kod pacijenata sa autoimunskim bolestima u remisiji dostupni su ograničeni podaci u lečenju imunoterapijom alergenom. Stoga se kod ovakvih pacijenata lek ACARIZAX mora propisivati uz oprez.
Alergija na hranu
Lek ACARIZAX može da sadrži riblji protein u tragovima. Dostupni podaci nisu ukazivali na povećani rizik od alergijskih reakcija kod pacijenata alergičnih na ribu.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.
Nisu sprovedena ispitivanja interakcija sa drugim lekovima kod ljudi, a nisu ni iz bilo kog drugog izvora utvrđene moguće interakcije sa drugim lekovima. Istovremena terapija simptomatskim lekovima protiv alergija može da poveća nivo tolerancije pacijenta na imunoterapiju. Ovo treba uzeti u obzir pri prestanku uzimanja takvih lekova.
Trudnoća
Nema podataka o kliničkom iskustvu u primeni leka ACARIZAX kod trudnica. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na povećani rizik za plod. Terapija lekom ACARIZAX ne sme se započeti tokom trudnoće. Ako tokom terapije nastupi trudnoća, Terapija se može nastaviti nakon procene opšteg stanja (uključujući funkciju pluća) pacijentkinje i reakcije na prethodno davanje leka ACARIZAX. Kod pacijentkinja sa postojećom astmom preporučuje se pažljivo praćenje tokom trudnoće.
Dojenje
Nema dostupnih kliničkih podataka o primeni leka ACARIZAX tokom dojenja. Ne očekuju se dejstva na odojčad.
Plodnost
Nema kliničkih podataka o uticaju leka ACARIZAX na plodnost. U ispitivanju toksičnosti ponovljenih doza kod miševa nisu uočena dejstva na reproduktivne organe ni kod mužjaka ni kod ženki.
Lek ACARIZAX nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Osobe koje uzimaju lek ACARIZAX prvenstveno treba da očekuju pojavu blagih do umerenih lokalnih alergijskih reakcija tokom prvih nekoliko dana terapije i njihovo povlačenje tokom nastavka terapije (1-3 meseca) (videti odeljak 4.4). Kod većine događaja, početak reakcije treba očekivati u roku od 5 minuta nakon uzimanja leka ACARIZAX svakog dana njene pojave, a povlačenje nakon nekoliko minuta ili sati. Mogu da se jave teške orofaringealne alergijske reakcije (videti odeljak 4.4).
Prijavljeni su izolovani slučajevi teškog akutnog pogoršanja simptoma astme. Pacijenti sa poznatim faktorima rizika ne smeju da započinju terapiju lekom ACARIZAX (videti dodeljak 4.3).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Sledeća tabela neželjenih reakcija zasniva se na podacima iz placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja leka ACARIZAX kod odraslih i adolescenata sa alergijskim rinitisom i/ili alergijskom astmom izazvanim grinjama iz kućne prašine i iz spontanih prijava.
Neželjene reakcije su grupisane prema MedDRA klasifikaciji učestalosti: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000).
| Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjena reakcija |
| Infekcije i infestacije | veoma često | nazofaringitis |
| često | bronhitis, faringitis, rinitis, sinuzitis | |
| povremeno | laringitis | |
| Poremećaji imunskog | povremeno | anafilaktička reakcija |
| sistema | ||
| Poremećaji nervnog sistema | često | disgeuzija |
| povremeno | vrtoglavica, parestezija | |
| Poremećaji oka | često | pruritus oka |
| povremeno | alergijski konjunktivitis | |
| Poremećaji uha i labirinta | veoma često | pruritus uha |
| povremeno | neprijatnost u uhu | |
| Kardiološki poremećaji | povremeno | palpitacije |
| Resporatorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | veoma često | iritacija grla |
| često | astma, kašalj*, disfonija, dispnea, orofaringealni bol,faringealni edem | |
| povremeno | zapušenost nosa, neprijatnost u nosu, edem u nosu, faringealni eritem, rinoreja, kijanje, stegnutost u grlu,tonzilarna hipertrofija | |
| retko | edem larinksa, opstrukcija nosa, edem traheje | |
| Gastrointestinalni poremećaji | veoma često | edem usana, edem usta, oralni pruritus |
| često | bol u abdomenu, dijareja, disfagija, dispepsija, gastroezofagealna refluksna bolest, glosodinija, glositis, puritus usana, ulceracija u ustima, bol u ustima, pruritus jezika, mučnina, neprijatnost u ustima, oralni mukoznieritem, oralna parestezija, stomatitis, edem jezika, povraćanje | |
| povremeno | suva usta, bol u usnama, ulceracija na usnama, ezofagealna iritacija, plikovi na oralnoj mukozi, uvećanje pljuvačnih žlezda, hipersekrecija pljuvačnihžlezda | |
| retko | eozinofilni ezofagitis | |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | često | pruritus, urtikarija |
| povremeno | eritem | |
| retko | angioedem | |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | često | nelagodnost u grudima, zamor |
| povremeno | malaksalost, osećaj stranog tela |
Opis odabranih neželjenih reakcija
Ako pacijent razvije značajne neželjene reakcije tokom terapije, treba razmotriti primenu lekova protiv alergija.
Nakon stavljanja u promet leka ACARIZAX prijavljeni su slučajevi ozbiljnih sistemskih alergijskih reakcija, uključujući anafilaksu. Stoga je nadzor lekara pri prvom uzimanju oralnog liofilizata važna mera opreza (videti odeljak 4.2). Međutim, u nekim slučajevima ozbiljne sistemske alergijske reakcije su se javile pri primeni neke od sledećih doza nakon početne doze.
U slučaju akutnog pogoršanja simptoma astme ili teških sistemskih alergijskih reakcija, angioedema, otežanog gutanja, otežanog disanja, promene glasa, hipotenzije ili osećaja punoće u grlu, potrebno je odmah se obratiti lekaru. Prijavljena je hipertenzivna kriza nakon respiratornog distresa ubrzo nakon uzimanja leka ACARIZAX. U takvim slučajevima, terapiju treba trajno prekinuti ili dok lekar ne preporuči drugačije.
* U kliničkim ispitivanjima kašalj je primećen sa istom učestalošću kod primene leka ACARIZAX i placeba.
Pedijatrijska populacija
Lek ACARIZAX nije indikovan za primenu kod pacijenata mlađih od 12 godina (videti odeljak 4.2). Za pacijente uzrasta 5-11 godina dostupni su ograničeni podaci, a ne postoje podaci o terapiji lekom
ACARIZAX kod dece mlađe od 5 godina. Prijavljene neželjene reakcije kod adolescenata bile su slične po učestalosti, tipu i težini kao kod odraslih.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
U studijama faze I, odrasli ispitanici sa alergijom izazvanom grinjama iz kućne prašine bili su izloženi dozama do 32 SQ-HDM. Nisu dostupni podaci o izloženosti dozama iznad preporučene dnevne doze od 12 SQ-HDM kod adolescenata.
Ako se uzimaju doze veće od preporučene dnevne doze, povećava se rizik od pojave neželjenih dejstava, uključujući rizik od sistemskih alergijskih reakcija ili teških lokalnih alergijskih reakcija. U slučaju teških reakcija poput angioedema, otežanog gutanja, otežanog disanja, promene glasa ili osećaja punoće u grlu, potreban je hitan lekarski pregled. Ove reakcije treba lečiti odgovarajućim simptomatskim lekovima.
Farmakološki podaci - ACARIZAX 12SQ
Farmakoterapijska grupa: alergeni, ekstrakti alergena
ATC kod: V01AA03
Mehanizam dejstva
Lek ACARIZAX je lek za imunoterapiju alergija. Imunoterapija alergija primenom proizvoda alergena je ponavljana primena alergena kod osoba sa alergijom, sa ciljem da se izmeni imunološki odgovor na alergen.
Imunaki sistem je ciljni sistem farmakodinamskog dejstva imunoterapije alergije, ali potpuni i tačan mehanizam dejstva u odnosu na kliničko dejstvo, nije u potpunosti poznat. Dokazano je da lek ACARIZAX podstiče povećanje specifičnog IgG4 na grinje iz kućne prašine, podsticanjem sistemskog odgovora antitela, koja se mogu takmičiti sa IgE u vezivanju za alergene grinja iz kućne prašine. To dejstvo je uočeno već nakon 4 nedelje terapije.
Lek ACARIZAX deluje na rešavanje uzroka respiratorne alergije na grinje iz kućne prašine, a kliničko dejstvo tokom terapije dokazano je i na gornjim i na donjim disajnim putevima. Osnovna zaštita koju omogućuje lek ACARIZAX, dovodi do poboljšanja u kontroli bolesti i poboljšanju kvaliteta života, dokazanim ublažavanjem simptoma, smanjenom potrebom za drugim lekovima i smanjenim rizikom od pogoršanja bolesti.
Klinička efikasnost kod odraslih
Efikasnost terapije lekom ACARIZAX, 12 SQ-HDM kod respiratorne alergijske bolesti uzrokovane grinjama iz kućne prašine, ispitana je u dva dvostruko slepa, randomizovana, placebo kontrolisana ispitivanja sa različitim parametrima praćenja i u različitim populacijama pacijenata. Dve trećine ispitanika prošlo je senzibilizaciju na više alergena, a ne samo na grinje iz kućne prašine. Senzibilizija samo na grinje iz kućne
prašine, ili na grinje iz kućne prašine i jedan ili više drugih alergena, nije uticala na rezultate ispitivanja. Takođe su prikazani i dodatni dokazi iz ispitivanja sa izlaganjem alergenima u komori, kao i ispitivanja sprovedenih sa manjim dozama.
Alergijski rinitis
Ispitivanje MERIT (MT-06)
-
Ispitivanje MERIT uključivalo je 992 odrasle osobe sa umerenim do teškim alergijskim rinitisom uzrokovanim grinjama iz kućne prašine, uprkos primeni farmakoterapije rinitisa. Ispitanici su bili randomizovani na približno godinu dana svakodnevne terapije primenom 12 SQ-HDM, 6 SQ-HDM ili placeba, i dobili su slobodan pristup standardizovanoj farmakoterapiji rinitisa. Ispitanici su bili pod kontrolom specijalista otprilike svaka dva meseca tokom celog ispitivanja.
-
Primarni parametar praćenja je bio prosečan dnevni ukupni kombinovani skor rinitisa (engl. total combined rhinitis score, TCRS) procenjen tokom poslednjih 8 nedelja terapije.
-
TCRS je bio zbir skora simptoma rinitisa i skora terapije rinitisa. Skor simptoma rinitisa procenjivao je 4 nazalna simptoma (curenje iz nosa, zapušen nos, svrab nosa, kijanje) svaki dan, na skali 0-3 (bez simptoma, blagi, umereni, teški simptomi), tj. raspon skale je 0-12. Skor terapije rinitisa bio je zbir skora primene nazalnih steroida (2 boda po potisku, maksimalno 4 potiska/dan), a uzimanje oralnog antihistaminika (4 boda/tableta, maksimalno 1 tableta/dan), tj. raspon: 0-12. Na taj način raspon TCRS-a je: 0-24.
-
-
Dodatni, prethodno definisani ključni sekundarni parametri praćenja bili su ukupni skor kombinovanog rinokonjunktivitisa i kvalitet života sa rinokonjunktivitisom (engl. rhinoconjunctivitis quality of life questionnaire, RQLQ).
-
Sprovedene su i post-hoc analize dana sa pogoršanjem rinitisa, zbog daljeg prikaza kliničkog značaja rezultata.
Ispitivanje MERIT: Vremenski razvoj ukupnog kombinovanog skora rinitisa
TCRS: ukupni kombinovani skor rinitisa (skor simptoma + skor lečenja). Primarni parametar praćenja je bio prosečna dnevna vrednost TCRS tokom poslednjih otprilike 8 nedelja terapije (nedelje ~44- 52).
Prilagođena srednja vrednost prosečnog TCRS-a tokom vremena sa odstupanjima prosečene srednje vrednosti. Intervali koji se ne preklapaju ukazuju na statistički značajnu razliku.
-
Pogoršanje rinitisa definisano je kao dan kada se ispitanik vratio na veliki nivo simptoma potrebnih za uključenje u ispitivanje: skor simptoma rinitisa od najmanje 6 ili najmanje 5 sa jednim simptomom procenjenim kao teški simptom.
MERIT rezultati 12 SQ-HDM Placebo Dejstvo terapije Primarni parametar praćenja N Skor N Skor Apsolutna razlika c Relativna razlika d p-vredn ost Ukupni kombinovani skor rinitisa FAS-MI a (prilagođena srednjavrednost) 318 5,71 338 6,81 1,09 [0,35;1,84] - 0,004 FAS b (prilagođena srednjavrednost) 284 5,53 298 6,76 1,22 [0,49;1,96] 18% 0,001 FAS b (medijana) 284 5,88 298 7,54 1,66 22% - Predefinisani ključnisekundarni parametri praćenja N Skor N Skor Apsolutna razlika c Relativna razlika d p-vrednost Skor simptoma rinitisa FASb (prilagođena srednjavrednost) 284 2,76 298 3,30 0,54 [0,18;0,89] 16% 0,003 FASb (medijana) 284 2,98 298 3,98 1,00 25% - Skor terapije rinitisa FASb (prilagođena srednjavrednost) 284 2,22 298 2,83 0,60 [0,08;1,13] 21% 0,024 FASb (medijana) 284 2,83 298 4,00 1,17 29% - Ukupan kombinovani skor rinokonjunktivitisa FASb (prilagođena srednjavrednost) 241 7,91 257 9,12 1,21 [0,13;2,28] 13% 0,029 FASb (medijana) 241 8,38 257 10,05 1,67 17% - Rezultat upitnika o kvalitetu života sa rinokonjunktivitisom (RQLQ(S)) FASb (prilagođena srednjavrednost) 229 1,38 240 1,58 0,19 e [0,02;0,37] 12% 0,031 FASb (medijana) 229 1,25 240 1,46 0,21 14% - Post-hoc parametri praćenja N Procena N Procenat Odds ratio f [95% CL] p-vrednost Verovatnoća pojave dana sa pogoršanjem rinitisa FAS (procena)b 284 5,33% 298 11,14% 0,45 [0,28; 0,72] 0,001 Verovatnoća pojave dana sa pogoršanjem rinitisa uprkos farmakoterapiji rinitisa FAS (procena)b 284 3,43% 298 6,50% 0,51 [0,32; 0,81] 0,005 N: broj ispitanika u grupi lečenih, sa dostupnim podacima za analizu. CL: granice pouzdanosti
aFAS-MI: komplet potpunih analiza sa višestrukim unosima. Analize se odnose na ispitanike koji su prekinuli ispitivanje, pre perioda procene efikasnosti kao ispitanici na placebu. Za primarnu analizu (FAS-MI) samo je apsolutna razlika bila prethodno specificirana.
bFAS: komplet potpunih analiza. Svi dostupni podaci korišćeni su u potpunosti, tj. od ispitanika koji su dali podatke tokom perioda procene efikasnosti.
cApsolutna razlika: placebo minus 12 SQ-HDM, 95% granice pouzdanosti.
dRelativna razlika u odnosu na placebo: placebo minus 12 SQ-HDM podeljeno sa placebom.
eRazlika između 12 SQ-HDM i placeba prvenstveno je proizašla iz razlika u tri domena: problemi sa snom, praktični problemi i simptomi sa nosom.
fOdds ratio da će doći do pogoršanja rinitisa: 12 SQ-HDM u odnosu na placebo.
Potporni dokazi – alergijski rinitis
Sprovedeno je randomizovano, dvostruko-slepo, placebo kontrolisano ispitivanje faze II, u komori za izlaganje alergenu, kod 124 odrasla ispitanika sa alergijskim rinitisom izazvanim grinjama iz kućne prašine. Pre svake provokacije alergenom, ispitanici nisu uzimali nikakvu farmakoterapiju za alergije. Na kraju ispitivanja provokacijom alergenom, nakon 24 nedelje terapije lekovima 12 SQ-HDM, 6 SQ-HDM ili
placebom, srednja vrednost skora simptoma rinitisa bila je 7,45 [6,57; 8,33] u placebo grupi, a 3,83 [2,94; 4,72] u 12 SQ-HDM grupi, što odgovara apsolutnoj razlici od 3,62 i relativnoj razlici od 49% (95% interval pouzdanosti [35%; 60%], p<0,001). Razlika između leka 12 SQ-HDM i placeba bila je takođe statistički značajna nakon 16 nedelja (srednja vrednost rezultata od 4,82 i 6,90, razlika od 2,08 što odgovara 30%, 95%
CI [17%; 42%], p<0,001) i nakon 8 nedelja (srednja vrednost rezultata od 5,34 i 6,71, razlika od 1,37 što
odgovara 20%, 95% CI [7%; 33%], p=0,007).
Alergijska astma
Ispitivanje MITRA (MT-04)
Ispitivanje MITRA uključilo je 834 odrasle osobe sa alergijskom astmom izazvanom grinjama iz kućne prašine, nedovoljno kontrolisanom dnevnom primenom inhalacionog kortikosteroida (engl. inhaled corticosteroid, ICS), što odgovara 400 – 1200 nanograma budesonida. Svi ispitanici primili su 7 – 12 meseci terapije 12 SQ-HDM, 6 SQ-HDM ili placebom pored ICS i kratko-delujućeg beta-agonista, pre smanjenja ICS. Pre randomizacije nije sprovedena faza titracije za uspostavu najmanje doze održavanja ICS. Efikasnost je procenjena do vremena prvog srednje teškog ili teškog pogoršanja astme pod smanjenjem ICS, tokom poslednjih 6 meseci od 13-18 meseci terapije.
-
-
Definicija umerenog pogoršanja astme bila je ispunjena ako je ispitanik imao jedan ili više od dole navedena 4 kriterijuma, a da je to dovelo do promene u terapiji:
-
Buđenje noću ili pogoršanje simptoma: buđenje(a) noću zbog astme, koja zahteva primenu kratko-delujućih β2 agonista (engl. short-acting β2 agonist, SABA) tokom dve uzastopne noći ili povećanje ≥0,75 od osnovne vrednosti skora dnevnih simptoma, tokom dva uzastopna dana.
-
Povećano korišćenje SABA: povećanje u odnosu na početnu vrednost u slučajevima upotrebe SABA tokom dva dana uzastopce (minimalni porast: 4 potiska/dan).
-
Pogoršanje funkcije pluća: ≥20% smanjenje PEF od početne vrednosti tokom najmanje dva uzastopna jutra/večeri, ili ≥20% smanjenje FEV1 od početne vrednosti.
-
Poseta lekaru: poseta hitnoj pomoći/mestu ispitivanja zbog terapije astme koja ne zahteva sistemske kortikosteroide.
-
-
Teško pogoršanje astme definisano je kao doživljavanje najmanje jednog, od dva sledeća događaja:
-
Potreba za sistemskim kortikosteroidima ≥3 dana.
Ispitivanje MITRA – prikaz primarnih podataka o efikasnosti: Razvijanje tokom vremena rizika od umerenog ili teškog pogoršanja astme tokom smanjenja/ukidanja ICS.
Na grafikonu vreme = 0 predstavlja vreme smanjenja ICS-a za 50%. Nakon približno 3 meseca, tj. kod vremena = 90 dana, ICS je u potpunosti ukinut kod ispitanika koji nisu imali pogoršanje.
-
Poseta hitnoj pomoći koja zahteva sistemske kortikosteroide ili hospitalizaciju ≥12h.
| MITRA rezultati | 12 SQ-HDM | Placebo | Efikasnost12 SQ-HDM u odnosu na placebo | p-vredno st | |||
| N | n (%) | N | n (%) | Hazard ratio[95% CL] | Smanjenje rizikaa | ||
| Primarni parametar praćenja | |||||||
| Bilo koje pogoršanje,umereno ili teško (FAS-MI)b | 282 | 59 (21%) | 277 | 83 (30%) | 0,69 [0,50;0,96] | 31% | 0,027 |
| Bilo koje pogoršanje,umereno ili teško (FAS)c | 248 | 59 (24%) | 257 | 83 (32%) | 0,66 [0,47;0,93] | 34% | 0,017 |
| Predefinisane analize komponenti primarnih parametara praćenja | |||||||
| Buđenje noću ilipogoršanje simptomac | 248 | 39 (16%) | 257 | 57 (22%) | 0,64 [0,42;0,96] | 36% | 0,031 |
| Povećana upotreba SABAc | 248 | 18 (7%) | 257 | 32 (12%) | 0,52 [0,29;0,94] | 48% | 0,029 |
| Pogoršanje funkcije plućac | 248 | 30 (12%) | 257 | 45 (18%) | 0,58 [0,36;0,93] | 42% | 0,022 |
| Teško pogoršanjec | 248 | 10 (4%) | 257 | 18 (7%) | 0,49 [0,23;1,08] | 51% | 0,076 |
N: broj ispitanika u lečenoj grupi sa dostupnim podacima za analizu.
n (%): broj i procenat ispitanika u lečenoj grupi, koji zadovoljavaju kriterijume. CL: granice pouzdanosti (engl. confidence limits)
aProcenjen pomoću hazard ratio
bFAS-MI: komplet potpunih analiza sa višestrukim unosima (engl. full analysis set with multiple imputations). Analiza se odnosi na ispitanike koji su prekinuli ispitivanje pre perioda procene efikasnosti, kao ispitanici na placebu.
cFAS: komplet potpunih analiza (engl. full analysis set). Svi dostupni podaci, korišćeni su u potpunosti, tj. uključujući sve ispitanike koji su dali podatke tokom perioda procene efikasnosti.
Post-hoc analiza simptoma astme i primene simptomatske terapije u poslednje 4 nedelje perioda terapije, pre smanjenja inhalacionih kortikosteroida, takođe je sprovedena da se ispita dejstvo leka ACARIZAX kao dodatka u lečenju inhalacionim kortikosteroidom. Analize su pratile dnevni i noćni skor simptoma astme, buđenja noću i uzimanje SABA. Naknadne analize pokazale su brojčane razlike, uvek u korist leka 12 SQ-HDM u odnosu na placebo, za sve parametre ispitivane tokom poslednje 4 nedelje, a pre smanjenja inhalacionih kortikosteroida. Razlike su bile statistički značajne samo za skor dnevnih simptoma astme (p=0,0450) kao i za verovatnoću nema buđenja noću (p=0,0409).
Potporni dokazi – alergijska astma
U dvostruko-slepom, randomizovanom, placebo kontrolisanom ispitivanju faze II, 604 ispitanika uzrasta ≥14 godina, sa alergijskom astmom izazvanom grinjama iz kućne prašine, kontrolisanom inhalacionim kortikosteroidima (100-800 nanograma budesonida) i sa kliničkom istorijom bolesti alergijskog rinitisa izazvanog grinjama iz kućne prašine, bilo je randomizovano na približno 1 godinu terapije lekom 1, 3 ili 6 SQ-HDM ili placebom. Nakon završenog 4-nedeljnog perioda procene efikasnosti ispitivanja, srednja vrednost promene od osnovne vrednosti u dnevnoj dozi ICS bila je 207,6 nanograma budesonida u grupi 6 SQ-HDM i 126,3 nanograma u placebo grupi, što odgovara apsolutnoj razlici od 81 nanogram budesonida na dan (95% interval pouzdanosti [27; 136], p= 0,004. Relativna srednja vrednost i medijana smanjenja ICS-a od osnovne vrednosti bila je 42%, odnosno 50% za lek 6 SQ-HDM i 15%, odnosno 25% za placebo. U naknadnoj analizi podgrupe (N=108) ispitanika sa slabijom kontrolom astme i ICS-om ≥400 nanograma budesonida, srednja vrednost promene od osnovne vrednosti u dnevnoj dozi ICS-a bila je 384,4 nanograma budesonida u grupi 6 SQ-HDM i 57,8 nanograma u placebo grupi, što odgovara apsolutnoj razlici između leka 6 SQ-HDM i placeba od 327 nanograma budesonida na dan (95% CI [182; 471], p<0,0001, naknadna analiza).
Pedijatrijska populacija
Alergijski rinitis
Deca uzrasta 5-11 godina
Kliničko iskustvo u terapiji alergijske astme primenom leka ACARIZAX kod dece uzrasta do 12 godina nije ustanovljeno.
Adolescenti uzrasta 12-17 godina
Efikasnost terapije alergijskog rinitisa izazvanog grinjama iz kućne prašine lekom ACARIZAX 12 SQ-HDM kod adolescenata, bila je ispitana u dva dvostruko-slepa, randomizovana, placebo kontrolisana ispitivanja (P001 i TO-203-3-2). U ovim ispitivanjima određeni procenat ispitanika su bili adolescenti.
-
Ispitivanje P001 uključivalo je 189 adolescenata (od ukupno 1482 randomizovanih ispitanika) sa umerenim do teškim alergijskim rinitisom/rinokonjunktivitisom na grinje iz kućne prašine, sa astmom ili bez nje. Ispitanici su bili randomizovani na otprilike 1 godinu svakodnevne terapije lekom 12 SQ-HDM ili placebom i dobili su slobodan pristup standardizovanoj farmakoterapiji rinitisa.
Primarni parametar praćenja bio je prosečni dnevni ukupni kombinovani skor rinitisa (engl. total combined rhinitis score, TCRS) procenjen tokom poslednjih 8 nedelja terapije.
Nakon 1 godine terapije lekom 12 SQ-HDM, u grupi adolescenata, primećena je apsolutna razlika u medijanama od 1,0 (95% interval pouzdanosti [0,1; 2,0]) i relativna razlika od 22% (p=0,024) u poređenju sa placebom.
Ispitivanje TO-203-3-2 uključivalo je 278 adolescenata (od ukupno 851 randomizovanog ispitanika) sa umerenim do teškim, trajnim alergijskim rinitisom na grinje iz kućne prašine. Ispitanici su bili randomizovani na otprilike 1 godinu svakodnevne terapije lekom 12 SQ-HDM, 6 SQ-HDM ili placebom, i dobili su i slobodan pristup standardizovanoj farmakoterapiji rinitisa.
Primarni parametar praćenja bio je prosečni dnevni TCRS ocenjen tokom poslednjih 8 nedelja terapije.
Na kraju ispitivanja, nakon 1 godine terapije lekom 12 SQ-HDM, u grupi adolescenata, utvrđena je apsolutna razlika u iznosu od 1,0 (95% interval pouzdanosti [0,1; 1,9], p=0,037) i relativna razlika od 20%, u poređenju sa placebom.
| Podgrupe adolescenata | 12 SQ-HDM | Placebo | Efekat lečenja | ||||
| Primarni parametar praćenja: TCRS | N | Skor | N | Skor | Apsolutna razlika | Relativna razlika d | p-vrednost |
| P001 | |||||||
| FAS (prilagođena srednjavrednost) | 76 | 3,6 | 84 | 4,8 | 1,2 a[0,1; 2,3] | 25% | <0,05 |
| FAS (medijana) | 76 | 3,3 | 84 | 4,3 | 1,0 b [0,1;2,0] | 22% | 0,024 |
| TO-203-3-2 | |||||||
| FAS (prilagođena srednjavrednost) | 99 | 4,1 | 92 | 5,1 | 1,0 c[0,1; 1,9] | 20% | 0,037 |
| FAS (medijana) | 99 | 4,2 | 92 | 5,2 | 1,0 | 19% | - |
TCRS: ukupni kombinovani skor rinitisa (engl. total combined rhinitis score)
a: ANCOVA
b: Hodges-Lehmann procena sa 95% intervalima pouzdanosti (primarna analiza u ispitivanju P001)
c: Linearni model mešanih efekata (primarna analiza u ispitivanju TO-203-3-2 )
d: Relativna razlika u odnosu na placebo: placebo minus 12 SQ-HDM podeljeno sa placebom
Alergijska astma
Pedijatrijska populacija uzrasta 5-17 godina
Kliničko iskustvo u terapiji alergijske astme primenom leka ACARIZAX kod dece uzrasta do 18 godina nije ustanovljeno.
Evropska agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenja rezultata ispitivanja leka ACARIZAX kod dece mlađe od 5 godina sa respiratornom alergijom na grinje iz kućne prašine (terapija alergijskog rinitisa, terapija astme).
Starija populacija
Lek ACARIZAX nije namenjen pacijentima starijim od 65 godina (videti odeljak 4.2). Podaci o bezbednosti i podnošljivosti kod pacijenata starijih od 65 godina su ograničeni.
Dugotrajna terapija
Međunarodne smernice o lečenju alergija imunoterapijom se odnose na period terapije od 3 godine radi postizanja modifikacije bolesti. Dostupni su podaci o efikasnosti leka ACARIZAX tokom 18-mesečne terapije iz ispitivanja MITRA. Dugotrajna efikasnost nije utvrđena.
Nisu sprovedena klinička ispitivanja koja bi istraživala farmakokinetički profil i metabolizam leka ACARIZAX. Dejstvo imunoterapije na alergiju posredovano je imunološkim mehanizmima, ali nema dovoljno dostupnih podataka o farmakokinetičkim svojstvima.
Aktivni molekuli ekstrakta alergena sastoje se prvenstveno od proteina. Kod sublingvalno primenjenih proizvoda alergena za imunoterapiju, ispitivanja pokazuju izostanak pasivne resorpcije alergena kroz usnu sluzokožu. Dokazano je da se alergeni prenose kroz usnu sluzokožu pomoću dendritskih ćelija, posebno Langerhansovih ćelija. Za očekivati je da se alergen koji se ne resorbuje na takav način, hidrolizuje na amino kiseline i male polipeptide u gastrointestinalnom sistemu. Nema dokaza koji bi ukazivali da se nakon sublingvalne primene, alergeni koji se nalaze u leku ACARIZAX, resorbuju u vaskularni sistem u značajnoj meri.
Farmaceutski podaci - ACARIZAX 12SQ
ACARIZAX, oralni liofilizat, 3 x 10 kom, (12 SQ-HDM)
Unutrašnje pakovanje leka je Alu/Alu perforirani blister sa 10 oralnih liofilizata.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 3 blistera (30 oralnih liofilizata) i Uputstvo za lek.
ACARIZAX, oralni liofilizat, 9 x 10 kom, (12 SQ-HDM)
Unutrašnje pakovanje leka je Alu/Alu perforirani blister sa 10 oralnih liofilizata.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 9 blistera (90 oralnih liofilizata) i Uputstvo za lek.