Latanox® 50mcg/mL kapi za oči, rastvor
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
RFZO napomena
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Latanox 50mcg/mL
Sniženje povišenog intraokularnog pritiska kod odraslih pacijenata (uključujući i starije pacijente) sa glaukomom otvorenog ugla i očnom hipertenzijom.
Sniženje povišenog intraokularnog pritiska kod pedijatrijskih pacijenata sa povišenim intraokularnim pritiskom i pedijatrijskim glaukomom.
Doziranje
Odrasli (uključujući i starije pacijente)
Preporučena doza je jedna kap koja se ukapava u obolelo oko (oči), jednom dnevno. Optimalano dejstvo se postiže ukoliko se Latanox upotrebljava uveče.
Doziranje leka Latanox ne sme biti češće od jednom dnevno, s obzirom da je pokazano da pri češćoj primeni opada njegov efekat na smanjenje intraokularnog pritiska.
Ukoliko se jedna doza propusti, lečenje treba nastaviti primenom sledeće doze u uobičajeno vreme, kao što je propisano.
Pedijatrijska populacija:
Latanox, kapi za oči, rastvor mogu da se primenjuju kod pedijatrijskih pacijenata u istoj dozi kao i kod odraslih. Nema dostupnih podataka o primeni kod prevremeno rođene dece (kod koje je gestaciono doba manje od 36 nedelja). Podaci o primeni kod dece mlađe od 1 godine su ograničeni (4 pacijenta) (videti odeljak 5.1).
Način primene
Za okularnu upotrebu
Kao i kod primene bilo kojih kapi za oči, u cilju smanjenja moguće sistemske resorpcije leka, preporuka je da se suzna kesica pritisne prstom u nivou medijalnog kantusa (punktalna okluzija) tokom jednog minuta. To bi trebalo učiniti svaki put neposredno posle ukapavanja kapi.
Pre ukapavanja kapi u oko, kontaktna sočiva treba skinuti, a mogu se ponovo staviti 15 minuta nakon primene kapi.
U slučaju terapije više od jednim oftalmološkim lekom za lokalnu primenu, lekove treba primenjivati u razmaku od najmanje pet minuta.
Preosetljivost na latanoprost ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Latanox može postepeno dovesti do promene boje oka, povećavajući količinu braon pigmenta u dužici (irisu). Pre započinjanja terapije, pacijenta treba obavestiti o mogućnosti trajne promene boje oka.
Primena latanoprosta samo u jedno oko (unilateralna terapija) može dovesti do trajne heterohromije.
Ova promena boje oka je uglavnom zapažena kod pacijenata sa mešovito obojenim dužicama npr. plavo- smeđe, sivo-smeđe, žuto-smeđe i zeleno-smeđe. U studijama sa latanoprostom, promena obično nastupa u prvih 8 meseci lečenja, retko u toku druge ili treće godine a nije zabeleženo pojavljivanje posle četvrte godine lečenja. Stepen progresije pigmentacije irisa opada sa vremenom i postojan je pet godina. Efekat povećanja pigmentacije posle pet godina nije praćen. U otvorenoj petogodišnjoj studiji bezbednosti primene latanoprosta, kod 33% pacijenata prijavljena je pojava pigmentacije dužice (videti odeljak 4.8.). U većini slučajeva, promena boje dužice je bila blaga i često nije bila klinički primećena. Učestalost ove promene kod pacijenta sa mešanom bojom irisa kreće se u rasponu od 7-85%, a najveća je kod pacijenata sa žuto- smeđim dužicama. Kod pacijenata sa homogeno plavom bojom očiju nisu primećene ove promene, dok se kod onih sa homogeno sivom, zelenom ili braon bojom očiju ove promene javljaju izuzetno retko.
Promena boje dužice je posledica povećanog sadržaja melanina u stromalnim melanocitima dužice, a ne zbog povećanja broja melanocita. Tipično, braon pigmentacija se koncentrično širi oko zenice prema periferiji tretiranog oka, ali je moguće i parcijalno ili potpuno tamnjenje dužice. Nakon prekida terapije, nije uočeno dalje povećanje količine smeđeg pigmenta u dužici. U dosadašnjim kliničkim ispitivanjima, ovo se nije moglo dovesti u vezu sa bilo kojim simptomom ili patološkim stanjem.
Terapija ovim lekom ne utiče na mladeže, niti na pege na dužici. Akumulacija pigmenta u trabekularnoj mreži ili u drugim delovima prednje komore oka nije uočena u kliničkim ispitivanjima. Na osnovu petogodišnjeg kliničkog iskustva može se zaključiti da povećana pigmentacija irisa ne dovodi do negativnih kliničkih sekvela i da se sa primenom leka Latanox može nastaviti, uprkos pojavi pigmentacije irisa. Međutim, pacijente treba redovno pratiti i, u slučaju pogoršanja kliničkog stanja, terapiju lekom Latanox treba obustaviti.
Postoje ograničena iskustva sa primenom leka latanoprost kod pacijenta sa hroničnim glaukomom zatvorenog ugla, pseudofakičnih pacijenata sa glaukomom otvorenog ugla i kod pacijenata sa pigmentniranim glaukomom. Nema iskustva o primeni latanoprosta kod inflamatornog i neovaskularnog glaukoma ili inflamatornih stanja oka. Latanoprost nema ili ima mali uticaj na zenicu. Ne postoji iskustvo sa njegovom primenom u akutnom napadu glaukoma zatvorenog ugla. Zbog toga se preporučuje oprez pri primeni leka Latanox u ovim oboljenjima, dok se ne stekne više iskustva.
Podaci iz studija o primeni latanoprosta tokom perioperativnog perioda kod pacijenata koji su imali operaciju
katarakte takođe su ograničeni. Latanox treba koristiti uz oprez i kod ovih pacijenata.
Latanox treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa herpetičnim keratitisom u anamnezi, a njegovu primenu treba izbegavati u slučaju aktivnog keratitisa izazvanog herpes simplex virusom kao i kod pacijenata sa istorijom rekurentnog herpetičkog keratitisa specifično povezanog sa primenom analoga prostaglandina.
Prijavljeni edemi makule se javljaju uglavnom kod pacijenata sa afakijom (videti odeljak 4.8), kod pacijenata sa pseudoafakijom sa oštećenom zadnjom kapsulom sočiva ili prednjom komorom sočiva ili kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za razvoj cistoidnog makularnog edema (npr. dijabetička retinopatija i okluzija vene retine). Latanox treba da se koristi sa oprezom kod pacijenata sa afakijom i pseudoafakijom sa oštećenom zadnjom kapsulom sočiva, ili prednjom komorom sočiva, ili kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za razvoj cistoidnog makularnog edema.
Kod pacijenata sa poznatim predisponirajućim faktorima rizika za iritis/uveitis, Latanox mora da se koristi sa oprezom.
Iskustvo primene latanoprosta kod pacijenata sa astmom je ograničeno. U postmarketinškom periodu prijavljeni su slučajevi pogoršanja astme i/ili dispneje. Zbog toga pacijente sa astmom treba lečiti uz oprez dok se ne stekne dovoljno iskustva, videti takođe poglavlje 4.8.
Zapažena je diskoloracija periorbitalne kože, ali većina izveštaja se odnosila na pacijente japanskog porekla. Dosadašnja iskustva pokazuju da ova promena nije trajna i u pojedinim slučajevima se povukla tokom dalje primene leka latanoprost.
Latanoprost može postepeno da izazove promenu trepavica i velus dlaka u okolini oka koje se leči. Promene uključuju povećanje dužine, debljine, pigmentacije, broja trepavica ili dlačica i nepravilan pravac rasta trepavica. Promene na trepavicama su reverzibilne i povlače se nakon prekida primene latanoprosta.
Konzervans
Latanox sadrži benzalkonijum-hlorid koji se uobičajeno koristi kao konzervans u oftalmološkim preparatima. Dostupni su ograničeni podaci koji pokazuju da nema razlike u profilu neželjenih događaja kod dece i kod odraslih. Međutim, generalno, oči snažnije reaguju na određeni stimulus kod dece nego kod odraslih. Iritacija može imati uticaja na adherencu kod dece. Benzalkonijum-hlorid može da izazove iritaciju oka, simptome suvog oka i može da utiče na suzni film i površinu rožnjače. Lek Latanox treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa suvim okom, ili kod pacijenata gde je kornea oštećena. Pacijente treba pratiti kod produžene upotrebe leka.
Kontaktna sočiva
Kontaktna sočiva mogu apsorbovati benzalkonijum-hlorid, pa je potrebno pre stavljanja kapi skinuti kontaktna sočiva i ponovo ih staviti nakon 15 minuta (videti odeljak 4.2.).
Pedijatrijska populacija
Podaci o efikasnosti i bezbednosti kod dece uzrasta ispod 1 godine (4 pacijenta) su veoma ograničeni (videti poglavlje 5.1) Nisu dostupni podaci o primeni kod prevremeno rođene dece (kod koje je gestaciono doba bilo manje od 36 nedelja).
Kod dece uzrasta od 0 do manje od 3 godine koja boluju od primarnog kongenitalnog glaukoma (PCG), prva linija terapije je hirurška intervencija (npr. trabekulotomija/goniotomija).
Još uvek nije ustanovljena dugoročna bezbednost primene kod dece.
Definitivni podaci o interakcijama sa drugim lekovima nisu raspoloživi.
Zabeleženi su slučajevi paradoksalnog povećanja očnog pritiska kod istovremene okularne upotrebe dva analoga prostaglandina. Zbog toga se ne preporučuje istovremena primena dva ili više prostaglandina, analoga prostaglandina ili derivata prostaglandina.
Pedijatrijska populacija
Studije o interakcijama izvođene su samo kod odraslih.
Trudnoća
Bezbednost ovog leka za upotrebu u trudnoći nije utvrđena. Ovaj lek poseduje farmakološke efekte koji mogu da budu potencijalno opasni za tok trudnoće, fetus ili novorođenče (videti tačku 5.3). Shodno tome, Latanox ne treba koristiti u toku trudnoće.
Dojenje
Latanoprost i njegovi metaboliti se mogu izlučiti u majčino mleko i zbog toga dojilje ne treba da koriste lek Latanox, odnosno, ako se koristi, tada treba prekinuti sa dojenjem.
Plodnost
U studijama na životinjama nije utvrđeno da latanoprost ima bilo kakav uticaj na fertilitet mužjaka ili ženki (videti poglavlje 5.3).
Lek Latanox ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Generalno, kod svih oftalmoloških preparata, ukapavanje kapi za oči može da prouzrokuje prolazno zamućenje vida. Pacijent ne treba da upravlja vozilom niti da rukuje mašinama dok se zamućenje vida ne povuče.
-
Sažetak bezbednosnog profila
Većina neželjenih reakcija se odnosi na okularni sistem. Tokom otvorene petogodišnje studije u kojoj je ispitivana bezbednost primene latanoprosta, kod 33% pacijenata došlo je do razvoja pigmentacije dužice (videti odeljak 4.4). Druge okularne neželjene reakcije su uglavnom prolazne i javljaju se prilikom primene leka.
-
Tabelarni prikaz neželjenih rakcija
Neželjene reakcije su klasifikovane prema učestalosti na sledeći način: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000), veoma retka (<1/10000) i nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Klasa sistema organa Veoma česta≥1/10 Česta≥1/100 do< 1/10 Povremena≥1/1000 do<1/100 Retka≥1/10000 do<1/1000 Veoma retka<1/10000 Infekcije i infestacije Herpetički keratitis*§ Poremećaji nervnog sistema Glavobolja*; vrtoglavica* Poremećaji oka Hiperpigmentacija dužice; blaga do umerena konjuktivalna hiperemija; iritacija oka (osećaj žarenja i grebuckanja u oku, osećaj pečenja, svrab, bockanje, osećaj prisustva stranog tela u oku); promene trepavica i velus dlaka oko očnog kapka (povećanje dužine, debljine, pigmentacije i broja) Tačkasti keratitis, uglavnom bez simptoma; blefaritis; bol u oku; fotofobija; konjunktivitis* Edem očnog kapka; suvo oko; keratitis*; zamućen vid; edem makule uključujući cistoidni makularni edem*; uveitis* Iritis*; edem rožnjače*; erozija rožnjače; periorbitalni edem; trichiasis*; distichiasis; ciste na irisu*§; lokalizovana kožna reakcija na očnim kapcima; tamnjenje palpebralne kože očnih kapaka; pseudopemfigoid konjuktive oka*§ Periorbitalne promene i promene očnih kapaka koje dovode do produbljivanja sulkusa očnih kapaka Kardiološki poremećaji Angina pektoris; palpitacije* Nestabilna angina pektoris Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Astma*; dispneja* Egzacerbacija astme Gastrointestinalni poremećaji Mučnina*, povraćanje* Poremećaji kože i potkožnog tkiva Osip Pruritus Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Mijalgija*; artralgija* Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Bol u grudima* * Neželjene reakcije zabeležene postmarketinški
§ Učestalost neželjene reakcije procenjena korišćenjem “Pravila 3”
Kod nekih pacijenata sa značajno oštećenom rožnjačom, veoma retko su prijavljeni slučajevi kalcifikacije rožnjače koji se dovode u vezu sa primenom kapi za oči koje sadrže fosfate.
-
Opis odabranih neželjenih reakcija
Nema informacija.
-
Pedijatrijska populacija
U dva kratkotrajna klinička ispitivanja (≤ 12 nedelja), koja su obuhvatila 93 (25 i 68) pedijatrijska pacijenta, bezbednosni profil je bio sličan kao kod odraslih i nisu identifikovani novi neželjeni događaji. Kratkotrajni bezbednosni profili u različitim podgrupama pedijatrijskih pacijenata takođe su bili slični (vidite odeljak 5.1). Neželjeni događaji koji su se češće javljali u pedijatrijskoj populaciji u poređenju sa odraslima bili su: nazofaringitis i pireksija.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Osim okularne iritacije i hiperemije konjunktive, druga neželjena dejstva nisu opisana kod predoziranja lekom Latanox.
Terapija
Ukoliko se Lanatox kapi slučajno progutaju, potrebno je znati da jedna bočica kapi za oči sadrži
125 mikrograma latanoprosta. Više od 90% se metaboliše tokom prvog prolaska kroz jetru. Intravenska infuzija 3 mikrograma/kg latanoprosta data zdravim dobrovoljcima (kojom se postiže koncentracija u plazmi 200 puta veća od one koja se postiže u kliničkoj praksi) nije izazvala simptome, a doza od
5,5-10 mikrograma/kg izazvala je mučninu, abdominalni bol, vrtoglavicu, umor, napade vrućine i preznojavanje. U studijama na majmunima, latanoprost je primenjen intravenskom infuzijom u dozama do 500 mikrograma/kg bez značajnijih efekata na kardiovskularni sistem.
Intravenska primena latanoprosta kod majmuna je bila povezana sa prolaznom bronhokonstrikcijom. Međutim, kod pacijenata sa umerenom bronhijalnom astmom, nije došlo do razvoja bronhokonstrikcije kad je latanoprost aplikovan lokalno u oko u dozi koja je bila sedam puta veća od doze leka latanoprost, koja se primenjuje u kliničkoj praksi.
U slučaju predoziranja lekom Latanox, lečenje je simptomatsko.
Farmakološki podaci - Latanox 50mcg/mL
Farmakoterapijska grupa: Lekovi u terapiji glaukoma i miotici. Analozi prostaglandina.
ATC šifra: S01EE01
Aktivna supstanca latanoprost, analog prostaglandina F2α, je selektivni agonist prostanoidnog FP receptora, koji smanjuje intraokularni pritisak tako što povećava oticanje očne vodice. Smanjenje intraokularnog pritiska kod ljudi uglavnom počinje 3 do 4 sata nakon primene, dok se maksimalni efekat postiže 8 do 12 sati od primene leka. Sniženje očnog pritiska se održava tokom najmanje 24 sata.
Studije sprovedene na životinjama i ljudima ukazuju na to da je glavni mehanizam dejstva povećano uveoskleralno oticanje očne vodice, iako je kod ljudi pokazano da dolazi i do olakšanog oticanja (smanjenje otpora pri oticanju).
Pivotalne kliničke studije su pokazale da je latanoprost efikasan kao monoterapija. Dodatno su sprovedene i kliničke studije u kojima je ispitivana kombinovana terapija. Među njima su i studije koje su pokazale da je latanoprost efikasan u kombinaciji sa beta-adrenergičkim antagonistima (timololom). Kratkoročne studije, u trajanju od 1 do 2 nedelje, pokazuju da se istovremenom primenom latanoprosta sa adrenergičkim agonistima (dipivalil-epinefrin) i oralnim inhibitorima karboanhidraze (acetazolamid)
postiže aditivan efekat, a sa holinergičkim agonistima (pilokarpin) barem delimično aditivan efekat.
Klinička ispitivanja su pokazala da latanoprost nema značajan efekat na stvaranje očne vodice. Takođe nije utvrđeno da latanoprost ima bilo kakav efekat na barijeru krv-očna vodica.
Studijama na majmunima je pokazano da latanoprost nema ili ima zanemarljivo mali uticaj na intraokularnu cirkulaciju kada se koristi u terapijskim dozama. Ipak, tokom lokalne primene, moguća je pojava blage do umerene konjuktivalne ili episkleralne hiperemije.
Hronična terapija oka majmuna latanoprostom, koji su bili podvrgnuti ekstrakapsularnoj ekstrakciji sočiva, nije uticala na retinalne krvne sudove, što je potvrđeno fluoresceinskom angiografijom.
Tokom kratkotrajne primene latanoprosta nije došlo do isticanja fluoresceina u zadnji segment oka kod pacijenata sa pseudoafakijom.
Nije utvđeno da latanoprost primenjen u terapijskim dozama ima bilo kakva značajna farmakološka dejstva na kardiovaskularni ili respiratorni sistem.
Pedijatrijska populacija
Efikasnost latanoprosta kod pedijatrijskih pacijenata ≤18 godina pokazana je u jednoj 12- nedeljnoj, dvostruko-maskiranoj kliničkoj studiji u kojoj je latanoprost upoređivan sa timololom kod 107 pacijenata sa dijagnozom očne hipertenzije i pedijatrijskog glaukoma. U studiju su bila uključena novorođenčad koja su imala najmanje 36 nedelja gestacione starosti. Pacijenti su primali ili latanoprost 50 mikrograma/mL jednom dnevno ili timolol 0,5% (odnosno 0,25% za pacijente mlađe od 3 godine) dva puta dnevno.
Primarni parametar efikasnosti bilo je srednje smanjenje intraokularnog pritiska (IOP) u 12. nedelji terapije u odnosu na početnu vrednost. Srednje smanjenje IOP u grupi koja je primala latanoprost bilo je slično kao u grupi koja je primala timolol. U svim ispitivanim uzrasnim grupama (od 0 do <3 godine, 3 do
<12 godina i 12 do 18 godina) prosečno smanjenje IOP u 12. nedelji u latanoprost grupi bilo je slično kao u timolol grupi. Međutim, podaci o efikasnosti za grupu uzrasta od 0 do < 3 godine se zasnivaju na rezultatima dobijenim od samo 13 pacijenata koji su dobijali latanoprost. Nije pokazana relevantna efikasnost kod 4 pacijenta koja su činila grupu uzrasta od 0 do < 1 godine u kliničkoj studiji na pedijatrijskim pacijentima. Podaci za prevremeno rođenu decu (gestaciono doba manje od 36 nedelja) nisu dostupni.
Smanjenje intraokularnog pritiska u podgrupi ispitanika sa primarnim kongenitalnim/infantilnim glaukomom (engl. primary congenital glaucoma - PCG podgrupa) bilo je slično u latanoprost i timolol grupi. U podgrupi pacijenata bez PCG (tzv. Non-PCG podgrupa, sa npr. juvenilnim glaukomom otvorenog ugla, glaukomom kod pacijanata sa afakijom) pokazani su slični rezultati kao u PCG podgrupi.
Efekat na IOP uočen je nakon prve nedelje terapije (videti tabelu) i održavao se tokom 12 nedelja studije, kao i kod odraslih.
| Tabela: Smanjenje IOP (mmHg) u 12. nedelji prema aktivnoj terapijskoj grupi i početnoj dijagnozi | ||
| LatanoprostN=53 | Timolol N=54 | |
| Srednja početna vrednost (SE) | 27,3 (0,75) | 27,8 (0,84) |
| Promena u 12. nedelji u odnosu na srednju početnu vrednosti†(SE) | -7,18 (0,81) | -5,72 (0,81) |
| p-vrednost u odnosu na timolol | 0,2056 | |
| PCG N=28 | Non-PCGN=25 | PCG N=26 | Non-PCGN=28 | |
| Srednje početne vrednosti (SE) | 26,5 (0,72) | 28,2 (1,37) | 26,3 (0,95) | 29,1 (1,33) |
| Promena u 12. nedelji u odnosu na srednju početnu vrednosti†(SE) | -5,90 (0,98) | -8,66 (1,25) | -5,34 (1,02) | -6,02 (1,18) |
| p-vrednost u odnosu na timolol | 0,6957 | 0,1317 |
SE: standardna greška.
†Procena podešena na osnovu modela analize kovarijanse (ANCOVA).
Resorpcija
Latanoprost (relativna molekulska masa 432,58) je pro-lek u formi izopropil estra koji sam po sebi nije aktivan, ali posle hidrolize u kiselinu latanoprosta, postaje biološki aktivan.
Pro-lek se dobro resorbuje kroz rožnjaču i sav lek koji prođe u očnu vodicu biva hidrolizovan tokom prolaska kroz rožnjaču.
Distribucija
Studije na ljudima ukazuju da se maksimalna koncentracija leka u očnoj vodici postiže za oko dva sata od primene u oko. Nakon lokalne primene kod majmuna, latanoprost se distribuira primarno u prednji segment oka, konjuktive i kapke, a samo neznatne količine leka prolaze u zadnji segment oka.
Biotransformacija i eliminacija
Praktično ne dolazi do metabolizma kiseline latanoprosta u oku. Glavni metabolizam se odvija u jetri. Kod ljudi poluvreme eliminacije leka iz plazme je 17 minuta. U studijama na životinjama glavni metaboliti,
1,2-dinor i 1,2,3,4- tetranor metaboliti, nisu pokazali ili su ispoljili samo blagu biološku aktivnost. Izlučuju se primarno urinom.
Pedijatrijska populacija
U otvorenoj farmakokinetičkoj studiji praćene su koncentracije kiseline latanoprosta u plazmi kod 22 odrasla i 25 pedijatrijskih pacijenata (od rođenja do < 18 godina) sa očnom hipertenzijom i glaukomom. Svi pacijenti su primali latanoprost 50 mikrograma/mL, po jednu kap dnevno u svako oko, tokom najmanje 2 nedelje.
Sistemska izloženost kiselini latanoprosta bila je oko 2 puta veća kod dece uzrasta 3 do <12 godina i 6 puta veća kod dece mlađe od 3 godine u poređenju sa odraslima, ali uz održavanje široke margine bezbednosti za pojavu sistemskih neželjenih efekata (videti odeljak 4.9). U svim starosnim grupama, medijana vremena do postizanja maksimalne koncentracije u plazmi iznosila je 5 minuta od primene doze leka. Medijana poluvremena eliminacije iz plazme bila je kratka (<20 minuta), slično kod pedijatrijskih i odraslih pacijenata, i nije došlo do akumulacije kiseline latanoprosta u sistemskoj cirkulaciji u stanju ravnoteže.
