DicloRapid® 75mg gastrorezistentna kapsula, tvrda

Lek DicloRapid je namenjen odraslim osobama. Simptomatska terapija bola i inflamacije, koji su udruženi sa:

• artritičnim stanjima: reumatoidnim artritisom, osteoartritisom, ankilozirajućim spondilitisom, akutnim gihtom;

• akutnim mišićno-koštanim poremećajima, kao što su periartritis, tendinitis, tenosinovitis, burzitis;

• bolnim posttraumatskim otocima ili inflamacijama.

Doziranje

Doziranje diklofenaka zavisi od težine kliničke slike, odnosno od stanja pacijenta. Preporučeni raspon doza za odrasle iznosi između 50 mg i 150 mg diklofenak-natrijuma dnevno kao 1 ili 2 podeljene doze.

Pojedinačna doza ne treba da bude veća od 75 mg diklofenak-natrijuma.

O trajanju terapije odlučuje lekar.

Kod reumatskih bolesti može biti potrebna dugotrajna terapija. Kod dugotrajne terapije treba smanjiti ukupnu dnevnu dozu, ukoliko je moguće, na 75 mg diklofenak-natrijuma, u skladu sa terapijskim odgovorom.

Neželjena dejstva se mogu svesti na najmanju moguću meru primenom najmanje efektivne doze tokom najkraćeg perioda potrebnog za postizanje kontrole simptoma (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti:

Nije potrebno posebno prilagođavanje doze. Starije pacijente treba pratiti sa posebnom pažnjom, zbog povećane verovatnoće pojave neželjenih dejstava (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega:

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega nije potrebno smanjenje doze leka (za pacijente sa teškim oštećenjem funkcije bubrega videti odeljak 4.3).

Oštećenje funkcije jetre (videti odeljak 5.2):

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre nije potrebno smanjenje doze leka (za pacijente sa teškim poremećajem funkcije jetre, videti odeljak 4.3).

Pedijatrijska populacija

Lek DicloRapid je kontraindikovan za primenu kod dece i adolescenata, videti i odeljak 4.3. Način primene

Lek DicloRapid, gastrorezistentnu kapsulu treba progutati celu, sa dovoljnom količinom tečnosti (čašom vode), jedan do dva sata pre obroka i treba je uzeti na prazan želudac.

• preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

• aktivni gastrični ili intestinalni ulkus, krvarenje ili perforacija,

• gastrointestinalno krvarenje ili perforacija u istoriji bolesti, povezani sa ranijom primenom drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). Aktivan ili u istoriji bolesti poznati rekurentni peptički ulkus/hemoragija (dve ili više različitih epizoda dokazanih ulceracija ili krvarenja),

• cerebrovaskularno krvarenje ili drugi aktivni poremećaji krvarenja,

• poznata preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu ili druge nesteroidne antireumatske/antiinflamatorne lekove, koja se manifestuje kao bronhospazam, astma, rinitis ili urtikarija,

• poremećaji hematopoeze nepoznate etiologije,

• teška insuficijencija jetre ili bubrega,

• potvrđena kongestivna srčana insuficijencija (NYHA II-IV), ishemijska bolest srca, bolest perifernih arterija i/ili cerebrovaskularna bolest,

• poslednji trimestar trudnoće (videti odeljak 4.6).

  Deca i adolescenti mlađi od 18 godina ne smeju da koriste ovaj lek zbog velikog sadržaja aktivne supstance.

Potrebno je izbegavati istovremenu primenu leka DicloRapid sa drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, uključujući i selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2, zato što ne postoje dokazi koji ukazuju na sinergističku korist, a pri tome postoji potencijalna opasnost od pojave aditivnih neželjenih dejstava.

Kao i drugi lekovi iz grupe NSAIL, diklofenak, zbog svojih farmakodinamskih svojstava, može da maskira znakove i simptome infekcije.

Neželjena dejstva se mogu svesti na najmanju moguću meru primenom najmanje efektivne doze u najkraćem vremenskom periodu neophodnom za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.2 i gastrointestinalne i kardiovaskularne rizike navedene u nastavku).

Kao i kod primene drugih NSAIL, veoma retko se mogu javiti alergijske reakcije uključujući anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije pri primeni diklofenaka kod pacijenata koji nisu ranije koristili ovaj lek. Reakcije preosetljivosti mogu progredirati u Kounis-ov, ozbiljnu alergijsku reakciju koja može dovesti do infarkta miokarda. Simptomi takvih reakcija mogu uključivati bol u grudima koji se javlja zajedno sa alergijskom reakcijom na diklofenak.

Stariji pacijenti:

Na osnovu medicinskih podataka savetuje se oprez kod starije populacije. Konkretno, preporučuje se primena najmanje efektivne doze kod iscrpljenih starijih pacijenata, kao i kod onih sa malom telesnom masom. Kod starijih pacijenata je povećana učestalost pojave neželjenih dejstava usled primene NSAIL, a posebno gastrointestinalnog krvarenja i perforacija koje mogu imati smrtni ishod (videti odeljak 4.2).

Gastrointestinalna dejstva:

Gastrointestinalna (GI) krvarenja, ulceracije ili perforacije (od kojih neke mogu imati i smrtni ishod), mogu da se jave u bilo kom trenutku tokom terapije NSAIL, sa ili bez upozoravajućih simptoma i prethodnih gastrointestinalnih događaja u istoriji bolesti. Ove pojave najčešće imaju teže posledice kod starijih pacijenata.

Kao i prilikom primene svih NSAIL, uključujući diklofenak, obavezan je pažljiv medicinski nadzor, pri čemu je potreban poseban oprez pri propisivanju diklofenaka pacijentima sa simptomima koji ukazuju na gastrointestinalne poremećaje ili sa gastričnim ili intestinalnim ulceracijama, krvarenjem ili perforacijom u istoriji bolesti (videti odeljak 4.8). Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacije raste sa povećanjem doze NSAIL kod pacijenata sa ulkusom u istoriji bolesti, posebno ukoliko je bio praćen komplikacijama u vidu hemoragije ili perforacije (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih pacijenata.

Kako bi se smanjio rizik od gastrointestinalne toksičnosti kod pacijenata sa ulkusom u istoriji bolesti, posebno ukoliko je došlo do razvoja komplikacija kao što su krvarenje ili perforacija, kao i kod starijih pacijenata, terapiju treba započeti i održavati primenom najmanje efektivne doze.

Kod ovih pacijenata, kao i kod pacijenata kojima je neophodna terapija lekovima koji sadrže male doze acetilsalicilne kiseline, ili drugim lekovima koji mogu povećati rizik od GI neželjenih dejstava (videti informacije u nastavku i odeljak 4.5), potrebno je razmotriti primenu lekova sa protektivnim dejstvom (npr. misoprostolom ili inhibitorima protonske pumpe).

Potrebno je upozoriti pacijente kod kojih je ranije dolazilo do pojave GI toksičnosti, a posebno ako su u pitanju stariji pacijenti, da prijave lekaru svaki neuobičajeni abdominalni simptom (naročito krvarenja u gastrointestinalnom traktu), posebno ako se jave na početku lečenja.

Potreban je oprez kod pacijenata kod kojih se istovremeno primenjuju drugi lekovi koji mogu povećati rizik od nastanka ulkusa ili krvarenja, kao sto su sistemski kortikosteroidi, antikoagulantni lekovi (npr. varfarin), selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili antiagregacioni lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Potreban je pažljiv medicinski nadzor i oprez kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom ili sa Crohn-ovom bolešću zbog mogućeg pogoršanja njihovog stanja (videti odeljak 4.8).

Ukoliko tokom primene diklofenaka dođe do krvarenja ili ulceracija u gastrointestinalnom traktu, terapiju treba odmah prekinuti.

NSAIL, uključujući diklofenak, mogu biti povezani sa povećanim rizikom od gastrointestinalnog curenja iz anastomoze. Preporučuje se pažljiv medicinski nadzor i oprez pri primeni diklofenaka nakon gastrointestinalne hirurške intervencije.

Dejstvo na kožu:

Ozbiljne reakcije na koži, od kojih neke i sa smrtnim ishodom, kao što su eksfolijativni dermatitis, Stevens- Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza, su veoma retko prijavljene prilikom upotrebe lekova iz grupe NSAIL (videti odeljak 4.8). Uočeno je da kod pacijenata postoji najveći rizik od pojave ovih reakcija na početku terapije. Terapiju diklofenakom treba prekinuti čim se pojave osip na koži, lezije mukoze ili bilo koji drugi znak preosetljivosti.

Kardiovaskularna i cerebrovaskularna dejstva:

Potrebno je odgovarajuće praćenje i savetovanje pacijenata sa hipertenzijom i/ili kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA-1) u istoriji bolesti, zato što su prijavljeni slučajevi zadržavanja tečnosti i pojave edema, povezani sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL.

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju da primena diklofenaka, posebno pri velikim dozama (150 mg dnevno) i kod dugotrajne terapije, može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičkih događaja (na primer infarkt miokarda ili moždani udar) (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Pacijenti sa značajnim faktorima rizika za pojavu kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje) treba da primenjuju diklofenak tek nakon pažljive procene od strane lekara. S obzirom da rizik za pojavu kardiovaskularnih događaja raste sa povećanjem doze i sa dužinom trajanja terapije, neophodno je da terapija traje što kraće uz primenu najmanje efektivne dnevne doze. Potrebno je periodično proceniti potrebu pacijenta za simptomatskom terapijom kao i odgovor na nju.

Dejstvo na jetru:

Potreban je pažljiv medicinski nadzor pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre u slučaju propisivanja diklofenaka, jer može doći do egzacerbacije osnovne bolesti.

Kao i prilikom primene drugih NSAIL, moguće je povećanje vrednosti jednog ili više enzima jetre. Tokom dugotrajne terapije diklofenakom preporučuje se redovno praćenje parametara funkcije jetre kao mera predostrožnosti. Ukoliko poremećene vrednosti testova funkcije jetre perzistiraju ili se pogoršavaju, ukoliko se razviju klinički znaci ili simptomi oštećenja funkcije jetre ili dođe do pojave drugih reakcija (npr. eozinofilija, osip), primenu diklofenaka treba prekinuti. Za vreme terapije diklofenakom moguć je nastanak hepatitisa bez prodromalnih simptoma.

Potreban je oprez ukoliko se diklofenak primenjuje kod pacijenata koji imaju hepatičku porfiriju, jer je diklofenak potencijalni „okidač” napada.

Oštećenje funkcije bubrega i srca:

Kako su zabeleženi retencija tečnosti i edemi povezani sa primenom NSAIL, poseban oprez je potreban kod pacijenata sa oštećenjem funkcije srca i bubrega, hipertenzijom u anamnezi, starijih, pacijenata koji istovremeno uzimaju diuretike ili lekove koji imaju značajni uticaj na funkciju bubrega, kao i kod pacijenata sa značajnim smanjenjem volumena ekstracelularne tečnosti iz bilo kog razloga (npr. pre ili posle hirurške intervencije) (videti odeljak 4.3). U ovakvim slučajevima, kao posebna mera predostrožnosti tokom terapije diklofenakom, preporučuje se praćenje funkcije bubrega. Prekid primene leka dovodi do oporavka funkcije bubrega na stanje pre započinjanja terapije.

Nakon primene velikih doza ili više NSAIL prijavljeni su slučajevi akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata na terapiji tenofovir dizoproksil fumaratom i sa prisutnim faktorima rizika za poremećaj funkcije bubrega. Potrebno je odgovarajuće praćenje funkcije bubrega u slučaju istovremene primene tenofovir dizoproksil fumarata i NSAIL.

Hematološka dejstva:

Kao i sa drugim NSAIL, diklofenak može izazvati privremenu inhibiciju agregacije trombocita. Preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata sa poremećajima hemostaze. I, kod produžene terapije diklofenakom preporučuje se praćenje krvne slike.

Respiratorni i alergijski poremećaji:

Kod pacijenata sa astmom, sezonskim alergijskim rinitisom, otokom nazalne sluzokože (polipi u nosu), hroničnom opstruktivnom bolešću pluća ili hroničnim infekcijama respiratornog trakta (naročito ukoliko su povezane sa simptomima sličnim alergijskom rinitisu), potreban je oprez zbog češće pojave neželjenih dejstava na NSAIL, kao što su egzacerbacija astme (tzv. intolerancija na analgetike/analgetska uzrokovana astma), Quincke-ov edem i urtikarija. Zato se kod ovih pacijenata preporučuje poseban oprez (spremnost da se brzo reaguje). Ovo se odnosi i na pacijente koji su alergični na druge supstance (promene na koži, pruritus ili urtikarija).

Ostale mere predostrožnosti

Kod pacijenata koji boluju od sledećih bolesti, diklofenak se može koristiti tek nakon pažljive analize i upoređivanja rizika sa potencijalnim koristima leka:

• inducibilne porfirije,

• sistemskog eritematoznog lupusa (SLE) i mešovite bolesti vezivnog tkiva.

  Pažljiv i strog medicinski nadzor neophodan je kod:

  • pacijenata sa gastrointestinalnim poremećajima,

  • pacijenata sa kardiovaskularnim poremećajima,

  • pacijenata sa ranijim oštećenjem funkcije bubrega,

  • pacijenata sa poremećajem funkcije jetre,

  • pacijenata odmah nakon velikih hirurških intervencija,

  • starijih pacijenata,

  • pacijenata sa respiratornim i alergijskim poremećajima,

  • pacijenata koji ispoljavaju alergijske reakcije na druge supstance,

  • pacijenata sa hematološkim poremećajima,

  • pacijenata kod kojih postoji rizik od infekcije.

Kao i kod primene drugih NSAIL, veoma retko se mogu javiti alergijske reakcije uključujući anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije pri primeni diklofenaka kod pacijenata koji nisu ranije koristili ovaj lek. Pri prvoj pojavi reakcija preosetljivosti pri primeni leka DicloRapid, treba prekinuti lečenje. Treba pokrenuti neophodne postupke za uklanjanje simptoma, koje treba da vode lekari specijalisti.

Podaci o uticaju na plodnost kod žena navedeni su u odeljku 4.6.

Tokom dugotrajne primene diklofenaka potrebno je redovno kontrolisati funkciju jetre, bubrega kao i krvnu sliku.

Dugotrajna primena analgetika, može dovesti do glavobolje koja se ne sme lečiti povećanom dozom leka.

Stalna upotreba analgetika, a posebno kombinacija nekoliko analgetika, može dovesti do trajnog oštećenja funkcije bubrega i opasnosti od insuficijencije bubrega (analgetske nefropatije).

Istovremeno konzumiranje alkohola povećava rizik od neželjenih dejstava izazvanih diklofenakom, posebno onih koja se javljaju u gastrointestinalnom traktu i centralnom nervnom sistemu.

Drugi NSAIL uključujući salicilate:

Istovremena primena drugih NSAIL može da poveća rizik od nastanka gastrointestinalnih ulkusa i krvarenja usled sinergističkog dejstva. Zato se ne preporučuje istovremena primena diklofenaka i drugih NSAIL (videti odeljak 4.4).

Kortikosteroidi

Istovremena primena ovih lekova povećava rizik od gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja (videti odeljak 4.4).

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (engl. Selective serotonin reuptake inhibitors, SSRI)

Istovremena primena može da poveća rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

Antikoagulansi i antiagregacioni lekovi

Preporučuje se oprez, s obzirom na to da istovremena primena jer istovremena može da poveća rizik od krvarenja (videti odeljak 4.4). Iako klinička ispitivanja ne ukazuju na to da diklofenak utiče na aktivnost antikoagulantnih lekova, postoje slučajevi sa povećanim rizikom od krvarenja kod pacijenata koji istovremeno primenjuju dikofenak i antikoagulanse. Zato se preporučuje pažljivo praćenje ovih pacijenata.

Digoksin, fenitoin i preparati litijuma

Istovremena primena diklofenaka i digoksina ili fenitoina ili preparata litijuma može da dovede do povećanja koncentracije ovih supstanci u serumu. Zato je neophodno pratiti koncentracije litijuma u serumu. Preporučuje se i praćenje koncentracije digoksina i fenitoina u serumu.

Diuretici i antihipertenzivni lekovi

Kao i drugi NSAIL, i diklofenak primenjen istovremeno sa diureticima ili antihipertenzivnim lekovima (npr. beta-blokatorima, inhibitorima angiotezin konvertujućeg enzima (ACE), antagonisti angiotenzina II) može da smanji njihovo antihipertenzivno dejstvo. Zato, ovu kombinaciju lekova treba primenjivati sa oprezom, posebno kod starijih pacijenata i potrebno je periodično kontrolisati krvni pritisak. Pacijenti treba da budu odgovarajuće hidrirani i praćenje funkcije bubrega nakon uvođenja istovremene terapije, i periodično nakon toga, posebno kod istovremene primene sa diureticima i ACE inhibitorima zbog povećanog rizika od nefrotoksičnosti. Istovremena primena diklofenaka i diuretika koji štede kalijum može dovesti do povećanja koncentracije kalijuma u serumu, zbog čega je potrebno pratiti koncentraciju kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Antidijabetici

Kliničke studije su pokazale da se diklofenak može da se primenjuje istovremeno sa oralnim antidijabeticima bez uticaja na njihovo kliničko dejstvo. Međutim, prijavljeni su izolovani slučajevi pojave hipoglikemijskih i hiperglikemijskih dejstava, zbog čega je bilo neophodno korigovati dozu antidijabetika tokom terapije diklofenakom. Zato je potrebno praćenje koncentracije glukoze u krvi tokom istovremene primene antidijabetske terapije i diklofenaka.

Metotreksat

Diklofenak može da inhibira tubularni renalni klirens metotreksata i time poveća koncentraciju metotreksata. Preporučuje se oprez kada se NSAIL, uključujući i diklofenak, primenjuju u periodu kraćem od 24 sata pre ili nakon terapije metotreksata, jer to može dovesti do povećanja koncentracije metotreksata u krvi i povećanja toksičnog dejstva ovog leka.

Probenecid i sulfinpirazon

Lekovi koji sadrže probenecid ili sulfinpirazon mogu da odlože izlučivanje diklofenaka.

Takrolimus

NSAIL (kao što je diklofenak) mogu da povećaju renalnu toksičnost takrolimusa.

Ciklosporin

Diklofenak, kao i drugi NSAIL, može da pojača nefrotoksičnost ciklosporina zbog dejstva na prostaglandine bubrega. Zato diklofenak treba primenjivati u manjim dozama u odnosu na doze koje bi primili pacijenti koji nisu na terapiji ciklosporinom.

Hinolonski antibakterijski lekovi

Prijavljeni su pojedinačni slučajevi konvulzivnih napada, koje su mogle biti posledica istovremene primene hinolona i NSAIL.

Holestipol i holestiramin

Ovi lekovi mogu da izazovu odlaganje ili smanjenje resorpcije diklofenaka. Zato, preporučuje se da se diklofenak primenjuje najmanje 1 sat pre ili 4 do 6 sati nakon primene holestipola/holestiramina.

Snažni CYP2C9 inhibitori

Preporučuje se oprez kada se diklofenak propisuje istovremeno sa snažnim CYP2C9 inhibitorima (kao što su sulfinpirazon i vorikonazol), koji mogu da dovedu do značajnog povećanja maksimalnih koncentracija diklofenaka u plazmi i izloženosti ovom leku, zato što inhibitorno deluju na metabolizam diklofenaka.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili razvoj embriona/fetusa. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na postojanje povećanog rizika od pobačaja i nastanka kardioloških malformacija i gastroshize nakon primene inhibitora prostaglandina tokom ranih faza trudnoće. Ukupan rizik od nastanka kardiovaskularnih malformacija je povećan sa manje od 1% do približno 1,5%. Pretpostavlja se da se rizik povećava sa povećanjem doze i trajanjem terapije.

Kod životinja je pokazano da primena inhibitora sinteze prostaglandina povećava verovatnoću gubitka ploda u periodu pre i nakon implantacije kao i rizik od smrti embriona/fetusa. Dodatno, povećana incidenca različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, prijavljena je u ispitivanjima na životinjama koje su primale inhibitor sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze.

Od 20. nedelje trudnoće pa nadalje, primena diklofenaka može uzrokovati oligohidramnion koji je posledica poremećaja funkcije bubrega kod fetusa. To se može dogoditi ubrzo nakon početka terapije i obično je reverzibilno nakon prekida terapije. Pored toga, bilo je izveštaja o suženju ductus arteriosus-a nakon terapije tokom drugog trimestra, od kojih je većina nestala nakon prestanka terapije. Dakle, lek DicloRapid ne treba primenjivati tokom prvog i drugog trimesta trudnoće, osim ukoliko je neophodno. Ukoliko je neophodna terapija ovim lekom kod žena koje pokusavaju da zatrudne ili kod trudnica tokom prvog i drugog trimesta trudnoće, potrebno je primeniti najmanju efektivnu dozu i trajanje terapije ograničiti na najkraći mogući period. Antenatalni monitoring radi otkrivanja moguće pojave oligohidramniona i suženja ductus arteriosus-a treba razmotriti nakon izloženosti diklofenaku nekoliko dana od 20. gestacijske nedelje i nadalje. Primena diklofenaka mora se prekinuti ako se utvrdi oligohidramnion ili suženje ductus arteriosus-a.

Tokom poslednjeg trimestra trudnoće svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu:

• da izloze fetus sledećim rizicima:

  • kardiopulmonalnoj toksičnosti (prevremeno suzenje/zatvaranje ductus arteriosus-a i plućna hipertenzija);

  • poremećaju funkcije bubrega (videti prethodo navedeno)

• kod majke i novorođenčeta da prouzrokuju:

  • moguće produženje vremena krvarenja, dejstvo koje nastaje usled inhibicije agregacije trombocita, koje se može javiti čak i pri primeni malih doza;

  • inhibiciju kontrakcija uteresa, što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Usled toga, lek DicloRapid je kontraindikovan tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3 i 5.3).

Dojenje

Diklofenak i njegovi metaboliti se u malim količinama izlučuju u majčino mleko. Ne treba primenjivati diklofenak tokom dojenja kako bi se izbegla neželjena dejstva kod odojčeta.

Plodnost

Primena diklofenaka, može da utiče na plodnost kod žena, te se ne preporučuje kod žena koje planiraju trudnoću. Kod žena koje imaju poteškoće sa začećem ili su podvrgnute ispitivanju neplodnosti, treba razmotriti prekid terapije ovim lekom.

Pacijenti kod kojih su se javili poremećaji vida, vertigo, pospanost ili drugi poremećaji centralnog nervnog sistema tokom primene diklofenaka, ne treba da upravljaju vozilima niti rukuju mašinama.

Ovo se posebno odnosi na primenu alkohola tokom terapije diklofenakom.

Neželjena dejstva su podeljena po učestalosti na sledeće grupe:

veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 to < 1/10),

povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10 000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000),

nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Treba imati na umu da su navedena neželjena dejstva uglavnom dozno-zavisna i razlikuju se od pacijenta do pacijenta. Rizik od pojave gastrointestinalnog krvarenja (gastritis, erozije, ulkusi) se povećava sa povećanjem doze i trajanjem terapije.

Najčešće prijavljena neželjena dejstva su gastrointestinalne prirode. Mogu se javiti peptički ulkus, perforacije ili gastrointestinalna krvarenja, ponekad sa smrtnim ishodom, posebno kod starijih osoba (videti odeljak 4.4). Nakon primene leka primećeni su i mučnina, povraćanje, dijareja, flatulencija, konstipacija, problemi sa varenjem, bol u abdomenu, melena, hematemeza, ulcerativni stomatitis, pogoršanje kolitisa i Crohn-ove bolesti (videti odeljak 4.4). Retko je prijavljivan i gastritis.

Edem, hipertenzija i srčana insuficijencija su prijavljeni tokom terapije NSAIL.

Podaci iz kliničkih ispitivanja i epidemioloških istraživanja ukazuju na povećan rizik od pojave arterijskih trombotičkih događaja (infarkt miokarda ili moždani udar) u vezi sa primenom diklofenaka, posebno u velikim dozama (150 mg dnevno) tokom dužeg vremenskog perioda (videti odeljak 4.3. i 4.4).

Infekcije i infestacije

Veoma retko: pogoršanje infektivnih oboljenja (npr. razvoj nekrotizirajućeg fasciitisa) se dovodi u vezu sa sistemskom primenom nesteroidnih antiinfalmatornih lekova. Ovakve reakcije mogu biti uslovljene mehanizmom delovanja ove grupe lekova.

Ukoliko dođe do pojave simptoma infekcije ili se simptomi pogoršaju tokom primene diklofenaka, pacijenti treba odmah da se jave lekaru. Potrebno je utvrditi da li postoje indikacije za primenu antiinfektivne/antibiotske terapije.

Veoma retko: simptomi aseptičnog meningitisa, uključujući ukočenost vrata, glavobolju, mučninu, povraćanje, groznicu ili poremećaj svesti. Pacijenti koji pate od autoimunih oboljenja (sistemski eritematozni lupus, mešana bolest vezivnog tkiva) su skloniji ovim reakcijama.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Veoma retko: poremećaji hematopoeze (hemolitička i aplastična anemija, leukopenija, agranulocitoza, trombocitopenija, pancitopenija).

Početni simptomi mogu biti: povišena telesna temperatura, bol u grlu, površinske rane u ustima, simptomi slični gripu, teška iscrpljenost, krvarenja iz nosa i krvarenje na koži. Tokom dugotrajne terapije potrebno je redovno pratiti krvnu sliku.

Poremećaji imunskog sistema

Retko: preosetljivost, anafilaktičke i anafilaktoidne reakcije (uključujući hipotenziju, tahikardiju i šok).

Veoma retko: angioneurotski edem uključujući oticanje lica, jezika i unutrašnjosti larinksa sa konstrikcijom disajnih puteva, dispnea.

Ukoliko dođe do pojave ovih simptoma - što je moguće i pri prvoj primeni leka - neophodno je hitno potražiti medicinsku pomoć.

Psihijatrijski poremećaji

Veoma retko: dezorijentacija, nesanica, razdražljivost, psihotične reakcije, depresija, anksioznost i noćne more.

Poremećaji nervnog sistema

Česta: poremećaji CNS-a, kao što su glavobolja, vrtoglavica i zamor. Retko: pospanost.

Veoma retko: cerebrovaskularni događaj, parestezija, poremećaj ukusa, poremećaj memorije, konvulzije i tremor.

Poremećaji oka

Veoma retko: poremećaji vida (zamućen vid, diplopija).

Poremećaji uha i labirinta

Često: vertigo.

Veoma retko: tinitus i prolazni poremećaji sluha.

Kardiološki poremećaji

Veoma retko: palpitacije, bol u grudima, srčana insuficijencija, edem i infarkt miokarda. Nepoznato: Kounis sindrom

Vaskularni poremećaji

Veoma retko: hipertenzija, vaskulitis.

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Retko: astma (uključujući dispneu). Veoma retko: pneumonitis.

Gastrointestinalni poremećaji

Često: mučnina, povraćanje, dijareja, dispepsija, flatulencija, bol u abdomenu, anoreksija.

Retko: gastritis, gastrointestinalna krvarenja, hematemeza, hemoragična dijareja, melena, gastrointestinalni ulkus (sa ili bez krvarenja ili perforacija).

Veoma retko: pankreatitis, kolitis (uključujući hemoragični kolitis i pogoršanje ulcerativnog kolitisa ili Crohn- ove bolesti) (videti odeljak 4.4), stomatitis, uključujući ulcerativni stomatitis, glositis, ezofagealne lezije, konstipacija, stenoze creva slične dijafragmi.

Nepoznato: ishemijski kolitis

Ukoliko dođe do pojave jakog bola u gornjem delu abdomena, melene ili hematemeze, savetuje se prekid terapije diklofenakom i konsultacija sa lekarom.

Hepatobilijarni poremećaji

Često: povećanje vrednosti transaminaza u serumu Retko: hepatitis, žutica, poremećaji jetre

Veoma retko: fulminantni hepatitis (bez prodromalnih simptoma), hepatička nekroza, hepatička insuficijencija. Neophodno je redovno pratiti vrednosti parametara funkcije jetre.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Često: osip na koži.

Retko: urtikarija.

Veoma retko: egzantem, bulozne reakcije, kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza (Lyell-ov sindrom). Ekcem, eritem, multiformni eritem, eksfolijativni dermatitis, gubitak kose, reakcije fotosenzitivnosti, purpura (uključujući i alergijsku purpuru), pruritus.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Često: razvoj edema, posebno kod pacijenata sa sistemskom hipertenzijom ili oštećenjem funkcije bubrega. Veoma retko: oštećenje tkiva bubrega (intersticijalni nefritis, papilarna nekroza), koje može biti povezano sa akutnom insuficijencijom bubrega, proteinurija i/ili hematurija, nefrotski sindrom. Zato treba redovno pratiti funkciju bubrega.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Ne postoje specifični klinički simptomi predoziranja diklofenakom. Simptomi predoziranja podrazumevaju poremećaje centralnog nervnog sistema kao što su glavobolja, vrtoglavica, pospanost, tinitus, konvulzije (kod dece mioklonični napadi) i nesvestica, kao i bol u abdomenu, mučnina, povraćanje, gastrointestinalno krvarenje i

dijareja. U slučaju izrazitog trovanja moguća je pojava akutne insuficijencije bubrega i oštećenja funkcije jetre. U nastavku se može javiti hipotenzija, respiratorna depresija i cijanoza.

Terapijske mere

Ne postoji specifičan antidot.

Lečenje akutnog trovanja NSAIL, uključujući i diklofenakom, se u osnovi sastoji od suportivnih i simptomatskih mera. Suportivno i simptomatsko lečenje je potrebno primeniti kod komplikacija kao što su hipotenzija, insuficijencija bubrega, konvulzije, gastrointestinalni poremećaji i respiratorna depresija.

Specifične mere, kao što su forsirana diureza, dijaliza ili hemoperfuzija, obično ne pomažu u eliminaciji NSAIL, zbog visokog afiniteta zavezivanje za proteine plazme i ekstenzivnog metabolizma.

Primena aktivnog uglja se može razmotriti u slučaju primene potencijalno toksične doze, i ispiranje želuca samo u toku 60 minuta nakon primene doze koja potencijalno može ugroziti život pacijenta.