Primena leka Methylergometrin HF je indikovana:

• u prevenciji i lečenju hemoragije usled atonije uterusa posle porođaja i pobačaja;

• za lečenje subinvolucije uterusa;

• pod potpunom supervizijom specijaliste akušera lek se može primeniti za skraćenje drugog porođajnog doba, neposredno po rađanju prednjeg ramena deteta.

Intramuskularna primena: 0,1 ili 0,2 mg posle rađanja prednjeg ramena deteta, nakon istiskivanja placente ili za vreme puerperijuma. Doza se može ponoviti po potrebi u intervalima od 2 do 4 sata, najviše do 5 pojedinačnih doza.

Intravenska primena: u hitnim stanjima 0,1 mg ili 0,2 mg primeniti sporo u trajanju od najmanje 60 sekundi (videti odeljak 4.4).

• Preosetljivost na metilergometrin, ergometrin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Trudnoća

• Hipertenzija, uključujući preeklampsiju i eklampsiju

Opšta upozorenja

Methylergometrin HF, rastvor za injekciju ne treba rutinski primenjivati intravenskim putem zbog mogućnosti provociranja naglo nastalog hipertenzivnog ili cerebrovaskularnog događaja. Ukoliko se proceni

da je intravenska primena neophodna u vitalnim indikacijama, lek Methylergometrin HF treba primeniti sporo, najmanje tokom 60 sekundi uz pažljivo praćenje krvnog pritiska. Zbog toga je potrebno strogo voditi računa da se lek ne primeni intraarterijski ili periarterijski.

Lek primenjivati sa oprezom u toku drugog porođajnog doba. Retko se javlja potreba za manuelnim otklanjanjem zaostale placente ukoliko se koristi pravilna tehnika i obezbedi dovoljno vremena za spontano odvajanje placente.

Koronarna bolest srca

Potreban je oprez pri primeni metilergometrina kod pacijentkinja sa već postojećom koronarnom bolešću srca ili sa faktorima rizika za njen nastanak (npr. pušenje, gojaznost, dijabetes, povišen holesterol), jer u tom slučaju raste rizik od nastanka ishemije ili infarkta usled vazospazma izazvanog metilergometrinom.

Posebna predostrožnost je potrebna kod okluzivnih vaskularnih bolesti, teške kardijalne, hepatičke i renalne insuficijencije, nestabilne angine pektoris, infarkta miokarda i cerebrovaskularnih događaja u anamnezi, tranzitornog ishemijskog ataka (TIA), koronarne arterijske bolesti, stenoze mitralnih valvula i sepse.

Pedijatrijska populacija

Nije utvrđena efikasnost i bezbednost primene kod pedijatrijske populacije.

Gerijatrijska populacija

Kliničke studije sa metilergometrinom nisu sprovedene na dovoljnom broju pacijenata starosti ≥ 65 godina, da bi se utvrdilo da li postoji razlika u terapijskom odgovoru u odnosu na mlađe ispitanike. Prijavljeni podaci iz kliničkog iskustva nisu ukazali na razlike u terapijskom odgovoru između mlađih i starijih pacijenata. Uopšteno, izbor doze kod starijih pacijenata treba odrediti sa oprezom, obično započinjući terapiju sa manjim dozama iz doznog opsega, zbog oštećene funkcije jetre, bubrega ili srca, pridruženih bolesti ili konkomitantne terapije.

Mogućnost medicinske greške

Kao posledica medicinske greške, prijavljena je nenamerna primena metilergometrina kod novorođenčadi. U slučajevima nenamernog izlaganja novorođenčadi metilergometrinu, prijavljene su sledeće neželjene reakcije: respiratorna depresija, konvulzije, cijanoza i oligurija. U takvim slučajevima uobičajeno se primenjuje simptomatska terapija. Ipak, u teškim slučajevima, potrebna je respiratorna i kardiovaskularna potpora.

Metilergometrin je novorođenim bebama greškom primenjivan umesto vitamina K i vakcine protiv hepatitisa B, lekova koji se inače uobičajeno daju nakon rođenja. U cilju smanjenja rizika od slučajne primene, metilergometrin treba držati odvojeno od lekova koji su namenjeni za primenu kod novorođenčadi.

Lek Methylergometin HF, rastvor za injekciju sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj.

„suštinski je bez natrijuma”.

Ergot alkaloidi su supstrati CYP3A4 enzima.

Nisu poznate farmakokinetičke interakcije koje uključuju druge P450 izoenzime citohroma.

Interakcije sa lekovima čija se primena ne preporučuje

Inhibitori CYP 3A4 (npr. makrolidni antibiotici i inhibitori proteaza)

Zabeležena su retka ozbiljna neželjena dejstva kod istovremene primene lekova iz grupe ergot alkaloida (dihidroergotamin ili ergotamin) i snažnih inhibitora enzima CYP 3A4 (makrolidni antibiotici i inhibitori proteaze), koja rezultiraju vazospazmom i ishemijom mozga i/ili ekstremiteta. Iako ovakve interakcije nisu bile prijavljene kod primene metilergometrina, snažne inhibitore CYP3A4 ne treba primenjivati istovremeno sa metilergometrinom. Primeri nekih snažnih inhibitora CYP3A4 su: makrolidni antibiotici (npr. eritromicin,

troleandomicin, klaritromicin), inhibitori proteaza ili inhibitori reverzne transkriptaze (npr. ritonavir, indinavir, nelfinavir, delavirdin) ili antigljivični lekovi iz grupe azola (npr. ketokonazol, itrakonazol, vorikonazol).

Interakcije sa lekovima čija se primena može razmotriti

Manje potentni inhibitori CYP 3A4

Oprez je potreban prilikom istovremene primene manje potentnih inhibitora CYP 3A4 (npr. sakvinavir, nefazodon, flukonazol, sok od grejpfruta, fluoksetin, fluvoksamin, zileuton, klotrimazol, cimetidin, kvinopristin/dalfopristin) i metilergometrina, jer može doći do povećane izloženosti metilergometrinu.

Vazokonstriktori, triptani, simpatomimetici i drugi ergot alkaloidi

Savetuje se oprez pri istovremenoj primeni metilergometrina sa drugim vazokonstriktorima i ergot alkaloidima.

Prostaglandini

Savetuje se oprez pri istovremenoj upotrebi prostaglandina.

Beta-blokatori

Savetuje se oprez pri istovremenoj primeni metilergometrina sa beta-blokatorima. Istovremena primena sa beta-blokatorima može pojačati vazokonstriktorni efekat ergot alkaloida.

Anestetici

Anestetici kao što su halotan i metoksifluran mogu da oslabe uterotoničko dejstvo metilergometrina.

Induktori CYP3A4

Snažni induktori CYP3A4 (npr. nevirapin, rifampicin) smanjuju farmakološko dejstvo metilergometrina.

Gliceriltrinitrat i drugi antianginalni lekovi

S obzirom na to da metilergometrin maleat izaziva vazokonstrikciju, može se očekivati slabljenje efekta gliceriltrinitrata i drugih antianginalnih lekova.

Trudnoća

Nisu sprovedene reproduktivne studije sa metilergometrinom na životinjama. Takođe nije poznato da li metilergometrin maleat može izazvati oštećenje ploda ili može imati uticaj na reproduktivne sposobnosti. Primena metilergometrina je kontraindikovana u trudnoći zbog uterotoničkog dejstva.

Porođaj

Zbog svog uterotoničkog dejstva, metilergometrin se koristi nakon porođaja da bi se pomogla involucija uterusa, smanjila hemoragija i skratilo treće porođajno doba.

Dojenje

Zbog mogućih neželjenih reakcija na odojče i uticaja na smanjenje stvaranja mleka, metilergometrin ne treba koristiti za vreme dojenja. Žene ne treba da doje u toku lečenja metilergometrinom i najmanje 12 sati nakon primene poslednje doze. Mleko izlučeno u ovom periodu treba baciti.

Metilergometrin može da izazove pojavu vrtoglavice i konvulzija. Zbog toga je potreban oprez prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.

Najčešće neželjeno dejstvo je hipertenzija, u težim slučajevima udružena sa konvulzijama i/ili glavoboljom. Hipotenzija je takođe bila prijavljena. Abdominalni bol (usled kontrakcije uterusa), mučnina i povraćanje su se javljali povremeno. Retko su bila zabeležena sledeća neželjena dejstva: akutni infarkt miokarda, prolazni bol u grudima, vazokonstrikcija, vazospazam, spazam koronarnih arterija, bradikardija, tahikardija, dispneja, hematurija, tromboflebitis, hiperhidratacija, halucinacije, grčevi u nogama, vrtoglavica, tinitus, nazalna kongestija, dijareja, preznojavanje, palpitacije, osip i neprijatan ukus u ustima.

Postoje retki izolovani izveštaji pojave anafilaktičke reakcije bez dokazane uzročne povezanosti sa primenom metilergometrina.

Postmarketinško iskustvo

Sledeća neželjena dejstva potiču iz postmarketinškog perioda praćenja leka i predstavljaju spontane prijave. Imajući u vidu da su ova neželjena dejstva prijavljena dobrovoljno iz populacije čija veličina nije poznata, ne može se proceniti njihova učestalost, zbog čega se definišu kao neželjena dejstva sa nepoznatom učestalošću.

Poremećaji nervnog sistema: Cerebrovaskularni insult, parestezije

Kardiološki poremećaji: Ventrikularna fibrilacija, ventrikularna tahikardija, angina pektoris, atrioventrikularni blok

Zloupotreba leka i zavisnost: Nisu zabeleženi slučajevi zloupotrebe leka kao ni fizičke ili psihičke zavisnosti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi akutnog predoziranja su: mučnina, povraćanje, oligurija, abdominalni bol, utrnulost i osećaj mravinjanja u ekstremitetima, povišen krvni pritisak, u težim slučajevima praćen hipotenzijom, respiratorna depresija, hipotermija, konvulzije i koma.

Imajući u vidu da je predoziranje metilergometrinom retko, nije utvrđena letalna doza kod ljudi. Oralna LD⁵⁰ (u mg/kg) kod miševa je 187, kod pacova 93 i kod kunića 4,5. Zabeleženo je nekoliko slučajeva zadesnog predoziranja novorođenčadi parenteralnom primenom metilergometrina, gde je doza od 0,2 mg izazvala izražene simptome predoziranja. Međutim, do oporavka je došlo u svim slučajevima, osim u jednom gde je bila zabeležena respiratorna depresija, hipotermija, hipertonus sa nekontrolisanim pokretima i konvulzije.

Isto tako, prijavljeno je nekoliko slučajeva zadesnog trovanja kod dece uzrasta od 1 do 3 godine, koja su uzela do 10 tableta (2 mg) metilergometrina bez vidljivih štetnih efekata. Jedini simptomi predoziranja kod pacijentkinje koja je greškom uzela 4 tablete postpartalno bili su parestezije i osećaj hladne i vlažne kože.

Terapija akutnog predoziranja je simptomatska i podrazumeva:

• uklanjanje leka izazivanjem povraćanja, gastrolavažom, čišćenjem creva i suportivnom diurezom;

• održavanje adekvatne ventilacije, naročito ako je došlo do konvulzija ili kome;

• korekcija hipotenzije odgovarajućim lekovima;

• kontrola konvulzija odgovarajućim antikonvulzivnim lekovima;

• kontrola perifernog vazospazma zagrevanjem ekstremiteta.