Minirin® 100mcg/mL sprej za nos, rastvor

Lek Minirin, sprej za nos, kao antidiuretsko sredstvo

• Diabetes insipidus centralnog porekla

• Traumom izazvane polyuria i polydipsia i u stanjima gde postoji nedostatak ADH prolaznog karaktera, a nakon hipofizektomije, nakon hirurškog zahvata u predelu glandulae pituitaries ili zbog traume u kraniocerebralnom predelu mozga

  Lek Minirin, sprej za nos, kao dijagnostičko sredstvo

• U sprovođenju kratkotrajnog testa za određivanje koncentracionog kapaciteta bubrega

• U diferencijalnoj dijagnozi diabetes insipidus-a

Opšte preporuke:

Primenom jedne doze primenjuje se 0,1 mL leka Minirin, sprej za nos, rastvor, što odgovara 10 mikrograma dezmopresin-acetata.

Lek Minirin, sprej za nos, treba primenjivati samo kod pacijenata kod kojih primena oralnog oblika nije pogodna.

Treba primenjivati strogi režim ograničavanja unosa tečnosti (videti odeljak 4.4).

Ukoliko se jave znaci ili simptomi retencije tečnosti ili hiponatremije (glavobolja, mučnina/povraćanje, povećanje telesne mase, i u teškim slučajevima i konvulzije), lečenje treba obustaviti do potpunog oporavka pacijenta. Unos tečnosti treba ograničiti po ponovnom uvođenju terapije (videti odeljak 4.4).

Doziranje

Lek Minirin sprej za nos kao antidiuretsko sredstvo

Centralni dijabetes insipidus i traumom izazvane polyuria i polydipsia:

- Doziranje se mora prilagođavati prema individualnim potrebama svakog pacijenta. Kod dece, prosečna dnevna doza je 10 mikrograma, kod odraslih doza je 10-20 mikrograma. Doze koje su manje od 10 mikrograma se ne mogu primenjivati sa lekom Minirin, sprej za nos.

Kada se jave znaci zadržavanja tečnosti i/ili hiponatremije, terapiju treba privremeno prekinuti i dozu leka treba prilagoditi.

U cilju titriranja optimalne doze, potrebno je odrediti volumen pražnjenja mokraćne bešike kao i osmolalnost urina.

Terapiju lekom treba podesiti prema dva parametra: adekvatnom trajanju spavanja i dobrom balansu vode u organizmu.

Lek Minirin sprej za nos kao dijagnostičko sredstvo

Doziranje prilikom sprovođenja kratkotrajnog testa za utvrđivanje kapaciteta bubrežne koncentracije i za određivanje diferencijalne dijagnoze dijabetesa insipidusa.

Način primene leka

Za nazalnu primenu.

Pre primene leka potrebno je da pacijent isprazni sadržaj iz nosa. Staviti raspršivač u nozdrvu i jednom pritisnuti. Jedna doza spreja odgovara 10 mikrograma. Kada je potrebno više doza leka, potrebno je koristiti drugu nozdrvu. Tokom primene spreja za nos, potrebno je polako disati kroz nos. Nakon primene leka, potrebno je vratiti zaštitnu kapicu na lek.

Lek Minirin sprej za nos kao antidiuretsko sredstvo

Centralni dijabetes insipidus i traumom izazvane polyuria i polydipsia:

Na početku terapije lekom, potrebnu dozu leka će odrediti lekar, na osnovu određivanja volumena urina i osmolaliteta urina. U slučaju izostanka efikasnosti leka, dozu leka treba povećati. Terapiju lekom treba podesiti prema dva parametra: adekvatnom trajanju spavanja i dobrom balansa vode u organizmu.

Lek Minirin sprej za nos kao dijagnostičko sredstvo

Način primene prilikom sprovođenja kratkotrajnog testa za utvrđivanje kapaciteta bubrežne koncentracije i za određivanje diferencijalne dijagnoze dijabetesa insipidusa:

Kratkotrajni test se koristi za diferencijaciju između dijagnoze dijabetes insipidusa i poliurije različitog uzroka, kao i za utvrđivanje smanjenog kapaciteta bubrežne koncentracije zbog infekcije urinarnog trakta (cistitis, pijelonefritis). Takođe se koristi i za rano otkrivanje tubulo-intersticijalnih lezija koje su izazvane primenom litijuma, analgetika, hemioterapije ili imunosupresiva.

Pre početka testa, mora se odrediti osmolalnost urina. Posle primene dezmopresina, potrebno je uzeti 2 uzorka urina (preproručuje se posle približno 2 sata i 4 sata od primene leka). Kod oba prikupljena uzorka urina, potrebno je odrediti osmolalnost. Uzorke urina, koji su prikupljeni u toku prvog sata posle primene leka, treba odbaciti.

Kod određivanja renalne sposobnosti koncentracije, veća vrednost se poredi sa vrednosšću pre početka testa ili sa referentnom vrednošću koja je u vezi sa starosnom grupom (odrasli 800-1000 mOsm/kg). Male vrednosti, vrednosti koje nedostaju ili samo blagi porast u urinarnoj osmolalnosti ukazuju na poremećaj u renalnoj sposobnosti koncentracije. U slučaju da se urinarna osmolalnost značajno poveća ili se urinarni volumen značajno smanji, to ukazuje na poliuriju zbog centranog dijabetes insipidusa.

Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti: videti odeljak 4.4

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega: videti odeljak 4.3 Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre: videti odeljak 4.5 Pedijatrijska populacija: videti odeljak 4.2 (doziranje)

Dezmopresin se ne sme primenjivati kod:

• preosetljivosti na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

• primarne ili psihogene polidipsije (produkcija urina veća od 40 mL/kg/24 sata)

• polidipsije kod alkoholizma

• teškog oblika klasične von Willebrand-ove bolesti (tip IIb), pacijenata sa 5% aktivnosti faktora VIII, antitela na faktor VIII

• srčane insufucijencije i druga stanja koja iziskuju lečenje diureticima

• hiponatremije

• umerene ili teške bubrežne insufucijencije (klirens kreatinina manji od 50 mL/min)

• sindroma neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (ADH) (engl. syndrome of inappropriate ADH secretion, SIADH)

Upozorenja

Lek Minirin, sprej za nos treba primenjivati samo kod pacijenata kod kojih primena oralnog oblika leka nije pogodna.

Primena leka kod dece, mora se sprovoditi pod nadzorom roditelja u cilju kontrolisanog doziranja leka.

Terapija dezmopresinom bez ograničavanja unosa tečnosti može da dovede do retencije vode i/ili hiponatremije (glavobolja, mučnina/povraćanje, povećanje telesne mase, stvaranje edema). Kod teških slučajeva, može doći do razvoja edema mozga, konvulzija i kome.

Sve pacijente, a kada su u pitanju deca, onda njihove roditelje ili kada je to primenljivo, zdravstvene

radnike, treba upozoriti da izbegavaju preterani unos tečnosti (takođe se odnosi i na moguće gutanje vode tokom plivanja). Primenu dezmopresina treba prekinuti u slučaju da dođe do povraćanja i dijareje, sve dok se ne uspostavi balans tečnosti.

Rizik od pojave konvulzija izazvanih hiponatremijom, može se svesti na minimum pridržavanjem preporučene početne doze leka i izbegavanjem istovremene upotrebe supstanci koje povećavaju sekreciju vazopresina (videti odeljak 4.5).

Kada se koristi u dijagnostičke svrhe, unos tečnosti treba ograničiti na maksimalno 0,5 L za zadovoljenje žeđi u periodu od 1 sat pre do 8 sati posle primene leka Minirin, sprej za nos. Test renalne sposobnosti koncentracije kod dece uzrasta ispod 1 godine, treba izvoditi samo u bolničkim uslovima i pod pažljivim nadzorom.

Teški oblici hiponatremije se mogu povezati sa primenom leka Minirin, spreja za nos kod terapije centralnog dijabetes insipidusa.

Kod intranazalne primene leka, promene ili poremećaji na nazalnoj mukozi, npr. pojava ožiljaka, edema, mogu da dovedu do modifikovane absorpcije leka. Kod ovakvih slučajeva ne treba primenjivati dezmopresin sprej za nos.

Povećanje telesne mase može da se javi kao posledica predoziranja ili češće kao posledica nagomilavanja tečnosti. Zadržavanje tečnosti se može pratiti preko telesne mase pacijenta ili merenjem koncentracije natrijuma u plazmi ili osmolalnosti.

Mere opreza

Pre početka lečenja, treba ispitati da li postoji teži poremećaj funkcije mokraćne bešike ili obstrukcija izlučivanja urina.

Deca, odrasli i pacijenti sa malim koncentracijama natrijuma u serumu, mogu da imaju povećan rizik od nastanka hiponatremije. Terapiju dezmopresinom treba prekinuti ili pažljivo prilagoditi tokom akutnog pogoršanja bolesti koja se karkateriše narušenom ravnotežom tečnosti ili elektrolita (kao što su sistemska infekcija, povišena telesna temperatura, gastroenteritis).

Dezmopresin treba primenjivati sa oprezom kod:

• pacijenata sa rizikom od povećanog intrakranijalnog pritiska

• pacijenata sa narušenom ravnotežom tečnosti i/ili elektrolita

• pacijenata sa rizikom od tromboze.

  U sledećim slučajevima preporučuju se posebne mere opreza u cilju izbegavanja hiponatremije, uključujući smanjen unos tečnosti i češću kontrolu koncentracije natrijuma u serumu:

• u slučaju istovremene terapije lekovima za koje se zna da izazivaju sindrom neadekvatne sekrecije ADH (triciklični antidepresivi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, hlorpromazin,

• karbamazepin i neki antidijabetici iz grupe sulfoniluree posebno hlorpropamid)

• u slučaju istovremene terapije NSAIL.

Postoje dokazi iz postmarketinškog praćenja o pojavi teške hiponatremije usled primene dezmopresina u obliku spreja za nos, u slučajevima kada se koristi za lečenje kranijalnog dijabetes insipidusa.

Lek Minirin, sprej za nos treba upotrebljavati sa oprezom kod pacijenata sa cističnom fibrozom. U cilju sprečavanja intoksikacije vodom, treba održati balans vode u organizmu.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Minirin, sprej za nos sadrži benzalkonijum-hlorid koji može izazvati iritaciju ili oticanje sluzokože nosa, naročito kod dugotrajne primene.

Supstance koje izazivaju sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona, kao što su triciklični antidepresivi, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, hlorpromazin i karbamazepin, kao i

neki antidijabetici iz grupe sulfoniluree, posebno hlorpropamid, mogu da dovedu do pojačanja antidiuretskog efekta i posledično povećanog rizika od retencije vode I hiponatremije (videti odeljak 4.4).

NSAIL mogu da izazovu retenciju vode / hiponatremiju (videti odeljak 4.4).

Treba uzeti u obzir da istovremena primena oksitocina sa dezmopresinom povećava antidiuretsko delovanje i smanjuje perfuziju materice.

Klofibrat i indometacin mogu pojačati antidiuretsko delovanje dezmopresina, dok glibenklamid i litijum mogu smanjiti ovo delovanje.

Ukoliko se navedeni lekovi primenjuju istovremeno sa dezmopresinom potrebna je redovna kontrola krvnog pritiska, koncentracije natrijuma u plazmi i volumena izlučenog urina.

Mala je verovatnoća za interakciju dezmopresina sa lekovima koji utiču na metabolizam u jetri obzirom da in-vitro studije sa humanim mikrozomima nisu pokazale značajan metabolizam dezmopresina u jetri. Međutim zvanične in vivo studije interakcije nisu rađene.

Klinička ispitivanja nazalne upotrebe dezmopresina tokom trudnoće i dojenja nisu pokazala znake neželjenih dejstava na majku ili dete. Lek Minirin sprej za nos se može koristiti tokom trudnoće kao supstituticiona terapija nedostatka ADH.

Trudnoća

Objavljeni podaci, dobijeni praćenjem ograničenog broja trudnica (n=53) izloženih dezmopresinu sa insipidnim dijabetesom, kao i trudnica sa komplikacijama u vidu krvarenja (n=216), ne ukazuju na neželjena dejstva dezmopresina na trudnoću ili na zdravlje fetusa i novorođenčeta. Za sada nema dostupnih obimnijih epidemioloških podataka. Ispitivanja na eksperimentalnim životinjama ne ukazuju na postojanje direktnog ili indirektnog štetnog delovanja na tok trudnoće, razvoj embriona i fetusa, porođaj ili postnatalni razvoj.

Potreban je poseban oprez pri propisivanju leka trudnicama.

Reproduktivna ispitivanja na životinjama nisu pokazale klinički značajne efekte na roditelje i potomke. In vitro analiza modela humanog kotiledona pokazala je da nema transplacentalnog transporta prilikom primene terapijske koncentracije koja odgovara preporučenoj dozi.

Dojenje

Rezultati analize mleka dojilja koje su primale velike doze leka (300 mikrograma, nazalno), ukazuju da dezmopresin prelazi u majčino mleko, ali da je količina leka koja može da se prenese do odojčeta mala i nedovoljna da bi uticala na diurezu. Nije ispitivano da li nakon ponovljenih doza dolazi do akumulacije leka u majčinom mleku.

Lek Minirin, sprej za nos nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Najozbiljnije neželjene reakcije primene dezmopresina, je hiponatremija, koja može da izazove glavobolju, mučninu, povraćanje, smanjenje koncentracije natrijuma u serumu, slabost, povećanje telesne mase, abdominalni bol, grčenje mišića, vrtoglavicu, konfuziju, gubitak svesti i u teškim slučajevima konvulzije i komu.

Većina drugih neželjenih reakcija nije svrstana u ozbiljne.

Najčešće zabeležene neželjene reakcije u toku terapije bile su nazalna kongestija (27%), visoka telesna temperatura (15%), i rinitis (12%). Druge česte neželjene reakcije bile su glavobolja (9%), infekcije gornjih respiratornih puteva (7%), abdominalni bol (5%). Anafilaktičke reakcije nisu primećene u okviru kliničkih ispitivanja, ali su zabeležene nakon stavljanja leka u promet (postmarketinško praćenje).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeća tabela se bazira na podacima o učestalosti pojave neželjenih reakcija na lek zabeleženih u okviru kliničkih studija sa nazalno primenjenim lekom Minirin, u terapiji centralnog dijabetes insipidusa (CDI), primarne nokturalne enureze (PNE), kao i utvrđivanja kapaciteta bubrežne koncentracije (engl. renal concentration capacity test, RCCT) (N=745) kod dece i odraslih, u kombinaciji sa postmarketinškim iskustvom u okviru svih indikacija. Neželjene reakcije zabeležene samo nakon stavljanja leka u promet ili prilikom primene drugih dezmopresin formulacija su dodate u okviru kolone sa neželjenim reakcijama nepoznate učestalosti.

*Zabeleženi u slučajevima povezanim sa hiponatremijom

**Zabeleženi primarno kod dece i adolescenata

***Zabeleženi u slučajevima primene kod indikacije CDI

Opis odabranih neželjenih reakcija:

Najozbiljnija neželjena reakcija na primenu dezmopresina je hiponatremija koja se javlja sa povremenom učestalošću. (pogledati odeljak 4.4).

Kardio-vaskularni poremećaji:

Zbog povećane reapsorpcije vode može doći do porasta krvnog pritiska, a u nekim slučajevima i do razvoja hipertenzije. Kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca može doći do pojave angine pektoris.

Ove neželjene reakcije (osim alergijskih reakcija) mogu se sprečiti ili nestati primenom manjih doza leka.

Pedijatrijska populacija:

Pojava hiponatremije je reverzibilna kod dece i često je primećeno da se javlja u zavisnosti od promena dnevne rutine kao i da zavisi od unosa tečnosti i/ili perspiracije. Kod dece posebnu pažnju treba obratiti na mere opreza navedene u odeljku 4.4.

Druge posebne grupe pacijenata:

Deca, stariji, kao i pacijenti sa manjom koncentracijom natrijuma u serumu od fizioloških vrednosti mogu imati povećani rizik od razvoja hiponatremije (videti odeljak 4.4)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje lekom Minirin, sprej za nos ili kapima za nos dovodi do produženog delovanja leka sa povećanim rizikom od pojave retencije vode i hiponatremije.

Do pojave simptoma predoziranja može doći pod sledećim uslovima

• ako se primeni previše velika doza leka

• ako istovremeno sa primenom ili neposredno nakon primene dezmopresina, postoji prekomeran unos tečnosti

• ako postoje različiti uslovi resorpcije leka za intranazalnu primenu.

  Simptomi predoziranja su povećanje telesne mase (zadržavanje vode), glavobolja, mučnina, blaga hipertenzija, tahikardija, crvenilo i u najtežem slučaju pojava konvulzija.

  Predoziranje se može javiti posebno kod odojčadi kod kojih nije pažljivo prilagođena doza leka.

  U slučaju predoziranja, u zavisnosti od težine slučaja, dozu treba smanjiti, interval između dve doze treba povećati ili ukoliko je to potrebno obustaviti primenu leka. Cerebralni edem zahteva hitno zbrinjavanje pacijenta na odeljenju intenzivne nege, grčevi kod dece takođe zahtevaju intenzivan nadzor.

  Ne postoji antidot za dezmopresin.

  Ako je diureza indikovana može se primeniti diuretik kao što je furosemid.