Lek Monocard se primenjuje:

• u profilaksi i dugotrajnom lečenju angine pektoris;

• kao dodatna terapija nakon akutnog infarkta miokarda i hronične kongestivne srčane insuficijencije.

Doziranje

Odrasli

Jedna tableta koja se primenjuje asimetrično (da bi se omogućio period niskog nitrata) dva ili tri puta na dan. Doza se može povećati do 120 mg dnevno.

Režim doziranja treba odrediti u skladu sa kliničkim odgovorom pacijenta. Tablete treba uzimati nakon obroka, bez žvakanja i sa malo tečnosti.

Trebalo bi primenjivati najmanju efektivnu dozu leka.

Kod pacijenata koji uzimaju jednu tabletu dva puta dnevno, drugu dozu treba uzeti 8 sati nakon prve doze. Ako je doza jedna tableta tri puta dnevno, treba uzeti jednu tabletu svakih 6 sati i obezbediti 12 sati bez terapije, svaka 24 sata.

Starije osobe

Nema dokaza koji sugerišu da je potrebno podešavanje doziranja kod starijih osoba.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost izosorbidmononitrata kod dece još uvek nije ustanovljena.

Lečenje lekom Monocard, kao i sa bilo kojim drugim nitratom, ne treba naglo prekidati. Doziranje i učestalost primene leka, trebalo bi postepeno smanjivati (videti odeljak 4.4).

Način primene

Lek Monocard se primenjuje oralno.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje su navedene u odeljaku 6.1.

Lek Monocard ne bi trebalo primenjivati u slučajevima akutnog infarkta miokarda s niskim pritiskom punjenja, akutne cirkulatorne insuficijencije (šok, vaskularni kolaps) ili vrlo niskog krvnog pritiska (sistolni krvni pritisak niži od 90 mmHg), hipertrofične opstruktivne kardiomiopatije (engl. hypertrophic obstructive cardiomyopathy, HOCM), konstriktivnog perikarditisa, tamponade srca, niskih pritisaka punjenja srca, stenoze aortalnog/mitralnog zaliska i kod bolesti praćenih povišenim intrakranijalnim pritiskom npr. nakon povrede glave i uključujući cerebralnu hemoragiju.

Lek Monocard ne bi trebalo primenjivati kod pacijenata sa teškom anemijom, teškom hipotenzijom, glaukomom zatvorenog ugla ili teškom hipovolemijom.

Pokazalo se da inhibitori fosfodiesteraze tipa 5 (npr. sildenafil, tadalafil i vardenafil) potenciraju hipotenzivne efekte nitrata, pa je zbog toga kontraindikovana njihova istovremena primena sa nitratima ili donatorima azotnog oksida (videti odeljke 4.4. i 4.5).

U toku lečenja nitratima, ne sme se primenjivati stimulator rastvorljive guanilat ciklaze - riociguat (videti odeljak 4.5).

Kod nekih pacijenata, ovaj lek može izazvati posturalnu hipotenziju i sinkopu. Nakon konzumiranja alkohola, često je uočena teška posturalna hipotenzija uz ošamućenost i vrtoglavicu.

Lek Monocard bi trebalo sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa anamnezom nedavnog infarkta miokarda niskih pritisaka punjenja npr. kod akutnog infarkta miokarda, oštećenom funkcijom leve komore (insuficijencija leve komore) ili ortostatskom disfunkcijom. Snižavanje krvnog pritiska ispod 90 mmHg, mora se izbeći.

Takođe, lek Monocard bi trebalo sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji pate od hipotireoidizma, hipotermije, malnutricije i teško oboljenje jetre ili bubrega.

Simptomi cirkulatornog kolapsa mogu se javiti nakon prve doze, naročito kod pacijenata sa labilnom cirkulacijom.

Hipotenzija uzrokovana primenom nitrata, može biti praćena paradoksalnom bradikardijom i pojačanom anginom pektoris.

Lek Monocard sadrži laktozu kao pomoćnu supstancu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

U slučaju akutnog napada angine, umesto leka Monocard treba primeniti sublingvalnu terapiju kao što je gliceriltrinitrat (GTN) sprej ili tabletu. Početak delovanja leka Monocard nije dovoljno brz da bi sprečio akutni napad angine.

Ako se tablete ne primenjuju kao što je preporučeno (videti odeljak 4.2), može se razviti tolerancija na lek. Trebalo bi primenjivati najmanju efektivnu dozu leka.

Lečenje lekom Monocard, kao i sa bilo kojim drugim nitratom, ne treba naglo prekidati. Doziranje i frekvenciju primene leka, trebalo bi postepeno smanjivati (videti odeljak 4.2).

Kod pacijenata sa skraćenim vremenom gastrointestinalnog prolaza, moguće je smanjeno oslobađanje aktivne supstance.

Pacijente koji su na terapiji održavanja lekom Monocard treba informisati da ne smeju da koriste proizvode koji sadrže inhibitore fosfodiesteraze (npr. sildenafil, tadalafil, vardenafil).

Terapija lekom Monocard ne treba biti prekinuta, da bi se primenili lekovi koji sadrže inhibitore fosfodiesteraze (npr. sildenafil, tadalafil, vardenafil), zbog povećanja rizika od indukcije napada angine pektoris (videti odeljke 4.5).

Hipoksemija

Potreban je oprez kod pacijenata sa hipoksemijom i disbalansom ventilacije/perfuzije usled bolesti pluća ili ishemične insuficijencije srca.

Kao potentni vazodilatator, izosorbidmononitrat može uzrokovati povećanu perfuziju slabo ventilisanih područja, pogoršanje disbalansa ventilacije/perfuzije, te dalji pad parcijalnog pritiska kiseonika u arterijama.

Tokom terapije izosorbidmononitratom, treba izbegavati alkohol jer on može potencirati hipotenzivno dejstvo izosorbidmononitrata (videti odeljak 4.5).

Istovremena primena lekova sa svojstvima snižavanja krvnog pritiska, npr. beta-blokatora, blokatora kalcijumskih kanala, vazodilatatora, alprostadila, aldesleukina, ACE inhibitora, inhibitora monoaminooksidaze, antagonista receptora angiotenzina II itd. i/ili alkohola, može potencirati hipotenzivno dejstvo izosorbidmononitrata. Ovo se takođe može desiti i pri istovremenoj primeni izosorbidmononitrata sa neurolepticima i tricikličnim antidepresivima.

Istovremena primena izosorbidmononitrata sa ACE inhibitorima ili arterijskim vazodilatatorima bi mogla biti poželjna interakcija, osim ako dođe do prekomernih antihipertenzivnih efekata, pa u tom slučaju je potrebno razmotriti smanjenje doze jednog ili oba leka.

Dejstvo izosorbidmononitrata na snižavanje krvnog pritiska će biti pojačano, ako se on primeni istovremeno sa inhibitorima fosfodiesteraze tipa 5, koji se koriste kod erektilne disfunkcije (videti odeljke 4.3. i 4.4). To može dovesti do životno-ugrožavajućih kardiovaskularnih komplikacija. Zbog toga, pacijenti koji su na terapiji izosorbidmononitratom, ne smeju primenjivati inhibitore fosfodiesteraze tipa 5 (npr. sildenafil, tadalafil, vardenafil).

Primena izosorbidmononitrata sa riociguatom, stimulatorom rastvorljive guanilat ciklaze, je kontraindikovana (videti odeljak 4.3), pošto istovremena primena može izazvati hipotenziju.

Izveštaji upućuju, da se pri istovremenoj primeni sa izosorbidmononitratom, može povećati koncentraciju dihidroergotamina u krvi i njegovo hipertenzivno dejstvo.

Sapropterin (tetrahidropterin - BH4) je kofaktor za sintetazu azotnog oksida. Preporučuje se oprez za vreme istovremene primene lekova koji sadrže sapropterin, sa svim lekovima koji uzrokuju vazodilataciju delovanjem na metabolizam ili aktivnost azotnog oksida (NO), što uključuje i klasične NO donatore (npr. gliceriltrinitrat (GTN), izosorbid dinitrat (ISDN), izosorbid 5-mononitrat (5-ISMN) i drugi).

Trudnoća

Bezbednost primene izosorbidmononitrata u trudnoći nije utvrđena. Postoje podaci koji ukazuju da se nitrati izlučuju u majčino mleko i da zbog toga može doći do methemoglobinemije kod novorođenčadi.

Zbog toga, izosorbidmononitrat se može primeniti u toku trudnoće i dojenja samo ako, prema mišljenju lekara, potencijalne dobrobiti lečenja prevazilaze rizike.

Dojenje

Nije utvrđeno u kojoj meri se izosorbidmononitrat izlučuje u majčino mleko. Zbog toga je potreban povećan oprez kada lek uzimaju žene koje doje.

Plodnost

Nema dostupnih podataka o delovanju izosorbidmononitrata na plodnost kod ljudi.

Na početku terapije mogu se javiti vrtoglavica, zamor, zamućen vid. Pacijente treba savetovati da u slučaju pojave ovih simptoma ne upravljaju motornim vozilima i ne rukuju mašinama. Alkohol može pojačati navedene simptome.

Učestalost neželjenih dejstava definisana je na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 <1/10), povremeno (≥1/1000 <1/100), retko (≥1/10000 <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U toku primene leka Monocard, mogu biti zapažena sledeća neželjena dejstva: Poremećaji nervnog sistema

• Veoma često: glavobolja.

• Često: vrtoglavica (uključujući i posturalnu vrtoglavicu), pospanost.

  Kardiološki poremećaji

• Često: tahikardija.

• Povremeno: pogoršanje angine pektoris.

  Vaskularni poremećaji

• Često: ortostatska hipotenzija.

• Povremeno: cirkulatorni kolaps (ponekad praćen bradiaritmijom i sinkopom).

• Nepoznato: hipotenzija.

  Gastrointestinalni poremećaji

• Povremeno: mučnina, povraćanje.

• Veoma retko: gorušica.

  Poremećaji kože i potkožnog tkiva

• Povremeno: alergijske kožne reakcije (npr. osip), naleti crvenila.

• Nepoznato: eksfolijativni dermatitis.

  Poremećaji imunskog sistema

• Nepoznato: angioedem.

  Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

• Često: astenija.

  Uz primenu organskih nitrata, zabeleženi su teški hipotenzivni odgovori, koji uključuju: mučninu, povraćanje, nemir, bledilo i prekomerno znojenje.

  U toku lečenja izosorbidmononitratom, može doći do privremene hipoksemije, usled relativne redistribucije protoka krvi u hipoventilisanim alveolarnim područjima. Ovo može dovesti do hipoksije miokarda, posebno kod pacijenata sa oboljenjem koronarnih arterija.

  Prijavljivanje neželjenih reakcija

  Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

  Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

  Republika Srbija

  fax: +381 (0)11 39 51 131

  website: www.alims.gov.rs

  e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Iskustvo kod životinja:

Kod pacova i miševa primećena je značajna smrtnost pri oralnim dozama od 1965 mg/kg za pacove odnosno 2581 mg/kg za miševe.

Iskustvo kod ljudi:

Simptomi:

• Sniženje krvnog pritiska ≤90 mm/Hg;

• Bledilo;

• Znojenje;

• Slab puls;

• Tahikardija;

• Ošamućenost pri stajanju;

• Glavobolja;

• Slabost;

• Vrtoglavica;

• Mučnina;

• Povraćanje,

• Dijareja.

  Methemoglobinemija je prijavljena kod pacijenata koji su primenjivali druge organske nitrate. Za vreme biotransformacije izosorbidmononitrata oslobađaju se nitritni joni, što može inducirati methemoglobinemiju i cijanozu, a to uzrokuje tahipneju, anksioznost, gubitak svesti i srčani zastoj. Ne može se isključiti mogućnost da je predoziranje izosorbidmononitratom uzrok ove neželjene reakcije.

  Pri veoma visokim dozama može biti povećan intrakranijalni pritisak. To može dovesti do cerebralnih simptoma.

  Opšte mere:

  • Prekinuti primenu leka.

  • Primeniti opšte procedure kod hipotenzije povezane sa nitratima

• Pacijenta držati u horizontalnom položaju, sa glavom u spuštenom i nogama u podignutom položaju;

• Primeniti kiseonik;

• Ekspanzija volumena plazme (i.v. primena tečnosti);

• Za specifičnu terapiju šoka (prijem pacijenta u jedinicu intenzivne nege).

  Specifične mere:

  • Podizanje krvnog pritiska, ako je krvni pritisak veoma nizak.

  • Terapija methemoglobinemije

• Redukciona terapija izbora sa vitaminom C, metilenskim plavim ili toluidin plavim;

• Primeniti kiseonik (po potrebi);

• Započeti veštačku ventilaciju;

• Hemodijaliza (ukoliko je neophodno);

• Mere reanimacije.

  U slučaju znakova respiratornog i cirkulatornog aresta, odmah treba započeti sa merama reanimacije.