Bloxazoc® 47.5mg tableta sa produženim oslobađanjem

Osnovne informacije

Nema podataka.
Р -
Nema podataka.
tableta sa produženim oslobađanjem
TAD PHARMA GMBH
KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD

Pakovanja

tableta sa produženim oslobađanjem; 47.5mg; blister, 3x10kom
-
-
-
Lista RFZO
Cena
Doplata
-
1107586
DDD
JKL

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Odrasli
  • Lečenje hipertenzije;

  • Angina pektoris;

  • Lečenje poremećaja srčanog ritma uključujući, pre svega, supraventrikularnu tahikardiju, smanjenje brzine ventrikularnih kontrakcija kod atrijalne fibrilacije i kod ventrikularnih ekstrasistola;

  • Funkcionalni poremećaji srca sa palpitacijama;

  • Prevencija srčane smrti i ponovnog infarkta nakon akutne faze infarkta miokarda;

  • Profilaksa migrene;

  • Stabilna hronična srčana insuficijencija sa oštećenom sistolnom funkcijom leve komore.

Deca i adolescenti uzrasta 6-18 godina
  • Lečenje hipertenzije.

Doziranje i način primene

Doziranje

Lek Bloxazoc se uzima jednom dnevno, po mogućnosti ujutru.

Lek Bloxazoc tablete od 23,75 mg se mogu podeliti na dve doze. Lek Bloxazoc tablete od 47,5 mg i 95 mg imaju podeonu liniju koja služi samo da bi se olakšalo lomljenje radi lakšeg gutanja, a ne da bi se lek podelio na jednake doze.

Lek Bloxazoc tablete (ili prepolovljene tablete) ne smeju se žvakati niti mrviti. Tablete treba popiti sa najmanje pola čaše tečnosti.

Istovremeni unos hrane ne utiče na bioraspoloživost leka.

Doziranje se mora individualno prilagoditi kako bi se izbegla bradikardija. Treba slediti smernice za doziranje date u nastavku:

Hipertenzija:

Doze 47,5 - 95 mg metoprolol-sukcinata (50 -100 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno. Kod pacijenata koji ne odgovore na dozu od 95 mg metoprolol-sukcinata (100 mg metoprolol-tartarata), terapiju treba kombinovati sa drugim antihipertenzivnim lekovima, po mogućnosti diureticima ili antagonistima kalcijuma iz grupe dihidropiridina, ili povećati dozu na 190 mg metoprolol-sukcinata (200 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno.

Angina pektoris:

Doze 95-190 mg metoprolol-sukcinata (100-200 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno. Po potrebi, ova doza se može kombinovati sa nitratima.

Srčana aritmija:

Doze 95-190 mg metoprolol-sukcinata (100-200 mg metoprolol tartarata) jednom dnevno.

Funkcionalni srčani poremećaji sa palpitacijama:

Doza 95 mg metoprolol-sukcinata (100 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno. Po potrebi, doza se može povećati na 190 mg metoprolol-sukcinata (200 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno.

Preventivno lečenje nakon infarkta miokarda:

Doza održavanja je 190 mg metoprolol-sukcinata (200 mg metoprolol-tartarata), koja se uzima jednom dnevno.

Profilaksa migrene

Doze 95-190 mg metoprolol-sukcinata (100-200 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno.

Dodatna terapija uz ACE inhibitore, diuretike i eventualno glikozide digitalisa kod stabilne simptomatske srčane insuficijencije:

Lek je namenjen pacijentima sa stabilnom hroničnom srčanom insuficijencijom, koji su bez akutne dekompenzacije poslednjih 6 nedelja, i primaju suštinski neizmenjenu osnovnu terapiju najmanje 2 nedelje.

Terapija srčane insuficijencije beta blokatorima može ponekad da izazove prolazno pogoršanje simptomatske slike. U nekim slučajevima može se nastaviti terapija ili smanjiti doza, a u nekim može biti potrebno prekinuti lečenje. Lečenje lekom Bloxazoc kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa IV) može započeti samo lekar sa iskustvom i posebno specijalizovan u ovoj oblasti (videti odeljak 4.4).

Doziranje kod pacijenata sa stabilnom srčanom insuficijencijom, funkcionalna klasa II:

Preporučena početna doza tokom prve dve nedelje je 23,75 mg metoprolol-sukcinata (25 mg metoprolol- tartarata) jednom dnevno.

Nakon dve nedelje doza se može povećati na 47,5 mg metoprolol-sukcinata (50 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno. Nakon toga, ona se može udvostručiti na svake dve nedelje do postizanja ciljne doze za dugotrajnu terapiju od 190 mg metoprolol-sukcinata (200 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno.

Doziranje kod pacijenata sa stabilnom srčanom insuficijencijom, funkcionalne klase III-IV:

Preporučena početna doza je 11,88 mg metoprolol-sukcinata (12,5 mg metoprolol-tartarata) (polovina tablete od 23,75 mg metoprolol-sukcinata/25 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno. Dozu treba prilagoditi na individualnom nivou, a pacijente treba pažljivo pratiti tokom povećavanja doze zato što se simptomi srčane insuficijencije mogu pogoršati kod nekih pacijenata. Nakon 1-2 nedelje, doza se može povećati na 23,75 mg metoprolol-sukcinata (25 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno. Zatim, nakon 2 nedelje, doza se može povećati na 47,5 mg metoprolol-sukcinata (50 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno. Kod onih pacijenata koji dobro podnose veće doze, doza se može udvostručiti svake druge nedelje do maksimalne doze od 190 mg metoprolol-sukcinata (200 mg metoprolol-tartarata) dnevno.

U slučaju hipotenzije i/ili bradikardije, može biti neophodno smanjiti primenu lekova koji se daju kao istovremena terapija ili smanjiti dozu leka Bloxazoc. Inicijalna hipotenzija ne mora nužno da znači da se doza leka Bloxazoc ne može tolerisati kod hronične terapije, ali se doza ne sme povećavati dok se stanje ne stabilizuje. Između ostalog, može biti potrebno i da se pojača kontrola funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije bubrega

Funkcija bubrega samo neznatno utiče na brzinu eliminacije leka, zbog toga nije potrebno prilagođavanje doze kod oštećenja funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Obično se lek Bloxazoc primenjuje u istoj dozi, pacijentima koji boluju od ciroze jetre kao i pacijentima sa normalnom funkcijom jetre. Samo ukoliko postoje znaci veoma teškog oštećenja funkcije jetre (npr. pacijenti sa šant operacijom), može se razmotriti smanjenje doze.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Bloxazoc kod dece i adolescenata za druge terapijske indikacije osim hipertenzije, još uvek nisu utvrđene. Nema dostupnih podataka.

Preporučena početna doza kod hipertenzivnih pacijenata uzrasta 6 godina i starijih je 0,48 mg/kg metoprolol-sukcinata (0,5 mg/kg metoprolol-tartarata) jednom dnevno. Konačna primenjena doza bi trebalo da bude najbliža izračunatoj dozi u mg/kg. Kod pacijenata kod kojih izostane odgovor na 0,48 mg/kg metoprolol-sukcinata, dozu bi trebalo povećati na 0,95 mg/kg metoprolol-sukcinata (1,0 mg/kg metoprolol- tartarata), ali tako da se ne pređe doza od 47,5 mg metoprolol-sukcinata (50 mg metoprolol-tartarata). Kod pacijenata kod kojih izostane odgovor na 0,95 mg/kg metoprolol-sukcinata, dozu bi trebalo povećati na maksimalnu dnevnu dozu od 1,9 mg/kg metoprolol-sukcinata (2,0 mg/kg metoprolol-tartarata). Primena leka u dozama većim od 190 mg metoprolol-sukcinata (200 mg metoprolol-tartarata) jednom dnevno nije ispitivana kod dece i adolescenata.

Efikasnost i bezbednost primene leka kod dece mlađe od 6 godina nije dokazana. Zbog toga se primena metoprolol-sukcinata ne preporučuje u ovoj uzrasnoj grupi.

Kontraindikacije

  • Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge beta blokatore ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

  • Pacijenti sa nestabilnom, nekompenzovanom srčanom insuficijencijom (plućni edem, hipoperfuzija, hipotenzija), kao i pacijenti koji su na stalnoj ili povremenoj terapiji lekovima koji agonističkim dejstvom na beta-receptore ostvaruju pozitivan inotropni efekat;

  • Simptomatska bradikardija ili hipotenzija. Metoprolol se ne sme davati pacijentima kod kojih se sumnja na akutni infarkt miokarda sa srčanom frekvencijom < 45 otkucaja/min, PQ interval > 0,24 sekunde ili sistolni krvni pritisak < 100 mmHg;

  • Kada je indikacija za primenu leka srčana insuficijencija, pacijente kod kojih je prilikom ponovljenog merenja krvni pritisak u ležećem položaju iznosio ispod 100 mmHg treba uraditi ponovni pregled pre nego što se započne terapija;

  • Kardiogeni šok;

  • AV-blok drugog ili trećeg stepena;

  • Sindrom bolesnog sinusnog čvora (pod uslovom da nije ugrađen stalni pejsmejker);

  • Teška periferna arterijska bolest sa pratećom gangrenom.

Posebna upozorenja

Pacijentima koji se leče beta-blokatorima ne sme se intravenski primeniti verapamil.

Primena metoprolola može da dovede do pogoršanja simptoma poremećaja periferne arterijske cirkulacije (npr. intermitentne klaudikacije), simptoma teško oštećene funkcije bubrega, teškog akutnog stanja sa metaboličkom acidozom i prilikom istovremene primene sa digitalisom.

Kod pacijenata sa Prinzmetalovom anginom učestalost i stepen napada angine mogu se povećavati zbog kontrakcija koronarnih krvnih sudova posredovanih alfa receptorima. Zbog toga se neselektivni beta blokatori ne smeju primenjivati kod ovih pacijenata. Selektivni blokatori beta-1 receptora moraju se sa oprezom primenjivati.

Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih oboljenja pluća istovremeno se mora davati odgovarajuća bronhodilatatorna terapija. Doza beta-2 stimulanasa se mora povećati.

Tokom terapije lekom Bloxazoc rizik od uticaja na metabolizam ugljenih hidrata ili maskiranja hipoglikemije manji je nego sa neselektivnim beta blokatorima.

Veoma retko, može doći do pogoršanja ranije postojećih poremećaja AV provodljivosti umerenog stepena (što može da dovede do AV bloka).

Lečenje beta blokatorima može da pogorša terapiju anafilaktičkih reakcija. Primenom uobičajene doze adrenalina ne dobija se uvek očekivani terapijski efekat. Kada se lek Bloxazoc daje pacijentima sa feohromocitomom, treba razmotriti terapiju alfa blokatorom.

Ograničeni su podaci iz kontrolisanih kliničkih ispitivanja efikasnosti/bezbednosti kod teške stabilne simptomatske srčane insuficijencije (NYHA klasa IV). Lečenje srčane insuficijencije kod ovih pacijenata zato mora da uvede samo lekar specijalista, sa posebnim iskustvom u ovoj oblasti (videti odeljak 4.2).

Ispitivanja na osnovu čijih rezultata se zasniva terapijska indikacija srčane insuficijencije nisu uključivala pacijente sa simptomatskom srčanom insuficijencijom povezanom sa akutnim infarktom miokarda i nestabilnom anginom pektoris. Iz tog razloga efikasnost/bezbednost lečenja akutnog infarkta miokarda povezanog sa ovim stanjima nije dokumentovana. Primena metoprolola kod pacijenata sa nestabilnom, nekompenzovanom srčanom insuficijencijom je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Nagli prestanak uzimanja beta-blokatora, posebno kod pacijenata sa visokim rizikom, može da bude opasan i može da pogorša hroničnu srčanu insuficijenciju, kao i da poveća rizik od infarkta miokarda i iznenadne smrti. Zbog toga prekid terapije lekom Bloxazoc mora, ako je moguće, biti postepen i tokom najmanje dve nedelje, tako što se doza smanjuje za polovinu u svakom koraku, do konačne doze koja iznosi polovinu

tablete od 23,75 mg metoprolol-sukcinata (25 mg metoprolol-tartarata). Konačna doza se mora primeniti najmanje četiri dana pre prekida terapije. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, preporučuje se još sporije sprovođenje povlačenja leka.

Pre hirurške intervencije anesteziolog se mora informisati da pacijent dobija lek Bloxazoc. Ne preporučuje se prekidanje terapije beta blokatorom kod pacijenata koji se podvrgavaju hirurškoj intervenciji. Treba izbegavati akutno uvođenje velikih doza metoprolola kod pacijenata pri nekardiološkim hirurškim intervencijama, s obzirom na to da se kod pacijenata sa kardiovaskularnim faktorima rizika mogu javiti bradikardija, hipotenzija i moždani udar, uključujući i smrtni ishod.

Interakcije

Metoprolol je supstrat CYP2D6. Lekovi koji inhibiraju CYP2D6 mogu da utiču na koncentraciju metoprolola u plazmi. Primeri lekova koji inhibiraju CYP2D6 su hinidin, terbinafin, paroksetin, fluoksetin, sertralin, celekoksib, propafenon i difenhidramin. Pri započinjanju terapije navedenim lekovima, doza leka Bloxazoc će možda morati da se smanji kod pacijenata koji su već na terapiji ovim lekom.

Sledeće kombinacije treba izbegavati pri primeni leka Bloxazoc:

Derivati barbiturne kiseline: Barbiturati (ispitivano za pentobarbital) enzimski indukuju metabolizam metoprolola.

Propafenon: Nakon primene propafenona kod četiri pacijenta koji su bila na terapiji metoprololom, koncentracija metoprolola u plazmi povećala se 2-5 puta, a kod dva pacijenta su se javila neželjena dejstva karakteristična za metoprolol. Ova interakcija je potvrđena kod osam zdravih ispitanika. Interakcija se verovatno može objasniti činjenicom da propafenon, slično kao i hinidin, inhibira metabolizam metaprolola putem citohroma P450 2D6. Navedena kombinacija je verovatno teško primenjiva zato što i propafenon ima svojstva blokatora beta-receptora.

Verapamil: U kombinaciji sa lekovima koji blokiraju beta receptore (opisano za atenolol, propranolol i pindolol) verapamil može da izazove bradikardiju i pad krvnog pritiska. Verapamil i beta blokatori imaju aditivno inhibitorno dejstvo na AV provodljivost i funkciju sinusnog čvora.

Kod sledećih kombinacija sa lekom Bloxazoc može biti potrebno izmenjeno doziranje leka:

Amjodaron: Jedan izveštaj ukazuje na to da se kod pacijenata lečenih amjodaronom može javiti izražena sinusna bradikardija kada se istovremeno leče metoprololom. Amjodaron ima izuzetno dugo poluvreme eliminacije (oko 50 dana), što znači da se interakcije mogu javiti u dugom vremenskom periodu nakon prestanka uzimanja leka.

Antiaritmici, I klasa: Antiaritmici I klase i lekovi koji blokiraju beta receptore imaju aditivno negativno inotropno dejstvo koje može da dovede do teških hemodinamskih neželjenih dejstava kod pacijenata sa smanjenom funkcijom leve komore. Ovu kombinaciju bi takođe trebalo izbegavati kod „sindroma bolesnog sinusnog čvora“ i patološke AV provodljivosti. Interakcija je najbolje dokumentovana za dizopiramid.

Nesteroidni antiinflamatorni / antireumatski lekovi (NSAIL): Pokazalo se da lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova neutrališu antihipertenzivno dejstvo lekova koji blokiraju beta receptore. Primarno je sprovedeno ispitivanje sa indometacinom. Do ove interakcije verovatno ne dolazi sa sulindakom. Sprovedena je i studija negativne interakcije sa diklofenakom.

Glikozidi digitalisa: Glikozidi digitalisa zajedno sa beta blokatorima mogu da povećaju vreme atrioventrikularne provodljivosti i mogu izazvati bradikardiju.

Difenhidramin: Difenhidramin smanjuje za 2,5 puta klirens metoprolola u alfa-hidroksimetoprolol putem CYP 2D6 kod osoba sa brzom hidroksilacijom. Dejstvo metoprolola je pojačano.

Diltiazem: Diltiazem i blokatori beta receptora imaju dodatno aditivno inhibitorno dejstvo na AV provodljivost i funkciju sinusnog čvora. Zabeležena je izražena bradikardija (prikaz slučajeva iz prakse) tokom istovremene terapije sa diltiazemom.

Epinefrin: Postoji oko deset izveštaja o pacijentima lečenim neselektivnim blokatorima beta receptora (uključujući pindolol i propranolol) kod kojih se razvila izražena hipertenzija i bradikardija nakon primene epinefrina (adrenalina). Ova klinička zapažanja su potvrđena u ispitivanjima kod zdravih dobrovoljaca. To takođe ukazuje da bi epinefrin, primenjen u lokalnoj anesteziji, mogao da izazove takve reakcije nakon intravaskularne primene. Rizik je verovatno manji sa kardioselektivnim beta-blokatorima.

Fenilpropanolamin: Fenilpropanolamin (norefedrin) u pojedinačnim dozama od 50 mg može da poveća dijastolni krvni pritisak do patoloških vrednosti kod zdravih ispitanika. Propranolol po pravilu suzbija povećanje krvnog pritiska koje indikuje fenilpropanolamin. Međutim, beta blokatori mogu da izazovu paradoksalne hipertenzivne reakcije kod pacijenata koji uzimaju velike doze fenilpropanolamina. Opisano je nekoliko slučajeva hipertenzivne krize tokom monoterapije fenilpropanolaminom.

Hinidin: Hinidin inhibira metabolizam metoprolola kod osoba tzv.“ brzih hidroksilatora“ (više od 90% populacije u Švedskoj), što kao posledicu ima izraženo povećanu koncentraciju u plazmi i pojačanu blokadu beta receptora. Odgovarajuća interakcija može da se javi i sa drugim beta blokatorima koji se metabolizuju putem istog enzima (citohrom P450 2D6).

Klonidin: Beta-blokatori mogu da pojačaju hipertenzivnu reakciju do koje dolazi nakon naglog prekida uzimanja klonidina. U slučaju da se namerava prekid istovremene terapije klonidinom, primenu beta blokatora treba prekinuti nekoliko dana pre klonidina.

Rifampicin: Rifampicin može da indukuje metabolizam metoprolola što može rezultirati smanjenjem koncentracije u plazmi.

Pacijenti koji su na istovremenoj terapiji drugim beta blokatorima (npr. kapi za oči) ili MAO inhibitorima moraju biti pod strogim nadzorom. Kod pacijenata koji su na terapiji beta blokatorima, inhalacioni anestetici povećavaju kardiodepresivno dejstvo. Pacijentima koji su na terapiji beta-blokatorima možda će biti potrebno prilagođavanje doze oralnih antidijabetika. Koncentracija metoprolola u plazmi može da se poveća prilikom istovremene primene cimetidina ili hidralazina.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Lek Bloxazoc se ne sme uzimati tokom trudnoće i dojenja osim ako se njegova primena smatra neophodnom. Uopšteno, beta-blokatori smanjuju placentarnu perfuziju, što može biti udruženo sa razvojnom retardacijom, intrauterinom smrću, pobačajem i prevremenim porođajem. Zbog toga je kod trudnica koje su na terapiji metoprololom neophodno sprovesti odgovarajuće praćenje majke i fetusa. Beta-blokatori mogu da izazovu bradikardiju kod fetusa i novorođenčeta. To se mora uzeti u obzir ako se ovi lekovi propisuju u poslednjem trimestru trudnoće i pre porođaja.

Uizmanje leka Bloxazoc se mora postepeno obustaviti 48-72 sata pre planiranog porođaja. Ako to nije moguće, kod novorođenčeta se 48-72 sata nakon rođenja moraju pratiti eventualni znaci i simptomi blokade beta receptora (npr. komplikacije na srcu i plućima).

Dojenje

Koncentracija metoprolola u majčinom mleku je odprilike tri puta veća od koncentracije u plazmi majke. Pri primeni terapijskih doza, rizik od štetnih događaja kod odojčeta čini se malim. Ipak, odojče se mora nadzirati kako bi se uočili eventualni znaci blokade beta receptora.

Plodnost

Nema dostupnih podataka o uticaju na fertilitet.

Upravljanje vozilom

Budući da tokom terapije metoprololom može doći do pojave vrtoglavice i zamora, ovo treba uzeti u obzir prilikom obavljanja radnji koje zahtevaju visok stepen pažnje, npr. upravljanje vozilima ili rukovanje mašinama.

Neželjena dejstva

Neželjena dejstva se javljaju kod približno 10% pacijenata koji uzimaju lek, i obično zavise od primenjene doze. Neželjena dejstva povezana sa primenom metoprolola klasifikovana su u nastavku prema sistemima organa i prema učestalosti. Učestalost neželjenih dejstava klasifikovana je prema MedDRA klasifikaciji:

  • veoma često (≥ 1/10),

    - često (≥ 1/100 do < 1/10),

    - povremeno (≥ 1/1 000 do < 1/100),

    - retko (≥ 1/10 000 do < 1/1 000),

    - veoma retko (< 1/10 000),

  • nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

MedDRA klasifikacija po sistemima organa Veoma često Često Povremeno Retko Veoma retko Nepoznato
Poremećaji krvi i limfnog sistema trombocitopenija
Psihijatrijski poremećaji depresija, noćne more, poremećaji sna poremećaji pamćenja, konfuzija, halucinacije, nervoza, anksioznost smanjena sposobnost koncentracije
Poremećaji nervnog sistema zamor vrtoglavica, glavobolja parestezija poremećaji čula ukusa grčevi u mišićima
Poremećaji oka poremećaji vida, suve i/ili iritirane oči simptomi slični konjuktivitisu
Poremećaji uha i labirinta tinitus
Kardiološki poremećaji hladnoća u perifernim delovima ekstremiteta, bradikardija, palpitacije prolazno pogoršanje srčane insuficijencije, kardiogeni šok kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda produženo vreme AV provodljivosti, srčane aritmije gangrena kod pacijenata sa teškim perifernim vaskularnim poremećajima
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji nedostatak vazduha tokom fizičke aktivnosti bronhospazam kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili astmatičnim problemima rinitis
Gastrointestinalni poremećaji mučnina, bol u abdomenu, povraćanje, suvoća usta
dijareja, konstipacija
Hepatobilijarni poremećaji povećane vrednosti transaminaza hepatitis
Poremećaji kože i potkožnog tkiva reakcije preosetljivosti na koži pogoršanje psorijaze, fotosenzitivne reakcije, hiperhidroza, gubitak kose
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva artralgija
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki reverzibilna disfunkcija libida
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene leka bol u grudima, edem, povećanje telesne mase
Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Toksičnost

Doza od 7,5 g metoprolola kod odrasle osobe izazvala je intoksikaciju sa smrtnim ishodom. Nakon uzimanja 100 mg metoprolola kod deteta uzrasta 5 godina nisu zabeleženi simptomi nakon ispiranja želuca. Simptomi umerene intoksikacije zabeleženi su nakon primene doze 450 mg kod dvanaestogodišnjeg deteta i nakon primene doze 1,4 g kod odrasle osobe. Kod odrasle osobe primena doze 2,5 g je izazvala ozbiljnu intoksikaciju, a primena doze 7,5 g je izazvala veoma ozbiljnu intoksikaciju.

Simptomi

Kardiovaskularni simptomi su najvažniji, ali u nekim slučajevima, posebno kod dece i adolescenata, mogu biti dominantni simptomi CNS-a i respiratorne depresije: bradikardija, AV blok I-III stepena, produžetak QT intervala (u izuzetnim slučajevima), asistola, hipotenzija, slaba periferna perfuzija, srčana insuficijencija, kardiogeni šok, respiratorna depresija, apneja. Ostali simptomi su: zamor, stanje konfuzije, gubitak svesti, fini tremor, grčevi, znojenje, parestezija, bronhospazam, mučnina, povraćanje, mogući ezofagealni spazam, hipoglikemija (posebno kod dece) ili hiperglikemija, hiperkalemija, uticaj na bubrege i prolazni mijastenični sindrom. Istovremeno konzumiranje alkohola, antihipertenziva, hinidina ili barbiturata može da pogorša stanje pacijenta. Prvi znaci predoziranja mogu se pojaviti 20 minuta do 2 sata nakon uzimanja leka.

Terapija

Terapiju treba sprovesti na mestu gde će biti omogućena primena suportivnih mera, praćenje i nadzor. Ako je opravdano, mogu se primeniti ispiranje želuca i/ili aktivni ugalj.

Može se dati i atropin, adrenostimulirajući lekovi ili elektrostimulator (pacemaker) za terapiju bradikardije i poremećaja provodljivosti.

Hipotenzija, akutna srčana insuficijencija i šok moraju se lečiti odgovarajućom nadoknadom tečnosti, primenom glukagona (ako je neophodno, intravenska infuzija glukagona), intravenskom primenom adrenostimulirajućih lekova kao što su dobutamin, zajedno sa lekovima agonistima α1 receptora dodatih u slučaju vazodilacije. Takođe, treba razmotriti i intravensku primenu Ca2+.

Indikacija za intubaciju i primenu respiratora treba da bude veoma široka. Moguća opcija je i primena elektrostimulatora (pacemaker-a). U slučaju pojave cirkulatornog zastoja povezanog sa predoziranjem, može biti potrebno da se mere reanimacije sprovode tokom nekoliko sati.

Bronhospazam se obično može prekinuti bronhodilatatorima.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Blokatori beta-adrenergičkih receptora, selektivni ATC šifra: C07AB02

Mehanizam dejstva

Metoprolol je selektivni blokator beta1-receptora, što znači da metoprolol utiče na beta1-receptore u srcu u manjim dozama od doza koje deluju na beta2-receptore u perifernim krvnim sudovima i bronhijama. Selektivnost metoprolola je dozno zavisna. Pošto je maksimalna koncentracija u plazmi primenom ovog farmaceutskog oblika metoprolola značajno manja u poređenju sa istom dozom datom u obliku obične tablete, veći stepen selektivnosti za beta1-receptore se postiže sa dozom u obliku tableta sa produženim oslobađanjem.

Metoprolol nema beta-stimulišuće dejstvo i ima mali stimulativni membranski efekat. Blokatori beta- receptora imaju negativno inotropno i hronotropno dejstvo.

Terapija metoprololom smanjuje dejstvo kateholamina povezanog sa fizičkim i psihičkim naporom i time smanjuje broj srčanih otkucaja, smanjenjuje minutni volumen srca i pad krvnog pritiska. U stresnim situacijama, praćenim povećanim oslobađanjem adrenalina iz nadbubrežnih žlezda, metoprolol ne sprečava normalnu fiziološku vaskularnu dilataciju. Metoprolol u terapijskim dozama ima manje kontraktilno dejstvo na bronhijalne mišiće od neselektivnih beta blokatora. Ovo svojstvo omogućava lečenje pacijenata sa bronhijalnom astmom ili drugim izraženim opstruktivnim bolestima pluća, metoprololom u kombinaciji sa stimulansima beta2-receptora. Metoprolol u manjoj meri utiče na oslobađanje insulina i metabolizam ugljenih hidrata nego neselektivni beta blokatori i zbog toga se on može davati i pacijentima sa dijabetes melitusom. U hipoglikemiji, metoprolol manje utiče na kardiovaskularnu reakciju, npr. tahikardiju, a uspostavljanje normalne koncentracije šećera u krvi je brže nego kod neselektivnih beta blokatora.

Kod hipertenzije metoprolol značajno smanjuje krvni pritisak duže od 24 sata i u ležećem i u stojećem položaju, kao i tokom fizičke aktivnosti. Tokom terapije metoprololom inicijalno je zabeleženo povećanje perifernog vaskularnog otpora. Kod dugotrajne terapije, međutim, postignuto smanjenje krvnog pritiska može biti posledica smanjenog perifernog vaskularnog otpora i nepromenjenog minutnog volumena srca.

Metoprolol smanjuje rizik od kardiovaskularnih smrtnih slučajeva kod muškaraca sa umerenom/teškom hipertenzijom. Nema poremećaja u ravnoteži elektrolita.

Pedijatrijska populacija

Kod 144 pedijatrijska pacijenta (uzrasta od 6 do 16 godina) sa primarnom esencijalnom hipertenzijom u ispitivanju koje je trajalo 4 nedelje pokazano je da metoprolol smanjuje sistolni krvni pritisak sa 5,2 mmHg

sa dozama od 0,2 mg/kg (p=0,145), 7,7 mmHg sa 1,0 mg/kg (p=0,027) i 6,3 mmHg sa 2,0 mg/kg (p=0,049) uz maksimalnu dozu od 200 mg/dan u poređenju sa 1,9 mmHg kod placeba. Za dijastolni krvni pritisak ovo smanjenje je bilo 3,1 (p=0,655), 4,9 (p=0,280), 7,5 (p=0,017) i 2,1 mmHg, tim redosledom. Nisu zabeležene vidljive razlike u smanjenju krvnog pritiska na osnovu uzrasta, Tanner-ovog stadijuma ili rase.

Dejstvo kod hronične srčane insuficijencije

U studiji preživljavanja MERIT-HF u kojoj je učestvovao 3991 pacijent sa srčanom insuficijencijom (NYHA II-IV) i smanjenom ejekcionom frakcijom levog srca (≤ 0,40), pokazalo se da metoprolol povećava preživljavanje i smanjuje broj hospitalizacija. Sa dugotrajnom terapijom kod pacijenata je došlo do opšteg poboljšanja simptoma (NYHA, engl. New York Heart Association) klasa i rezultat sveobuhvatne procene terapije (engl. Overall Treatment Evaluation).

Osim toga, pokazalo se da terapija metoprololom povećava ejekcionu frakciju i smanjuje volumen leve komore na kraju sistole i na kraju dijastole.

Smanjenjem automatizma u ćelijama srčanog predvodnika, ali i produžavanjem vremena supraventrikularnog provođenja, kod tahiaritmija se blokira povećana simpatička aktivnost, što smanjuje srčanu frekvenciju. Metoprolol smanjuje rizik od ponovnog infarkta i srčane smrti, naročito od iznenadne smrti nakon infarkta miokarda.

Farmakokinetika

Lek Bloxazoc tablete sa produženim oslobađanjem se sastoje od peleta metoprolol-sukcinata, i svaka peleta je posebna depo jedinica. Svaka peleta je obložena polimernom membranom, koja kontroliše brzinu oslobađanja leka. Tableta se brzo dezintegriše u kontaktu sa tečnošću, dok se pelete disperguju duž velike površine gastrointestinalnog trakta. Otpuštanje aktivne supstance je nezavisno od pH cirkulišuće tečnosti i odvija se skoro konstantnom brzinom tokom 20 sati. Ovaj farmaceutski oblik omogućava konstantno održavanje koncentracije leka u plazmi i trajanje dejstva duže od 24 sata.

Resorpcija je kompletna nakon oralne primene, i lek se resorbuje duž celog gastrointestinalnog trakta, kao i u debelom crevu. Bioraspoloživost leka Bloxazoc je 30-40%. Metoprolol se metaboliše u jetri uglavnom putem enzima CYP2D6. Identifikovana su tri glavna metabolita, ali nijedan nema klinički značajan efekat beta- blokade. Metoprolol se izlučuje otprilike 5% u nepromenjenom obliku, preko bubrega, ostatak u obliku metabolita.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetički profil metoprolola kod pedijatrijskih pacijenata sa hipertenzijom uzrasta 6-17 godina je sličan prethodno opisanoj farmakokinetici kod odraslih. Prividni klirens metoprolola nakon oralne upotrebe linearno se povećava sa telesnom masom.


Paralele