Citeral® 100mg/10mL koncentrat za rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Citeral 100mg/10mL
Лек Citeral, концентрат за раствор за инфузију, је индикован за лечење следећих инфекција (видети одељке 4.4 и 5.1). Пре започињања терапије посебну пажњу обратити на доступне информације о резистенцији бактерија на ципрофлоксацин.
Одрасли
-
Инфекције доњих делова респираторног тракта изазване Грам-негативним бактеријама:
-
Егзацербација хроничне опструктивне болести плућа. Код егзацербације хроничне опструктивне болести плућа, лек Citeral се сме користити само када није могуће применити друге антибиотике препоручене за лечење ових инфекција:
-
Бронхопулмоналне инфекције (код цистичне фиброзе или код бронхиектазија);
-
Пнеумонија.
-
-
Хронични супуративни otitis media.
-
Акутна егзацербација хроничног синузитиса, нарочито ако је узрокована Грам-негативним бактеријама.
-
Инфекције уринарног тракта:
-
Акутни пијелонефритис;
-
Компликоване инфекције уринарног тракта;
-
Бактеријски простатитис.
-
-
Инфекције гениталног тракта:
-
Епидидимо-орхитис укључујући оне случајеве узроковане бактеријом Neisseriа gonorrhoeae, која је осетљива на ципрофлоксацин;
-
Пелвична инфламаторна болест укључујући оне случајеве узроковане бактеријом Neisseriа gonorrhoeae, која је осетљива на ципрофлоксацин.
-
-
Инфекције гастроинтестиналног тракта (нпр. путничка дијареја).
-
Интраабдоминалне инфекције.
-
Инфекције коже и меких ткива узроковане Грам-негативним бактеријама.
-
Малигни otitis externa.
-
Инфекције костију и зглобова.
-
Инхалациони антракс (профилакса након излагања патогену и лечење).
Ципрофлоксацин може да се користи за лечење пацијената са неутропенијом који имају грозницу за коју се сумња да је последица бактеријске инфекције.
Педијатријска популација
-
Бронхо-пулмоналне инфекције код пацијената са цистичном фиброзом, узроковане бактеријом
Pseudomonas aeruginosa.
-
Kомпликованe инфекцијe уринарног тракта и акутни пијелонефритис.
-
Инхалациони антракс (профилакса након излагања патогену и лечење).
Ципрофлоксацин се може користити за лечење тешких облика инфекције код деце и адолесцената, у случајевима где се сматра да је то неопходно.
Лечење треба да започне лекар који има искуство у лечењу пацијената са цистичном фиброзом и/или у лечењу тешких облика инфекције код деце и адолесцената (видети одељке 4.4 и 5.1).
Узети у обзир званичне водиче о правилној употреби антибиотика.
Дозирање
Дозирање зависи од индикације, тежине и места инфекције, осетљивости узрочника на ципрофлоксацин, реналне функције пацијента, а код деце и адолесцената и од телесне масе.
Трајање лечења зависи од тежине инфекције, као и клиничког и бактериолошког тока болести.
Након започињања лечења интравенском применом ципрофлоксацина, може се, по одлуци лекара, уколико је индиковано, прећи на оралну терапију, таблете или суспензију. Што је пре могуће треба са интравенске примене прећи на оралну примену лека.
У тешким случајевима или уколико пацијент није у стању да узима таблете (нпр. код пацијената на ентералној исхрани), лечење се може наставити интравенском терапијом, све док се не стекну могућности за оралну примену лека.
Терапија инфекција проузрокованих одређеним бактеријама (нпр. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter или Staphylococci) може захтевати примену већих доза ципрофлоксацина и истовремену примену других одговарајућих антибактеријских лекова.
Терапија појединих инфекција (нпр. пелвична инфламаторна болест, интраабдоминалне инфекције, инфекције код пацијената са неутропенијом, инфекције костију и зглобова) може захтевати истовремену примену других одговарајућих антибактеријских лекова у зависности од узрочника.
Одрасли
| Индикацијe | Дневне дозе (у mg) |
Укупно трајање терапије (укључујући прелазак на оралну терапију, што је пре могуће) |
|
| Инфекције доњих делова респираторног тракта | 400 mg два пута дневно до 400 mg три пута дневно |
7-14 дана | |
| Инфекције горњих делова респираторног тракта | Акутна егзацербација хроничног синузитиса |
400 mg два пута дневно до 400 mg три пута дневно |
7-14 дана |
| Хронични супуративни otitis media |
400 mg два пута дневно до 400 mg три пута дневно |
7-14 дана | |
| Mалигни otitis externa | 400 mg три пута дневно |
28 дана до 3 месеца | |
| Инфекције уринарног тракта (видети одељак 4.4) | Компликоване инфекције уринарног тракта и акутни пијелонефритис |
400 mg два пута дневно до 400 mg три пута дневно |
7-21 дана, у појединим ситуацијама лечење може да траје и дуже од 21 дана (нпр. апсцес) |
| Бактеријски простатитис | 400 mg два пута дневно до 400 mg три пута дневно |
2-4 недеље (акутни) | |
| Инфекције гениталног тракта |
Епидидимо-орхитис и пелвична инфламаторна болест, укључујући случајеве изазване осетљивом врстом Neisseria gonorrhoeae |
400 mg два пута дневно до 400 mg три пута дневно | најмање 14 дана |
| Инфекције гастро- интестиналног тракта и интраабдоминалне инфекције | Дијареја узрокована бактеријским патогенима укључујући Shigella spp. (осим Shigella dysenteriae тип I) и емпиријско лечење тежих облика путничке дијареје | 400 mg два пута дневно | 1 дан |
| Дијареја узрокована патогеном Shigella dysenteriae тип I | 400 mg два пута дневно | 5 дана | |
| Дијареја узрокована патогеном Vibrio choleraе | 400 mg два пута дневно | 3 дана | |
| Тифоидна грозница | 400 mg два пута дневно | 7 дана | |
| Интраабдоминалне инфекције узроковане Грам-негативним бактеријама | 400 mg два пута дневно до 400 mg три пута дневно | 5-14 дана | |
| Инфекције коже и меких ткива узроковане Грам- негативним бактеријама |
400 mg два пута дневно до 400 mg три пута дневно | 7-14 дана | |
| Инфекције костију и зглобова | 400 mg два пута дневно до 400 mg три пута дневно | максимално 3 месеца | |
| Код пацијената са неутропенијом који имају грозницу за коју се сумња да је узрокована бактеријском инфекцијом (ципрофлоксацин треба истовремено применити са другим одговарајућим антибиотиком у складу са званичним водичем) |
400 mg два пута дневно до 400 mg три пута дневно | Терапију треба наставити у току целог периода док постоји неутропенија | |
| Инхалациони антракс (профилакса након излагања патогену и лечење), код пацијената који захтевају парентералну примену лека (терапију је потребно започети што је пре могуће након суспектног или потврђеног излагања патогену) |
400 mg два пута дневно | 60 дана од потврде излагања бактерији Bacillus anthracis | |
Деца и адолесценти
| Индикације | Дневна доза (у mg) | Укупно трајање лечења (укључујући и, што је пре могући, прелазак на оралну терапију) |
| Цистична фиброза | 10 mg/kg телесне масе три пута дневно, максимално 400 mg по дози | 10 до 14 дана |
| Kомпликованe инфекцијe уринарног тракта и пијелонефритис | 6-10 mg/kg телесне масе три пута дневно, максимално 400 mg по дози | 10 до 21 дан |
| Инхалациони антракс (профилакса након излагања патогену и лечење), код особа које захтевају парентералну примену лека (терапију је потребно започети што је пре могуће након суспектног или потврђеног излагања патогену) | 10-15 mg/kg телесне масе два пута дневно, максимално 400 mg по дози | 60 дана од потврде излагања бактерији Bacillus anthracis |
| Други тешки облици инфекција | 10 mg/kg телесне масе три пута дневно, максимално 400 mg по дози | У зависности од типа инфекције |
Старији пацијенти
Приликом одређивања дозе код старијих пацијената треба узети у обзир тежину инфекције и клиренс креатинина пацијента.
Пацијенти са оштећењем функције бубрега и јетре
Препоручене почетне дозе и дозе одржавања код пацијената са оштећењем функције бубрега су даде у табели:
| Клиренс креатинина (mL/min/1,73 m²) | Серумски креатинин (mikromol/L) | Интравенска доза (mg) |
| > 60 | < 124 | Видети уобичајено дозирање |
| 30-60 | 124 до 168 | 200-400 mg на сваких 12 сати |
| < 30 | > 169 | 200-400 mg на сваких 24 сати |
| Пацијенти на хемодијализи | > 169 | 200-400 mg на свака 24 сата (након дијализе) |
| Пацијенти на перитонеалној дијализи | > 169 | 200-400 mg на свака 24 сата |
Код пацијената са оштећеном функцијом јетре није потребно прилагођавање дозе.
Дозирање код деце са оштећеном функцијом бубрега и/или јетре није утврђено.
Начин примене
Пре употребе концентрат за раствор за инфузију треба визуелно проверити и не сме се користити уколико је замућен.
Пре примене у облику инфузије, концентрат за раствор за инфузију (10 mg/mL) треба растворити у инфузионом раствору (0,9% NaCl или 5% раствор глукозе).
Лек се примењује као интравенска инфузија. Код деце, препоручено трајање инфузије је 60 минута.
Код одраслих пацијената се препоручује примена у спорој интравенској инфузији у трајању од 60
минута уколико се ципрофлоксацин даје у дози од 400 mg, и у трајању од 30 минута уколико се даје у дози од 200 mg. Спора инфузија у велике вене смањује нелагодност пацијенту и редукује ризик од иритације вене. Производ не треба мешати са другим лековима који су хемијски или физички нестабилни на pH 3,5- 4,2 (видети одељак 6.2).
-
Преосетљивост на ципрофлоксацин, на друге хинолонске антибиотике или на било коју од помоћних супстанци наведених у одељку 6.1.
-
Истовремена употреба ципрофлоксацина и тизанидина (видети одељак 4.5).
Примену ципрофлоксацина треба избегавати код пацијената код којих су се раније јавила озбиљна нежељена дејства приликом примене лекова који садрже хинолоне или флуорохинолонe (видети одељак 4.8). Лечење тих пацијената ципрофлоксацином сме се започети само ако нема других терапијских могућности, као и након пажљиве процене односа корист/ризик (видети такође одељак 4.3).
.
Тешке инфекције и мешовите инфекције са Грам-позитивним и анаеробним патогенима Монотерапија ципрофлоксацином није погодна у терапији тешких инфекција и инфекција проузрокованих Грам-позитивним или анаеробним бактеријама. Код оваквих инфекција уз ципрофлоксацин се морају применити и други одговарајући антибактеријски производи.
Стрептококне инфекције (укључујући Streptococcus pneumoniae)
Ципрофлоксацин се не препоручује у терапији стрептококних инфекција због неефикасности.
Инфекције гениталног тракта
Епидидимо-орхитис и пелвична инфламаторна болест могу бити проузроковани флуорохинолон- резистентним сојевима Neisseria gonorrhoeae.
Код ових инфекција, емпиријску примену ципрофлоксацина треба размотрити само у комбинацији са другим одговарајућим антибактеријским леком (нпр. цефалоспорином), осим уколико се ципрофлоксацин-резистентна Neisseria gonorrhoeae може искључити. Уколико се клиничко побољшање не постигне након 3 дана терапије, потребно је размотрити друге терапијске могућности.
Инфекције уринарног тракта
Резистенција бактерије Escherichia coli, најчешћег узрочника уринарних инфекција на флуорохинолоне варира унутар Европске уније. Потребно је да прописивач узме у обзир локалну преваленцу резистенције Escherichia coli на флуорохинолоне.
Интра-абдоминалне инфекције
Подаци о ефикасности ципрофлоксацина у терапији пост-хируршких интраабдоминалних инфекција су ограничени.
Путничка дијареја
Приликом избора ципрофлоксацина треба узети у обзир информације о резистентности патогених сојева у земљама које су посећене.
Инфекције костију и зглобова
Ципрофлоксацин треба користити у комбинацији са другим антибактеријским лековима, у зависности од резултата микробиолошких налаза.
Инхалациони антракс
Употреба код људи је заснована на in-vitro подацима о осетљивости и на експерименталним подацима на животињама, уз ограничене податке на људима. Лекари треба да се руководе националним и/или интернационално прихваћеним документима у погледу терапије антракса.
Педијатријска популација
Примена ципрофлоксацина код деце и адолесцената треба да буде заснована на доступним званичним водичима. Терапију треба започети под контролом лекара који има искуства у терапији цистичне фиброзе и/или тешких облика инфекција код деце и адолесцената.
Испитивања су показала да примена ципрофлоксацина може проузроковати артропатију у зглобовима који носе масу тела код незрелих животиња. Изведена је рандомизована, двоструко слепа студија која је пратила употребу ципрофлоксацина код деце (ципрофлоксацин: n=335, просечни узраст = 6,3; контролна група: n=349, просечни узраст = 6,2; распон година = 1 до 17). Резултати су показали инциденцу суспектне артропатије проузроковане леком (на основу клиничких знакова и симптома повезаних са зглобом) од 7,2% и 4,6% до 42. дана. Инциденца суспектне леком- проузроковане артропатије након 1-годишњег праћења била је 9,0%, и 5,7%. Повећање инциденце суспектне артропатије током времена није било статистички значајно између ове две групе.
Одлуку о примени ципрофлоксацина треба донети након пажљиве процене односа корист/ризик, због могућих нежељених дејстава на зглобове и/или околно ткиво (видети oдељак 4.8).
Бронхо-пулмоналне инфекције код цистичне фиброзе
Клиничка испитивања су спроведена код деце и адолесцената узраста од 5-17 година. Искуства примене ципрофлоксацина код деце узраста између 1 и 5 година су ограничена.
Компликоване инфекције уринарног тракта и акутни пијелонефритис
Ципрофлоксацин се може користити у терапији инфекција уринарног тракта уколико се друга терапија не може користити, а треба да је базирана на микробиолошким налазима.
Клиничка испитивања су спровођена код деце и адолесцената узраста од 1 до 17 година.
Остале специфичне тешке инфекције
Ципрофлоксацин се може користити у терапији других тешких инфекција након пажљиве процене односа корист-ризик када се друга терапија не може користити или након неуспеха конвенционалне терапије, ако је у сагласности са званичним терапијским водичима и након микробиолошке потврде. Употреба ципрофлоксацина за специфичне тешке инфекције, које нису претходно поменуте, није проучавана у клиничким студијама, а клиничко искуство је ограничено. Због тога је потребан опрез када се лече пацијенти са овим инфекцијама.
Преосетљивост
Преосетљивост и алергијске реакције, укључујући анафилактичке и анафилактоидне реакције, могу настати након примене једне дозе (видети одељак 4.8) и могу бити животно-угрожавајуће. Уколико настану овакве реакције, треба прекинути терапију ципрофлоксацином и применити адекватну медицинску терапију.
Дуготрајна, онеспособљавајућа и потенцијално иреверзибилна озбиљна нежељена дејства Пријављени су веома ретки случајеви дуготрајних (које трају месецима или годинама), онеспособљавајућих и потенцијално иреверзибилних озбиљних нежељених дејстава која захватају различите органске системе, а понекад и више њих (поремећаји мишићно-коштаног система, поремећаји нервног система, психијатријски поремећаји и поремећаји чула) код пацијената који су примали хинолоне и флуорохинолоне независно од њихове старосне доби и претходно присутних фактора ризика. Код првих знакова или симптома било ког озбиљног нежељеног дејства примену ципрофлоксацина треба одмах прекинути, а пацијентима саветовати да се обрате за савет лекару који им је прописао лек.
Тендинитис и руптура тетива
Генерално, ципрофлоксацин не би требало користити код пацијената који у анамнези имају поремећај/обољење тетива повезано са лечењем хинолонима. Међутим, у веома ретким случајевима, након микробиолошке потврде узрочника и процене односа користи и ризика, ципрофлоксацин се може прописати овим пацијентима за лечење тежих облика инфекција, посебно у случају неуспеха стандардне терапије или бактеријске резистенције, када микробиолошки подаци оправдавају употребу ципрофлоксацина.
Тендинитис и руптура тетиве (посебно, али не и искључиво Ахилове тетиве), понекад и билатерални, могу се јавити већ у првих 48 сати тeрапије хинолонима и флуорохинолонима а пријављено је да се јављају чак и до неколико месеци након прекида терапије. Ризик од тендинитиса и руптуре тетиве повећан је код старијих пацијената, пацијената са оштећењем функције бубрега, пацијената са трансплантираним чврстим органима и код пацијената који су истовремено на терапији кортикостероидима. Због тога треба избегавати истовремену примену кортикостероида. Koд првог знака тендинитиса (нпр. болно отицање, инфламација) треба прекинути лечење ципрофлоксацином и размотрити другу терапијску опцију. Захваћени ектремитет треба збринути на одговарајући начин (нпр. имобилизација). Кортикостероиди се не смеју користити у случају појаве знакова тендинопатије.
Мијастенија гравис
Ципрофлоксацин треба користити са опрезом код пацијената са мијастенијом гравис, јер се симптоми болести могу погоршати (видети одељак 4.8).
Анеуризма и дисекција аорте и регургитација/неадекватно затварање срчаног залистка Епидемиолошке студије су забележиле повећање ризика од анеуризме и дисекције аорте, посебно код старијих пацијената, као и регургитације залистака аорте и митралних залистака након примене флуорохинолона. Случајеви анеуризме и дисекције аорте, понекад искомпликоване руптуром (укључујући оне са смртним исходом), као и регургитације/неадекватног затварања срчаних залистака пријављени су код пацијената који примају флуорохинолоне (видети одељак 4.8).
Дакле, флуорохинолоне треба применити тек након пажљиве процене користи и ризика, као и након разматрања других могућности за терапију код пацијената са породичном анамнезом анеуризми или конгениталним обољењима срчаних залистака, или код пацијената са дијагнозом већ постојеће анеуризме аорте и/или дијагнозом дисекције аорте или поремећаја срчаних залистака. или у присуству других фактора ризика или предиспонирајућих стања:
-
анеуризма и дисекција аорте, као и регургитација/неадекватно затварање срчаних залистака (нпр. поремећај везивног ткива као што су Marfan синдром или Ehlers-Danlos-ов синдром, Turner-ов синдром, Behçet-ова обољење, хипертензија, реуматоидни артритис) или додатно
-
анеуризма и дисекција аорте (васкуларни поремећаји као што су Takayasu-ов артеритис или артеритис џиновских ћелија или позната атеросклероза или Sjögren-ов синдром) или додатно
-
регургитација /неадекватно затварање срчаних залистака (инфективни ендокардитис)
Ризик од анеуризме и дисекције аорте и руптуре може бити увећан код пацијената који истовремено примају системске кортикостероиде.
У случају изненадног абдоминалног, бола у грудима или леђима, пацијенте је потребно посаветовати да одмах потраже савет лекара у служби хитне медицинске помоћи.
Пацијенте треба саветовати да одмах потраже медицинску помоћ у случају акутног поремећаја дисања, при појави срчаних палпитација или развоју едема абдомена или доњих делова екстремитета.
Поремећаји вида
Ако дође до поремећаја вида или било каквих промена на очима, одмах би требало консултовати офталмолога.
Фотосензитивност
Ципрофлоксацин може изазвати фотосензитивне реакције. Због тога пацијентима треба саветовати да избегавају излагање директној сунчевој светлости или УВ зрачењу током терапије ципрофлоксацином (видети одељак 4.8).
Конвулзије
Ципрофлоксацин као и други хинолони, могу бити окидач за настанак конвулзија или могу смањити праг за настанак конвулзија. Забележени су случајеви статус епилептикуса. Ципрофлоксацин треба користити са опрезом код пацијената са поремећајима централног нервног система који могу бити предиспозиција за настанак конвулзија. У случају појаве конвулзија, терапију ципрофлоксацином треба прекинути (видети одељак 4.8).
Периферна неуропатија
Пријављени су случајеви сензорне или сензо-моторне полинеуропатије која узрокује парестезију, хипоестезију, дизестезију или слабост мишића код пацијената који су на терапији хинолонима и флуорохинолонима. Пацијенте који су на терапији ципрофлоксацином треба саветовати да пре наставка лечења обавесте свог лекара ако се јаве симптоми неуропатије као што су бол, осећај жарења, боцкање, утрнулост и/или слабост како би се спречио развој потенцијално иреверзибилног стања (видети одељак 4.8).
Психијатријске реакције
Могу се појавити психијатријске реакције, чак и након прве примене ципрофлоксацина. У ретким случајевима, депресија или психоза могу бити удружене са суицидалним мислима/идејама, које могу довести до покушаја самоубиства или извршења самоубиства. У случају депресије, психотичних реакција, суицидалних мисли или понашања треба одмах прекинути терапију ципрофлоксацином.
Кардиолошки поремећаји
Саветује се опрез када се флуорохинолони, укључујући и ципрофлоксацин примењују код пацијената са познатим факторима за продужење QT интервала као што су:
-
конгенитални дуги QT синдром,
-
истовремена употреба лекова који продужавају QT интервал (нпр. антиаритмици класе IA и III, трициклични антидепресиви, макролиди и антипсихотици),
-
поремећена равнотежа електролита (нпр. хипокалемија, хипомагнеземија),
-
срчана обољења (нпр. срчана инсуфицијенција, инфаркт миокарда, брадикардија).
Старији пацијенти и особе женског пола могу бити више осетљиви на QT-пролонгацију изазвану лековима. Стога је потребан опрез код употребе флуорохинолона, укључујући и ципрофлоксацин, код ових група пацијената (видети одељак 4.2 - старији пацијенти, одељак 4.5, одељак 4.8 и одељак 4.9).
Дисгликемија
Као и приликом примене осталих хинолона, може доћи до промене концентрације глукозе у крви, укључујући хипогликемију и хипергликемију (видети одељак 4.8), обично код старијих пацијената са дијабетесом који су на истовременој терапији оралним антидијабетиком (нпр. глибенкламид) или инсулином. Пријављени су случајеви хипогликемијске коме. Код пацијената са дијабетесом препоручује пажљиво праћење концентрације глукозе у крви.
Гастроинтестинални систем
Појава тешке и упорне дијареје током или након завршетка терапије (укључујући неколико недеља после терапије) може указати на колитис проузрокован антибиотицима (могуће животно- угрожавајући са смртним исходом), што захтева хитну терапију (видети одељак 4.8) У овим случајевима потребно је одмах прекинути терапију ципрофлоксацином и применити одговарајућу терапију. У овој ситуацији антиперисталтици су контраиндиковани.
Ренални и уринарни систем
Пријављена је кристалурија повезана са применом ципрофлоксацина (видети одељак 4.8). Пацијенти који примају ципрофлоксацин треба да буду добро хидратисани, уз избегавање екцесивне алкалинизације урина.
Оштећена функција бубрега
С обзиром да се ципрофлоксацин у великој мери излучује непромењен путем бубрега, потребно је прилагођавање дозе код пацијената са оштећеном функцијом бубрега као што је описано у одељку 4.2, да би се избегле нежељене реакције настале због акумулације ципрофлоксацина.
Хепатобилијарни систем
Забележени су случајеви некрозе јетре и животно-угрожавајуће инсуфицијенције јетре (видети одељак 4.8). У случају појаве знакова и симптома обољења јетре (као што су анорексија, жутица, тамна мокраћа, пруритус и болни абдомен), терапију треба прекинути.
Дефицијенција глукозо-6-фосфат дехидрогеназе
Код пацијената са дефицијенцијом глукозо-6-фосфат дехидрогеназе забележене су хемолитичке реакције током терапије ципрофлоксацином. Код ових пацијената треба избегавати примену ципрофлоксацина осим уколико корист превладава ризик примене. У том случају потребно је пратити потенцијалну појаву хемолизе.
Резистенција
Током или након терапије ципрофлоксацином може се изоловати бактерија резистентна на ципрофлоксацин, са или без клинички видљивих знакова суперинфекције. Постоји посебан ризик за изолацију ципрофлоксацин резистентних бактерија током продужене терапије и/или приликом терапије нозокомијалних инфекција (болничке; изазване болничким сојевима) и/или инфекција проузрокованих врстама Staphylococcus и Pseudomonas.
Цитохром P450
Ципрофлоксацин инхибира CYP1A2 и тако може довести до повећања концентрације упоредо примењених супстанци које се метаболишу помоћу тог ензима у серуму (нпр. теофилин, клозапин, оланзапин, ропинирол, тизанидин, дулоксетин, агомелатин).
Због тога је потребно пажљиво праћење пацијената који узимају ове лекове упоредо са ципрофлоксацином ради уочавања клиничких знакова предозирања, и одређивање концентрација у серуму, нпр. теофилина, може да буде неопходно (видети одељак 4.5). Истовремена примена ципрофлоксацина и тизанидина је контраиндикована.
Метотрексат
Истовремена примена ципрофлоксацина и метотрексата се не препоручује (видети одељак 4.5).
Интеракције са лабораториским тестовима
In-vitro активност ципрофлоксацина против Mycobacterium tuberculosis може дати лажно негативне резултате у узорцима узетим од пацијената који у том моменту узимају ципрофлоксацин.
Реакција на месту примене
Запажена је локална реакција на месту интравенске примене. Ове реакције се чешће јављају уколико је трајање инфузије краће од 30 минута. Ово може изгледати као локална кожна реакција која се повлачи убрзо након завршетка инфузије. Следећа интравенска примена није контраиндикована, изузев уколико се реакција враћа или погоршава.
Ефекти других лекова на ципрофлоксацин:
Лекови за којe је познато да продужавају QT интервал
Ципрофлоксацин, као и друге флуорохинолоне, треба опрезно користити код пацијената који су на терапији лековима за које се зна да продужавају QT интервал (нпр. антиаритмици класе IA и III, трициклични антидепресиви, макролиди, антипсихотици) (видети одељак 4.4).
Пробенецид
Пробенецид утиче на реналну секрецију ципрофлоксацина. Истовремена примена пробенецида и ципрофлоксацина доводи до повећања концентрација ципрофлоксацина у серуму.
Ефекти ципрофлоксацина на друге лекове:
Тизанидин
Тизанидин се не сме примењивати истовремено са ципрофлоксацином (видети одељак 4.3). У клиничкој студији спроведеној код здравих добровољаца, постојала је повећана концентрација тизанидина у серуму (7-струко повећање Cmax, распон: 4-21 пута; 10-струко повећање површине испод криве (вредност ПИК), распон: 6-24 пута) када је примењиван истовремено са ципрофлоксацином. Повећане вредности концентрације тизанидина у серуму могу потенцирати хипотензивне и седативне ефекте.
Метотрексат
Истовремена примена ципрофлоксацина може да инхибира бубрежни тубуларни транспорт метотрексата и потенцијално да доведе до повећања концентрација метотрексата у плазми. Ово може да повећа ризик од токсичних реакција изазваних метотрексатом. Истовремена употреба метотрексата и ципрофлоксацина се не препоручује (видети одељак 4.4).
Теофилин
Истовремена примена ципрофлоксацина и теофилина може довести до повећања концентрације теофилина у серуму. Ово може довести до теофилином индукованих нежељених ефеката који могу бити животно-угрожавајући или са смртним исходом. Током истовремене употрбе, треба пратити концентрације теофилина у серуму и по потреби смањити дозе теофилина (видети одељак 4.4).
Остали деривати ксантина
Истовремена примена ципрофлоксацина и кофеина или пентоксифилина (окспентифилина) доводи до повећања концентрације ових деривата ксантина у серуму.
Фенитоин
Истовремена употреба ципрофлоксацина и фенитоина може довести до повећања или редукције концентрације фенитоина у серуму. Препоручује се праћење концентрација у серуму.
Циклоспорин
Запажено је пролазно повећање концентрације креатинина у серуму при истовременој примени ципрофлоксацина и циклоспорина. Због тога је потребна редовна контрола (два пута недељно) концентрације креатинина у серуму код ових пацијената.
Антагонисти витамина К
При истовременој употреби, ципрофлоксацин може потенцирати антикоагулантне ефекте антагониста витамина К. Ризик може да варира у зависности од врсте инфекције, узраста и општег статуса пацијента, тако да је тешко проценити утицај ципрофлоксацина на повећање INR (енгл. international normalized ratio). Препоручује се периодично праћење INR-а током и кратко након истовремене примене ципрофлоксацина и антагониста витамина К (као што су варфарин, аценокумарол, фенпрокумон или флуиндион).
Дулоксетин
Клиничке студије су показале да истовремена употреба дулоксeтина са снажним инхибиторима CYP450 1A2 изоензима, као што је флувоксамин, може довести до повећања вредности ПИК и Cmax
дулоксетина. Слични ефекти се могу очекивати при истовременој примени са ципрофлоксацином, мада нема доступних клиничких података (видети одељак 4.4).
Ропинирол
Клиничка студија је показала да истовремена употреба ропинирола (умереног инхибитора CYP450 1A2 изоензима) и ципрофлоксацина доводи до повећања Cmax и ПИК ропинирола за 60% и 84%. Препоручује се праћење дозирања и адекватно прилагођавање дозе ропинирола, током и непосредно након прекида терапије ципрофлоксацином (видети одељак 4.4).
Лидокаин
Код здравих испитаника је показано да при истовременој примени лидокаина и ципрофлоксацина, умереног инхибитора CYP450 1A2 изоензима, долази до редукције клиренса интравенски примењеног лидокаина за 22%. Иако је терапија лидокаином добро подношена, могућа је интеракција са појавом нежељених дејстава при истовременој примени са ципрофлоксацином.
Клозапин
Истовремена примена 250 mg ципрофлоксацина и клозапина током 7 дана, доводи до повећања концентрације клозапина и N-десметилклозапина у серуму за 29% и 31%. Саветује се клинички надзор и адекватно прилагођавање дозе клозапина током и непосредно након истовремене примене ципрофлоксацина (видети одељак 4.4).
Силденафил
Вредности Cmax и ПИК силденафила били су повећани приближно два пута код здравих испитаника након примене оралне дозе од 50 mg са 500 mg ципрофлоксацина. Стога, потребан је опрез када се ципрофлоксацин прописује истовремено са силденафилом, узимајући у обзир однос користи и ризика.
Агомелатин
У клиничким студијама, показано је да флувоксамин, као снажан инхибитор CYP450 1A2 изоензима, значајно инхибира метаболизам агомелатина доводећи до 60 пута веће изложености агомелатину. Не постоје доступни клинички подаци који се односе на могућу интеракцију са ципрофлоксацином, умереним инхибитором CYP450 1A2. Међутим, слични ефекти се могу очекивати при истовременој примени (видети одељак 4.4).
Золпидем
Истовремена примена ципрофлоксацина може повећати концентрацију золпидема у крви. Не препоручује се истовремена употреба.
Трудноћа
Доступни подаци о примени ципрофлоксацина код трудница нису указали на малформације или фето/неонаталну токсичност. Студије на животињама нису указале на директне или индиректне штетне ефекте на репродуктивну токсичност. Код младих и пренаталних животиња изложених хинолонима, забележени су ефекти на незрелу хрскавицу, тако да се не може искључити оштећење зглобне хрскавице код незрелих хуманих јединки/фетуса (видети одељак 5.3).
Као мера предострожности, потребно је избегавати примену ципрофлоксацина у трудноћи.
Дојење
Ципрофлоксацин се излучује у мајчино млеко. Због потенцијалног ризика од оштећења зглобова, ципрофлоксацин не треба користити током дојења.
Због неуролошких ефеката, ципрофлоксацин може утицати на брзину реговања. Због тога, способност управљања возилима и руковања машинама може бити смањена.
Најчешће пријављивана нежељена дејства су мучнина, дијареја, повраћање, пролазно повећање вредности трансаминаза, осип на кожи и реакција на месту примене.
Нежељена дејства забележена током клиничких студија и постмаркетиншког праћења ципрофлоксацина су наведена у следећој табели. Учесталост нежељених дејстава је дефинисана узимајући у обзир оралну и интравенску примену ципрофлоксацина.
| Класа система органа | Често≥1/100 до<1/10 | Повремено≥1/1000 до<1/100 | Ретко≥1/10000,<1/1000 | Веома ретко<1/10000 | Непознато (не може се проценити на основу доступнихподатака |
| Инфекције и инфестације | Суперинфекци ја гљивицама | ||||
| Поремећаји крви и лимфног система | Еозинофилија | Леукопенија, анемија, неутропенија, леукоцитоза, тромбоцитопенија тромбоцитемија | Хемолитичка анемија, агранулоцитоза, панцитопенија (животно угрожавајућа), депресија коштане сржи (животноугрожавајућа) | ||
| Поремећаји имунског система | Алергијска реакција, алергијски едем/ангиоедем | Анафилактичка реакција, анафилактички шок (животно угрожавајући), (видети одељак 4.4),реакције налик серумској болести | |||
| Ендокрини поремећаји | Синдром неодговарај ућег лучења антидиуретс ког хормона (SIADH) | ||||
| Поремећаји метаболизма и исхране | Смањен апетит | Хипергликемија Хипогликемија (видети одељак4.4) | Хипоглике- мијска кома (видетиодељак 4.4) | ||
| Психијатријск и поремећаји* | Психомоторна хиперактивнос т/агитација. | Конфузија и дезоријентисаност, анксиозност, неуобичајениснови, депресија | Психотичне реакције (које потенцијално могу довести досуицидалних идеја/ | Манија, укључујући хипоманију |
| (која потенцијално може да довести до суицидалних идеја/ мисли или покушаја самоубиства и извршења суицида) (видети одељак 4.4)халуцинације | мисли или покушаја самоубиства и извршења суицида) (видети одељак 4.4) | ||||
| Поремећаји нервног система* | Главобоља, вртоглавица, поремећаји спавања, поремећаји укуса | Парестезија и дизестезија, хипоестезија, тремор, конвулзивни напади (укључујући статус епилептикус), (видети одељак 4.4)вертиго | Мигрена, поремећај координације, поремећај хода, поремећај мирисног нерва, интракранијална хипертензија и псеудотумор мозга | Периферна неуропатија и полинеуроп атија (видети одељак 4.4) | |
| Поремећајиока* | Поремећаји вида(нпр. диплопија) | Поремећајперцепција боја | |||
| Поремећаји уха и лабиринта* | Тинитус, губитак слуха/оштећење слуха | ||||
| Кардиолошки поремећаји** | Тахикардија | Вентрикулар на аритмија,„torsades de pointes“ (превасходно код пацијената са факторима ризика за QT пролонгациј у),QTпролонгација (што се види на EKG-у (видети одељке 4.4 и4.9) | |||
| Васкуларни поремећаји** | Вазодилатација, хипотензија,синкопа | Васкулитис | |||
| Респираторни, торакални и медијастиналн и поремећаји | Диспнеа (укључујући и астму) | ||||
| Гастроинтести нални | Мучнина, дијареја | Повраћање, гастроинтести | Колитис проузрокован | Панкреатитис |
| поремећаји | нални и абдоминални бол, диспепсија,флатуленција | антибиотицима (ретко са смртним исходом) (видети одељак 4.4) | |||
| Хепатобилија рни поремећаји | Повећане вредности трансаминаза, повећана вредност билирубина | Оштећење функције јетре, холестатска жутица, хепатитис | Некроза јетре (веома ретко прогредира до животно угрожавајуће инсуфицијенцијејетре) (видети одељак 4.4) | ||
| Поремећаји коже и поткожног ткива | Осип на кожи, пруритус, уртикарија | Фотосензитивна реакција (видети одељак 4.4) | Петехије, еритема мултиформе,erythema nodosum, Stevens-Johnson-ов синдром (потенцијално животно угрожавајући), токсична епидермална некролиза (потенцијално животноугрожавајућа) | Акутна генерализов ана егзантемато зна пустулоза (AGEP),реакција на лек са еозинофилиј ом и системским симптомима (DRESS) | |
| Поремећаји мишићно- коштаног система и везивног ткива* | Коштано- мишићни бол (нпр. бол у ектремитетима, бол у леђима, бол угрудима), артралгија | Мијалгија, артритис, повећан мишићни тонус и грчеви | Мишићна слабост, тендинитис, руптура тетива (посебно Ахилове тетиве), (видети одељак 4.4) егзацербација симптома мијастеније гравис), (видетиодељак 4.4) | ||
| Поремећаји бубрега и уринарног система | Оштећење функције бубрега | Ренална инсуфицијенција, хематурија, кристалурија (видети одељак 4.4)тубулоинтерстици јални нефритис | |||
| Општи поремећаји и реакције на месту примене* | Реакција на месту примене инјекције или инфузије (само заинтравен | Астенија, грозница | Едем,Знојење (хиперхидроза) |
| скупримену) | |||||
| Испитивања | Повећање вредности алкалне фосфатазе у крви | Повећање вредности амилазе | Повећања INR(internationa l normalized ratio) (код пацијената на терапији антагонисти ма витаминаК) |
* При употреби хинолона и флуорохинолона пријављени су веома ретки случајеви продужених (до неколико месеци или година), онеспособљавајућих и потенцијално иреверзибилних озбиљних нежељених реакција на лек које утичу на неколико, понекад и више система органа и чула (укључујући реакције као што су тендинитис, руптура тетива, артралгија, бол у екстремитетима, поремећај хода, неуропатије повезане са парестезијом, депресија, умор, ослабљено памћење, поремећаји спавања и оштећење слуха, вида, укуса и мириса); у неким случајевима без обзира на већ постојеће факторе ризика (видети одељак 4.4).
** Код пацијената који примају флуорохинилоне забележени су случајеви анеуризме и дисекције аорте, понекад са руптуром као компликацијом (укључујући и оне са смртним исходом), као и регургитације /неадекватног затварања срчаних залистака (видети одељак 4.4).
Следећа нежељена дејства се налазе у категорији са већом учесталошћу у популацији пацијената који примају само интравенски ципрофлоксацин или код оних који прво примају ципрофлоксацин интравенски, а затим орално:
| Честа | Повраћање, пролазно повећање вредности трансаминаза, осип на кожи. |
| Повремена | Тромбоцитопенија, тромбоцитемија, конфузија и дезоријентација, халуцинације, парестезија и дизестезија, конвулзије, вертиго, поремећаји вида, губитак слуха, тахикардија, вазодилатација, хипотензија, пролазно оштећење функције јетре,холестатска жутица, инсуфицијенција бубрега, едем. |
| Ретка | Панцитопенија, депресија коштане сржи, анафилактични шок, психотичнереакције, мигрена, поремећаји мирисног нерва, оштећење слуха, васкулитис, панкреатитис, некроза јетре, петехије, руптура тетиве. |
Педијатријски пацијенти
Инциденца горе наведене артропатије (артралгија, артритис), се односи на податке запажене у студијама спроведеним код одраслих. Код деце артропатија је пријављивана као често нежељено дејство (видети одељак 4.4).
Пријављивање нежељених реакција
Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС):
Агенција за лекове и медицинска средства Србије Национални центар за фармаковигиланцу Војводе Степе 458, 11221 Београд
Република Србија
факс: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Предозирање са 12 g ципрофлоксацина било је праћено благим симптомима токсичности. Акутно предозирање са 16 g изазвало је акутну инсуфицијенцију бубрега.
Симптоми предозирања су вртоглавица, тремор, главобоља, умор, конвулзије, халуцинације, конфузија, нелагодност у стомаку, оштећење функције бубрега и јетре, као и кристалурија и хематурија. Забележена је реверзибилна ренална токсичност.
Поред рутинских ургентних мера, нпр. пражњење желуца и накнадна примена активног угља, потребно је праћење функције бубрега, праћење уринарног pH и киселости, ако је потребно, ради превенције кристалурије. Пацијенте треба добро хидрирати. Антациди који садрже калцијум или магнезијум, теоретски могу редуковати ресорпцију ципрофлоксацина код предозирања.
Само мали део ципрофлоксацина (<10%) се може елиминисати хемодијализом или перитонеалном дијализом.
У случају предозирања потребно је применити симптоматску терапију. Треба спровести ЕКГ мониторинг због могућег продужења QТ интервала.
Farmakološki podaci - Citeral 100mg/10mL
Фармакотерапијска група: Антибактеријски лекови за системску употребу, флуорохинолони
АТЦ шифра: J01MA02
Механизам дејства:
Ципрофлоксацин је флуорохинолонски антибиотик, који антибактеријску активност остварује инхибицијом тип II топоизомеразе (ДНК-гиразе) и топоизомеразе IV, које су неопходне за репликацију, транскрипцију, репарацију и рекомбинацију ДНК бактерије.
Oднос фармакокинетике и фармакодинамике (FK/FD)
Ефикасност углавном зависи од односа између максималне концентрације у серуму (Cmax) и минималне инхибиторне концентрације (MIC) ципрофлоксацина за одређену бактерију и односа између површина испод криве (ПИК) и MIC-а.
Механизам резистенције:
In-vitro резистенција на ципрофлоксацин се може стећи кроз постепен процес мутације циљног места на ДНК гирази и топоизомерази IV. Степен укрштене резистенције између ципрофлоксацинa и других флуорохинолонa је варијабилан. Једна мутација не мора да доведе до клиничке резистенције, али мултипле мутације, у принципу, доводе до клиничке резистенције на многе или све активне супстанце у оквиру класе ових лекова. Непермеабилност ћелијског зида бактерије и/или резистенција механизмом ефлукса активне супстанце може имати варијабилне ефекте на осетљивост флуорохинолона, што зависи од физичко-хемијских особина различитих активних супстанци у оквиру класе и афинитета за транспортне системе сваке активне супстанце. Сви in-vitro механизми резистенције се обично запажају у клиничким изолатима. Механизами резистенције који инактивирају друге антибиотике, као што је пролазна баријера (уобичајена код Pseudomonas aeruginosa) и ефлуксни механизам, могу имати утицај на осетљивост према ципрофлоксацину.
Пријављена је резистенција посредована плазмидима која је кодирана qnr-генима.
Спектар антибактеријске активности:
Граничне вредности које раздвајају осетљиве сојеве од сојева са интермедијарном осетљивошћу, као и од резистентних сојева:
EUCAST препоруке
| Микроорганизми | Осетљиви | Резистентни |
| Enterobacteriacrae | S ≤0,25 mg/L | R > 0,5 mg/L |
| Salmonella spp. | S ≤0,06 mg/L | R >0,06 mg/L |
| Pseudomonas spp. | S ≤0,5 mg/L | R > 0,5 mg/L |
| Acinetobacter spp. | S ≤1 mg/L | R > 1 mg/L |
| Staphylococcus spp.1 | S ≤1 mg/L | R > 1 mg/L |
| Haemophilus influenzae | S ≤0,06 mg/L | R > 0,06 mg/L |
| Moraxella catarrhalis | S ≤0,125 mg/L | R > 0,125 mg/L |
| Neisseria gonorrhoeae | S ≤0,03 mg/L | R > 0,06 mg/L |
| Neisseria meningitides | S ≤0,03 mg/L | R > 0,03 mg/L |
| Граничне вредности које нисувезане за врсту * | S ≤0,25 mg/L | R > 0,5 mg/L |
1 Staphylococcus spp. Граничне вредности за ципрофлоксацин се односе на велике дозе.
* Граничне вредности невезане за врсту су углавном одређене на основу односа FK/FD података и независне су од MIC дистрибуције за специфичне врсте. Оне се користе само за врсте за које није дата специфична гранична вредност за врсту, а не за оне врсте где се тестови осетљивости не препоручују.
Преваленца резистенције за одређене врсте може да варира географски и са временом и пожељна је локална информација о резистенцији, посебно када се лече тешке инфекције. По потреби, стручни савет треба потражити у случају када је учесталост локалне резистенције таква да је ефикасност лека код неких типова инфекције доведена у питање.
Релевантне врсте груписане према осетљивости на ципрофлоксацин (за Streptococcus видети одељак 4.4).
| УОБИЧАЈЕНО ОСЕТЉИВЕ ВРСТЕ |
| Аеробни Грам-позитивни микроорганизмиBacillus anthracis (1) |
| Аеробни Грам-негативни микроорганизмиAeromonas spp.Brucella spp.Citrobacter koseri Francisella tularensis Haemophilus ducreyi Haemophilus influenzae* Legionella spp.Moraxella catarrhalis* Neisseria meningitides Pasteurella spp.Salmonella spp.* Shigella spp.* Vibrio spp.Yersinia pestis |
| Анаеробни микроорганизмиMobiluncus |
| Други микроорганизми Chlamydia trachomatis ($) Chlamydia pneumoniae ($)Mycoplasma hominis ($) |
| Mycoplasma pneumoniae ($) |
| ВРСТЕ КОД КОЈИХ СТЕЧЕНА РЕЗИСТЕНЦИЈА МОЖЕ БИТИ ПРОБЛЕМ |
| Аеробни Грам-позитивни микроорганизми:Enterococcus faecalis ($)Staphylococcus spp.* (2) |
| Аеробни Грам-негативни микроорганизмиAcinetobacter baumannii+ Burkholderia cepacia+ * Campylobacter spp.+ * Citrobacter freundii* Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae* Escherichia coli* Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae* Morganella morganii* Neisseria gonorrhoeae* Proteus mirabilis* Proteus vulgaris* Providencia spp.Pseudomonas aeruginosa* Pseudomonas fluorescens Serratia marcescens* |
| Анаеробни микроорганизмиPeptostreptococcus spp. Propionibacterium acnes |
| ПРИРОДНО РЕЗИСТЕНТНИ ОРГАНИЗМИ |
| Аеробни Грам-позитивни микроорганизмиActinomyces Enteroccus faecium Listeria monocytogenes |
| Аеробни Грам-негативни микроорганизмиStenotrophomonas maltophilia |
| Анаеробни микроорганизмиИзузев оних горе наведених |
| Други микроорганизми Mycoplasma genitalium Ureaplasma urealitycum |
| * Клиничка ефикасност је потврђена за осетљиве сојеве у одобреним клиничким индикацијама+ Ниво резистенције ≥50% у једној или више ЕУ земаља($): Природно интермедијарна осетљивост у одсуству стеченог механизма резистенције(1): Спроведене су студије на експерименталним животињама инфицираним инхалацијом Bacillus anthracis спора; ове студије су показале да антибиотици примењени рано након излагања омогућавају да не дође до испољавања болести уколико је терапија усмерена да смањи број спора у организму испод инфективне дозе. Препоручена доза код људи се базира првенствено на in vitro одређивањуосетљивости и на експерименталним подацима добијеним на животињама, уз ограничене податке на |
| људима. Дво-месечна терапија одраслих особа оралним ципрофлоксацином у дози од 500 mg два пута дневно, се сматра ефикасном дозом у превенцији инфекције антракса код људи. Ординирајући лекар треба да се придржава националних и/или интернационалних докумената који се односе на терапију антракса.(2): Метицилин-резистентни S. aureus веома често показује ко-резистенцију на флуорохинолоне. Степен резистенције на метицилин је око 20 до 50 % међу свим Staphylococcal врстама и обично јевиши у болничким изолатима. |
Ресорпција
Након интравенске инфузије ципрофлоксацина просечна максимална концентрација се постиже на крају примене инфузије. Фармакокинетика ципрофлоксацина је линеарна у дозном опсегу до 400 mg, када је примењен интравенски.
Поређење фармакокинетичких параметара, приликом интравенске примена 2 и 3 пута на дан, не указује на акумулацију ципрофлоксацина и његових метаболита.
60-то минутна интравенска инфузија дозе од 200 mg ципрофлоксацина или дозе од 250 mg орално примењеног ципрофлоксацина, оба дата на сваких 12 сати, довели су до идентичне површине испод криве (ПИК).
60-то минутна интравенска инфузија дозе од 400 mg ципрофлоксацина на сваких 12 сати била је еквивалентна оралној дози од 500 mg на сваких 12 сати у погледу вредности ПИК.
Интравенском дозом од 400 mg, примењеном током 60 минута на сваких 12 сати, достиже се слична вредност Cmax као и применом оралне дозе од 750 mg.
60-то минутна интравенска инфузија дозе од 400 mg ципрофлоксацина, дата на сваких 8 сати, била је идентична у погледу вредности ПИК као орална доза од 750 mg примењена на 12 сати.
Дистрибуција
Везивање ципрофлоксацина за протеине плазме је мало (20-30%). Ципрофлоксацин је у плазми већином присутан у нејонизованом облику и има велики волумен дистрибуције (2-3 L/kg телесне масе) у стању равнотеже. Ципрофлоксацин достиже велике концентрације у различитим ткивима као што су плућа (епителијална течност, алвеоларни макрофаги, узорак ткива), параназални синуси, лезије праћене запаљењем (течност из пликова након уједа шпанске мушице) и урогенитални тракт (урин, простата, ендометријум) где укупна концентрација превазилази оне које се достижу у плазми.
Биотрансформација
Забележене су мале концентрације четири метаболита: дезетиленципрофлоксацин (М1), сулфоципрофлоксацин (М2), оксоципрофлоксацин (М3) и формилципрофлоксацин (М4). Метаболити in-vitro показују антимикробну активност, али у мањем степену него неметаболисана супстанца.
Познато је да је ципрофлоксацин умерен инхибитор CYP 450 1A2 изоензима.
Елиминација
Ципрофлоксацин се углавном излучује у непромењеном облику путем бубрега и у мањој мери преко фецеса.
| Екскреција ципрофлоксацина (% дозе) | ||
| Интравенска примена | ||
| Урин | Фецес | |
| Ципрофлоксацин | 61,5 | 15,2 |
| Метаболити (M1-M4 ) | 9,5 | 2,6 |
Ренални клиренс је између 180-300 mL/kg/h, а укупни клиренс између 480-600 mL/kg/h. Ципрофлоксацин подлеже и гломеруларној филтрацији и тубуларној секрецији. Тешко оштећење реналне функције доводи до повећања полувремена елиминације до 12 сати.
Неренални клиренс ципрофлоксацина је углавном због активне трансинтестиналне секреције и метаболизма.
Билијарним путем се излучује 1% дозе. Ципрофлоксацин је присутан у жучи у великим концентрацијама.
Педијатријски пацијенти
Фармакокинетички подаци у педијатријској популацији су ограничени.
У студији спроведеној код деце вредности Cmax и ПИК нису биле зависне од узраста (узраста изнад 1 године). Није запажено значајно повећање вредности Cmax и ПИК након поновљеног дозирања (10 mg/kg три пута дневно).
Код десеторо деце са тешком сепсом вредност Cmax била је 6,1 mg/L (опсег 4,6-8,3 mg/L) након интравенске инфузије од 10 mg/kg у трајању од 1 сата код деце млађе од 1 године, у поређењу са 7,2 mg/L (опсег 4,7-11,8 mg/L) код деце узраста од 1 до 5 година. Вредности ПИК-а биле су 17,4 mg*h/L (опсег 11,8-32,0 mg*h/L) и 16,5 mg*h/L (опсег 11,0-23,8 mg*h/L) у поменутим узрасним групама.
Ове вредности се налазе у опсегу забележеном за одрасле, при терапијским дозама. Базирано на популационим фармакокинетичким анализама педијатријских пацијената са различитим инфекцијама, предвиђено средње полувреме елиминације код деце је приближно 4-5 сати, а биорасположивост оралне суспензије је приближно у опсегу од 50 до 80%.
Farmaceutski podaci - Citeral 100mg/10mL
Овај лек се не сме мешати са другим лековима, осим са онима који су наведени у одељку 6.6. Уколико компатибилност са другим растворима/лековима није потврђена, инфузиони раствор се мора увек примењивати одвојено. Визуелни показатељи инкомпатибилности су нпр. преципитација, замућеност и обезбојење раствора. Инкомпатибилност се јавља са свим инфузионим растворима/лековима који су физички или хемијски нестабилни при pH раствора (нпр. пеницилини,
хепарин раствори), посебно у комбинацији са растворима прилагођеним алкалној pH вредности (pH вредност раствора ципрофлоксацина: 3,5-4,2).
Овај лек не захтева посебне температурне услове чувања. Чувати у оригиналном паковању ради заштите од светлости.
За услове чувања након разблаживања лека, видети одељак 6.3.
Унутрашње паковање je aмпула од безбојног стакла у којој се налази 10 mL концентрата за раствор за инфузију. На ампули се налази керамички прстен за ломљење ампуле беле боје и идентификациони прстен плаве боје.
Спољaшње паковање je сложива картонска кутија која садржи 5 ампула у PVC улошку и Упутство за лек.
(и друга упутства за руковање леком)
Пре примене ципрофлоксацин концентрата за раствор за инфузију потребно га је разблажити инфузионим раствором (0,9% раствор NaCl или 5 % раствор глукозе).
Лек се примењује путем интравенске инфузије. Код одраслих се препоручује примена путем споре интравенске инфузије у трајању од 60 минута уколико се ципрофлоксацин даје у дози од 400 mg и у трајању од 30 минута уколико се даје у дози од 200 mg. Код деце, препоручено трајање инфузије је 60 минута. Спора инфузија у велику вену смањује нелагодност пацијенту и редукује ризик од иритације вене.
После разблаживања инфузију треба искористити одмах.
Лек не треба мешати са другим лековима који су хемијски или физички нестабилни при pH од 3,5-4,2 (видети одељак 6.2).
Сву неискоришћену количину лека или отпадног материјала након његове употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.