Meropenem HF 1000mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Meropenem 1000mg
Lek Meropenem HF je indikovan kod odraslih i dece uzrasta od 3 meseca i starije, u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):
-
Teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom,
-
Bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze,
-
Komplikovane infekcije urinarnog trakta,
-
Komplikovane intraabdominalne infekcije,
-
Intra- i postpartalne infekcije,
-
Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,
-
Akutni bakterijski meningitis.
Lek Meropenem HF se može primenjivati u terapiji febrilnih pacijenata sa neutropenijom, za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom.
Lek Meropenem HF se primenjuje u terapiji pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana, sa bilo kojom od prethodno navedenih infekcija.
Treba uzeti u obzir zvanične smernice za pravilnu primenu antibiotika.
Doziranje
U tabelama koje slede prikazane su opšte preporuke za doziranje.
Pri određivanju doze meropenema koju treba primeniti i trajanja terapije, treba uzeti u obzir vrstu infekcije, uključujući težinu infekcije, i klinički odgovor pacijenta.
Doze do 2 g tri puta dnevno kod odraslih i adolescenata i doze do 40 mg/kg tri puta dnevno kod dece, mogu biti posebno odgovarajuće za lečenje nekih vrsta infekcija, kao što su infekcije izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (npr. Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp.) ili za lečenje veoma teških infekcija.
Prilikom lečenja pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom potrebna su detaljnija razmatranja doze leka (videti tabelu u nastavku).
Odrasli i adolescenti
| Infekcija | Doza koju treba primeniti na svakih 8 sati |
| Teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom | 500 mg ili 1 g |
| Bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze | 2 g |
| Komplikovane infekcije urinarnog trakta | 500 mg ili 1 g |
| Komplikovane intraabdominalne infekcije | 500 mg ili 1 g |
| Intra- i postpartalne infekcije | 500 mg ili 1 g |
| Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva | 500 mg ili 1 g |
| Akutni bakterijski meningitis | 2 g |
| Lečenje pacijenata sa febrilnom neutropenijom | 1 g |
Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od 15 do 30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6).
Alternativno, doze do 1 g se mogu primeniti kao intravenske bolus injekcije u trajanju od približno 5 minuta. Podaci o bezbednosti primene 2 g meropenema putem intravenske bolus injekcije kod odraslih su ograničeni.
Oštećenje funkcije bubrega
Potrebno je prilagođavanje doze kod odraslih i adolescenata kod kojih je klirens kreatinina manji od 51 mL/min, na način prikazan u tabeli ispod. Podaci koji podržavaju primenu ovih prilagođenih doza za pojedinačnu dozu od 2 g, su ograničeni.
| Klirens kreatinina (mL/min) | Doza (na osnovu pojedinačnihdoza od 500 mg, 1 g ili 2 g, videti | Učestalost doziranja |
| tabelu iznad) | ||
| 26 - 50 | Jedna pojedinačna doza | Svakih 12 sati |
| 10 - 25 | Polovina jedne pojedinačne doze | Svakih 12 sati |
| < 10 | Polovina jedne pojedinačne doze | Svaka 24 sata |
Meropenem se uklanja hemodijalizom i hemofiltracijom. Potrebnu dozu treba primeniti nakon završetka ciklusa hemodijalize.
Nema utvrđenih preporuka kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi.
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega i onih čije su vrednosti klirensa kreatinina veće od 50 mL/min.
Pedijatrijska populacija
Deca uzrasta do 3 meseca
Bezbednost i efikasnost primene meropenema kao i optimalan režim doziranja kod dece uzrasta do 3 meseca nisu ustanovljeni. Međutim, ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju na to da bi odgovarajući režim doziranja mogao biti 20 mg/kg na svakih 8 sati (videti odeljak 5.2).
Deca uzrasta od 3 meseca do 11 godina i telesne mase do 50 kg
Preporučeni režim doziranja je prikazan u sledećoj tabeli:
| Infekcija | Doza koju treba primeniti na svakih 8 sati |
| Teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkomventilacijom | 10 ili 20 mg/kg |
| Bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze | 40 mg/kg |
| Komplikovane infekcije urinarnog trakta | 10 ili 20 mg/kg |
| Komplikovane intraabdominalne infekcije | 10 ili 20 mg/kg |
| Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva | 10 ili 20 mg/kg |
| Akutni bakterijski meningitis | 40 mg/kg |
| Lečenje febrilnih pacijenata sa neutropenijom | 20 mg/kg |
Deca telesne mase preko 50 kg
Treba primenjivati dozu za odrasle.
Deca sa oštećenjem funkcije bubrega
Ne postoje iskustva o primeni leka kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega.
Način primene
Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije u trajanju od 15 do 30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6). Alternativno, doze meropenema do 20 mg/kg se mogu primeniti putem intravenske bolus injekcije u trajanju od 5 minuta. Podaci o bezbednosti primene doze 40 mg/kg meropenema kod dece putem intravenske bolus injekcije su ograničeni.
Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak 6.6.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Preosetljivost na bilo koji drugi karbapenemski antibiotik.
Teška reakcija preosetljivosti (npr. anafilaktička reakcija, teška reakcija na koži) na bilo koji drugi beta- laktamski antibiotik ( npr. penicilini ili cefalosporini).
Prilikom izbora meropenema u terapiji svakog pojedinačnog pacijenta, treba uzeti u obzir adekvatnost primene karbapenemskog antibiotika, a u zavisnosti od težine infekcije, mogućnost pojave rezistencije na druge odgovarajuće antibiotike i rizika pogrešnog izbora za lečenje infekcije izazvane karbapenem- rezistentnom bakterijom.
Rezistencija na Enterobacteraceae, Pseudomonas aeruginosa i Acinobacter spp.
Rezistencija sojeva bakterija Enterobacteriaceae, Psudomonas aeruginosa i Acinetobacter spp. na penemske antibiotike varira unutar Evropske unije. Savetuje se da lekari koje propisuju ovaj lek uzmu u obzir lokalnu prevalencu rezistencije ovih bakterija na penemske antibiotike.
Reakcije preosetljivosti
Kao i kod primene drugih beta-laktamskih antibiotika, prijavljene su ozbiljne reakcije preosetljivosti, ponekad a smrtnim ishodom (videti odeljke 4.3 i 4.8).
Pacijenti koji su imali reakcije preosetljivosti na karbapeneme, peniciline ili ostale beta-laktamske antibiotike u anamnezi, mogu takođe biti preosetljivi i na meropenem. Pre započinjanja terapije meropenemom, neophodno je pažljivo ispitati prethodne pojave reakcija preosetljivosti na beta-laktamske antibiotike.
Ukoliko dođe do pojave teškog oblika alergijske reakcije, potrebno je prekinuti sa primenom leka i preduzeti odgovarajuće mere.
Kod pacijenata koji primaju meropenem prijavljene su teške neželjene reakcije na koži (engl. Severe Cutaneous Adverse Reactions, SCAR), kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN), reakcija na lekove sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), multiformni eritem (EM) i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) (videti odeljak 4.8). Ako se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, primenu meropenema treba odmah prekinuti i razmotriti drugu terapijsku opciju. Kao i kod drugih beta-laktama, prijavljene su reakcije preosetljivosti koje mogu napredovati do Kounis sindroma (akutni alergijski spazam koronarne arterije koji može izazvati infarkt miokarda, videti odeljak 4.8).
Kolitis povezan sa upotrebom antibiotika
Kolitis povezan sa upotrebom antibiotika i psudomembranozni kolitis su prijavljeni prilikom upotrebe skoro svakog antibiotika, uključujući i meropenem, a mogu se rangirati po težini od blage do životno ugrožavajuće forme. Stoga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu u slučaju pojave dijareje tokom ili nakon primene meropenema (videti odeljak 4.8). Treba razmotriti prekid terapije meropenemom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne treba davati lekove koji usporavaju peristaltiku creva.
Konvulzije
Konvulzije su retko prijavljivane tokom terapije karbapenemima, kao i meropenemom (videti odeljak 4.8).
Praćenje funkcije jetre
Tokom primene meropenema treba pažljivo pratiti funkciju jetre zbog rizika od hepatotoksičnosti (poremećaj funkcije jetre sa holestazom i citolizom) (videti odeljak 4.2).
Primena kod pacijenata sa oboljenjem jetre: kod pacijenata sa ranije postojećim poremećajem funkcije jetre potrebno je pratiti funkciju tokom terapije meropenemom, Nije neophodno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).
Direktni antiglobulinski test (Coombs-ov test) serokonverzije
Tokom lečenja meropenemom može doći do pojave pozitivnog direktnog ili indirektnog Coombs-ovog testa.
Istovremena primena meropenema i valproinske kiseline/ natrijum-valproata/valpromida
Ne preporučuje se istovremena primena meropenema i valproinske kiseline/ natrijum- valproata/valpromida (videti odeljak 4.5).
Lek Meropenem HF, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/ infuziju: Ovaj lek sadrži približno 45 mg natrijuma po jednoj bočici, što odgovara približno 2,25% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.
Lek Meropenem HF, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/ infuziju: Ovaj lek sadrži približno 90 mg natrijuma po jednoj bočici, što odgovara približno 4,50% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.
Nisu sprovedene specifične studije interakcija, osim sa probenecidom.
Probenecid stupa u kompeticiju sa meropenemom na nivou aktivne tubularne sekrecije i na taj način inhibira izlučivanje meropenema putem bubrega što utiče na produžavanje poluvremena eliminacije i povećanje koncentracije meropenema u plazmi. Potreban je oprez ukoliko se probenecid daje u isto vreme sa meropenemom.
Potencijalno dejstvo meropenema na vezivanje drugih lekova za proteine plazme i njihov metabolizam nije ispitivano. Međutim, vezivanje meropenema za proteine plazme je toliko malo da se ne očekuje bilo koja interakcija koja bi se objasnila ovim mehanizmom.
Smanjenje koncentracije valproinske kiseline u krvi je zabeleženo pri istovremenoj primeni sa karbapenemima što dovodi do 60-100% smanjenja koncentracije valproinske kiseline za oko dva dana. Usled brzog efekta i visokog stepena smanjenja koncentracije, istovremena primena valproinske kiseline/natrijum- valproata/valpromida i karbapenema nije pogodna i zbog toga je treba izbegavati
(videti odeljak 4.4). Oralni antikoagulansi
Istovremena primena antibiotika sa varfarinom može pojačati njegov antikoagulantni efekat. Postoji veliki broj prijava o povećanju antikoagulantnog efekta oralno primenjenih antikoagulanasa, uključujući varfarin, kod pacijenata koji istovremeno uzimaju antibiotike. Rizik može varirati u zavisnosti od infekcije, uzrasta i opšteg stanja pacijenta, pa je teško proceniti uticaj antibiotika na povećanje INR vrednosti (engl. international normalised ratio, INR). Preporučuje se često praćenje vrednosti INR-a tokom i odmah pri započinjanju istovremene terapije antibioticima i oralnim antikoagulansima.
Pedijatrijska populacija
Ispitivanja interakcija sprovedena su samo kod odraslih.
Trudnoća
Podaci o primeni meropenema kod trudnica ne postoje ili su ograničeni.
Studije sprovedene na životinjama nisu pokazale direktno ili indirektno štetno dejstvo ovog leka u smislu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).
Kao mera predostrožnosti, preporučuje se da se primena meropenema izbegava za vreme trudnoće.
Dojenje
Zabeleženo je da se male količine meropenema izlučuju u majčino mleko kod ljudi. Meropenem ne treba koristiti kod žena koje doje, osim ukoliko potencijalna korist za majku opravdava potencijalni rizik za bebu.
Nisu sprovedene studije uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Tokom primene meropenema zabeleženi su slučajevi glavobolje, parestezije i konvulzije. Ovo je potrebno uzeti u obzir prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Pregledom podataka od 4872 pacijenta kod kojih je primenjeno 5026 terapijskih ciklusa meropenemom, izdvojene su najčešće prijavljivane neželjene reakcije u vezi sa upotrebom meropenema: dijareja (2,3%), osip (1,4%), mučnina/povraćanje (1,4%) i zapaljenje na mestu primene injekcije (1,1%). Najčešće prijavljivani neželjeni događaji vezani za meropenem koji se odnose na laboratorijske nalaze su bili trombocitoza (1,6%) i povećanje vrednosti enzima jetre (1,5 - 4,3%).
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Sve neželjene reakcije su prikazane u sledećoj tabeli i klasifikovane su po sistemu organa i učestalosti: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do
< 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake podele po učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućoj ozbiljnosti.
Tabela 1.
| Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjeno dejstvo |
| Infekcije i infestacije | Povremeno | Oralna i vaginalna kandidijaza |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Često | Trombocitemija |
| Povremeno | Agranulocitoza, hemolitička anemija, trombocitopenija, neutropenija, leukopenija, eozinofilija | |
| Poremećaji imunskog sistema | Nepoznato | Anafilaksa (videtiodeljke 4.3 i 4.4), angioedem |
| Psihijatrijski poremećaji | Često | Glavobolja |
| Retko | Delirijum | |
| Poremećaji nervnog sistema | Često | Glavobolja |
| Povremeno | Parestezije | |
| Retko | Konvulzije (videti odeljak 4.4) | |
| Gastrointestinalni poremećaji | Često | Dijareja, abdominalni bol, povraćanje, mučnina |
| Povremeno | Kolitis povezan sa upotrebom antibiotika (videti odeljak 4.4) | |
| Hepatobilijarni poremećaji | Često | Povećane vrednosti transaminaza, povećane vrednosti alkalne fosfataze u krvi, povećanevrednosti laktat dehidrogenaze u krvi |
| Povremeno | Povećane vrednosti bilirubina u krvi | |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Često | Osip, pruritus |
| Povremeno | Toksična epidermalna nekroliza, Stevens-Johnson-ov sindrom, erythema multiforme (videti odeljak 4.4), urtikarija | |
| Nepoznato | Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), akutna generalizovana egzantematozna pustuloza(videti odeljak 4.4) | |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Povremeno | Povećanje koncentracije kreatinina u krvi, povećanje koncentracije uree u krvi |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Često | Zapaljenje, bol |
| Povremeno | Tromboflebitis, bol na mestu primene injekcije |
Opis odabranih neželjenih reakcija
Kounis-ov sindrom
Akutni koronarni sindrom povezan sa alergijskom reakcijom (Kounis-ov sindrom) je prijavljen kod drugih betalaktamskih antibiotika (videti odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija
Meropenem je namenjen za primenu kod dece starije od 3 meseca. Na osnovu ograničenih dostupnih podataka, nema dokaza o povećanom riziku od bilo koje neželjene reakcije na lek kod dece. Sve primljene prijave bile su u skladu sa događajima uočenim u odrasloj populaciji.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Moguće je relativno predoziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ako doza nije prilagođena kao što je opisano u odeljku 4.2. Ograničeno postmarketinško iskustvo pokazuje da su neželjene reakcije koje se javljaju usled predoziranja u skladu sa opisanim profilom neželjenih reakcija u odeljku 4.8 i obično su blage i prestaju po prestanku primene leka ili sa smanjenjem doze. Treba uzeti u obzir simptomatsku terapiju.
Kod osoba sa očuvanom funkcijom bubrega dolazi do brze eliminacije putem bubrega. Meropenem i njegovi metaboliti se eliminišu hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Meropenem 1000mg
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, karbapenemi
ATC šifra: J01DH02 Mehanizam dejstva
Meropenem ispoljava svoju baktericidnu aktivnost inhibicijom sinteze bakterijskog ćelijskog zida kod Gram- pozitivnih i Gram-negativnih bakterija, vezivanjem za penicilin vezujuće proteine (engl. penicillin-binding proteins, PBPs).
Odnos farmakokinetika/farmakodinamika
Slično ostalim beta-laktamskim antibioticima, pokazano je da je period u kome je koncentracija
meropenema veća od minimalne inhibitorne koncentracije (T > MIK) u korelaciji sa njegovom efikasnošću. Na pretkliničkim modelima meropenem je ispoljio aktivnost kada je plazma koncentracija meropenema bila veća od minimalne inhibitorne koncentracije za datog uzročnika tokom oko 40% doznog intervala. U kliničkim uslovima ova ciljna vrednost nije potvrđena.
Mehanizam rezistencije
Pojava bakterijske rezistencije na meropenem može biti rezultat: (1) smanjene propustljivosti spoljašnje membrane Gram-negativnih bakterija (zbog smanjene produkcije porina) (2) smanjenog afiniteta ciljnih penicilin vezujućih proteina (3) povećane ekspresije komponenti efluks pumpi i (4) produkcije beta- laktamaza koje hidrolizuju karbapeneme.
U okviru Evropske unije su registrovane lokalizovane grupe infekcija uzrokovane karbapenem- rezistentnim bakterijama.
Ne postoji ciljana ukrštena rezistencija između meropenema i lekova iz grupe hinolona, aminoglikozida, makrolida i tetraciklina. Međutim, bakterija može pokazivati rezistenciju na više od jedne grupe antibiotika onda kada mehanizam rezistencije uključuje nepropustljivosti membrane i/ili efluksne pumpe.
Granične vrednosti
Kliničke granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK), koje je utvrdio Evropski odbor za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) su prikazani na sledećem linku:
<https://www.ema.europa.eu/documents/other/minimum-inhibitory-concentration-mic- breakpoints_en.xlsx>
Prevalenca stečene rezistencije može da varira geografski i vremenski za određene sojeve, pa su poželjne, naročito kod teških infekcija, lokalne informacije o rezistentnosti za izolovane vrste. Ako je neophodno, treba tražiti mišljenje stručnjaka kad je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od terapije lekom kod nekih tipova infekcije sporna.
Na osnovu kliničkog iskustva i terapijskih vodiča napravljena je sledeća lista patogena.
Uobičajeno osetljivi sojevi:
Gram-pozitivne aerobne bakterije:
Enterococcus faecalis$
Staphylococcus aureus (osetljive na meticilin)£
Staphylococcus species (osetljive na meticilin) uključujući Staphylococcus epidermidis Streptococcus agalactiae (grupa B)
Streptococcus milleri grupa (S. anginosus, S. constellatus i S. intermedius) Streptococcus pneumoniae
Streptococcus pyogenes (grupa A) Gram-negativne aerobne bakterije: Citrobacter freudii
Citrobacter koseri Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Haemophilus influenzae Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Neisseria meningitidis Proteus mirabilis
Proteus vulgaris Serratia marcescens
Gram-pozitivne anaerobne bakterije:
Clostridium perfringens Peptoniphilus asaccharolyticus
Peptostreptococcus species (uključujući P. micros, P. anaerobius, P. magnus)
Gram-negativne anaerobne bakterije:
Bacteroides caccae Bacteroides fragilis grupa Prevotella bivia Prevotella disiens
Sojevi kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem:
Gram-pozitivne aerobne bakterije:
Enterococcus faecium$ǂ
Gram-negativne aerobne bakterije:
Acinetobacter species Burkholderia cepacia Pseudomonas aeruginosa
Prirodno rezistentni mikroorganizmi:
Gram-negativne aerobne bakterije:
Stenotrophomonas maltophilia Legionella species
Drugi mikroorganizmi:
Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Coxiella burnetti Mycoplasma pneumoniae
$ sojevi koji pokazuju prirodnu srednju osetljivost
£ svi meticilin rezistentni stafilokoki su rezistentni na meropenem
ǂ stopa rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više EU zemalja.
Sakagija i meloidoza: Primena meropenema kod ljudi bazira se na in vitro osetljivosti B.mallei i B. pseudomallei i na ograničenim podacima o primeni kod ljudi. Ordinirajući lekar treba da se osloni na nacionalne i/ili internacionalne smernice za lečenje sakagije i meloidoze.
Kod zdravih ispitanika srednje poluvreme eliminacije iz plazme iznosi približno 1 sat, srednja vrednost volumena distribucije je oko 0,25 L/kg (11-27 L), i srednji klirens je 287 mL/min pri dozi od 250 mg i smanjuje se do 205 mL/min pri dozi od 2 g. Doze od 500, 1000 i 2000 mg koje se primenjuju putem intravenske infuzije tokom 30 minuta daju Cmax od približno 23, 49 i 115 mikrograma/mL, odgovarajuće PIK vrednosti su 39,3, 62,3 i 153 mikrogram.h/mL. Nakon primene infuzije tokom 5 minuta, vrednosti Cmax iznosile su 52 i 112 mikrograma/mL nakon primene doze od 500 i 1000 mg. Nakon ponovljenog doziranja meropenema u vremenskim intervalima od po 8 sati, kod osoba sa očuvanom funkcijom bubrega ne dolazi do akumulacije leka u organizmu.
U studiji sprovedenoj kod 12 pacijenata koji su postoperativno primali meropenem u dozi od 1000 mg na svakih 8 sati zbog intraabdominalnih infekcija, pokazano je da su postignute vrednosti Cmax i poluvremena eliminacije iz plazme uporedive sa zdravim ispitanicima, ali da je volumen distribucije bio veći (27 L).
Distribucija
Prosečno vezivanje meropenema za proteine plazme je oko 2% i ne zavisi od koncentracije leka. Nakon brze primene (5 minuta ili manje) farmakokinetika je bieksponencijalna, ali ovo je mnogo manje evidentno nakon 30-minutne infuzije. Meropenem dobro prodire u većinu telesnih tečnosti i telesnih tkiva uključujući: pluća, bronhijalni sekret, žuč, cerebrospinalnu tečnost, ginekološka tkiva, kožu, fascije, mišiće i peritonealni eksudat.
Biotransformacija
Meropenem se metaboliše hidrolizom beta-laktamskog prstena, prelazeći u mikrobiološki neaktivni metabolit. U in vitro uslovima meropenem pokazuje slabiju osetljivost na hidrolizu humanim dehidropeptidazama-I (DHP-I) u poređenju sa imipenemom, te ne postoji potreba za istovremenom primenom inhibitora DHP-I.
Eliminacija
Meropenem se pretežno izlučuje nepromenjen preko bubrega; oko 70% (50-75%) doze se izluči u nepromenjenom obliku tokom 12 sati. Preostalih 28% se nalazi u obliku mikrobiološki neaktivnog metabolita. Putem fecesa eliminiše se samo oko 2% ukupne doze. Izmereni renalni klirens i efekat probenecida pokazuju da meropenem podleže i filtraciji i tubularnoj sekreciji.
Insuficijencija bubrega
Oštećenje funkcije bubrega dovodi do veće vrednosti PIK i dužeg poluvremena eliminacije meropenema. PIK se povećava 2,4 puta kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL 33-74 mL/min), 5 puta kod teškog oštećenja funkcije bubrega (CrCL 4-23 mL/min) i 10 puta kod pacijenata na hemodijalizi (CrCL <2 mL/min) u odnosu na zdrave osobe (CrCL > 80 mL/min). PIK mikrobiološki neaktivnog metabolita sa otvorenim prstenom se takođe značajno povećava kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).
Meropenem se eliminiše hemodijalizom, a klirens tokom hemodijalize je oko 4 puta veći nego kod pacijenata sa anurijom.
Insuficijencija jetre
Rezultati studije kod pacijenata sa alkoholnom cirozom pokazali su da oboljenje jetre ne utiče na farmakokinetiku meropenema nakon ponovljene doze.
Odrasli pacijenti
Farmakokinetička ispitivanja kod pacijenata su pokazala da nema značajnih farmakokinetičkih razlika u odnosu na zdrave ispitanike sa istom bubrežnom funkcijom. Populacioni model koji je razvijen iz ispitivanja na 79 pacijenata sa intraabdominalnom infekcijom ili pneumonijom je pokazao zavisnost centralnog volumena od telesne mase pacijenta i klirensa od klirensa kreatinina i starosnog doba.
Pedijatrijska populacija
Ispitivanjem farmakokinetike kod odojčadi i dece sa infekcijom, pri dozama od 10, 20 i 40 mg/kg, pokazano je da su vrednosti Cmax slične onima kod odraslih nakon primene doza od 500 mg, 1000 mg i 2000 mg. Poređenjem je pokazana konzistentna farmakokinetika između doza i poluvremena eliminacije slično kao kod odraslih, osim kod najmlađih ispitanika (kod dece mlađe od 6 meseci poluvreme eliminacije je 1,6 sati). Srednje vrednosti klirensa meropenema su bile 5,8 mL/min/kg (6-12 godina), 6,2 mL/min/kg (2-5 godina), 5,3 mL/min/kg (6-23 meseci) i 4,3 mL/min/kg (2-5 meseci). Približno 60% doze se izluči urinom tokom 12 sati u nepromenjenom obliku, a 12% u obliku metabolita. Koncentracija meropenema u cerebrospinalnoj tečnosti kod dece sa meningitisom je oko 20% koncentracije u plazmi, ali postoje značajne interindividualne razlike.
Ispitivanje farmakokinetike meropenema kod novorođenčadi kojima je neophodna antibiotska terapija
pokazalo je veću vrednost klirensa kod novorođenčadi sa većom hronološkom ili gestacionom starošću uz ukupno prosečno poluvreme eliminacije od oko 2,9 sati. Monte Karlo simulacija zasnovana na populacionom farmakokinetičkom modelu je pokazala da se režimom doziranja od 20 mg/kg na svakih 8 sati postiže 60% T>MIK za Pseudomonas aeruginosa kod 95% prevremeno rođene dece i 91% novorođenčadi koja su rođena u terminu.
Stariji pacijenti
Rezultati farmakokinetičkih studija kod zdravih starijih ispitanika (65-80 godina) su pokazali da dolazi do smanjenja klirensa leka iz plazme, koji je u korelaciji sa smanjenjem klirensa kreatinina zavisnog od starosti kao i manjeg smanjenja nebubrežnog klirensa. Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim u slučajevima umerenog do teškog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).
Farmaceutski podaci - Meropenem 1000mg
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Rok upotrebe pre otvaranja: 4 godine.
Rok upotrebe nakon prvog otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja:
Priprema intravenske bolus injekcije:
Rastvor za bolus injekciju se priprema rastvaranjem leka Meropenem HF, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju i leka Meropenem HF, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, u vodi za injekcije do koncentracije od 50 mg/mL. Pripremljen rastvor za bolus injekciju je stabilan tokom jednog sata na temperaturi do 25°C ili na 2°C-8°C (temperatura frižidera).
Pripremljeni rastvor za injekciju/infuziju treba iskoristiti odmah. Vremenski interval koji protekne između početka pripreme rastvora i završetka primene intravenske injekcije ne treba da prelazi 1 sat.
Sa mikrobiološke tačke gledišta, izuzev u slučaju da način otvaranja/rekonstitucije/rastvaranja sprečava rizik od mikrobiološke kontaminacije, lek treba upotrebiti odmah. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.
Priprema intravenske infuzije:
Rastvor za infuziju priprema se rastvaranjem leka Meropenem HF, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju i leka Meropenem HF, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju u 0,9% infuzionom rastvoru natrijum-hlorida ili 5% infuzionom rastvoru glukoze (dekstroze) do koncentracije od 1 do 20 mg/mL.
Pripremljen rastvor za injekciju/infuziju bi trebalo iskoristiti odmah. Vremenski interval koji protekne između početka pripreme rastvora i završetka primene intravenske infuzije ne treba da prelazi 1 sat.
Sa mikrobiološke tačke gledišta, izuzev u slučaju da način otvaranja/rekonstitucije/rastvaranja sprečava rizik od mikrobiološke kontaminacije, lek treba upotrebiti odmah. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik.
Ovaj lek ne zahteva nikakve posebne ulove čuvanja. Ne zamrzavati pripremljeni rastvor.
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja/rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.
Meropenem HF, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (tipa I) sa čepom od bromobutilne gume, aluminijumskom kapicom i plastičnim poklopcem zelene boje.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa praškom (10 x 500 mg) i Uputstvo za lek.
Meropenem HF, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Unutrašnje pakovanje je staklena bočica (tipa I) sa čepom od bromobutilne gume, aluminijumskom kapicom i plastičnim poklopcem sive boje.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa praškom (10 x 1000 mg) i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Injekcija
Meropenem koji će biti primenjen u intravenskoj bolus injekciji treba rekonstituisati u sterilnoj vodi za injekcije do koncentracije leka od 50 mg/mL.
Infuzija
Meropenem za intravensku infuziju se priprema rastvaranjem gotovog proizvoda sa 0,9% rastvorom natrijum-hlorida ili 5% rastvorom glukoze. Pripremljen rastvor se može dalje razblažiti sa 0,9% rastvorom natrijum-hlorida ili 5% rastvorom glukoze do koncentracije od 1 mg/mL do 20 mg/mL.
Za uslove čuvanja rastvorenog leka, videti odeljak 6.3. Svaka bočica je namenjena za jednokratnu upotrebu.
Tokom pripreme i primene rastvora moraju se poštovati osnovni principi aseptičnog rada.
Pripremljeni rastvor treba dobro promućkati pre upotrebe. Pre upotreba treba proveriti da li postoje vidljive čestice . Samo bistar rastvor svetložute boje, bez prisustva vidljivih čestica može biti upotrebljen. Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.