DIBASE® 50000i.j./2.5mL oralni rastvor

Početna terapija klinički relevantnog deficita vitamina D kod odraslih osoba.

Doziranje

Doza se mora odrediti individualno za svakog pacijenta od strane ordinirajućeg lekara u zavisnosti od stepena neophodne suplementacije vitaminom D. Dozu treba prilagoditi na osnovu željenih serumskih nivoa 25-hidroksiholekalciferola (25(OH)D), težine oboljenja i odgovora pacijenta na terapiju.

Preporučena doza

25000 i.j. nedeljno. *

Nakon prvog meseca, treba razmotriti primenu manjih doza.

* Napomena: pomoću leka DIBASE, 50000 i.j./2,5 mL, oralni rastvor ne može se postići doza od 25000 i.j. holekalciferola. Za primenu holekalciferola u dozi od 25000 i.j. potrebno je koristiti druge dostupne lekove, kojima se može postići odgovarajuća doza.

Veće doze se mogu razmotriti pod nadzorom lekara:

50000 i.j./nedeljno (1 pojedinačna doza) tokom 6-8 nedelja.

Nakon početne terapije, može biti potrebna terapija održavanja primenom doze koju individualno odredi ordinirajući lekar.

Takođe, mogu se pratiti i nacionalne smernice za lečenje deficita vitamina D.

Određene populacije su u visokom riziku od deficita vitamina D i možda će im biti potrebne veće doze vitamina D i praćenje nivoa 25(OH)D u serumu:

• institucionalizovane ili hospitalizovane osobe,

• osobe sa tamnom kožom,

• osobe sa ograničenim efektivnim izlaganjem suncu zbog zaštitne odeće ili konzistentne upotrebe krema sa zaštitnim faktorom,

• gojazne osobe,

• pacijenti procenjivani za osteoporozu,

• istovremena primena određenih lekova (npr. antikonvulzivni lekovi, glukokortikoidi),

• pacijenti sa malapsorpcijom, uključujući inflamatornu bolest creva i celijakiju,

• pacijenti koji su se nedavno lečili zbog deficita vitamina D i kojima je potrebna terapija održavanja. Posebne populacije pacijenata

Oštećenje funkcije bubrega

Holekaciferol ne sme da se koristi u kombinaciji sa kalcijumom kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Pedijatrijska populacija

Lek DIBASE, 50000 i.j./2,5 mL, oralni rastvor se ne preporučuje za primenu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Trudnoća i dojenje

Lek DIBASE, 50000 i.j./2,5 mL, oralni rastvor se ne preporučuje za primenu kod trudnica i dojilja. Način primene

Oralna upotreba.

Preporučuje se da se lek DIBASE uzima tokom obroka (videti odeljak 5.2). Lek treba promućkati pre upotrebe.

Lek DIBASE ima ukus maslinovog ulja. Lek DIBASE se može uzeti iz bočice ili zbog lakše primene može da se pomeša sa malom količinom hladne ili mlake hrane neposredno pre upotrebe. Pacijent treba da bude siguran da je uzeo celu dozu leka.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu holekalciferol (vitamin D³) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Hiperkalcemija, hiperkalciurija.

• Hipervitaminoza vitamina D.

• Kamen u bubregu (nefrolitijaza, nefrokalcinoza) kod pacijenata sa aktivnom hroničnom hiperkalcemijom.

• Teško oštećenje funkcije bubrega.

  Tokom dugotrajne terapije sa dnevnom dozom koja prelazi 1000 i.j. vitamina D³, moraju se pratiti koncentracije kalcijuma u serumu.

Vitamin D³ treba oprezno koristiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i pratiti njegov uticaj na koncentracije kalcijuma i fosfata. Treba uzeti u obzir i rizik od kalcifikacije mekih tkiva. Kod pacijenata sa teškom insuficijencijom bubrega, vitamin D u obliku holekaciferola se ne metaboliše normalno i moraju se koristiti drugi oblici vitamina D.

Potreban je oprez kod pacijenata koji su na terapiji za lečenje kardiovaskularnih bolesti (videti odeljak 4.5 - kardiotonični glikozidi, uključujući digitalis).

Lek DIBASE se mora koristiti sa posebnim oprezom kod pacijenata na terapiji derivatima benzotiadiazina (videti odeljak 4.5) i kod imobilisanih pacijenata (rizik od razvoja hiperkalcemije i hiperkalciurije). Kod ovih pacijenata treba pratiti koncentracije kalcijuma u plazmi i urinu.

Lek DIBASE treba propisivati sa oprezom kod pacijenata sa sarkoidozom, zbog mogućeg povećanja metabolizma vitamina D³ u njegov aktivni oblik. Neophodno je praćenje koncentracija kalcijuma u serumu i urinu kod ovih pacijenata.

Lek DIBASE ne treba davati ukoliko je prisutan pseudohipoparatireoidizam (potreba za vitaminom D se može smanjiti nekada normalnom osetljivošću na vitamin D, sa rizikom od dugotrajnog predoziranja). U ovim slučajevima, dostupni su derivati vitamina D čija se doza može bolje regulisati.

Treba uzeti u obzir ukupnu dozu vitamina D³ u slučajevima kada terapija već sadrži vitamin D, kada je hrana obogaćena vitaminom D³, kada je mleko obogaćeno vitaminom D, kao i nivo izloženosti pacijenta suncu.

Ne postoji jasan dokaz za uzročnu vezu između suplementacije vitaminom D³ i bubrežnih kamenaca, ali je rizik verovatan, posebno u kontekstu istovremene suplementacije kalcijumom. Potrebu za dodatnom suplementacijom kalcijumom treba razmotriti kod pojedinih pacijenata. Suplementaciju kalcijumom treba sprovoditi uz pažljiv medicinski nadzor.

Istovremena primena antikonvulziva (kao što je fenitoin) ili barbiturata (i moguće drugih lekova koji indukuju enzime jetre) može da smanji uticaj vitamina D³ putem metaboličke inaktivacije.

U slučaju terapije tiazidnim diureticima, koji smanjuju izlučivanje kalcijuma putem urina, preporučuje se praćenje koncentracije kalcijuma u serumu.

Istovremena primena glukokortikoidamože da umanji dejstvo vitamina D³.

U slučaju terapije lekovima koji sadrže digitalis i druge kardiotonične glikozide, primena vitamina D³ može da poveća rizik od toksičnosti digitalisa (aritmija). Stoga je potrebno strogo praćenje ovih pacijenata i po potrebi, praćenje koncentracije kalcijuma u serumu i elektrokardiografija.

Istovremena terapija jonoizmenjivačkim smolama kao što je holestiramin, holestipol-hidrohlorid, orlistat ili laksativima, kao što je parafinsko ulje, može da smanji resorpciju vitamina D³ iz gastrointestinalnog trakta.

Citotoksičan agens aktinomicin i imidazol, antimikotici ometaju aktivnost vitamina D³, tako što inhibiraju konverziju 25-hidroksivitamina D³ u 1,25-dihidroksivitamin D³ sa bubrežnim enzimom 25-hidroksivitamin D-1-hidroksilazom.

Rifampicin može da smanji efektivnost holekalciferola zbog indukcije enzima jetre.

Izoniazid može da smanji efektivnost holekalciferola zbog inhibicije metaboličke aktivacije holekalciferola.

Lek DIBASE, 50000 i.j./2,5 mL, oralni rastvor se ne preporučuje kod trudnica i dojilja. Treba koristiti manje doze holekalciferola.

Trudnoća

Nema podataka ili su podaci o primeni holekalciferola (vitamina D³) kod trudnica ograničeni. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Dugotrajno predoziranje je neophodno izbeći tokom trudnoće, jer nastala produžena hiperkalcemija može dovesti do fizičke i mentalne retardacije, supravalvularne aortne stenoze i retinopatije kod deteta. Preporučeni dnevni unos za trudnice iznosi 400 i.j., međutim kod žena za koje se smatra da imaju deficit vitamina D³ može biti potrebna veća doza (do 2000 i.j./dnevno). Tokom trudnoće, trudnice treba da slede savete lekara, jer njihove potrebe mogu dosta da variraju u zavisnosti od težine oboljenja i njihovog odgovora na terapiju. Terapija trudnica velikim dozama vitamina D se ne preporučuje.

Dojenje

Vitamin D³ i njegovi metaboliti se izlučuju u majčino mleko. Ukoliko je potrebno, vitamin D³ se može propisati tokom dojenja. Ova suplementacija ne zamenjuje primenu vitamina D³ kod novorođenčadi.

Nije primećeno predoziranje kod novorođenčadi koje su majke dojile, međutim prilikom propisivanja dodatnog vitamina D³ odojčetu, lekar treba da razmotri dozu dodatnog vitamina D³ koje daje majci. Terapija dojilja velikim dozama vitamina D se ne preporučuje.

Plodnost

Nema podataka o uticaju holekalciferola na plodnost. Ipak, ne očekuje se da normalni endogeni nivo vitamina D ima neželjena dejstva na plodnost.

Nema dostupnih podataka o uticaju lek DIBASE na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, malo je verovatno da lek DIBASE utiče na navedene sposobnosti.

Neželjene reakcije navedene u nastavku su razvrstane prema klasi sistema organa i učestalosti pojavljivanja. Prema učestalosti pojavljivanja su definisane kao: povremeno (≥1/1000 do <1/100) ili retko (≥1/10000 do

<1/1000).

Poremećaji metabolizma i ishrane

Povremeno: hiperkalcemija i hiperkalciurija.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Retko: pruritus, osip i urtikarija. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Prekinite sa primenom leka DIBASE kada kalcemija pređe 10,6 mg/dL (2,65 mmol/L) ili ukoliko kalciurija pređe 300 mg/24 sata kod odraslih ili 4-6 mg/kg/dnevno kod dece. Predoziranje se manifestuje kao hiperkalcemija i hiperkalciurija, sa sledećim simptomima: mučnina, povraćanje, žeđ, konstipacija, poliurija, polidipsija i dehidratacija.

Hronično predoziranje može da dovede do kalcifikacije krvnih sudova i organa usled hiperkalcemije.

Terapija u slučaju predoziranja

Prekinuti sa primenom leka DIBASE i započeti rehidrataciju.