Gabagamma® 300 300mg kapsula, tvrda
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Gabagamma 300 300mg
Epilepsija
Lek Gabagamma 300 je indikovan kao dodatna terapija za lečenje parcijalnih epileptičnih napada sa ili bez sekundarne generalizacije kod odraslih i dece uzrasta 6 godina i starije (videti odeljak 5.1)
Lek Gabagamma 300 je indikovan kao monoterapija u lečenju parcijalnih epileptičnih napada sa ili bez sekundarne generalizacije kod odraslih i adolescenata uzrasta 12 godina i starijih.
Terapija perifernog neuropatskog bola
Lek Gabagamma 300 se primenjuje za lečenje perifernog neuropatskog bola poput bolne dijabetesne neuropatije i postherpetične neuralgije kod odraslih.
Doziranje
Shema titracije za sve indikacije za početak terapije data je u Tabeli br. 1 i ona se preporučuje kod odraslih i adolescenata uzrasta 12 godina i starije. Preporuke vezane za doziranje kod dece mlađe od 12 godina date su u posebnom odeljku dalje u tekstu.
Tabela br. 1 – Shema doziranja – početna titracija
| 1.dan | 2.dan | 3.dan |
| 300 mg, jedanput dnevno | 300 mg, dvaput dnevno | 300 mg, tri puta dnevno |
Obustavljanje primene gabapentina
U skladu sa aktuelnom kliničkom praksom, obustavljanje primene gabapentina treba izvršiti postepenim smanjivanjem doze tokom perioda od najmanje nedelju dana, nezavisno od indikacije.
Epilepsija
Epilepsija je bolest koja zahteva dugotrajno lečenje. Doziranje gabapentina određuje lekar na osnovu individualne podnošljivosti i efikasnosti.
Odrasli i adolescenti
U kliničkim studijama, efektivni dozni raspon se kreće od 900 do 3600 mg/dan. Lečenje može da se započne primenom doze od 300 mg, tri puta na dan prvoga dana, ili titriranjem doze kako je opisano u Tabeli br. 1. Potom, na osnovu individualnog odgovora pacijenta i podnošljivosti, doza se može dalje povećavati za po 300 mg na dan na svaka 2-3 dana sve do maksimalne doze od 3600 mg/dan.
Kod pojedinih pacijenata može biti potrebno i sporije (postepenije) povećanje doze. Minimalno vreme tokom koga treba dostići dozu od 1800 mg/dan je nedelju dana, da bi se dostigla doza od 2400 mg/dan potrebno je ukupno 2 nedelje, a da bi se dostigla doza od 3600 mg/dan potrebno je ukupno 3 nedelje. U dugotrajnim, otvorenim kliničkim studijama pokazana je dobra podnošljivost doze do 4800 mg/dan. Ukupnu dnevnu dozu treba podeliti na tri pojedinačne doze, a maksimalni interval između doza ne sme biti duži od 12 sati kako bi se sprečila pojava tzv. probojnih konvulzija.
Deca uzrasta 6 godina i starija
Početna doza treba da bude u rasponu između 10 i 15 mg/kg/dan, a efektivna doza treba da se postigne titracijom doza tokom perioda od približno tri dana. Efektivna doza gabapentina kod pedijatrijskih pacijenata starijih od 6 godina je 25 do 35 mg/kg/dan. Podnošljivost doza do 50 mg/kg/dan je bila dobra u dugotrajnoj kliničkoj studiji. Ukupnu dnevnu dozu treba podeliti u tri pojedinačne doze, a maksimalni interval između doza ne sme biti duži od 12 sati.
Nije neophodno praćenje koncentracije gabapentina u plazmi da bi se optimizovala terapija gabapentinom. Takođe, gabapentin se može koristiti u kombinaciji sa drugim antiepilepticima bez obzira da će doći do promena u plazma koncentraciji kako gabapentina tako i drugih antiepileptika.
Periferni neuropatski bol
Odrasli
Lečenje se može započeti titracijom doze kako je opisano u Tabeli br.1. Alternativno, početna doza je 900 mg/dan, podeljena u tri jednake doze, a može se povećavati po potrebi, zavisno od individualnog odgovora pacijenata i podnošljivosti, za po 300 mg/dan na svaka 2-3 dana do maksimalne doze od 3600 mg/dan. Kod nekih pacijenata može biti potrebno i sporije (postepenije) povećanje doze. Minimalno vreme za dostizanje terapijske doze od 1800 mg/dan je jedna nedelja, za postizanje doze od 2400 mg/dan potrebno je ukupno 2 nedelje, a za 3600 mg/dan tri nedelje ukupno.
U lečenju perifernog neuropatskog bola, kao što je to slučaj kod bolne dijabetesne neuropatije i postherpetične neuralgije, efikasnost i bezbednost leka nisu posmatrani u kliničkim studijama u periodu dužem od 5 meseci. Ako lečenje pacijenata od perifernog neuropatskog bola zahteva period duži od 5 meseci, lekar, na osnovu pacijentovog stanja, treba da proceni da li je neophodna dalja terapija.
Uputstvo za sve indikacije
Kod pacijenata sa lošim opštim zdravstvenim stanjem, npr. sa malom telesnom masom, posle transplantacije organa i sl., potrebna je sporija titracija doze korišćenjem manjih doznih jačina ili dužih intervala između povećanja doze.
Stariji pacijenti (stariji od 65 godina)
Kod starijih pacijenata može da bude potrebno prilagođavanje doze zbog smanjenja funkcije bubrega sa starenjem (videti Tabelu br. 2). Somnolencija, periferni edem i astenija mogu da budu češći kod starijih pacijenata.
Oštećenje funkcije bubrega
Prilagođavanje doze se preporučuje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega kao što je opisano u Tabeli br. 2 i/ili kod pacijenata koji su na hemodijalizi.
Pacijentima sa insuficijencijom bubrega preporučuje se primena gabapentin kapsula u dozi od 100 mg, kako bi se pratile navedene preporuke za doziranje.
Tabela br.2
| Doziranje gabapentina kod odraslih na osnovu funkcije bubrega | |
| Klirens kreatinina (mL/min) | Ukupna dnevna dozaa (mg/dan) |
| ≥ 80 | 900-3600 |
| 50-79 | 600-1800 |
| 30-49 | 300-900 |
| 15-29 | 150b -600 |
| < 15c | 150b -300 |
a Ukupnu dnevnu dozu treba podeliti u tri pojedinačne doze. Smanjene doze se primenjuju kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina < 79 mL/min).
b Dnevna doza od 150 mg se uzima kao doza od 300 mg svaki drugi dan.
c Kod pacijenata sa klirensom kreatinina <15 mL/min, dnevnu dozu treba smanjiti srazmerno sa smanjenim klirensom kreatinina (npr. pacijenti sa klirensom kreatinina od 7.5 mL/min treba da dobije polovinu dnevne doze za pacijenta sa klirensom kreatinina od 15 mL/min).
Upotreba kod pacijenata na hemodijalizi
Kod pacijenata sa anurijom koji su na hemodijalizi i koji nikada ranije nisu uzimali gabapentin, preporučuje se udarna doza od 300 do 400 mg, a zatim doza gabapentina od 200 do 300 mg na svaka 4 sata tokom hemodijalize. U danima kada pacijent ne ide na hemodijalizu, ne bi trebalo da bude na terapiji gabapentinom.
Kod pacijenata sa oštećenjima funkcije bubrega koji su na hemodijalizi, doza održavanja gabapentina treba da se bazira na preporukama za doziranje koje su date u Tabeli br.2. Osim doze održavanja, preporučuje se primena dodatne doze od 200 do 300 mg nakon svake 4 časovne hemodijalize.
Način primene
Oralna upotreba.
Gabapentin se može uzimati sa ili bez hrane, a kapsule treba progutati cele sa dovoljnom količinom tečnosti (npr. sa čašom vode).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1.
Teška kožna neželjena dejstva (engl. severe cutaneous adverse reactions, SCARs)
Teška neželjena dejstva na koži (SCAR) uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i kožni osip uzrokovan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. drug rash with eosinophilia and systemic symptoms, DRESS), koje mogu biti opasne po život ili smrtonosne, prijavljene su u vezi sa lečenjem gabapentinom. U trenutku propisivanja, pacijente je potrebno savetovati o znacima i simptomima i pažljivo ih pratiti zbog mogućih kožnih reakcija. Ako se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, potrebno je odmah prekinuti lečenje gabapentinom i razmotriti alternativni način lečenja (po potrebi).
Ako je pacijent uz primenu gabapentina razvio ozbiljnu reakciju kao što je SJS, TEN ili DRESS, taj se pacijent više nikada ne sme lečiti gabapentinom.
Anafilaksa
Gabapentin može da izazove anafilaksu. Znaci i simptomi kod prijavljenih slučajeva uključuju otežano disanje, oticanje usana, grla i jezika i hipotenziju koja zahteva hitnu lekarsku intervenciju. Pacijentima treba savetovati da prekinu uzimanje gabapentina i potraže hitnu medicinsku pomoć ukoliko iskuse znake ili simptome anafilakse (videti odeljak 4.8).
Suicidalne ideje i ponašanje
Suicidalne ideje i suicidalno ponašanje prijavljeni su kod pacijenata lečenih antiepilepticima u različitim indikacijama. Meta-analiza randomizovanih placebo kontrolisanih kliničkih studija sa antiepileptičkim lekovima takođe je pokazala blago povećan rizik od pojave suicidalnih ideja i ponašanja. Mehanizam ovog rizika nije poznat. Zabeleženi su slučajevi suicidalnih ideja i ponašanja kod pacijenata lečenih gabapentinom nakon stavljanja leka u promet (videti odeljak 4.8).
Pacijentima (kao i osobama koje se o njima brinu) se savetuje da potraže medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja i ponašanja. Kod pacijenata treba pratiti pojavu suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja i u slučaju njihove pojave razmotriti primenu odgovarajuće terapije. Treba razmotriti prekid terapije gabapentinom u slučaju pojave suicidalnih ideja i ponašanja.
Akutni pankreatitis
Ukoliko se kod pacijenta razvije akutni pankreatitis u toku terapije gabapentinom, treba razmotriti prekid primene gabapentina (videti odeljak 4.8).
Epileptični napadi
Iako nema podataka o tzv. rebound epileptičnim napadima tokom primene gabapentina, nagli prekid primene antikonvulzivnih lekova kod pacijenata sa epilepsijom može da dovede do status epilepticus-a. (videti odeljak 4.2).
Kao što je to slučaj i kod drugih antiepileptičnih lekova, kod nekih pacijenata može da dođe do povećanja učestalosti napada epilepsije ili pojave novih vrsta napada posle primene gabapentina.
Kao i kod drugih antiepileptičnih lekova, pokušaj da se pacijent koji slabo reaguje na istovremenu terapiju sa više antiepileptika prevede na monoterapiju gabapentinom, ne dovodi do uspeha.
Gabapentin se ne smatra efikasnim lekom za lečenje primarnih generalizovanih napada, kao što je absences napad i može da pogorša ove napade kod nekih pacijenata. Zbog toga gabapentin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa mešovitim napadima uključujući i absences napad.
Terapija gabapentinom je povezana sa pojavom vrtoglavice i pospanosti, što može povećati učestalost pojave slučajnih zadesnih povreda (padova). Takođe postoje postmarketinški izveštaji o pojavi konfuzije, gubitku svesti i oštećenju mentalne funkcije. Zbog toga, pacijente treba savetovati da budu oprezni sve dok ne utvrde kako lek utiče na njih, uzimajući u obzir navedena neželjena dejstva.
Istovremena primena sa opioidima i drugim depresorima centralnog nervnog sistema (CNS)
Pacijente koji zahtevaju istovremenu terapiju sa depresorima centralnog nervnog sistema (CNS), uključujući opioide, treba pažljivo pratiti zbog pojave eventualnih znakova depresije CNS-a, kao što su pospanost, sedacija i respiratorna depresija. Kod pacijenata koji istovremeno koriste gabapentin i morfin može se pojaviti povećanje koncentracije gabapentina. Dozu gabapentina, ili istovremeno primenjene terapije depresora CNS-a, uključujući opioide, potrebno je smanjiti na odgovarajući način (videti odeljak 4.5).
Savetuje se oprez prilikom propisivanja gabapentina istovremeno sa opioidima zbog rizika od pojave depresije CNS-a. U opservacionom, ugnežđenom ispitivanju (engl. nested case control study) slučajeva i kontrola zasnovanom na populaciji pacijenata koja je uzimala opioide, istovremena primena opioida i gabapentina bila je povezana sa povećanim rizikom od smrtnih ishoda povezanih sa primenom opioida, u poređenju sa onima koji su primali samo opioide (prilagođen odnos verovatnoće, engl. adjusted odds ratio [aOR], 1,49 [95% Cl; 1,18 do 1,88; p < 0,001]).
Respiratorna depresija
Primena gabapentina se dovodi u vezu sa pojavom teške respiratorne depresije. Pacijenti sa oslabljenom respiratornom funkcijom, respiratornim ili neurološkim oboljenjem, oštećenjem funkcije bubrega, istovremenom upotrebom depresora CNS-a kao i starije osobe, mogu imati veći rizik za razvoj ove ozbiljne neželjene reakcije. Kod ovih pacijenata može biti potrebno prilagođavanje doze.
Stariji pacijenti (iznad 65 godina starosti)
Nije bilo sistematski sprovedenih studija sa primenom gabapentina kod pacijenata starosti od 65 godina i više. U jednoj dvostruko slepoj studiji sprovedenoj kod pacijenata sa neuropatskim bolom, pospanost, periferni edem i astenija su se javljali češće kod starijih od 65 godina, nego kod mlađih pacijenata. Osim navedenih nalaza, klinička istraživanja u ovoj grupi pacijenata nisu ukazala da se profil neželjenih dejstava razlikuje u odnosu na mlađu populaciju.
Pedijatrijska populacija
Efekti dugotrajne terapije gabapentinom (duže od 36 nedelja) na učenje, inteligenciju i razvoj kod dece i adolescenata nisu proučavani. Zbog toga je neophodno proceniti korist dugotrajne terapije u odnosu na potencijalni rizik.
Pogrešna primena, mogućnost zloupotrebe i zavisnost
Gabapentin može izazvati zavisnost od leka, koja se može javiti u terapijskim dozama. Prijavljeni su slučajevi zloupotrebe i pogrešne primene leka. Pacijenti sa istorijom zloupotrebe supstanci mogu biti izloženi većem riziku od pogrešne primene, zloupotrebe i zavisnosti od gabapentina, i kod takvih pacijenata gabapentin treba koristiti oprezno. Potrebno je pažljivo proceniti rizik od pogrešne primene, zloupotrebe ili zavisnosti kod pacijenata pre propisivanja gabapentina.
Pacijente koji se leče gabapentinom treba pratiti kako bi se uočili simptomi pogrešne primene, zloupotrebe ili zavisnosti od gabapentina, kao što su razvoj tolerancije, povećanje doze i zahtevanje leka.
Simptomi obustave leka
Nakon prekida kratkotrajnog i dugotrajnog lečenja gabapentinom, primećeni su simptomi obustave leka. Simptomi obustave mogu se javiti ubrzo nakon prekida lečenja, obično u roku od 48 sati. Najčešće prijavljivani simptomi uključuju anksioznost, nesanicu, mučninu, bolove, znojenje, tremor, glavobolju, depresiju, neuobičajen osećaj, vrtoglavicu i malaksalost. Pojava simptoma obustave leka nakon prekida lečenja gabapentinom može ukazivati na zavisnost od leka (videti odeljak 4.8). Pacijenta je o tome potrebno obavestiti na početku lečenja. Ako je potrebno prekinuti lečenje gabapentinom, preporučuje se da se to radi
postepeno tokom najmanje jedne nedelje nezavisno od indikacija (videti odeljak 4.2). Laboratorijske analize
Mogu se pojaviti lažno pozitivni rezultati semikvantitativnog određivanja ukupnih proteina u urinu merenih brzom metodom pomoću štapića (dipstick test). Zbog toga se preporučuje da se svaki takav pozitivan rezultat ovim testom potvrdi korišćenjem neke od drugih laboratorijskih metoda Biuret metoda, turbidimetrijska metoda ili kolorimetrijska metoda (vezivanja boja)) ili upotrebom ovih alternativnih metoda od samog početka.
Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom
Lek Gabagamma 300 sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.
Postoje spontani i izveštaji iz literature o slučajevima respiratorne depresije, sedacije i smrti povezanim sa upotrebom gabapentina kada se istovremeno primenjivao sa depresorima CNS-a, uključujući opioide. U nekim od ovih izveštaja, autori su smatrali kombinaciju gabapentina sa opioidima posebno zabrinjavajućom kod neotpornih pacijenata, starijih osoba, pacijenata sa ozbiljnom osnovnom respiratornom bolesti, pacijenata koji uzimaju više lekova istovremeno kao i kod onih koji su skloni zloupotrebi supstanci.
U jednoj studiji sprovedenoj kod zdravih dobrovoljaca (N=12), kada je kapsula morfina od 60 mg sa kontrolisanim oslobađanjem primenjena 2 sata pre kapsule gabapentina od 600 mg, srednja vrednost PIK gabapentina se povećala za 44% u poređenju sa gabapentinom primenjenim bez morfina. Zbog toga, pacijente kod kojih je potrebna istovremena primena opioida treba pažljivo pratiti zbog mogućih znakova depresije centralnog nervnog sistema kao što su somnolencija, sedacija i respiratorna depresija, a dozu gabapentina ili opioida treba smanjiti na odgovarajući način.
Nisu zabeležene interakcije između gabapentina i fenobarbitala, fenitoina, valproinske kiseline ili karbamazepina.
Farmakokinetika gabapentina u stanju ravnoteže (steady state) slična je kod zdravih ispitanika i pacijenata sa epilepsijom koji se leče tim antiepilepticima.
Istovremena primena gabapentina sa oralnim kontraceptivnim lekovima koji sadrže noretindron i/ili etinilestradiol ne utiče na farmakokinetiku bilo kog od ovih lekova u stanju ravnoteže.
Istovremena primena gabapentina i antacida koji sadrže aluminijum i magnezijum smanjuje bioraspoloživost gabapentina do 24%. Zbog toga se preporučuje uzimanje gabapentina najranije dva sata nakon primene antacida.
Probenecid ne utiče na izlučivanje gabapentina putem bubrega.
Neznatno smanjenje izlučivanja gabapentina putem bubrega zapaženo je kada se gabapentin primeni zajedno sa cimetidinom, ali se ne očekuje klinički značaj.
Trudnoća
Rizik povezan sa epilepsijom i primenom antiepileptika u trudnoći
Rizik od kongenitalnih oštećenja kod novorođenčadi čije su majke tokom trudnoće uzimale antiepileptike se povećava za faktor 2-3. Najčešće se javljaju rascep gornje usne, kardiovaskularne malformacije i defekti
neuralne tube. Multipla antiepileptična terapija može biti povezana sa povećanjem rizika za pojavu kongenitalnih malformacija u odnosu na monoterapiju i zbog toga se monoterapija preporučuje kad god je to moguće. Lekar mora da pruži savet pacijentkinjama koje bi mogle zatrudneti ili koje su u reproduktivnom periodu, a potrebu za lečenjem antiepilepticima treba razmotriti kada žena planira da ostane u drugom stanju. Nikako ne treba naglo prekidati antiepileptičku terapiju, jer to može dovesti do pojave epileptičnih napada i posledično do pogoršanja stanja pacijentkinje i deteta. Usporen razvoj kod dece čije su majke obolele od epilepsije je retko zabeležen. Nije moguće utvrditi da li je usporen razvoj deteta posledica genetskih, socijalnih faktora, majčine epilepsije ili antiepileptične terapije.
Rizik povezan sa primenom gabapentina
Gabapentin prolazi kroz placentu kod ljudi.
Nema dostupnih odgovarajućih podataka ili su podaci o primeni gabapentina kod trudnica ograničeni.
Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik primene kod ljudi nije poznat. Gabapentin se ne sme primenjivati tokom trudnoće, osim kada prema proceni lekara, moguća korist za majku jasno prevazilazi potencijalni rizik za fetus.
Ne može se doneti konačni zaključak o uzročnoj povezanosti primene gabapentina tokom trudnoće sa povećanim rizikom od pojave kongenitalnih malformacija zbog same epilepsije i istovremene primene drugih antiepileptika tokom svake prijavljene trudnoće.
Sindrom obustave leka kod novorođenčeta (engl. neonatal withdrawal syndrome) prijavljen je kod novorođenčadi koja su bila izložena gabapentinu in utero. Istovremena izloženost gabapentinu i opioidima tokom trudnoće može povećati rizik od pojave sindroma obustave leka kod novorođenčeta. Potrebno je pažljivo kontrolisati novorođenčad.
Dojenje
Gabapentin se izlučuje u majčino mleko. Pošto je uticaj gabapentina na odojče nepoznat, treba ga oprezno primenjivati kod dojilja. Gabapentin se može primenjivati kod dojilja samo ako, prema proceni lekara, moguća korist jasno prevazilazi moguće rizike.
Plodnost
U studijama na životinjama gabapentin nije ispoljio uticaj na plodnost (videti odeljak 5.3).
Gabapentin može da ima manji ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Gabapentin deluje na centralni nervni sistem i može da izazove pospanost, vrtoglavicu ili druge slične simptome. Čak iako su samo blagog ili umerenog stepena, ova neželjena dejstva mogu da budu potencijalno opasna kod pacijenata koji upravljaju vozilom ili rukuju mašinama. To se posebno odnosi na početak terapije ili nakon povećanja doze.
Neželjena dejstva su praćena tokom kliničkih studija u terapiji epilepsije (monoterapija i dodatna terapija) i kod neuropatskog bola, i prikazana su u tabeli koja sledi prema klasi sistema organa i učestalosti: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000). Neželjena dejstva koja su se javila sa različitom učestalošću tokom kliničkih studija, navedena su sa najvećom učestalošću koja je uočena.
Dodatne neželjene reakcije prijavljenje u postmarketinškom periodu, navedene su u tabeli kao nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) i napisana su italik fontom.
U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.
| Klasa sistema organa | Neželjena dejstva |
| Infekcije i infestacije | |
| Veoma često | virusne infekcije |
| Često | pneumonija, respiratorne infekcije, infekcijeurinarnog trakta, infekcije, zapaljenje srednjeg uha (otitis media) |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | |
| Često | leukopenija |
| Nepoznata učestalost | trombocitopenija |
| Poremećaji imunskog sistema | |
| Povremeno | alergijske reakcije (npr. urtikarija) |
| Nepoznata učestalost | sindrom preosetljivosti (sistemska reakcija sa različitim manifestacijama koje uključuju groznicu, osip, hepatitis, limfadenopatiju, eozinofiliju i ponekad druge znakove isimptome), anafilaksa (videti odeljak 4.4) |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | |
| Često | anoreksija, povećan apetit |
| Povremeno | hiperglikemija (najčešće se javlja kod pacijenatasa dijabetes melitusom) |
| Retko | hipoglikemija (najčešće se javlja kod pacijenata sa dijabetes melitusom) |
| Nepoznata učestalost | hiponatremija |
| Psihijatrijski poremećaji | |
| Često | hostilnost (neprijateljsko ponašanje), konfuzija i emocionalna labilnost, depresija, anksioznost,nervoza, neprilagođeno razmišljanje |
| Povremeno | agitacija |
| Nepoznata učestalost | suicidalne ideje, halucinacije, zavisnost od leka |
| Poremećaji nervnog sistema | |
| Veoma često | somnolencija, vrtoglavica, ataksija |
| Često | konvulzije, hiperkinezija, dizartrija (poremećaj govora), amnezija, tremor, nesanica, glavobolja, poremećaji kao što su parestezija, hipoestezija, poremećaj koordinacije pokreta, nistagmus,pojačani, oslabljeni ili odsustvo refleksa |
| Povremeno | hipokinezija, mentalni poremećaji |
| Retko | gubitak svesti |
| Nepoznata učestalost | ostali poremećaji kretanja (npr. horeoatetoza,diskinezija, distonija) |
| Poremećaji oka | |
| Često | poremećaji vida kao što su ambliopija, diplopija |
| Poremećaji uha i labirinta | |
| Često | vertigo |
| Nepoznata učestalost | tinitus |
| Kardiološki poremećaji | |
| Povremeno | palpitacije |
| Vaskularni poremećaji | |
| Često | hipertenzija, vazodilatacija |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | |
| Često | dispneja, bronhitis, faringitis, kašalj, rinitis |
| Retko | respiratorna depresija |
| Gastrointestinalni poremećaji | |
| Često | povraćanje, mučnina, poremećaji zuba, gingivitis, dijareja, bol u abdomenu, dispepsija, konstipacija, suva usta ili grlo, flatulencija |
| Povremeno | disfagija |
| Nepoznata učestalost | pankreatitis |
| Hepatobilijarni poremećaji | |
| Nepoznata učestalost | hepatitis, žutica |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | |
| Često | edem lica, purpura, veoma često opisana kaomodrice nastale posle fizičke traume, osip, svrab, akne |
| Nepoznata učestalost | Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, angioedem, eritema multiforme, alopecija, osip izazvan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (videtiodeljak 4.4) |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva |
| Često | artralgija, mijalgija, bol u leđima, trzaji |
| Nepoznata učestalost | rabdomioliza, mioklonus |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | |
| Nepoznata učestalost | akutna bubrežna insuficijencija, inkontinencija |
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | |
| Često | impotencija |
| Nepoznata učestalost | hipertrofija dojki, ginekomastija, seksualnadisfunkcija (uključujući promene libida, poremećaj ejakulacije i anorgazmiju) |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | |
| Veoma često | zamor, groznica |
| Često | periferni edem, poremećaj u hodu, astenija, bol,malaksalost, sindrom sličan gripu |
| Povremeno | generalizovani edem |
| Nepoznata učestalost | reakcije obustave leka*, bol u grudima. Zabeleženi su iznenadni neobjašnjivi smrtnislučajevi za koje uzročno posledična veza sa gabapentinom nije dokazana. |
| Ispitivanja | |
| Često | smanjen broj leukocita (belih krvnih ćelija),povećanje telesne mase |
| Povremeno | povećane vrednosti testova funkcije jetre SGOT(AST), SGPT (ALT) i bilirubina |
| Nepoznata učestalost | povećane vrednosti kreatin fosfokinaze u krvi |
| Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije | |
| Često | zadesne povrede, frakture, ogrebotine |
| Povremeno | padovi |
*Nakon prekida kratkotrajnog i dugotrajnog lečenja gabapentinom, primećeni su simptomi obustave leka. Simptomi obustave leka mogu se javiti ubrzo nakon prekida, obično u roku od 48 sati. Najčešće prijavljeni simptomi uključuju anksioznost, nesanicu, mučninu, bolove, znojenje, tremor, glavobolju, depresiju, neuobičajen osećaj, vrtoglavicu i malaksalost (videti odeljak 4.4). Pojava simptoma obustave leka nakon prekida lečenja gabapentinom može ukazivati na zavisnost od leka (videti odeljak 4.8). Pacijenta je o tome potrebno obavestiti na početku lečenja. Ako je potrebno prekinuti lečenje gabapentinom, preporučuje se da se to radi postepeno tokom najmanje jedne nedelje nezavisno od indikacija (videti odeljak 4.2).
U toku primene gabapentina prijavljeni su slučajevi akutnog pankreatitisa. Uzročno posledična veza sa gabapentinom nije razjašnjena (videti odeljak 4.4).
Kod pacijenata na hemodijalizi zbog terminalnog stadijuma bubrežne insuficijencije, prijavljeni su slučajevi miopatije sa povećanim vrednostima kreatin-kinaze.
Respiratorne infekcije, zapaljenje srednjeg uha (otitis media), konvulzije i bronhitis su prijavljeni samo u kliničkim studijama sprovođenim kod dece. Osim toga, u kliničkim studijama sprovedenim kod dece, često je beleženo agresivno ponašanje i hiperkinezija.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Akutna, po život opasna toksičnost nije zabeležena pri primeni prekomernih doza gabapentina do 49 grama. Simptomi predoziranja uključuju vrtoglavicu, poremećaj vida (dvostruke slike), otežan i nerazgovetan govor, pospanost, gubitak svesti, letargiju i blagu dijareju. Svi pacijenti su se potpuno oporavili posle primene suportivne terapije. Smanjena resorpcija gabapentina pri primeni većih doza može da ograniči resorpciju leka tokom predoziranja i tako svede na minimum toksičnost usled predoziranja.
Predoziranje gabapentinom, posebno u kombinaciji sa drugim lekovima koji dovode do depresije CNS-a mogu da dovedu do kome.
Iako se gabapentin može eliminisati hemodijalizom, na osnovu prethodnog iskustva, hemodijaliza se obično ne preporučuje. Međutim, kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, hemodijaliza može biti indikovana.
Oralna letalna doza gabapentina nije utvrđena kod miševa i pacova kojima su date tako velike doze kao što je 8000 mg/kg. Znaci akutne toksičnosti kod eksperimentalnih životinja uključivali su ataksiju, otežano disanje, ptozu, hipoaktivnost ili ekscitaciju.
Farmakološki podaci - Gabagamma 300 300mg
Farmakoterapijska grupa: antiepileptici, ostali antiepileptici
ATC šifra: N03AX12 Mehanizam dejstva
Gabapentin brzo ulazi u mozak i sprečava epileptične napade u brojnim modelima epilepsije kod životinja. Gabapentin nema afinitet za GABAA ili GABAB receptor niti menja metabolizam GABA-e (gama- aminobuterna kiselina).
Ne vezuje se za receptore ostalih neurotransmitera u mozgu i ne ulazi u interakcije s natrijumskim kanalima. Gabapentin se sa velikim afinitetom vezuje za α2δ (alfa-2-delta) podjedinicu naponom kontrolisanih kalcijumskih kanala te je predložena mogućnost da je vezanje na α2δ podjedinicu povezano sa antikonvulzivnim dejstvom gabapentina kod životinja. Ispitivanja širokog spektra (engl. broad panel screening) ne ukazuju na dodatne ciljane molekule osim α2δ.
Dokazi iz nekoliko pretkliničkih modela ukazuju na mogućnost da je farmakološka aktivnost gabapentina posredovana vezivanjem za α2δ putem redukcije u otpuštanju ekscitovanih neurotransmitera u regionima centralnog nervnog sistema. Takva aktivnost može biti osnova antikonvulzivne aktivnosti gabapentina.
Relevantnost ovih aktivnosti gabapentina na antikonvulzivno dejstvo kod ljudi tek treba da se utvrdi.
Gabapentin takođe pokazuje efikasnost u nekoliko pretkliničkih modela bola na životinjama. Smatra se da specifično vezivanje gabapentina za α2δ subjedinicu dovodi do nekoliko različitih aktivnosti koje mogu biti odgovorne za analgetsku aktivnost u modelima na životinjama. Analgetska aktivnost gabapentina može da se ispolji na nivou kičmene moždine, kao i u višim moždanim centrima, putem interakcije sa nishodnim inhibitornim putevima bola. Relevantnost ovih pretkliničkih svojstava na kliničko dejstvo kod ljudi nije poznata.
Klinička efikasnost i bezbednost
Klinička studija u kojoj je ispitivana dodatna terapija kod parcijalnih epileptičnih napada kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 3 do 12 godina, pokazala je numeričku, ali ne i statistički značajnu razliku od 50% stepena odgovora u korist grupe koja je dobijala gabapentin u odnosu na placebo grupu. Dodatne post-hoc analize stepena odgovora po starosnom dobu nisu potvrdile statistički značajan uticaj godina starosti kao kontinuirane ili dihotomne promenljive (starosne grupe od 3-5 i 6-12 godina).
Podaci iz ove dodatne post-hoc analize su prikazani u sledećoj tabeli:
Odgovor ( ≥ 50% poboljšanje) za terapiju i starosnu grupu MITT* populacije
| Godine starosti | Placebo | Gabapentin | p-vrednost |
| < 6 godina starosti | 4/21 (19,0%) | 4/17 (23,5%) | 0,7362 |
| 6 do 12 godina starosti | 17/99 (17,2%) | 20/96 (20,8%) | 0,5144 |
*MITT populacija (modifikovana intention to treat populacija) je definisana kao svi pacijenti randomizovani da primaju ispitivani lek (gabapentin), koji su takođe imali raspoložive izveštaje o epileptičnim napadima tokom 28 dana u obe faze (baznoj fazi i dvostruko slepoj fazi) studije.
Resorpcija
Posle oralne primene maksimalne koncentracije gabapentina u plazmi zabeležene su u roku od 2 do 3 sata. Bioraspoloživost gabapentina (frakcija doze koja se resorbuje) se smanjuje sa povećanjem doze. Apsolutna bioraspoloživost gabapentina primenjenog u obliku kapsule od 300 mg je približno 60 %. Hrana, uključujući i ishranu bogatu mastima, nema klinički značajan uticaj na farmakokinetiku gabapentina.
Ponovljena primena ne utiče na farmakokinetiku gabapentina. Iako su se koncentracije gabapentina u plazmi u kliničkim studijama generalno kretale između 2 mikrograma/mL i 20 mikrograma/mL, takve koncentracije nisu bile prediktivne za bezbednost ili efikasnost. Farmakokinetički parametri su prikazani u Tabeli br. 3.
Tabela br. 3: Zbirni prikaz srednjih vrednosti farmakokinetičkih parametara gabapentina u stanju ravnoteže (% CV); parametri posle primene leka svakih osam sati
| Farmakokinetičkiparametar | 300 mg(N = 7) | 400 mg(N = 14) | 800 mg(N=14) | |||
| Srednjavrednost | %CV | Srednjavrednost | %CV | Srednjavrednost | %CV | |
| Cmax (mikrograma/mL) | 4,02 | (24) | 5,74 | (38) | 8,71 | (29) |
| tmax (h) | 2,7 | (18) | 2,1 | (54) | 1,6 | (76) |
| T 1/2 (h) | 5,2 | (12) | 10,8 | (89) | 10,6 | (41) |
| PIK (0-8)(mikrograma x | 24,8 | (24) | 34,5 | (34) | 51,4 | (27) |
| h/mL) | ||||||
| Ae% (%) | NA | NA | 47,2 | (25) | 34,4 | (37) |
| Cmax = maksimalna koncentracija u plazmi u stanju ravnoteže tmax =vreme za CmaxT1/2 = poluvreme eliminacijePIK(0-8) = površina ispod krive zavisnosti koncentracija u plazmi od vremena za period od 0 do 8 sati nakon primene dozeAe% = procenat doze izlučene u nepromenjenom obliku urinom tokom vremena od 0 do 8 sati posle primene dozeNA = nema podataka | ||||||
Distribucija
Gabapentin se ne vezuje za proteine plazme i njegov volumen distribucije je 57.7 litara. Kod pacijenata sa epilepsijom, koncentracije gabapentina u cerebrospinalnoj tečnosti (CSF) iznose približno 20% odgovarajućih koncentracija u plazmi u stanju ravnoteže, pre primene naredne doze. Gabapentin je prisutan u majčinom mleku.
Biotransformacija
Nema podataka o metabolizmu gabapentina kod ljudi. Gabapentin ne indukuje hepatične mikrozomne oksidaze mešovite funkcije odgovorne za metabolizam leka.
Eliminacija
Gabapentin se eliminiše u nepromenjenom obliku isključivo izlučivanjem putem bubrega. Poluvreme eliminacije gabapentina ne zavisi od doze i prosečno iznosi 5 do 7 sati.
Kod starijih pacijenata i pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega klirens gabapentina iz plazme je smanjen. Konstanta stepena eliminacije gabapentina, klirens iz plazme kao i bubrežni klirens gabapentina direktno su proporcionalni klirensu kreatinina.
Gabapentin se može ukloniti iz plazme procesom hemodijalize. Preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi (videti odeljak 4.2).
Farmakokinetika gabapentina kod dece je ispitivana kod 50 zdravih ispitanika starosti od jednog meseca do
12 godina. Generalno, koncentracije gabapentina u plazmi kod dece starije od 5 godina slične su koncentracijama leka kod odraslih kada se primenjena doza preračunava na osnovu mg/kg.
U farmakokinetičkoj studiji koja je sprovedena kod 24 zdrava pedijatrijska ispitanika uzrasta od 1 meseca do 48 meseci, uočena je približno 30 % manja izloženost (PIK), manje vrednosti Cmax i veće vrednosti klirensa u odnosu na telesnu masu u poređenju sa odgovarajućim podacima koji su dostupni za decu stariju od 5 godina.
Linearnost/nelinearnost
Bioraspoloživost gabapentina (deo resorbovane doze) se smanjuje sa povećanjem doze, što ukazuje na nelinearnost farmakokinetičkih parametara koji uključuju parametar bioraspoloživosti (F) npr. Ae%, CL/F, Vd/F. Eliminaciona farmakokinetika (farmakokinetički parametri koji ne uključuju faktor F kao što su CLr i T1/2) se najbolje opisuju uz pomoć linearne farmakokinetike. Koncentracije gabapentina u plazmi u stanju ravnoteže se mogu predvideti na osnovu podataka o pojedinačnim dozama.
Farmaceutski podaci - Gabagamma 300 300mg
Sadržaj kapsule: laktoza;
skrob, kukuruzni; talk.
Sastav kapsule:
želatin;
titan-dioksid (E171);
gvožđe (III)-oksid, žuti (E172).
Gabagamma 300, kapsule, tvrde, 20 x (300 mg):
Unutrašnje pakovanje leka je Aluminijum/PVC blister sa 10 kapsula, tvrdih.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa 10 kapsula, tvrdih (ukupno 20 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.
Gabagamma 300, kapsule, tvrde, 50 x (300 mg):
Unutrašnje pakovanje leka je Aluminijum/PVC blister sa 10 kapsula, tvrdih.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 5 blistera sa 10 kapsula, tvrdih (ukupno 50 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.