Lekofusin 200mg+500mg film tableta

Za privremeno ublažavanje blagih do umerenih bolova povezanih sa glavoboljom, migrenom, bolovima u leđima, menstrualnim bolovima, zuboboljom, reumatskim bolovima i bolovima u mišićima, bolovima usled lakših oblika artritisa, simptomima prehlade i gripa, bolovima u grlu i groznicom (povišenom temperaturom). Ovaj proizvod je posebno pogodan za bolove koji zahtevaju jaču analgeziju od samog ibuprofena ili paracetamola.

Lek Lekofusin je indikovan za odrasle osobe od 18 godina i starije.

Doziranje

Samo za kratkotrajnu upotrebu (ne duže od 3 dana). Lek je namenjen za oralnu primenu.

Najnižu efikasnu dozu treba koristiti u najkraćem trajanju potrebnom za olakšanje simptoma (videti odeljak 4.4). Pacijent treba da se konsultuje sa lekarom ako simptomi potraju ili se pogoršaju ili ako je proizvod potrebno koristiti duže od 3 dana.

Ovaj lek je za kratkotrajnu upotrebu i ne preporučuje se upotreba duže od 3 dana.

Odrasli: jednu tabletu popiti najviše do tri puta na dan, sa vodom. Interval između dve pojedinačne doze treba da bude najmanje šest sati.

Ako jedna tableta ne dovede do ublažavanja simptoma, maksimalno se može uzeti po dve tablete, tri puta na dan. Interval između dve pojedinačne doze treba da bude najmanje šest sati.

Maksimalna doza je 6 tableta (1200 mg ibuprofena, 3000 mg paracetamola) u periodu od 24 sata. Da bi se minimizirala neželjena dejstva, preporučuje se upotreba leka Lekofusin uz obrok.

Starije osobe: Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti imaju veći rizik od posledica neželjenih dejstava. Ako je neophodna upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), potrebno je koristiti najnižu efektivnu dozu tokom najkraćeg mogućeg perioda. Pacijente je potrebno redovno pratiti zbog moguće pojave gastrointestinalnog krvarenja prilikom upotrebe NSAIL.

Pedjitarijska populacija

Ne sme se upotrebljavati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Način primene Oralna upotreba.

Ovaj lek je kontraindikovan:

• Kod pacijenata preosetljivih na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1

• Kod pacijenata sa reakcijama preosetljivosti u istoriji bolesti (npr. bronhospazam, angioedem, astma, rinitis ili urtikarija) povezanih sa primenom acetilsalicilne kiseline ili drugih lekova iz grupe NSAIL

• Kod pacijenata sa gastrointestinalnim ulceracijama/perforacijama ili krvarenjem,, uključujući i ono koje je povezano sa primenom bilo kog leka iz grupe NSAIL, ili postojanje navedenih stanja u istoriji bolesti (videti odeljak 4.4)

• Kod pacijenata sa poremećajem koagulacije

• Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, teškim oštećenjem fukcije bubrega ili teškim oštećenjem funkcije srca (NYHA klasifikacija, klasa IV) (videti odeljak 4.4)

• Istovremena primena drugih lekova iz grupe NSAIL, uključujući i selektivne inhibitore COX-2 i acetilsalicilnu kiselinu u dozi većoj od 75 mg dnevno - povećan rizik za nastajanje neželjenih dejstava (videti odeljak 4.5)

• Istovremena primena sa drugim lekovima koji sadrže paracetamol – povećan rizik za nastajanje ozbiljnih neželjenih dejstava (videti odeljak 4.5)

• Tokom poslednjeg trimestra trudnoće zbog rizika od preranog zatvaranja fetalnog ductus arteriosus sa mogućom plućnom hipertenzijom (videti odeljak 4.6).

Samo za kratkotrajnu upotrebu (ne duže od 3 dana).

Paracetamol:

Preporučuje se oprez u primeni paracetamola kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili teškim oštećenjem funkcije jetre.

Rizik za predoziranje paracetamolom je veći kod pacijenata sa necirotičnim alkoholnim oboljenjem jetre. Lek Lekofusin ne treba uzimati sa drugim lekovima koji sadrže paracetamol. U slučaju predoziranja potrebno je potražiti hitan medicinski savet, čak i kada se pacijent oseća dobro, zbog rizika od odloženog ozbiljnog oštećenja jetre (videte odeljak 4.9).

Savetuje se oprez ako se paracetamol primenjuje istovremeno sa flukloksacilinom zbog povećanog rizika od metaboličke acidoze (HAGMA), posebno kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, sepsom, neuhranjenošću i drugim izvorima nedostatka glutationa (npr. hronični alkoholizam), kao i kod pacijenata koji koriste maksimalne dnevne doze paracetamola. Preporučuje se pažljivo praćenje, uključujući merenje 5- oksoprolina u urinu.

Ibuprofen:

Neželjena dejstva se mogu minimizirati upotrebom najniže efektivne doze tokom najkraćeg mogućeg perioda koji je potreban za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.2, i gastrointestinalne i kardiovaskularne rizike u nastavku) i uzimanjem leka sa hranom (videti odeljak 4.2).

Stariji pacijenti:

Kod starijih pacijenata postoji povećana učestalost neželjenih dejstava na lekove iz grupe NSAIL, naročito gastrointestinalno krvarenje i perforacija, koja može biti sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.2).

Neophodan je oprez kod pacijenata sa sledećim stanjima:

• Respiratorni poremećaji:

  Kod pacijenata koji boluju od, ili u istoriji bolesti imaju bronhijalnu astmu ili alergijsku bolest, lekovi iz grupe NSAIL mogu da dovedu do bronhospazma.

• Sistemski eritemski lupus (SLE) i mešovito oboljenje vezivnog tkiva:

  Kod pacijenata sa SLE i mešovitim oboljenjem vezivnog tkiva, može postojati povećan rizik za nastanak aseptičnog meningitisa (videti odeljak 4.8)

• Oštećenje funkcije bubrega, jetre i kardiovaskularne funkcije:

  Primena lekova iz grupe NSAIL može izazvati dozno zavisno smanjenje formiranja prostaglandina i dovesti do renalne insuficijencije. Povišeni rizik od ove reakcije postoji kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega i srca, disfunkcijom jetre, pacijenata koji uzimaju diuretike i starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata treba da se prati bubrežna funkcija. Lečenje treba prekinuti kod onih pacijenata koji razviju tešku bubrežnu insuficijenciju (videti odeljak 4.3).

  Preporučuje se smanjenje doze kod pacijenata koji pokazuju znake pogoršanja funkcije jetre.

  Lečenje treba prekinuti kod onih pacijenata koji razviju tešku insuficijenciju jetre (videti odeljak 4.3). Bubrežna tubularna acidoza i hipokalemija mogu se javiti nakon akutnog predoziranja i kod pacijenata koji su dugo uzimali proizvode ibuprofena u visokim dozama (obično duže od 4 nedelje), uključujući doze koje prelaze preporučenu dnevnu dozu.

• Uticaj na kardiovskualrni i cerebrovaskularni sistem:

  Prijavljeni su slučajevi Kounis-ovog sindroma kod pacijenata lečenih lekom Lekofusin. Kounis-ov sindrom je definisan kao kardiovaskularni simptomi koji su posledica alergijske ili reakcije preosetljivosti povezane sa sužavanjem koronarnih arterija i potencijalno dovode do infarkta miokarda.

  Kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom kongestivnom srčanom insuficijencijom u istoriji bolesti, potreban je redovan nadzor i pružanje saveta, jer su zabeleženi slučajevi zadržavanja tečnosti i edema povezanih sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL.

  Kliničke studije ukazuju da upotreba ibuprofena, naročito u visokim dozama (2400 mg dnevno) može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičkih događaja (npr. infarkt miokarda ili moždani udar). Sveukupno, epidemiološke studije ne ukazuju na to da su niske doze ibuprofena (npr. ≤1200 mg dnevno) povezane sa povećanim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja.

  Pacijenti sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insufucijencijom (NYHA II-III), utvrđenim ishemijskim oboljenjem srca, perifernom arterijskom bolešću i/ili cerebrovaskualrnim oboljenjem treba da uzimaju ibuprofen samo nakon pažljive procene, dok visoke doze (2400 mg/dan) treba izbegavati. Neophodno je pažljivo razmatranje pre započinjanja dugoročne terapije kod pacijenata sa faktorima rizika za razvoj kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje) naročito ako su potrebne visoke doze ibuprofena (2400 mg/dan).

• Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije:

  Gastrointestinalno (GI) krvarenje, ulceracije i perforacije, koji mogu dovesti do smrtnog ishoda, prijavljeni su za sve lekove iz grupe NSAIL u bilo kom periodu terapije, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili prethodnog postojanja GI događaja u istoriji bolesti.

  Rizik od GI krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doze leka iz grupe NSAIL, kod pacijenata sa ulkusom u istoriji bolesti, naročito ako je praćeno komplikacijama kao što je krvarenje ili perforacija (videti odeljak 4.3) i kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata potrebno je započeti terapiju najnižom mogućom dozom. Takođe, kod ovih pacijenata neophodno je razmotriti upotrebu protektivnih preparata (npr. mizoprostol ili inhibitori protonske pumpe), kao i kod pacijenata koji istovremeno uzimaju niske doze acetilslicilne kiseline, ili druge lekove koji mogu povećati GI rizik (videti odeljak 4.5).

  Pacijenti sa toksičnošću u istoriji GI bolesti, posebno stariji, treba da prijave bilo koji neuobičajen abdominalni simptom (naročito GI krvarenje) i to naročito na početku terapije.

  Potreban je oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu povećati rizik od nastanka ulceracija ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili antitrombotici kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

  Kada dođe do GI krvarenja ili ulceracija kod pacijenata koji primaju lekove koji sadrže ibuprofen, terapiju treba odmah prekinuti.

  NSAIL treba davati sa oprezom pacijentima koji imaju u istoriji GI bolesti (ulcerozni kolitis, Crohn-ova bolest) s obzirom da se ova stanja mogu pogoršati (videti odeljak 4.8).

• Ozbiljna kožna neželjena dejstva:

  Ozbiljna kožna neželjena dejstva, od kojih su neke bile životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, uključujući i eksfolijativni dermatitis, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), DRESS sindrom i akutni generalizovani pustulozni egzantem (AGEP), prijavljene su u vezi sa primenom lekova iz grupe NSAIL (videti odeljak 4.8). Reakcije se u većini slučajeva ispoljavaju tokom prvog meseca terapije. Upotrebu leka Lekofusin treba prekinuti čim se pojave znaci i simptomi koji se dovode u vezu sa ibuprofenom i odmah je potrebno razmotriti primenu druge odgovarajuće terapije.

• Negativan uticaj na fertilitet kod žena:

Upotreba leka Lekofusin može poremetiti plodnost žene i ne preporučuje se ženama koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća sa začećem ili koje su podvrgnute ispitivanju neplodnosti, treba razmotriti prekidanje terapije lekom Lekofusin.

Maskiranje simptoma već postojećih infekcija

Lek Lekofusin može da maskira simptome infekcija, što može dovesti do odloženog početka odgovarajućeg lečenja, a samim tim i do pogoršanja ishoda infekcije. Ovo je uočeno kod bakterijskih pneumonija i bakterijskih komplikacija varičele. Kada se lek Lekofusin primeni za groznicu ili olakšanje bola u vezi sa infekcijom, savetuje se praćenje infekcije. U ne-bolničkim uslovima, pacijent treba da se konsultuje sa lekarom u slučaju da se simptomi ne povuku ili pogoršaju.

Lek Lekofusin (kao i bilo koji drugi lek koji sadrži paracetamol) je kontraindikovan u kombinaciji sa drugim lekovima koji sadrže paracetamol usled povećanog rizika za nastanak ozbiljnih neželjenih dejstava (videti odeljak 4.3).

Lek Lekofusin (kao i bilo koji drugi lek koji sadrži ibuprofen i NSAIL) je kontraindikovan u kombinaciji sa:

• Acetilsalicilnom kiselinom: istovremena upotreba ibuprofena i acetilsalicilne kiseline se generalno ne preporučuje zbog mogućeg povećanog rizika od nastanka neželjenih dejstava, osim ako je lekar preporučio niske doze acetilsalicilne kiseline (ne iznad 75 mg dnevno) (videti odeljak 4.4).

• Eksperimentalni podaci ukazuju da ibuprofen može kompetitivno da inhibira efekat niske doze acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita kada se daju istovremeno. Iako postoje nesigurnosti u pogledu ekstrapolacije ovih podataka na kliničku situaciju, ne može se isključiti mogućnost da redovna, dugotrajna upotreba ibuprofena može smanjiti kardioprotektivni efekat niske doze

  acetilsalicilne kiseline. Smatra se da nema klinički relevantnog efekta pri povremenoj upotrebi ibuprofena (videti odeljak 5.1)

• Ostalim lekovima iz grupe NSAIL uključujući selektivne inhibitore COX-2 zbog povećanog rizika od nastanka neželjenih dejstava (videti odeljak 4.3).

  Lek Lekofusin (kao i bilo koji drugi lek koji sadrži paracetamol) treba uzimati sa oprezom u kombinaciji sa: Hloramfenikolom: povećava koncentraciju hloramfenikola u plazmi.

• Holestiraminom: Brzina resorpcije paracetamola se smanjuje pri upotrebi holestiramina. Stoga, holestiramin ne treba uzimati u roku od jednog sata, ukoliko je potrebna maksimalna analgezija.

• Metoklopramidom i domperidonom: Resorpcija paracetamola je povećana pod uticajem metoklopramida i domperidona. Ipak, ne treba izbegavati istovremenu upotrebu.

• Varfarinom: Antikoagulantno dejstvo varfarina i drugih kumarinskih derivata se može pojačati produženom redovnom upotrebom paracetamola sa povećanim rizikom od krvarenja; povremena upotreba nema značajno dejstvo.

• Treba biti oprezan kada se paracetamol koristi istovremeno sa flukloksacilinom jer je istovremeni unos povezan sa metaboličkom acidozom, posebno kod pacijenata sa faktorima rizika (videti odeljak 4.4).

  Lek Lekofusin (kao i bilo koji drugi lek koji sadrži ibuprofen i NSAIL) treba uzimati sa oprezom u kombinaciji sa:

• Antikoagulansima: lekovi iz grupe NSAIL mogu pojačati dejstva antikoagulanasa, npr. varfarin (videti odeljak 4.4)

• Antihipertenzivima (ACE inhibitori i angiotenzin II antagonisti) i diuretici: lekovi iz grupe NSAIL mogu smanjiti delovanje ovih lekova. Kod nekih pacijenata sa kompromitovanom renalnom funkcijom (npr. dehidrirani pacijenti ili stariji pacijenti sa kompromitovanom renalnom funkcijom) istovremena upotreba ACE inhibitora ili angiotenzin II antagonista i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može dovesti do daljeg oštećenja renalne funkcije, uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju, koja je obično reverzibilna. Ove interakcije treba razmotriti kod pacijenata koji istovremeno uzimaju koksib i ACE inhibitore ili angiotezin II antagoniste. Stoga, kombinaciju treba primenjivati sa oprezom, naročito kod starijih. Pacijenti treba da budu adekvatno hidrirani i treba uzeti u obzir monitoring renalne funkcije nakon započinjanja istovremene terapije i nakon toga periodično. Diuretici mogu da povećaju rizik od nefrotoksičnosti lekova iz grupe NSAIL.

• Antiagregacionim lekovima i selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI): povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Acetilsalicilna kiselina: Eksperimentalni podaci ukazuju da konkomitetna upotreba sa ibuprofenom može kompetetivnoi da inhibira efekte niskih doza acetilsalicine kiseline na agregaciju trombocita. Međutim, ovi podaci su ograničeni i ekstrapolacija ovih podataka na kliničke uslove nije dovoljno sigurna da bi se mogla isključiti mogućnost uticaja redovne primene ibuprofena na kardioprotektivni efekat niske doze acetilsalicilne kiseline. Što se tiče povremene primene ibuprofena, klinički relevantni efekti nisu utvrđeni (videti odeljak 5.1)

• Kardiotoničnim glikozidima: lekovi iz grupe NSAIL mogu pogoršati srčanu insuficijenciju, smanjiti brzinu glomerularne filtracije i povećati koncentraciju kardiotoničnih glikozida u plazmi.

• Ciklosporinom: povećan rizik od nefrotoksičnosti.

• Kortikosteroidima: povećan rizik od gastrointestinalne ulceracije ili krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Izonijazidom: toksičnost paracetamola može biti povećana.

• Litijumom: smanjena eliminacija litijuma.

• Lekovi koji indukuju enzime jetre: Lekovi koji indukuju ili regulišu mikrozomalne enzime jetre (citohrom p-450 izoenzim 2E1), kao što su antikonvulzivi (uključujući fenitoin, barbiturate, karbamazepin) i alkohol, mogu povećati hepatotoksični potencijal paracetamola.

• Metotreksatom: smanjena eliminacija metotreksata.

• Mifepristonom: lekove iz grupe NSAIL ne treba uzimati 8-12 dana nakon uzimanja mifepristona pošto mogu smanjiti dejstvo mifepristona.

• Hinolonskim antibioticima: istraživanja na životinjama ukazuju da lekovi iz grupe NSAIL mogu povećati rizik od konvulzija koje su povezane sa primenom hinolonskih antibiotika. Kod pacijenata koji koriste lekove iz grupe NSAIL i hinolone može doći do povećanog rizika od pojave konvulzija.

• Takrolimusom: moguć povećan rizik od nefrotoksičnosti kada se lekovi iz grupe NSAIL uzimaju sa takrolimusom.

• Zidovudinom: povećan rizik od hematološke toksičnosti kada se lekovi iz grupe NSAIL daju sa zidovudinom. Postoji dokaz o povećanom riziku od hemartroza i hematoma kod HIV (+) hemofiličara koji istovremeno primaju zidovudin i ibuprofen.

Trudnoća

Nema iskustva sa upotrebom leka Lekofusin tokom trudnoće.

Paracetamol

Epidemiološke studije u trudnoći kod ljudi nisu pokazale štetne efekte zbog upotrebe paracetamola u preporučenim dozama. Veliki broj podataka o trudnicama ne ukazuje ni na malformativnu, ni na feto/neonatalnu toksičnost. Epidemiološke studije o neurorazvoju kod dece izložene paracetamolu in utero pokazuju neuverljive rezultate. Ako je klinički potrebno, paracetamol se može koristiti tokom trudnoće, ali treba ga koristiti u najnižoj efektivnoj dozi u najkraćem mogućem vremenu i najmanjoj mogućoj učestalosti.

Ibuprofen

Inhibicija sinteze prostaglandina može imati neželjeni uticaj na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja i srčanih malformacija i gastrošize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik za kardiovaskularnu malformaciju je povećan sa manje od 1% do približno 1,5%. Veruje se da se rizik povećava sa dozom i dužinom terapije. Kod životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina je pokazano da deluje povećanim pre- i post-implantacionim gubitkom i embrio-fetalnom smrću. Dodatno, povećana incidenca različitih malformacija, uključujući i kardiovaskularne, je prijavljena kod životinja kojima su davani inhibitori sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze.

Od 20. nedelje trudnoće nadalje, upotreba ibuprofena može izazvati oligohidramniozu koja dovodi do disfunkcije bubrega fetusa. Ovo se može desiti ubrzo nakon početka lečenja i obično je reverzibilno nakon prekida. Pored toga, bilo je izveštaja o konstrikciji duktusa arteriozusa nakon terapije u drugom tromesečju, od čega se većina povukla nakon prestanka lečenja. Zbog toga, tokom prvog i drugog tromesečja trudnoće, ibuprofen ne treba primenjivati osim ako nije neophodno. Ako ibuprofen koristi žena prilikom pokušaja začeća ili tokom prvog i drugog tromesečja trudnoće, dozu treba održavati što nižom, a trajanje lečenja što je moguće kraće. Antenatalni monitoring za oligohidramniozu i konstrikciju arterioznog duktusa treba razmotriti nakon izlaganja ibuprofenu nekoliko dana od 20. nedelje gestacije nadalje. Ibuprofen treba prekinuti ako se otkrije oligohidramnioza ili konstrikcija duktus arteriozusa.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu da izlože fetus:

• Kardiopulmonarnoj toksičnosti (sa preranim zatvaranjem ductus arteriosus-a i plućnom hipertenzijom)

• Renalnoj disfinkciji (videte u tekstu iznad), koja može dovesti do renalne insuficijencije sa oligo- hidroamniozom;

  majku i novorođenče, na kraju trudnoće:

• Mogućem produženju vremena krvarenja, anti-agregacionom efektu koji može da se dogodi čak i pri malim dozama

• Inhibiciji kontrakcija materice što rezultuje odloženom ili produženom porođaju.

Posledično, ibuprofen je kontraindikovan tokom trećeg trimestra trudnoće (videte odeljak 4.3).

Stoga, ako je moguće, treba izbegavati upotrebu leka Lekofusin u prvih šest meseci trudnoće i kontraindikovana je u poslednja tri meseca trudnoće (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Ibuprofen i njegovi metaboliti mogu proći u veoma malim količinama (0,0008% doze majke) u majčino mleko. Nisu poznati štetni efekti na novorođenčad.

Paracetamol se izlučuje u majčino mleko, ali ne u klinički značajnoj količini. Dostupni objavljeni podaci ne kontraindikuju dojenje.

Zbog toga nije neophodno prekidati dojenje radi kratkotrajnog lečenja preporučenom dozom leka Lekofusin.

Plodnost

Videti odeljak 4.4.

Neželjena dejstva kao što su vrtoglavica, pospanost, umor ili poremećaj vida mogu da se jave pri upotrebi lekova iz grupe NSAIL. Pacijenti kod kojih se jave ova neželjena dejstva ne treba da upravljaju vozilom ili da rukuju mašinama.

Klinička ispitivanja fiksne kombinacije ibuprofen/paracetamol nisu ukazala na druga neželjena dejstva osim onih koja su utvrđena za ibuprofen i paracetamol kada se primenjuju pojedinačno.

U tabeli u nastavku su navedena neželjena dejstva na osnovu podataka o farmakovigilanci, koja su se javljala kod pacijenata koji su uzimali samo ibuprofen ili samo paracetamol, kratkoročno ili dugoročno. Učestalost neželjenih dejstava je definisana na sledeći način: veoma česoa (≥1/10), često (≥1/100, <1/10), povremeno (1/1000, <1/100), retko (1/10 000, <1/1000), veoma retko (1/10 000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka). U svakoj grupi prema učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućem stepenu težine.

1Agranulocitoza, anemija, aplastična anemija, hemolitička anemija, leukopenija, neutropenija, pancitopenija i trombocitopenija.

Prvi znaci su: groznica, bol u grlu, površinski ulceri u ustima, simptomi slični gripu, teška iscrpljenost, nebojašnjivo krvarenje i pojava modrica i krvarenje iz nosa.

2Prijavljene su reakcije preosetljivosti. One mogu da se sastoje iz (a) nespecifičnih alergijskih reakcija i anafilakse, (b) aktivnosti respiratornog trakta, npr. astma, pogoršana astma, bronhospazam ili dispneja, ili (c) različite reakcije na koži, npr. pruritus, urtikarija, angioedem, i, ređe, eksfolijativne i bulozne dermatoze (uključujući epidermalnu nekrolizu, i eritemu multiforme).

3Patogeni mehanizam aseptičnog meningitisa izazvanog lekovima nije u potpunosti shvaćen. Međutim, dostupni podaci o aseptičnom meningitisu povezanom sa NSAIL ukazuju na reakciju preosetljivosti (zbog vremenske povezanosti sa uzimanjem leka i nestanka simptoma nakon prestanka uzimanja leka). Treba napomenuti da su primećeni pojedinačni slučajevi aseptičnog meningitisa kod pacijenata sa postojećim autoimunim poremećajima (kao što su sistemski eritematozni lupus i mešovita bolest vezivnog tkiva) tokom lečenja ibuprofenom, sa simptomima kao što su: ukočen vrat, glavobolja, mučnina, povraćanje, groznica ili dezorijentacija (videti odeljak 4.4).

4Kliničke studije ukazuju da upotreba ibuprofena, posebno u visokim dozama (2400 mg/dan), može biti povezana sa malim povećanjem arterijskih trombotičkih događaja (na primer, infarkt miokarda ili moždani udar) (videti odeljak 4.4)

5Neželjena dejstva koja se najčešće primećuju su gastrointestinalne prirode.

6Ponekad sa smrtnim ishodom, posebno kod starijih osoba.

7Videti odeljak 4.4.

8U slučaju predoziranja, paracetamol može izazvati akutnu insuficijenciju jetre, insuficijenciju jetre, nekrozu jetre i povredu jetre (videti odeljak 4.9).

9Naročito pri dugotrajnoj upotrebi, povezanoj sa povećanjem serumske uree i edemom. Takođe uključuje papilarnu nekrozu.

*Bubrežna tubularna acidoza i hipokalemija su prijavljeni u postmarketinškim uslovima, obično nakon produžene upotrebe ibuprofena u dozama većim od preporučenih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje paracetamolom

Oštećenje jetre je moguće kod odraslih osoba koje uzmu 10 g ( 20 tableta ovog leka) ili više paracetamola. Uzimanje 5 g (10 tableta ovog leka) ili više paracetamola može dovesti do oštećenja jetre ukoliko pacijent ima jedan ili više sledećih faktora rizika:

1. Ako je pacijent na dugotrajnoj terapiji karbamazepinom, fenobarbitonom, fenitoinom, primidonom, rifampicinom, kantarionom ili nekim drugim lekovima koji indukuju enzime jetre.

2. Ako pacijent redovno konzumira alkohol u količinama većim od dozvoljenih.

3. Ako postoji verovatnoća da pacijent ima manjak glutationa, na primer zbog poremećaja ishrane, cistične fibroze, HIV infekcije, izgladnjivanja, kaheksije.

Simptomi

Simptomi predoziranja paracetamolom u prva 24 sata su bledilo, mučnina, povraćanje, anoreksija i bol u abdomenu. Oštećenje funkcije jetre može postati primetno 12 do 48 sati nakon ingestije prekomerne doze, i kada dođe do poremećaja vrednosti dobijenih testovima funkcije jetre. Može doći do poremećaja metabolizma glukoze i metaboličke acidoze. Kod teških trovanja, insuficijencija jetre može se razviti do encefalopatije, krvarenja, hipoglikemije, cerebralnog edema i smrti. Akutna bubrežna insuficijencija sa akutnom tubularnom nekrozom, na koju ukazuje snažan bol u krstima, hematurija i proteinurija, može se razviti čak i kada ne dođe do ozbiljnih oštećenja jetre. Prijavljivani su i slučajevi srčanih aritmija i pankreatitisa.

U slučaju ozbiljnog trovanja može doći do metaboličke acidoze i produženja protrombinskog vremena/INR, verovatno zbog ometanja delovanja cirkulišućih faktora zgrušavanja. Može doći do akutnog oštećenja funkcije bubrega i oštećenja jetre. Produžena upotreba u dozama većim od preporučenih može dovesti do teške hipokalemije i bubrežne tubularne acidoze. Simptomi mogu uključivati smanjen nivo svesti i opštu slabost (videti odeljak 4.4 i odeljak 4.8).

Lečenje

Lečenje predoziranja paracetamolom neophodno je hitno sprovesti. Uprkos tome što nema značajnih ranih simptoma, pacijente treba hitno odvesti u bolnicu radi neposrednog medicinskog nadzora. Simptomi mogu biti ograničeni na mučninu i povraćanje i na taj način ne ukažu na ozbiljnost predoziranja ili na rizik od oštećenja organa. Lečenje treba da je u skladu sa utvrđenim smernicama za lečenje predoziranja.

Treba razmotriti i terapiju aktivnim ugljem ukoliko je od predoziranja prošlo najviše jedan sat. Koncetracije paracetamola u plazmi treba izmeriti 4 ili više sati nakon ingestije prekomerne doze (koncentracije izmerene ranije su nepouzdane).

Terapija N-acetilcisteinom može se koristiti do 24 sata nakon upotrebe paracetamola, ali se maksimalni zaštitni efekat postiže do 8 sati nakon ingestije. Efektivnost protivotrova naglo opada nakon ovog perioda.

Ukoliko je potrebno, pacijentu treba primeniti N-acetilcistein intravenski, u skladu sa utvrđenim rasporedom doza. Ukoliko povraćanje nije problem, za mesta udaljena od bolnica, odgovarajuća zamena može biti oralna primena metionina.

Lečenje pacijenata sa ozbiljnom disfunkcijom jetre, kod kojih je prošlo više od 24 sata nakon upotrebe paracetamola, treba sprovesti u skladu sa odgovarajućim smernicama.

Predoziranje ibuprofenom

Kod dece ingestija više od 400 mg/kg ibuprofena može prouzrokovati simptome. Kod odraslih je dozno zavisni efekat manje precizan.

Poluvreme kod predoziranja je 1,5-3 sata.

Simptomi

Kod najvećeg broja pacijenata koji su uzeli klinički značajne količine leka iz grupe NSAIL doći će do mučnine, povraćanja, epigastričnog bola ili ređe dijareje. Takođe mogu se javiti tinitus, glavobolja i gastrointestinalno krvarenje. Kod ozbiljnijeg trovanja, toksičnost je zabeležena na nivou centralnog nervnog sistema, manifestujući se kao pospanost, povremeno ekscitacija i dezorijentacija ili koma. Povremeno se kod

pacijenata razviju konvulzije. U slučaju ozbiljnog trovanja može se javiti metabolička acidoza, protrombinsko vreme/INR može biti produženo, verovatno zbog interferencije sa dejstvom cirkulišućih faktora koagulacije. Mogući su akutna renalna insuficijencija i oštećenje jetre, posebno u slučaju dehidracije. Kod astmatičara je moguće pogoršanje astme.

Lečenje

Terapija treba da bude simptomatska i suportivna i uključuje održavanje disajnih puteva prohodnim i monitoring srčanog rada i vitalnih znakova dok pacijent ne bude u stabilnom zdravstvenom stanju. U roku od sat vremena od unosa potencijalno toksične količine, uzeti u obzir aktivni ugalj. Ako su konvulzije česte ili produžene trebalo bi ih lečiti intravenskim diazepamom ili lorazepamom. U slučaju astme dati bronhodilatatore.