Metronidazol Kabi 5mg/ml rastvor za infuziju

Lek Metronidazol Kabi je indikovan za odrasle i decu u sledećim slučajevima:

• terapija teških infekcija čiji su izazivači anaerobne bakterije, posebno vrste iz roda Bacteroides i Gram-pozitivne anaerobne koke;

• profilaksa ovih infekcija kod pacijenata kod kojih oralna primena leka nije praktična, a pre svega profilaksa postoperativnih infekcija.

  Upotreba metronidazola mora da bude usaglašena sa preporukama za pravilnu upotrebu antimikrobnih lekova.

Preporučeno doziranje

Terapija

Profilaksa postoperativnih infekcija prouzrokovanih anaerobnim bakterijama

Eradikacija Helicobacter pylori kod pedijatrijskih pacijenata

Kao deo kombinovane terapije, primenjuje se doza od 20 mg/kg/dnevno, ne više od 500 mg dva puta dnevno, u trajanju od 7 do 14 dana. Pre uvođenja terapije uzeti u obzir preporuke terapijskih vodiča.

Infuzija se primenjuje brzinom od 5 ml/min u terapijske svrhe. Intravenski način primene treba prekinuti čim je to moguće i zameniti ga oralnim načinom primene (kod odraslih 400 mg 2 puta na dan, kod dece 7,5 mg/kg telesne mase u terapijske svrhe, odnosno 3,7-7,5 mg/kg telesne mase u svrhu prevencije).

Kod dece čija je telesna masa manja od uobičajene za uzrast ili za odojčad lakšu od 10 kg, dozu metronidazola treba smanjiti proporcionalno.

Metronidazol se uklanja tokom hemodijalize i treba ga primeniti po završetku ove procedure.

Stariji pacijenti

Potreban je oprez, naročito prilikom primene većih doza. Nema dostupnih podataka o potrebi promene doze leka.

Način primene Intravenska upotreba.

Rastvor se može primenjivati, ukoliko je neophodno, u fiziološkom rastvoru, rastvoru glukoza/fiziološki rastvor, 5% glukozi, rastvoru za injekciju kalijum-hlorida (20 mmol ili 40 mmol) i Ringerovom rastvoru.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Metronidazol treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa teškim oblicima akutnog ili hroničnog oboljenja perifernog i centralnog nervnog sistema zbog rizika od pogoršanja neuroloških simptoma.

Potrebno je pažljivo proceniti opravdanost dugotrajne primene metronidazola.

Ukoliko je dugotrajna terapija potrebna, lekar treba da ima u vidu mogućnost nastanka periferne neuropatije ili leukopenije. Oba efekta su obično reverzibilna. Visoko dozni režimi mogu biti povezani sa prolaznim epileptičnim napadima. Metronidazol treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa aktivnim oboljenjem centralnog nervnog sistema, izuzev apscesa mozga.

Metronidazol i njegov metabolit su se pokazali kao mutageni u pojedinim testovima na ćelijama, ali ne ćelijama sisara.

Intenzivna ili produžena terapija metronidazolom treba da se sprovodi samo pod uslovima pažljivog praćenja kliničkih i bioloških efekata leka, kao i pod nadzorom lekara specijaliste.

Metronidazol se uklanja tokom hemodijalize i treba ga primenjivati po završetku ove procedure.

Metronidazol se uglavnom metaboliše oksidacijom u jetri. Znatan poremećaj klirensa metronidazola se može javiti u prisustvu uznapredovale insuficijencije jetre. Odnos koristi i rizika od upotrebe metronidazola u terapiji trihomonijaze kod ovakvih pacijenata treba pažljivo proceniti.

Lek Metronidazol Kabi treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa hepatičnom encefalopatijom.

Prilikom primene metronidazola prijavljeni su slučajevi teških buloznih reakcija na koži, ponekad i sa smrtnim ishodom, kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN) ili akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) (videti odeljak 4.8). Većina prijavljenih slučajeva SJS ispoljila se u prvih 7 nedelja od početka terapije metronidazolom. Pacijente treba upozoriti na znake i simptome ovih reakcija i pažljivo ih nadzirati za slučaj pojave promena na koži. Ukoliko se pojave simptomi SJS, TEN ili AGEP (npr. simptomi slični gripu, progresivni osip na koži često sa blisterima ili oštećenjem sluzokože), primena leka se mora odmah prekinuti (videti odeljak 4.8).

Pacijente treba upozoriti da metronidazol može da dovede do pojave tamne prebojenosti urina (zbog prisustva metabolita metronidazola).

Pacijente treba savetovati da ne uzimaju alkohol za vreme terapije metronidazolom i najmanje 48 sati nakon prestanka terapije (videti odeljak 4.5).

Hepatotoksičnost kod pacijenata sa Cockayne sindromom

Pri upotrebi lekova koji sadrže metronidazol za sistemsku primenu prijavljeni su slučajevi teške hepatotoksičnosti/akutne insuficijencije jetre, uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom sa brzim razvojem simptoma nakon uvođenja leka kod pacijenata sa Cockayne sindromom. Kod ovih pacijenata, metronidazol se ne sme koristiti osim ako se smatra da je korist veća od rizika i ukoliko nije moguća terapija drugim lekovima. Laboratorijski testovi funkcije jetre moraju se sprovoditi neposredno pre, za vreme i nakon prestanka terapije sve do povratka jetre na normalnu funkciju ili na početne vrednosti. Ukoliko dođe do izraženog pogoršanja vrednosti testova funkcije jetre tokom terapije, primenu leka treba prekinuti.

Pacijente sa Cockayne sindromom potrebno je savetovati da odmah prijave svaki simptom koji bi mogao ukazati na moguće oštećenje funkcije jetre svom lekaru i da u tom slučaju prekinu primenu metronidazola (videti odeljak 4.8).

Ovaj lek sadrži 13,5 mmol (310 mg) natrijuma u 100 ml rastvora za infuziju. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

U slučaju istovremene primene metronidazola sa oralnim antikoagulansima pojačava se antikoagulantno dejstvo što samim tim povećava rizik od hemoragije kao posledica smanjenog katabolizma antikoagulanasa u jetri. U tom slučaju treba češće pratiti protrombinsko vreme i prilagoditi antikoagulantnu terapiju tokom terapije metronidazolom.

Lek Metronidazol Kabi, rastvor za infuziju se ni u kom slučaju ne sme primenjivati istovremeno sa bilo kojim drugim supstancama, osim sa sledećim: amikacin-sulfat, ampicilin-natrijum, karbenicilin-natrijum, cefazolin-natrijum, cefotaksim-natrijum, cefuroksim-natrijum, cefalotin-natrijum, hloramfenikolnatrijum-sukcinat, klindamicin-fosfat, gentamicin-sulfat, hidrokortizonnatrijum-sukcinat, latamoksefdinatrijum netilmicin-sulfat i tobramicin-sulfat.

Ampicilin-natrijum, cefalotin-natrijum i hidrokortizonnatrijum-sukcinat treba pažljivo dodavati leku Metronidazol Kabi. Sledeći rastvori su inkompatibilni sa rastvorom metronidazola: cefamandol-nafat, cefoksitin-natrijum, 10% m/v dekstroza, natrijum-laktat rastvor za injekciju i penicilin G kalijum.

Pacijente treba savetovati da ne uzimaju alkohol (ili lekove koji sadrže alkohol) za vreme terapije metronidazolom i najmanje 48 sati po prestanku terapije, zbog mogućnosti nastanka reakcije slične disulfiramskoj (engl. antabuse effect) (naleti crvenila praćeni osećajem vrućine, povraćanje, tahikardija).

Disulfiram

Zabeležene su psihotične reakcije kod pacijenata koji su istovremeno uzimali metronidazol i disulfiram.

Litijum

Retencija litijuma, koja se uočava preko povećanih vrednosti litijuma u plazmi, udružena sa mogućim oštećenjem bubrega, je prijavljena kod pacijenata koji su uzimali istovremeno terapiju litijumom i metronidazolom. Moguće je da metronidazol dovodi do povećanja vrednosti litijuma u plazmi. Terapiju litijumom treba postepeno smanjiti ili ukinuti pre početka primene metronidazola. Koncentracije litijuma, kreatinina i elektrolita u plazmi treba pratiti kod pacijenata koji su na terapiji litijumom dok primaju metronidazol.

Fenitoin ili fenobarbital

Pri istovremenoj primeni sa fenitoinom ili fenobarbitalom dolazi do pojačane eliminacije metronidazola, koja dovodi do smanjenja njegove koncentracije u plazmi. Slično dejstvo se može javiti i sa drugim lekovima koji indukuju mikrozomne enzime jetre.

Ciklosporin

Pri istovremenoj primeni sa ciklosporinom postoji rizik od povećanja koncentracije ciklosporina u serumu. Koncentracije ciklosporina i kreatinina u serumu treba pažljivo pratiti kada je neophodna istovremena primena.

5-fluorouracil

Pri istovremenoj primeni sa 5-fluorouracilom, dolazi do smanjenja klirensa 5-fluorouracila i povećanja njegove toksičnosti.

Busulfan

Koncentracije busulfana u plazmi mogu biti povećane pod uticajem metronidazola, što može dovesti do teških toksičnih reakcija izazvanih busulfanom.

Tokom trudnoće i dojenja, metronidazol se može primenjivati samo nakon pažljive procene i jedino ukoliko lekar smatra da je neophodno. Njegov efekat na organogenezu fetusa je nepoznat. Ukoliko se lek ipak primenjuje, treba izbegavati primenu velikih doza.

Lek prolazi kroz placentu i izlučuje se u majčino mleko u koncentracijama jednakim onim u serumu. Izbegavati nepotrebno izlaganje leku.

Pacijente treba upozoriti na mogućnost pojave stanja konfuzije, vrtoglavice, halucinacija, konvulzija ili poremećaja vida (videti odeljak 4.8) i savetovati da u slučaju pojave ovih simptoma ne upravljaju vozilima i ne rukuju mašinama.

Učestalost, vrsta i težina neželjenih reakcija kod dece ista je kao i kod odraslih osoba. Gastrointestinalni poremećaji:

• epigastrični bol, mučnina, povraćanje, osećaj slabosti, dijareja;

• zapaljenje oralne sluzokože, poremećaj čula ukusa, suva usta, anoreksija;

• reverzibilni slučajevi pankreatitisa;

• prebojenost jezika/obložen jezik.

  Poremećaji imunskog sistema:

• angioedem i anafilaktički šok.

  Poremećaji nervnog sistema:

• periferna senzorna neuropatija, parestezija;

• glavobolja, konvulzije, vrtoglavica;

• prijavljeni su encefalopatija (npr. konfuzija) i subakutni cerebelarni sindrom (npr. ataksija, dizartrija, poremećaj hoda, nistagmus i tremor) koji se povlače po prestanku terapije;

• aseptični meningitis.

  Psihijatrijski poremećaji:

• psihotični poremećaji, uključujući konfuziju, halucinacije;

• depresivno raspoloženje.

  Poremećaji oka:

• prolazni poremećaji vida kao što su diplopija, miopija, zamućen vid, smanjena oštrina vida, poremećaj percepcije boja;

• optička neuropatija/neuritis.

  Poremećaji uha i labirinta:

• oštećenje/gubitak sluha (uključujući senzorineuralno oštećenje);

• tinitus.

  Poremećaji krvi i limfnog sistema:

• prijavljeni su slučajevi agranulocitoze, neutropenije i trombocitopenije.

  Hepatobilijarni poremećaji:

• prijavljeni su slučajevi povećanih vrednosti enzima jetre (AST, ALT, alkalna fosfataza), holestatski ili mešoviti hepatitis i hepatocelularno oštećenje jetre, ponekad sa žuticom;

• prijavljeni su slučajevi insuficijencije jetre, koji su ponekad zahtevali i transplantaciju jetre kod pacijenata lečenih metronidazolom uglavnom kada se koristio u kombinaciji sa drugim antibioticima.

  Poremećaji kože i potkožnog tkiva:

• osip, pruritus, naleti crvenila praćeni osećajem vrućine, urtikarija;

• pustularne erupcije, akutna generalizovana egzantematozna pustuloza;

• alergijska reakcija na koži koja se javlja na istoj lokalizaciji pri ponovljenoj primeni leka (engl. fixed drug eruption);

• Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza.

  Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene:

• povišena telesna temperatura.

  Slučajevi teške ireverzibilne hepatotoksičnosti/akutne insuficijencije jetre, uključujući slučajeve sa fatalnim ishodom sa veoma brzim početkom nakon početka sistemske primene metronidazola, prijavljeni su kod pacijenata sa Cockayne sindromom (videti odeljak 4.4).

  Prijavljivanje neželjenih reakcija

  Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

  Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

  Republika Srbija

  fax: +381 (0)11 39 51 131

  website: www.alims.gov.rs

  e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Primena pojedinačne oralne doze do 12 g metronidazola je zabeležena kod pokušaja suicida i slučajnog predoziranja. Simptomi su bili ograničeni na povraćanje, pojavu ataksije i blagu dezorijentaciju. Ne postoji specifična terapija u slučaju predoziranja metronidazolom. U slučaju sumnje na masivno predoziranje, treba primeniti simptomatsku i suportivnu terapiju.