• Rastvaranje radiolucentnih holesterolskih žučnih kamenaca, dijametra manjeg od 15 mm kod pacijenata sa funkcionalnom žučnom kesom.

• Terapija primarne bilijarne ciroze (PBC) kod pacijenata bez dekompenzovane hepatičke ciroze. Pedijatrijska populacija

• Hepatobilijarni poremećaji udruženi sa cističnom fibrozom kod dece uzrasta od 6 do 18 godina.

Nema starosnih ograničenja za upotrebu leka Ursofalk za lečenje PBC i rastvaranje holesterolskih žučnih kamenaca. Lek je namenjen za pacijente telesne mase veće od 47 kg i pacijente koji su u stanju da progutaju lek Ursofalk.

Sledeće dnevne doze se preporučuju kod odraslih i starijih pacijenata: Za rastvaranje holesterolskih žučnih kamenaca

Približno 10 mg ursodeoksiholne kiseline po kilogramu telesne mase, što odgovara:

Tvrde kapsule treba progutati cele, sa dovoljnom količinom tečnosti, uveče pred spavanje. Kapsule se moraju uzimati redovno.

Vreme potrebno za rastvaranje žučnih kamenaca obično iznosi 6 – 24 meseca. Ukoliko posle 12 meseci ne dođe do smanjenja dimenzija žučnih kamenaca, terapiju ne treba nastaviti.

Uspeh terapije treba pratiti ultrazvučnim ili rendgenskim pregledom svakih 6 meseci. Pri kontrolnim pregledima treba proveravati da li je u međuvremenu došlo do kalcifikacije kamenaca i u tom slučaju prekinuti terapiju.

Primarna bilijarna ciroza (PBC)

Dnevna doza zavisi od telesne mase i kreće se u rasponu od 3 do 7 tvrdih kapsula (14 ± 2 mg ursodeoksiholne kiseline po kilogramu telesne mase).

Tokom prva 3 meseca terapije, lek Ursofalk uzimati u podeljenim dozama tokom dana. Sa poboljšanjem vrednosti parametara funkcije jetre, dnevna doza se može uzimati jednom dnevno uveče.

Tvrde kapsule progutati cele, sa dovoljnom količinom tečnosti. Lek Ursofalk se mora uzimati redovno. Kod primarne bilijarne ciroze, dužina trajanja terapije lekom Ursofalk određuje se na osnovu kliničke slike.

Kod pacijenata sa primarnom bilijarnom cirozom, u retkim slučajevima, klinički simptomi mogu da se pogoršaju u početku terapije, npr. može da se pojača svrab. U tom slučaju, terapiju treba najpre nastaviti primenom jedne Ursofalk, 250 mg, tvrde kapsule na dan, a zatim postepeno povećavati dozu (nedeljno povećavati dnevnu dozu za po jednu tvrdu kapsulu) dok se ponovo ne dostigne doza predviđena za određenog pacijenta.

Hepatobilijarni poremećaji povezani sa cističnom fibrozom

Pedijatrijska populacija

Kod dece uzrasta od 6 do 18 godina: 20 mg/kg/dan podeljeno u 2 do 3 doze, uz dalje povećanje do 30 mg/kg/dan ukoliko je neophodno.

Lek Ursofalk se ne sme koristiti kod pacijenata sa:

• preosetljivošću na ursodeoksiholnu kiselinu, druge žučne kiseline ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

• akutnom inflamacijom žučne kese ili žučnih puteva,

• okluzijom žučnih puteva (okluzijom glavnog žučnog kanala ili cističnog kanala),

• čestim epizodama bilijarnih kolika,

• radiološki netransparentim kalcifikovanim žučnim kamencima,

• poremećajem kontraktilnosti žučne kese.

  Pedijatrijska populacija

• Neuspešna portoenterostomija ili u slučajevima bez oporavka dobrog žučnog toka kod dece sa bilijarnom atrezijom.

Upotreba leka Ursofalk treba da bude pod lekarskim nadzorom.

Tokom prva 3 meseca terapije, lekar treba da prati parametre funkcije jetre AST (SGOT), ALT (SGPT) i γ-GT u intervalima od 4 nedelje, a potom na svaka 3 meseca. Ovakvim praćenjem se obezbeđuje rano dijagnostikovanje bilo kog funkcionalnog poremećaja jetre. Osim što omogućava identifikaciju pacijenata koji reaguju na terapiju i onih koji ne reaguju kod pacijanata koji se leče od primarne bilijarne ciroze, ovo praćenje takođe omogućava rano prepoznavanje potencijalnog pogoršanja funkcije jetre, naročito kod pacijenata sa uznapredovalim stadijumom primarne bilijarne ciroze.

Kada se koristi za rastvaranje holesterolskih žučnih kamenaca:

Da bi se procenio napredak u terapiji i blagovremeno otkrile eventualne kalcifikacije žučnih kamenaca, zavisno od dimezija kamenaca, žučnu kesu je potrebno vizualizovati (oralna holecistografija), zatim ponovo pregledati i pogledati okluzije u uspravnom i ležećem položaju (ultrazvučna kontrola) 6 – 10 meseci nakon započinjanja terapije.

Lek Ursofalk se ne sme uzimati kada žučna kesa nije vidljiva rendgenski, kod kalcifikovanih žučnih kamenaca, u slučaju poremećaja kontraktilnosti žučne kese ili čestih epizoda bilijarnih kolika.

Pacijentkinje koje uzimaju lek Ursofalk za rastvaranje žučnih kamenaca treba da koriste efektivne nehormonske metode kontracepcije, jer hormonski kontraceptivi mogu da povećaju bilijarnu litijazu (videti odeljke 4.5 i 4.6).

Kada se koristi kod uznapredovale primarne bilijarne ciroze:

U veoma retkim slučajevima, uočena je dekompenzovana ciroza jetre koja je delimično bila reverzibilna nakon prestanka terapije.

Kod pacijenata sa primarnom bilijarnom cirozom, u retkim slučajevima, na početku terapije mogu da se pogoršaju klinički simptomi, npr. može da se pojača svrab. U ovom slučaju, dozu leka Ursofalk treba smanjiti na jednu kapsulu na dan i, zatim, postepeno ponovo povećavati, kako je opisano u odeljku 4.2.

Ukoliko pacijent ima dijareju, doza se mora smanjiti, a u slučaju perzistentne dijareje, terapiju treba prekinuti.

Lek Ursofalk ne treba davati istovremeno sa holestiraminom, holestipolom ili antacidima koji sadrže aluminijum-hidroksid i/ili smektit (aluminijum-oksid), jer ovi preparati vezuju ursodeoksiholnu kiselinu u crevima i tako inhibišu njenu resorpciju i dejstvo. Ukoliko je primena lekova koji sadrži neku od ovih supstanci neophodna, lek se mora uzeti najmanje 2 sata pre ili posle uzimanja leka Ursofalk.

Lek Ursofalk može da utiče na resorpciju ciklosporina iz creva. Kod pacijenata koji primaju ciklosporin, lekar treba da prati koncentraciju ove supstance u krvi i da, ukoliko je potrebno, prilagodi dozu ciklosporina.

U izolovanim slučajevima, lek Ursofalk može da smanji resorpciju ciprofloksacina.

U kliničkoj studiji na zdravim dobrovoljcima, istovremena upotreba ursodeoksiholne kiseline (engl. ursodeoxycholic acid, UDCA) (500 mg/dan) i rosuvastatina (20 mg/dan) rezultovala je blago povećanim koncentracijama rosuvastatina u plazmi. Klinički značaj ove interakcije, kao i interakcije sa drugim statinima nije poznat.

Pokazano je da kod zdravih dobrovoljaca ursodeoksiholna kiselina smanjuje maksimalne koncentracije u plazmi (C^max) i površinu ispod krive (PIK) kalcijumskog antagoniste nitrendipina. Preporučuje se pažljivo praćenje rezultata istovremene upotrebe nitrendipina i UDCA. Može biti potrebno povećanje doze nitrendipina.

Takođe, prijavljena je i interakcija pri kojoj slabi terapijsko dejstvo dapsona.

Ova zapažanja, zajedno sa in vitro nalazima, mogla bi da ukažu na to da je moguće da ursodeoksiholna kiselina indukuje enzime citohroma P450 3A. Međutim, indukcija nije zapažena u dobro dizajniranoj studiji interakcije sa budesonidom, koji je poznati supstrat citohrom P450 3A.

Estrogeni i supstance koje smanjuju vrednosti holesterola u krvi, kao što je klofibrat, povećavaju hepatičku sekreciju holesterola i stoga mogu da doprinesu formiranju žučnih kamenaca što je suprotno dejstvu UDCA koja se koristi za rastvaranje žučnih kamenaca.

Plodnost

Studije na životinjama nisu pokazale uticaj ursodeoksiholne kiseline na plodnost (videti odeljak 5.3). Nisu dostupni podaci o uticaju terapije ursodeoksiholnom kiselinom na plodnost kod ljudi.

Trudnoća

Nema podataka o upotrebi ursodeoksiholne kiseline kod trudnica ili su podaci ograničeni. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost tokom rane faze gestacije (videti odeljak 5.3). Lek Ursofalk ne treba upotrebljavati u trudnoći, osim kada je to zaista neophodno.

Žene u reproduktivnom periodu

Žene u reproduktivnom periodu treba da budu lečene samo ukoliko koriste pouzdanu kontracepciju. Preporučuju se nehormonski metodi kontracepcije ili oralni kontraceptivi na bazi malih doza estrogena. Međutim, pacijentkinje koje uzimaju lek Ursofalk za rastvaranje žučnih kamenaca treba da koriste efektivne nehormonske metode kontracepcije, jer hormonski oralni kontraceptivi mogu da doprinesu nastanku žučnih kamenaca. Pre započinjanja lečenja, mora se isključiti mogućnost trudnoće.

Dojenje

Prema nekoliko dokumentovanih slučajeva, kod dojilja su koncentracije ursodeoksiholne kiseline u mleku veoma male i verovatno ne treba očekivati neželjene reakcije kod odojčadi.

Lek Ursofalk nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Procena neželjenih dejstava je bazirana na sledećim podacima o učestalosti: Veoma često (≥ 1/10)

Često (≥ 1/100 do < 1/10) Povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100) Retko (≥ 1/10000 do < 1/1000) Veoma retko (< 1/10000)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Gastrointestinalni poremećaji

U kliničkim ispitivanjima, prijava mekih stolica ili dijareje tokom terapije ursodeoksiholnom kiselinom je bila česta.

Veoma retko, tokom terapije primarne bilijarne ciroze, javljao se jak bol u gornjem abdomenu sa desne strane.

Hepatobilijarni poremećaji

Tokom terapije ursodeoksiholnom kiselinom u veoma retkim slučajevima može da dođe do kalcifikacije žučnih kamenaca.

Tokom terapije uznapredovale primarne bilijarne ciroze, u veoma retkim slučajevima je bila primećena dekompenzovana ciroza jetre kod koje je, nakon prekida terapije, dolazilo do delimične regresije.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Veoma retko se može pojaviti urtikarija. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U slučajevima predoziranja, može doći do pojave dijareje. Uopšteno, pojava drugih simptoma predoziranja

je malo verovatna s obzirom da sa povećanjem doze resorpcija ursodeoksiholne kiseline se smanjuje, pa se sa tim u vezi u većoj količini izlučuje fecesom.

Nisu potrebne specifične protivmere, a posledice dijareje treba lečiti simptomatski, nadoknadom tečnosti i uspostavljanjem balansa elektrolita.

Dodatne informacije za posebne populacije:

Dugotrajna terapija velikim dozama ursodeoksiholne kiseline (28-30 mg/kg/dan) kod pacijenata sa primarnim sklerozirajućim holangitisom (off-label primena) je bila povezana sa učestalijim javljanjem ozbiljnih neželjenih događaja.