Recormon® 2000i.j./0.3mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu

Osnovne informacije

C - Lekovi sa posebnim režimom
СЗР -
Primenjuje se u zdravstvenim ustanovama gde se vrši dijaliza: samo za lečenje anemije u hroničnoj insuficijenciji bubrega sa hemoglobinom nižim od 90 g/l do postizanja i održavanja ciljnih vrednosti hemoglobina 110 g/l - za ovu indikaciju obavezno je pre primene eritropoetina obavezno popuniti depoe gvožđa, sanirati infekcije i zapaljenska stanja i obezbediti dobru izdijaliziranost bolesnika.
Nema podataka.
rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu
ROCHE DIAGNOSTICS GMBH
ROCHE DOO BEOGRAD

Pakovanja

rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu; 2000i.j./0.3mL; napunjen injekcioni špric, 6x0.3mL
C
6.375,10 DIN
0,00 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
1000 i.j.
0069165
DDD
JKL
* Cena direktno preuzeta sa RFZO.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Lek Recormon je indikovan za:

  • Terapiju simptomatske anemije udružene sa hroničnom insuficijencijom bubrega kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata.

  • Prevenciju anemije kod prevremeno rođenih beba, sa telesnom masom na rođenju od 750 do 1500 g i rođenih pre 34-te nedelje trudnoće.

  • Lečenje simptomatske anemije kod odraslih pacijenata sa nemijeloidnim malignitetima koji primaju hemioterapiju.

  • Povećanje udela autologne krvi od pacijenata u programu davanja krvi preoperativno.

    Upotreba u ovoj indikaciji mora da se uskladi sa zabeleženim povećanim rizikom od nastanka tromboembolijskih događaja. Terapiju treba davati samo pacijentima sa umerenom anemijom (Hb 10 – 13 g/dL [6,21 – 8,07 mmol/L], bez deficita gvožđa) ako ne postoji mogućnost konzerviranja krvi ili ako je ona nedovoljna, kada predviđena elektivna operacija iziskuje velike količine krvi (4 ili više jedinica krvi za žene ili 5 ili više jedinica krvi za muškarce). Videti odeljak 5.1.

Doziranje i način primene

Terapiju lekom Recormon treba da započne lekar koji ima iskustva u lečenju gore navedenih indikacija. S obzirom na to da su u izolovanim slučajevima zabeležene anafilaktičke reakcije, preporučuje se da se prva doza daje pod medicinskim nadzorom.

Doziranje

Lečenje simptomatske anemije kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega:

Simptomi i posledice bolesti mogu varirati u odnosu na godine, pol i celokupnu težinu bolesti; neophodno je da ordinirajući lekar uradi procenu kliničkog toka i individualnog stanja pacijenta. Lek Recormon se može dati supkutano ili intravenski u cilju povećanja hemoglobina, ali ne preko 12 g/dL (7,5 mmol/l). Supkutana primena se preporučuje kod pacijenata koji nisu na hemodijalizi da bi se izbeglo punktiranje perifernih vena. U slučaju intravenske upotrebe, rastvor treba ubrizgavati tokom otprilike 2 minuta, npr. kod pacijenata na hemodijalizi preko arterovenske fistule na kraju dijalize.

Zbog visoke intraindividualne varijabilnosti pacijenata, povremeno se mogu uočiti pojedinačne vrednosti hemoglobina iznad i ispod željenih vrednosti. Variranje koncentracije hemoglobina treba rešiti kroz podešavanje doze, uzimajući u obzir ciljne vrednosti od 10 g/dL (6,2 mmol/L) do 12 g/dL (7,5 mmol/L). Održavanje koncentracije hemoglobina veće od 12 g/dL (7,5 mmol/L) treba izbegavati: vodič za adekvatno podešavanje doza, kada hemoglobin prelazi 12 g/dL (7,5 mmol/L) opisan je u nastavku teksta.

Povećanje hemoglobina veće od 2 g/dL (1,25 mmol/L) tokom četiri nedelje treba izbegavati. Ako se ovo ipak desi, treba podesiti dozu kao što je predviđeno. Ako vrednost hemoglobina raste više od 2 g/dL (1,25 mmol/L) u toku jednog meseca ili vrednost hemoglobina raste i približava se vrednosti od 12 g/dL (7,45 mmol/L), dozu treba smanjiti za oko 25%. Ako koncentracija hemoglobina nastavi da raste, terapiju treba prekinuti dok koncentracija hemoglobina ne počne da se smanjuje, nakon čega terapiju treba ponovo započeti, ali sa dozom koja je približno 25% manja od doze koja je prethodno primenjena.

Pacijente treba pažljivo pratiti da bi se osiguralo da se upotrebljava najniža dozvoljena efikasna doza leka Recormon kako bi se obezbedila adekvatna kontrola anemije, dok se pritom održava koncentracija hemoglobina od 12 g/dL ili niže (7,45 mmol/L).

Treba biti obazriv sa povećanjem doze leka Recormon kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega. Kod pacijenata sa slabim odgovorom hemoglobina na lek Recormon, treba tražiti alternativna objašnjenja za slab odgovor (videti odeljke 4.4 i 5.1).

U prisustvu hipertenzije ili postojećih kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih ili oboljenja perifernih krvnih sudova, nedeljno povećanje Hb i željena vrednost Hb treba da se odrede individualno uzimajući u obzir kliničku sliku.

Terapija lekom Recormon se deli u dve faze: 1. Faza korekcije

  • Supkutana primena:

    Inicijalna doza je 3 x 20 i.j./kg telesne mase nedeljno. Ova doza se može povećavati svake 4 nedelje za 3 x 20 i.j./kg telesne mase nedeljno, ako povećanje Hb nije adekvatno (<0,25 g/dL nedeljno).

    Ova nedeljna doza se može podeliti u dnevne doze.

  • Intravenska primena:

    Inicijalna doza je 3 x 40 i.j./kg telesne mase nedeljno. Ova doza se može povećati nakon 4 nedelje do 80 i.j./kg tri puta nedeljno- i, ukoliko je potrebno, daljim povećanjima od 20 i.j./kg tri puta nedeljno, u mesečnim intervalima.

    Za oba načina primene maksimalna doza ne sme da pređe 720 i.j./kg telesne mase nedeljno. 2. Faza održavanja

    Da bi se Hb održao na nivou između 10 i 12 g/dL, doziranje se inicijalno smanjuje na polovinu prethodno primljene doze. Posle toga se doza podešava u intervalima od jedne do dve nedelje individualno za svakog pacijenta (doza održavanja).

    Nedeljna doza može da se primeni u vidu jedne injekcije nedeljno ili u podeljenim dozama tri ili sedam puta nedeljno, ukoliko se primenjuje supkutano. Pacijenti koji su stabilni sa režimom primene jednom nedeljno mogu da se prebace na primenu jednom u dve nedelje. U ovom slučaju može biti neophodno da se poveća doza.

    Rezultati kliničkih ispitivanja kod dece su pokazali da, u proseku, što je pacijent mlađi, potrebna je veća doza leka Recormon. Ipak, preporučena šema doziranja mora da se prati, jer se ne može predvideti individualni odgovor.

    Terapija lekom Recormon je uobičajeno dugoročna terapija. Međutim, može se prekinuti, ako je to neophodno, u bilo kom trenutku. Podaci o šemi doziranja jednom nedeljno zasnivaju se na kliničkim ispitivanjima sa trajanjem terapije od 24 nedelje.

    Prevencija anemije kod nedonoščadi

    Rastvor treba primeniti supkutano u dozi od 3 x 250 i.j./kg telesne mase nedeljno. Prevremeno rođena deca koja su dobila transfuziju pre davanja leka Recormon neće, po svoj prilici, imati koristi od leka Recormon kao novorođenčad koja nisu dobila transfuziju. Preporučeno trajanje terapije je 6 nedelja.

    Terapija simptomatske anemije indukovane hemioterapijom kod pacijenata sa karcionomom

    Lek Recormon treba primeniti supkutano kod pacijenata sa anemijom (npr. koncetracija hemoglobina ≤ 10 g/dL (6,2 mmol/L). Simptomi i posledice bolesti mogu varirati u odnosu na godine, pol i celokupnu težinu bolesti; potrebna je individualna procena kliničkog toka i stanja pacijenta.

    Nedeljna doza se može dati kao jedna injekcija nedeljno ili se može podeliti u 3 do 7 pojedinačnih doza.

    Preporučena inicijalna doza je 30000 i.j. nedeljno, (što odgovara 450 i.j./kg telesne mase nedeljno, zasnovano na telesnoj masi prosečnog pacijenta).

    Zbog visoke varijabilnosti među pacijentima, povremeno se mogu uočiti individualne vrednosti hemoglobina iznad i ispod željenih vrednosti. Osciliranje koncentracije hemoglobina treba rešiti kroz podešavanje doze, uzimajući u obzir ciljne vrednosti od 10 g/dL (6,2 mmol/L) do 12 g/dL (7,5 mmol/L). Nivo održanja hemoglobina veći od 12 g/dL (7,5 mmol/L) treba izbegavati: vodič za adekvatno podešavanje doza, kada hemoglobin prelazi 12 g/dL (7,5 mmol/L) opisan je niže u tekstu.

    Ako se nakon 4 nedelje terapije vrednost hemoglobina poveća za najmanje 1 g/dL (0,62 mmol/L), treba nastaviti trenutnu dozu. Ako se vrednost hemoglobina ne poveća za najmanje 1 g/dL (0,62 mmol/L), treba razmotriti udvostručavanje nedeljne doze. Ako se nakon 8 nedelja terapije vrednost hemoglobina ne poveća za najmanje 1 g/dL (0,62 mmol/L), odgovor je nezadovoljavajući i lečenje treba prekinuti.

    Terapiju treba nastaviti za do 4 nedelje nakon završetka hemioterapije. Maksimalna doza ne treba da prelazi 60000 i.j. nedeljno.

    Kada se postigne individualni terapijski cilj za pacijenta, dozu treba smanjiti za 25% do 50% u cilju održanja koncentracije hemoglobina. Treba razmotriti titraciju doze.

    Ako hemoglobin prelazi 12 g/dL (7,5 mmol/L), dozu treba smanjiti za 25% do 50%. Lečenje lekom Recormon treba privremeno prekinuti ako hemoglobin prelazi 13 g/dL (8,1 mmol/L). Lečenje bi trebalo ponovo započeti sa oko 25% nižom dozom od prethodne kada hemoglobin padne na 12 g/dL (7,5 mmol/L), ili niže.

    Ako se vrednost hemoglobina poveća za preko 2 g/dL (1,3 mmol/L) za 4 nedelje, dozu treba smanjiti za 25% do 50%.

    Pacijente treba pažljivo pratiti da bi se osiguralo da se primenjuje najniža dozvoljena doza leka Recormon za adekvatnu kontrolu anemije.

    Terapija za povećanje količine autologne krvi

    Rastvor se primenjuje intravenski tokom otprilike 2 minuta ili supkutano.

    Lek Recormon se daje dva puta nedeljno u toku 4 nedelje. U situacijama kada hematokrit (engl. packed cell volume, PCV) pacijenta dozvoljava davanje krvi, tj. PCV ≥33%, lek Recormon se daje na kraju davanja krvi. Tokom celog terapijskog perioda ne sme se prekoračiti vrednost PCV od 48%.

    Dozu mora da odredi hirurški tim individualno za svakog pacijenta u zavisnosti od potrebne količine krvi koja se unapred daje i endogene rezerve crvenih krvnih zrnaca:

    1. Potrebna količina krvi koja se daje unapred zavisi od predviđenog gubitka krvi, od tipa procedure za konzervisanje krvi i fizičkog stanja pacijenta.

      Ova količina treba da bude količina za koju se očekuje da će biti dovoljna da se izbegne homologna transfuzija krvi.

      Potrebna količina krvi koja se daje unapred izražava se u jedinicama gde je jedna jedinica nomograma ekvivalentna 180 mL eritrocita.

    2. Sposobnost da se daje krv zavisi predominantno od zapremine krvi pacijenta i osnovne vrednosti PCV. Obe promenljive određuju endogenu rezervu eritrocita, koja se može izračunati po sledećoj formuli:

      Endogena rezerva eritrocita = zapremina krvi [mL] x (PCV – 33) /100 Žene: zapremina krvi [mL] = 41 [mL/kg] x telesna masa [kg] + 1200 [mL]

      Muškarci: zapremina krvi [mL] = 44 [mL/kg] x telesna masa [kg] + 1600 [mL] (telesna masa ≥ 45 kg)

      Indikacije za terapiju lekom Recormon i pojedinačna doza, (ukoliko se ona daje), treba da se odrede iz potrebne količine prethodno date krvi i endogene rezerve crvenih krvnih zrnaca po sledećem grafikonu:

      Žene Muškarci
      Potrebne količine prethodno date krvi (u jedinicama) Potrebne količine prethodno date krvi (u jedinicama)

      Endogena rezerva eritrocita [mL]

      Endogena rezerva eritrocita [mL]

      Pojedinačna doza koja se ovako utvrdi daje se dva puta nedeljno tokom 4 nedelje. Maksimalna doza ne treba da pređe 1600 i.j./kg telesne mase nedeljno za intravensku ili 1200 i.j./kg nedeljno za supkutanu primenu.

      Način primene

      Recormon napunjen injekcioni špric je spreman za upotrebu. Ubrizgati jedino rastvor koji je bistar, bezbojan i praktično bez vidljivih čestica. Recormon napunjen injekcioni špric je sterilan proizvod, bez konzervanasa.

      Ni u kom slučaju se ne sme davati više od jedne doze po špricu; lek je namenjen samo za jednokratnu upotrebu.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Nedovoljno kontrolisana hipertenzija.

U indikaciji „povećanje udela autologne krvi“: Infarkt miokarda, moždani udar u mesecu koji je prethodio lečenju, nestabilna angina pektoris, povećani rizik od tromboza dubokih vena kao i istorija venske tromboembolijske bolesti.

Posebna upozorenja

Praćenje propisivanja leka Recormon

U cilju poboljšanja sledljivosti propisivanja agenasa stimulacije eritropoeze (ESA), zaštićeno ime svakog primenjenog ESA potrebno je jasno evidentirati (ili navesti) u zdravstvenom kartonu pacijenta.

Lek Recormon treba koristiti oprezno u slučaju postojanja refraktorne anemije uz višak blasta u transformaciji, epilepsije, trombocitoze, i hronične hepatičke insuficijencije. Treba isključiti deficijenciju folne kiseline i vitamina B12, jer oni smanjuju efikasnost leka Recormon.

Treba biti oprezan sa povećanjem doze leka Recormon kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega, iz razloga što visoka kumulativna doza epoetina može biti povezana sa povećanim rizikom od smtrnog ishoda, ozbiljnih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja. Kod pacijenata sa slabim odgovorom hemoglobina na epoetine, treba potražiti alternativna objašnjenja za slab odgovor (videti odeljke 4.2 i 5.1).

Da bi se osigurala efektivna eritropoeza, koncentracije gvožđa treba proceniti za svakog pacijenta pre i u toku lečenja, suplementarna terapija gvožđem može biti potrebna u skladu sa važećim vodičima.

Ozbiljno preopterećenje aluminijumom, zbog terapije insuficijencije bubrega može da kompromituje efikasnost leka Recormon.

Indikaciju za terapiju lekom Recormon pacijenata sa nefrosklerozom koji još nisu podvrgnuti dijalizi treba definisati individualno, jer se ne može sa sigurnošću isključiti moguće ubrzavanje progresije insuficijencije bubrega.

Izolovana eritrocitna aplazija (PRCA-Pure Red Cell Aplasia)

Prijavljena je čista eritrocitna apalzija izazvana neutrališućim antieritropoetin antitelima prilikom terapije sa eritropoetinom, uključujući i lek Recormon. Pacijente koji su razvili anti-eritropoetin antitela i čistu aplaziju eritrocita tokom terapije drugom eritropoetinskom supstancom ne treba prebacivati na lek Recormon zbog mogućnosti unakrsne reakcije antitela na sve eritropoetinske supstance (videti odeljak 4.8.)

PRCA kod pacijenata sa Hepatitisom C

Ukoliko dođe do paradoksalnog smanjenja vrednosti hemoglobina i pojave ozbiljne anemije povezane sa niskim brojem retikulocita, treapiju epoetinom treba prekinuti i treba uraditi ispitivanje na pojavu antieritropoetinskih antitela. Ovakvi slučajevi su prijavljivani kod pacijenata sa hepatitisom C lečenih interferonom i ribavirinom, kod kojih je epoetin istovremeno primenjivan. Epoetini nisu odobreni za terapiju anemije povezane sa hepatitisom C.

Merenje krvnog pritiska

Može doći do povećanja krvnog pritiska ili pogoršanja postojeće hipertenzije, naročito u slučajevima brzog povećanja hematokrita. Ova povećanja krvnog pritiska se mogu tretirati lekovima. Ukoliko se povećanje

pritiska ne može kontrolisati lekovima, preporučuje se privremena obustava primene leka Recormon. Preporučuje se redovno praćenje krvnog pritiska, naročito na početku terapije, uključujući period između dijaliza. Mogu se pojaviti hipertenzivne krize sa simptomima kao kod encefalopatije, i tada se zahteva neodložan pregled lekara i medicinski tretman. Posebnu pažnju treba obratiti na pojavu iznenadnih glavobolja kao kod migrena, koje mogu biti upozoravajući znak.

Teške kožne neželjene reakcije (engl. Severe cutaneous adverse reactions - SCAR) uključujući Stevens- Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekolizu (TEN), koje mogu biti žitvotno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, su prijavljene u vezi sa terapijom epoetinom (videti odeljak 4.8). Teži slučajevi su zabeleženi kod dugodelujućih epoetina. U trenutku propisivanja leka, pacijentima treba ukazati na znake i simptome i pažljivo pratiti reakcije kože. Ako se jave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, treba odmah prekinuti uzimanje leka Recormon i treba razmotriti alternativnu terapiju. Ako je pacijent razvio tešku kožnu neželjenu reakciju kao što su SJS ili TEN usled uzimanja leka Recormon, ne sme se ponovo započinjati terapija ESA (agensima stimulacije eritropoeze) kod ovog pacijenta u bilo kom trenutku.

Hronična insuficijencija bubrega

Kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega može doći do umerenog dozno-zavisnog porasta broja trombocita u okviru normalnih graničnih vrednosti tokom terapije lekom Recormon, posebno posle intravenske primene. Ovo povećanje se povlači u nastavku terapije. Preporučuje se da se broj trombocita redovno prati tokom prvih 8 nedelja terapije.

Koncentracija hemoglobina

Kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega, koncentracija održanja hemoglobina ne bi trebalo da prelazi gornju granicu koncentracije ciljnog hemoglobina preporučenog u odeljku 4.2. U kliničkim studijama, povećan rizik od smrti i ozbiljnih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja, uključujući moždani udar, zapažen je kada su agensi stimulacije eritropoeze davani kod hemoglobina većeg od 12 g/dL (7,5mmol/l).

Kontrolisane kliničke studije nisu pokazale značajnu prednost kada su epoetini davani kada se koncentracija hemoglobina povećava iznad nivoa potrebnog za kontrolu anemije i kako bi se izbegle transfuzije krvi.

Kod nedonoščadi može doći do blagog povećanja trombocita, naročito od 12 do 14 dana života. Zbog toga trombocite treba redovno pratiti.

Efekat na tumorski rast

Epoetini su faktori rasta koji primarno stimulišu produkciju eritrocita. Eritropoetinski receptori mogu biti eksprimirani na površini različitih tumorskih ćelija. Kao i kod svih faktora rasta, postoji sumnja da bi epoetini mogli da stimulišu rast tumora. U nekoliko kontrolisanih studija, nije pokazano da epoetini utiču na sveukupno preživljavanje ili smanjuju rizik od progresije tumora kod pacijenata sa anemijom povezanom sa karcinomom.

U kontrolisanim studijama, upotreba leka Recormon ili drugih agensa stimulatora eritropoeze (ESA) je pokazala:

  • Smanjeno vreme do tumorske progresije kod pacijenata sa uznapredovalim karcinomom glave i vrata koji su primali radioterapiju, kada su primenjeni za postizanje vrednosti hemoglobina većih od 14 g/dL (8,7 mmol/l)

  • Skraćeno ukupno preživljavanje i povećan broj smrtnih slučajeva koje se pripisuje pogoršanju bolesti na 4 meseca kod pacijenata sa metastatskim karcinomom dojke na hemoterapiji, kada su primenjeni za postizanje vrednostihemoglobina od 12-14 g/dL (7,5-8,7,mmol/l),

  • Povećan rizik od smrti kada su primenjeni za postizanje vrednosti hemoglobina od 12 g/dL (7,5 mmol/l) kod pacijenta sa aktivnom malignom bolešću koji nisu primali ni hemoterapiju ni radioterapiju.

ESA nisu indikovani za ovu populaciju pacijenata.

S obzirom na gore navedeno, u nekim kliničkim situacijama transfuzija krvi treba da bude prihvatljiviji vid lečenja anemije kod pacijenata sa karcinomom. Odluka o primeni rekombinantnog eritropoetina treba da se zasniva na proceni koristi i rizika za svakog pacijenta posebno, uključujući u to i posebne kliničke aspekte. Faktore koje treba uključiti u proceni su vrsta tumora i njegova faza, stepen anemije; očekivani životni vek, sredina u kojoj se pacijent leči; i njegova želja.(vidi odeljak 5.1)

Može doći do povećanja krvnog pritiska , koji se može lečiti drugim lekovima. Zbog toga se preporučuje da se prati krvni pritisak, posebno u početnoj fazi lečenja kod pacijenata obolelih od karcinoma.

Kod pacijenata obolelih od karcinoma, broj trombocita treba pratiti u redovnim intervalima tokom terapije lekom Recormon.

Kod pacijenata na programu davanja autologne krvi pred operaciju može doći do porasta broja trombocita, uglavnom u normalnom rasponu. Prema tome, preporučuje se da se kod ovih pacijenata broj trombocita određuje najmanje jednom nedeljno. Ako dođe do porasta broja trombocita većeg od 150 x 109/l ili ako ovaj povećani broj trombocita prekorači normalne vrednosti, terapiju lekom Recormon treba prekinuti.

Kod prevremeno rođene dece ne može se isključiti rizik da primena eritropoetina izazove retinopatiju, zbog toga je potreban oprez i odluku o lečenju prevremeno rođene dece potrebno je doneti nakon procene potencijalne koristi i rizika od primene ove terapije i dostupnosti drugih opcija.

Kod pacijenata koji boluju od hronične insuficijencije bubrega, često je tokom terapije lekom Recormon potrebno povećanje doze heparina tokom hemodijalize zbog povećanja hematokrita. Ako heparinizacija nije optimalna, može doći do okluzije sistema za dijalizu.

Kod pacijenata koji boluju od hronične insuficijencije bubrega i sa rizikom od pojave tromboze šanta treba razmisliti, na primer, o mogućnosti rane revizije šanta i profilakse tromboze davanjem acetilsalicilne kiseline.

Tokom terapije lekom Recormon treba redovno kontrolisati koncentracije kalijuma i fosfata u serumu. Povećana koncentracija kalijuma zabeležena je kod nekoliko uremičnih bolesnika koji su primali lek Recormon, iako uzročnost nije potvrđena. Ako se uoči povećanje koncentracije kalijuma, ili da koncentracija kalijuma raste, onda treba razmotriti prestanak primene leka Recormon dok se ne uspostave normalne koncentracije.

Kada se lek Recormon koristi u programu autolognog davanja krvi (tzv. pre-donacija), moraju se poštovati sve zvanične smernice o principima davanja krvi, a pre svega sledeće:

  • krv mogu dati samo pacijenti čiji je PCV ≥33% (hemoglobin ≥11 g/dL [6,83 mmol/l];

  • posebnu pažnju obratiti na pacijente telesne težine ispod 50 kg;

  • zapremina koja se uzima po pojedinačnom davanju ne sme da pređe približno 12% procenjene zapremine krvi pacijenta.

    Ovu terapiju treba rezervisati za pacijente za koje se smatra da je posebno važno izbeći homolognu transfuziju krvi uzimajući u obzir procene svih rizika i prednosti vezanih za homolognu transfuziju.

    Zloupotreba

    Zloupotreba od strane zdravih ljudi može da dovede do prekomernog porasta PCV. Ovo može biti povezano sa komplikacijama kardiovaskularnog sistema koje mogu biti opasne po život.

    Pomoćne supstance

    Recormon napunjen injekcioni špric sadrži do 0,3 mg fenilalanina kao pomoćne supstance. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji boluju od težih oblika fenilketonurije.

    Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po špricu, tj. suštinski je bez natrijuma.

Interakcije

Klinički podaci koji su dobijeni do sada ne ukazuju ni na kakve interakcije leka Recormon sa drugim lekovima. Eksperimenti na životinjama ukazali su da epoetin beta ne povećava mijelotoksičnost citostatskih lekova kao što su etoposid, cisplatin, ciklofosfamid i fluorouracil.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Nema dostupnih kliničkih podataka o primeni epoetina beta u trudnoći. Treba biti oprezan kod propisivanja leka trudnicama

Dojenje

Nije poznato da li se epoetin beta izlučuje u majčinom mleku. Odluku da li da se nastavi/prekine sa dojenjem ili da se nastavi/prekine terapija lekom epoetin beta trebalo bi doneti procenom koristi dojenja za dete i koristi terapije lekom epoetin beta za majku.

Plodnost

Studije na životinjama nisu pokazale ni direktni ni indirektni štetni efekat na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).

Upravljanje vozilom

Nije zabeleženo dejstvo na sposobnost za upravljanje vozilima i rukovanje mašinama.

Neželjena dejstva

Sažetak bezbednosnog profila

Na osnovu rezultata kliničkih ispitivanja kojima je obuhvaćeno 1725 pacijenata, očekuje se da približno 8% pacijenata koji se leče lekom Recormon ima neka neželjena dejstva.

- Anemični pacijenti sa hroničnom insuficijencijom bubrega

Najčešće neželjeno dejstvo tokom terapije lekom Recormon jeste povećanje krvnog pritiska i pogoršanje već postojeće hipertenzije, posebno u slučajevima brzog povećanja PCV. Ovaj porast krvnog pritiska se može lečiti antihipertenzivnim lekovima. Ako se porast krvnog pritiska ne može kontrolisati lekovima, preporučuje se privremeni prekid terapije lekom Recormon. Posebno na početku terapije, preporučuje se redovno praćenje krvnog pritiska, čak i između dijaliza. Hipertenzivne krize sa simptomima sličnim encefalopatiji (npr. glavobolje i stanja konfuzije, senzomotorni poremećaji – kao što su poremećaj govora ili poremećaji hoda – sve do pojave tonično-kloničnih konvulzija) mogu da se razviju kod pacijenata koji inače imaju normalan ili čak nizak krvni pritisak.

Može doći do tromboze šanta, posebno kod pacijenata koji su skloni hipotenziji ili čije arteriovenske fistule pokazuju komplikacije (npr. stenoze, aneurizme), vidi odeljak 4.4. U većini slučajeva, pad serumskog feritina se poklapa sa porastom hematokrita. Uz to, u izolovanim slučajevima zabeleženi su i prolazni porasti koncentracije kalijuma i fosfata u serumu (videti odeljak 4.4)

U izolovanim slučajevima, zabeležena je pojava čiste aplazije eritrocita (Pure red cell aplasia, PRCA) koja je posredovana neutrališućim anti erirtopoetin antitelima, prilikom primene leka Recormon. U slučaju da se dijagnostikuje PRCA, terapija eritropoetinom se mora prekinuti, a pacijent se ne sme prebacivati na lečenje drugom eritropoetinskom supstancom (videti odeljak 4.4.).

Neželjene reakcije su navedene u nastavku teksta, u Tabeli 1.

  • Pacijenti sa karcionomom

    Glavobolja i hipertenzija povezane sa lečenjem epoetinom-beta mogu se lečiti lekovima (videti odeljak 4.4). Kod nekih pacijenata, zapažen je pad gvožđa u serumu (videti odeljak 4.4).

    Klinička ispitivanja su pokazala veću učestalost pojave tromboembolijskih događaja kod pacijenata sa solidnim tumorima lečenih lekom Recormon u poređenju sa nelečenim kontrolnim grupama ili placebo grupom. Kod pacijenata lečenih lekom Recormon, ova učestalost je 7 % u poređenju sa 4 % u kontrolnoj grupi; ovo nije povezano sa povećanjem smrtnosti od tromboembolije u poređenju sa kontrolnom grupom.

    Neželjene reakcije su navedene dalje, u Tabeli 2.

  • Pacijenti na programu autolognog davanja krvi pred operaciju

    Zabeleženo je da pacijenti na programu autolognog davanja krvi pred operaciju imaju neznatno veću učestalost pojave tromboembolijskih događaja. Međutim, uzročna veza sa terapijom lekom Recormon nije mogla biti utvrđena.

    U placebo kontrolisanim studijama privremen nedostatak gvožđa je bio izraženiji kod pacijenata lečenih lekom Recormon nego u placebo grupi. (videti odeljak 4.4).

    Neželjene reakcije su navedene u nastavku, u Tabeli 3.

    Teške kožne neželjene reakcije (SCAR) uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekolizu (TEN), koje mogu biti žitvotno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, su prijavljene u vezi sa terapijom epoetinom (videti odeljak 4.4).

    Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

    Neželjene reakcije su navedene prema MedDRA klasi sistema organa i kategoriji učestalosti. Kategorije učestalosti su definisane na sledeći način:

    Veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do

    <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

    Tabela 1: Neželjene reakcije pripisane primeni leka Recormon u kontrolisanim studijama sa pacijentima koji imaju hroničnu bolest bubrega

    Klasa sistema organa Neželjena reakcija Učestalost
    Vaskularni poremećaji Hipertenzija Hipertenzivna kriza Često Povremeno
    Poremećaji nervnog sistema Glavobolja Često
    Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema Tromboza šanta Trombocitoza Retko Veoma retko

    Tabela 2: Neželjene reakcije pripisane primeni leka Recormon u kontolisanim studijama kod pacijenata sa karcinomom

    Klasa sistema organa Neželjena reakcija Učestalost
    Vaskularni poremećaji Hipertenzija Često
    Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema Tromboembolijski događaji Često
    Poremećaji nervnog sistema Glavobolja Često

    Tabela 3: Neželjene reakcije pripisane primeni leka Recormon u kontrolisanim kliničkim studijama kod pacijenata koji su primaliautologu predoniranu krv

    Klasa sistema organa Neželjena reakcija Učestalost
    Poremećaji nervnog sistema Glavobolja Često
    Prevremeno rođena deca

    U većini slučajeva, zapažen je pad serumskog gvožđa (videti odeljak 4.4)

  • Opis izabranih neželjenih reakcija

Retko mogu se javiti kožne reakcije kao što su ospa, pruritus, urtikarije ili reakcije na mestu primene injekcije. Zabeleženi su i izolovani slučajevi anafilaktičkih reakcija. Međutim, u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima nije utvrđena povećana učestalost reakcija preosetljivosti.

U veoma retkim slučajevima posebno tokom započinjanja terapije, zabeleženi su simptomi slični gripu, kao što su povišena telesna temperatura, drhtavica, glavobolja, bol u ekstremitetima, slabost i/ili bolovi u kostima. Ove reakcije su bile blage do umerene i povlačile su se u roku od nekoliko sati ili dana.

U kontrolisanim kliničkim studijama sa epoetinom alfa ili darbepoetinom alfa utvrđena je česta učestalost moždanog udara.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Terapijski indeks doza leka Recormon je veliki. Čak i pri veoma visokim koncentracijama u serumu, nisu zabeleženi simptomi trovanja.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Ostali antianemijski preparati ATC šifra: B03XA01 Mehanizam dejstva

Eritropoetin je glikoprotein koji stimuliše stvaranja eritrocita iz opredeljenih progenitorskih ćelija. On deluje kao faktor stimulacije mitoze i hormon diferencijacije.

Epoetin beta, aktivni sastojak leka Recormon, je identičan po svom aminokiselinskom i ugljenohidratnom sastavu sa eritropoetinom koji je izolovan iz urina anemičnih pacijenata.

Biološka efikasnost epoetina beta dokazana je intravenskom i supkutanom primenom na različitim životinjskim modelima in vivo (normalni i uremični pacovi, policitemični miševi, psi). Nakon primene epoetina beta, broj eritrocita, vrednosti Hb i broj retikulocita povećavaju se kao i stopa inkorporacije 59Fe.

Povećana inkorporacija 3H-timidina kod eritroidnih nukleisanih ćelija slezine utvrđena je in vitro (kultura ćelija slezine miša) po izlaganju epoetinu beta.

Ispitivanja na ćelijskim kulturama ćelija koštane srži čoveka pokazala su da epoetin beta specifično stimuliše eritropoezu i ne utiče na leukopoezu. Nije utvrđeno citotoksično dejstvo epoetina beta na koštanu srž ili ćelije humane kože.

Nakon primene pojedinačne doze epoetina beta nisu primećena dejstva na ponašanje ili lokomotornu aktivnost miševa i cirkulatornu ili respiratornu funkciju pasa.

Klinička efikasnost i bezbednost

U randomizovanoj, dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj studiji, sa 4038 pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega koji nisu na dijalizi, a imaju dijabetes tipa 2 i vrednost hemoglobina ≤ 11 g/dL, pacijenti su primali ili darbepoetin alfa da bi se postigla koncentracija hemoglobina od 13 g/dL ili placebo (videti odeljak 4.4). Studija nije postigla ni jedan od osnovnih ciljeva: smanjenje rizika od smrtnosti zbog bilo kog uzroka, kardiovaskularna smrtnost, ili oboljenje bubrega u poslednjoj fazi. Analiza pojedinačnih komponenti složenih parametara praćenja pokazuje sledeći hazard ratio- HR (sa 95% intervalom poverenja CI): smrt 1,05 (0,92; 1,21), moždani udar 1,92 (1,38; 2,68), kongestivna srčana insuficijencija 0,89 (0,74;

1,08), infarkt miokarda 0,96 (0,75; 1,23), hospitalizacija zbog ishemije miokarda 0,84 (0,55; 1,27), ESRD

1,02 (0,87; 1,18).

Objedinjena, naknadna analiza kliničkih studija sa ESA (agensima stimulacije eritropoeze) je sprovedena kod pacijenata sa hroničnom insuficijencijom bubrega (na dijalizi ili ne, sa dijabetesom ili bez dijabetesa). Primećena je tendencija povećanja rizika od svih uzroka smrti, kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja, udruženih sa povećanim kumulativnim ESA dozama nezavisnim od dijabetesa ili statusa dijalize (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Eritropoetin je faktor rasta koji primarno stimuliše produkciju eritrocita. Eritropoetinski receptori mogu biti eksprimirani na površini različitih tumorskih ćelija.

Preživljavanje i tumorska progresija su ispitivani u 5 velikih kontrolisanih studija koje su uključivale 2833 pacijenata, od kojih su četiri bile dvostruko slepe placebo kontrolisane, a jedna je bila otvorena. Dve studije su regrutovale pacijente koji su primali hemioterapiju. Ciljna koncetracija hemoglobina u dve studije je bila

>13 g/dL; a u ostalim 12-14 g/dL. U otvorenoj studiji, nije bilo razlike u preživljavanju između pacijenata lečenih rekombinatnim eritropetinom i kontrolne grupe. U četiri placebo kontrolisane studije hazard ratio za ukupno preživljavanje je bio između 1,25 i 2,47 u korist kontrole. Ove studije su pokazale neobjašnjivi statistički značajno veći mortalitet kod pacijenata koji su imali anemiju povezanu sa različitim vrstama karcinoma, koji su primali rekombinatni eritropetin u poređenju sa kontrolnom grupom. Rezultati ukupnog preživljavanja u studijama ne mogu se na zadovoljavajući način objasniti razlikom u učestalosti tromboze i pridruženih komplikacija između onih koji su primali rekombinantni eritropetin i onih u kontrolnoj grupi.

Meta-analiza zasnovana na pojedinačnim podacima svakog pacijenta, koja je uključivala podatke iz 12 kontrolisanih kliničkih studija sprovedenih sa lekom Recormon (N=2301) kod anemičnih pacijenata sa karcinomom, pokazala je da ukupan hazard ratio za preživljavanje 1,13 u korist kontrole (95% CI 0,87; 1,46). Kod pacijenata sa početnim hemoglobinom ≤ 10 g/dL (899), procenjen hazard ratio je bio 0,98 (95% CI 0,68 do 1,40). Zabeležen je povećan relativni rizik za razvoj tromboembolijskih događaja u opštoj populaciji (RR 1,62%, 95% CI: 1,13; 2,31).

Izvedena je analiza podataka dobijenih od pacijenata koja je uključivala više od 13900 pacijenata sa karcinomom (koji su na hemio-, radio-, hemoradio- ili koji nisu na terapiji) koji su učestvovali u 53 kliničke studije koje su izvođene sa nekoliko epoetina. Meta-analiza je pokazala da je hazard ratio za ukupno preživljavanje 1,06 u korist kontrole (95% CI:1,00, 1,12; 53 kliničke studije i 13933 pacijenta) i za pacijente sa kancerom koji su na hemioterapiji, hazard ratio ukupnog preživljavanja je bio 1,04 (95% CI: 0,97, 1,11;

38 kliničkih studija i 10441 pacijent). Zabeležen je povećani rizik od tromboembolijskih bolesti kod pacijenata koji su lečeni humanim rekombinantnim eritropetinom (videti odeljak 4.4).

U veoma retkim slučajevima, tokom terapije rHuEPO došlo je do pojave neutrališućih anti-eritropoetin antitela sa čistom aplazijom crvenih krvnih zrnaca (engl. Pure red cell aplasia, PRCA) ili bez nje.

Farmakokinetika

Farmakokinetička ispitivanja na zdravim dobrovoljcima i uremičnim bolesnicima pokazuju da je poluvreme eliminacije intravenski primenjenog epoetina beta između 4 i 12 sati, kao i da volumen distribucije odgovara jednostrukoj do dvostrukoj zapremini plazme. Analogni rezultati su utvrđeni eksperimentima na životinjama, kod uremičnih i normalnih pacova.

Nakon supkutane primene epoetina beta uremičnim bolesnicima, produžena resorpcija dovodi do platoa koncentracija u serumu, dok se maksimalne koncentracije dostižu posle prosečno 12 – 28 sati. Terminalno poluvreme eliminacije je duže nego kod intravenske primene, i prosečno iznosi 13 – 28 sati.

Bioraspoloživost epoetina beta nakon supkutane primene iznosi između 23% i 42% u poređenju sa intravenskom primenom.


Paralele