Indikacije: Lek Cefotaxim Medochemie je indikovan u terapiji sledećih infekcija, bilo pre nego što je identifikovan uzročnik infekcije ili kada je za identifikovanu bakteriju uzročnika ustanovljena osetljivost:

• septikemije;

• infekcije respiratornog trakta kao što su akutni i hronični bronhitis, bakterijska pneumonija, inficirana bronhiektazija, apsces pluća i postoperativne infekcije grudnog koša;

• infekcije urinarnog trakta kao što su akutni i hronični pijelonefritis, cistitis i asimptomatska bakteriurija;

• infekcije mekog tkiva kao što su celulitis, peritonitis i infekcije rana;

• infekcije kostiju i zglobova kao što su osteomijelitis, septični artritis;

• infekcije u ginekologiji i akušerstvu kao što je inflamatorna pelvična bolest;

• gonoreja posebno kada je terapija penicilinom bila bez rezultata ili je nepogodna;

• druge bakterijske infekcije, meningitis i druge infekcije izazvane osetljivim patogenima pogodne za antibiotsku parenteralnu terapiju.

  Profilaksa

  Profilaktička upotreba cefotaksima može smanjiti incidencu određenih postoperativnih infekcija kod pacijenata koji se podvrgavaju hirurškim intervencijama klasifikovanim kao kontaminirane ili potencijalno kontaminirane ili u hirurškim intervencijama gde infekcija može imati ozbiljne posledice (engl. clean operations).

  Zaštita se najbolje osigurava postizanjem adekvatnih koncentracija antibiotika lokalno u tkivu, u vreme kada je verovatno da će doći do kontaminacije. Zbog toga cefotaksim treba dati neposredno pre hirurškog zahvata i ukoliko je potrebno nastaviti primenu neposredno posle, u postoperativnom periodu.

  Primenu bi obično trebalo obustaviti u roku od 24 sata, s obzirom na to da kontinuirana upotreba bilo kog antibiotika kod većine hirurških procedura ne smanjuje incidencu naknadne infekcije.

  Lek Cefotaksim Medochemie se može primeniti profilaktički zajedno sa oralnim neresorbujućim antibioticima kako bi se smanjila mogućnost pojave infekcije kod određenih pacijenata pod intenzivnom terapijom, za koje je očekivano vreme boravka na odeljenju intenzivne nege duže od 48 časova.

Doziranje

Lek Cefotaxim Medochemie se može primeniti intravenski sporom injekcijom ili infuzijom, ili intramuskularno. Doziranje, način i učestalost primene treba odrediti na osnovu težine infekcije, osetljivosti uzročnika infekcije i stanja pacijenta. Sa terapijom se može početi pre dobijanja rezultata testa osetljivosti mikroorganizma.

Odrasli

Preporučena doza kod blagih do umerenih infekcija je 1 g na 12 sati. Međutim, doza može varirati u zavisnosti od težine infekcije, osetljivosti uzročnika infekcije i stanja pacijenta. Sa terapijom se može početi pre dobijanja rezultata testa osetljivosti mikroorganizma.

Kod teških infekcija doza se može povećati na 12 g dnevno podeljeno u tri ili četiri doze. Kod infekcija koje su izazvane osetljivim Pseudomonas spp., obično su potrebne dnevne doze od preko 6 g.

Doziranje kod gonoreje

Jedna injekcija od 1 g može biti primenjena intramuskularno ili intravenski.

Deca

Uobičajeni opseg doza se kreće od 100 do 150 mg/kg/dan podeljeno u 2 do 4 doze. Međutim, kod veoma teških infekcija mogu biti potrebne doze do 200 mg/kg/dan.

Novorođenčad

Preporučena doza je 50 mg/kg/dan podeljeno u 2 do 4 doze. Kod teških infekcija daje se 150-200 mg/kg/dan, u podeljenim dozama.

Doziranje kod oštećenja bubrega

Kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 10 mL/minut, nakon inicijalne uobičajene doze, doze održavanja je potrebno smanjti na polovinu uobičajene doze, bez menjanja doznog intervala.

Kod pacijenata na hemodijalizi: 1 do 2 g dnevno, zavisno od ozbiljnosti infekcije; na dan hemodijalize, cefotaksim se mora aplikovati nakon dijalize.

Kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi: 1 do 2 g dnevno, zavisno od ozbiljnosti infekcije; cefotaksim se ne uklanja peritonealnom dijalizom.

Način primene

Intravenska i intramuskularna primena

Intravenska primena (injekcija ili infuzija)

Lek Cefotaxim Medochemie rekonstituisati sa vodom za injekcije prema uputstvu iz Tabele za razblaživanje. Dobro promućkati dok se prašak ne rastvori, a potom ceo sadržaj bočice izvući špricem i iskoristiti odmah.

Tabela za razblaživanje

Lek Cefotaxim Medochemie se može primeniti intravenskom infuzijom. Jedan do dva grama (1-2 g) se rastvara u 40-100 mL vode za injekcije ili u rastvorima za infuzije navedenim u odeljku 6.6. Pripremljena infuzija se može primeniti tokom perioda od 20 do 60 minuta.

Kod primene intermitentnih i.v. injekcija, rastvor se mora ubrizgati tokom perioda od 3 do 5 minuta.

Tokom postmarketinškog praćenja, potencijalno životno ugrožavajuća aritmija je prijavljena kod veoma malog broja pacijenata nakon primene brze intravenske infuzije cefotaksima kroz centralni venski kateter.

Cefotaksim i aminoglikozide ne treba mešati u istom špricu ili infuzionom rastvoru.

Intramuskularna primena

U slučaju intramuskularne primene, rekonstitucija cefotaksima se vrši vodom za injekcije prema uputstvu iz dole navedene Tabele za razblaživanje.

Tabela za razblaživanje

Za uputstvo o razblaživanju leka pre primene videti odeljak 6.6.

• Preosetljivost na cefalosporine.

• Preosetljivost na cefotaksim u anamnezi.

• Ukrštene alergijske reakcije se mogu javiti između penicilina i cefalosporina (videti odeljak 4.4).

Kao što je slučaj i sa drugim antibioticima, primena cefotaksima, naročito produžena, može dovesti do prekomernog rasta rezistentnih organizama. Neophodna je kontinuirana procena stanja pacijenta. Ukoliko dođe do razvoja superinfekcije u toku lečenja cefotaksimom, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere (videti odeljak 4.8).

Anafilaktičke reakcije

Ozbiljne reakcije preosetljivosti, uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom, prijavljene su kod pacijenata na terapiji cefotaksimom (videti odeljke 4.3. i 4.8).

Ukoliko se ispolji reakcija preosetljivosti, terapija se mora prekinuti.

Upotreba cefotaksima je strogo kontraindikovana kod pacijenata sa preosetljivošću na cefalosporine u anamnezi.

Uzimajući u obzir postojanje ukrštenih alergijskih reakcija između penicilina i cefalosporina, upotrebi cefalosporina kod pacijenata koji su preosetljivi na peniciline treba pristupiti sa izuzetnim oprezom. Reakcije preosetljivosti (anafilaksa) koje se javljaju pri primeni ove dve grupe antibiotika mogu biti teške ili čak sa smrtnim ishodom.

Ozbiljne bulozne reakcije

Slučajevi ozbiljnih buloznih kožnih reakcija kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza prijavljeni su kod primene cefotaksima (videti odeljak 4.8). Pacijentima treba savetovati da obrate svom lekaru odmah, neposredno pre nastavka terapije, ukoliko dođe do razvoja kožne i/ili mukozne reakcije.

Bolest koja se dovodi u vezu sa Clostridium difficile (npr. pseudomembranozni kolitis)

Dijareja, naročito ukoliko je teška i/ili uporna, koja se javi za vreme terapije ili u prvim nedeljama nakon terapije, može biti simptom bolesti koja se dovodi u vezu sa Clostridium difficile (engl. Clostridim difficile Associated Disease - CDAD). Težina CDAD varira, od blage do životno ugrožavajuće, a najozbiljniji oblik je pseudomembranozni kolitis.

Dijagnoza ovog retkog stanja koje može rezultirati smrtnim ishodom, može se potvrditi endoskopijom i/ili histologijom. Važno je razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata koji dobiju dijareju u toku ili nakon primene cefotaksima.

Ukoliko se sumnja na dijagnozu pseudomembranoznog kolitisa, terapiju cefotaksimom treba odmah obustaviti i bez odlaganja započeti odgovarajuću specifičnu antibiotsku terapiju. Bolest koja se dovodi u vezu sa Clostridium difficile može biti favorizovana zastojem u eliminaciji fecesa. Ne treba davati lekove koji inhibiraju peristaltiku.

Poremećaji krvi

Leukopenija, neutropenija i ređe insuficijencija koštane srži, pancitopenija ili agranulocitoza, mogu se razviti tokom terapije cefotaksimom. Kod terapijskih ciklusa koji traju duže od 7-10 dana, treba pratiti broj belih krvnih ćelija i prekinuti terapiju u slučaju neutropenije.

Prijavljeni su pojedini slučajevi eozinofilije i trombocitopenije, koji su pokazali brzu reverzibilnost pri prestanku terapije. Takođe su prijavljeni slučajevi hemolitičke anemije (videti odeljak 4.8).

Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom

Dozu treba prilagoditi u skladu sa izračunatom vrednošću klirensa kreatinina (videti odeljak 4.2).

Neophodan je oprez ukoliko se cefotaksim primenjuje istovremeno sa aminoglikozidima ili drugim nefrotoksičnim lekovima (videti odeljak 4.5). Bubrežna funkcija se mora pratiti kod ovih pacijenata, zatim kod starijih pacijenata i onih sa ranijim oštećenjem funkcije bubrega.

Encefalopatija

Beta-laktamski antibiotici, uključujući cefotaksim, predisponiraju pacijenta riziku od encefalopatije (što može uključiti konvulzije, konfuziju, poremećaj svesti, abnormalne pokrete) posebno u slučaju predoziranja ili oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.8).

Pacijentima treba savetovati da se odmah obrate svom lekaru, neposredno pre nastavka terapije, ukoliko se takve reakcije ispolje.

Mere opreza vezane za način primene

Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljeni su slučajevi potencijalno životno ugrožavajuće aritmije kod veoma malog broja pacijenata koji su primili cefotaksim brzo intravenski putem centralnog venskog katetera. Neophodno je pridržavati se preporučenog vremena za primenu injekcije ili infuzije (videti odeljak 4.2).

Uticaj na rezultate laboratorijskih analiza

Kao i sa drugim cefalosporinima, lažno pozitivan Coombs-ov test zabeležen je kod nekih pacijenata na terapiji cefotaksimom. To može ometati testove upoređivanja krvnih grupa (engl. cross-matching of blood). Analiza glukoze u urinu sa nespecifičnim redukujućim agensima može dati lažno pozitivne rezultate. Ova pojava nije uočena kada se ispitivanje vrši specifičnom metodom sa glukoza-oksidazom.

Sadržaj natrijuma

Jedan gram leka Cefotaxim Medochemie, prašak za rastvor za injekciju/infuziju, sadrži približno 48 mg (2,09 mmol) natrijuma, što je jednako 2,4% WHO preporuke maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma za odrasle. Savetuje se poseban oprez prilikom primene kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Probenecid utiče na tubularni transfer cefalosporina u bubrezima i stoga smanjuje njihovu ekskreciju i povećava njihove koncentracije u plazmi.

Kao i drugi cefalosporini, cefotaksim može potencirati nefrotoksično dejstvo nefrotoksičnih lekova kao što su aminoglikozidi ili snažni diuretici (npr. furosemid). Bubrežna funkcija se mora pratiti (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Bezbednost primene cefotaksima kod trudnica nije ustanovljena. Studije na životinjama nisu ukazale na direktno ili indirektno štetno dejstvo u pogledu reproduktivne toksičnosti.

Međutim, nisu sprovedene adekvatne i dobro kontrolisane studije kod trudnica. Cefotaksim prolazi placentalnu barijeru. Zbog toga cefotaksim ne treba koristiti tokom trudnoće osim kada očekivana korist prevazilazi bilo koje potencijalne rizike.

Dojenje

Cefotaksim se izlučuje u majčino mleko.

Nije moguće isključiti uticaj na fiziološku intestinalnu floru odojčeta, koji može dovesti do dijareje, kolonizacije gljivicama (engl. yeast-like fungi) i senzitizacije odojčeta. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za ženu.

U slučaju neželjenih dejstava kao što su vrtoglavica ili encefalopatija (što može uključivati konvulzije, konfuziju, poremećaj svesti, abnormalne pokrete), pacijent ne bi trebalo da upravlja vozilom, niti da rukuje mašinama. Visoke doze cefotaksima, posebno kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega, mogu uzrokovati encefalopatiju (npr. poremećaj svesti, abnormalne pokrete i konvulzije) (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da ne smeju da upravljaju vozilom ili rukuju mašinama ukoliko dođe do ispoljavanja bilo kog navedenog simptoma.

*Beta-laktami, uključujući cefotaksim, čine pacijente predisponiranim za rizik od encefalopatije (što može uključiti konvulzije, konfuziju, poremećaj svesti, abnormalne pokrete), posebno u slučaju predoziranja ili poremećaja funkcije bubrega.

**Postmarketinško iskustvo.

Jarisch-Herxheimer-ova reakcija

U terapiji borelioze, Jarisch-Herxheimer-ova reakcija može da se razvije tokom prvih dana terapije.

Pojava jednog ili više sledećih simptoma prijavljena je nakon nekoliko nedelja lečenja borelioze: osip kože, svrab, povišena telesna temperatura, leukopenija, porast vrednosti enzima jetre, otežano disanje, osećaj nelagodnosti u zglobovima.

Hepatobilijarni poremećaji

Prijavljen je porast vrednosti enzima jetre (ALAT, ASAT, LDH, gama-GT i/ili alkalne fosfataze) i/ili bilirubina. Ove vrednosti laboratorijskih rezultata retko kad mogu biti dva puta veće od gornje granice referentnih vrednosti i izazvati kliničku sliku oštećenja jetre, uglavnom holestatskog, a najčešće asimptomatskog.

Superinfekcija

Kao što je slučaj i sa drugim antibioticima, primena cefotaksima, naročito produžena, može dovesti do prekomernog rasta rezistentnih organizama. Neophodna je kontinuirana procena stanja pacijenta. Ukoliko dođe do razvoja superinfekcije u toku lečenja cefotaksimom, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi predoziranja u velikoj meri mogu odgovarati profilu neželjenih dejstava.

U slučaju primene beta-laktamskih antibiotika, uključujući cefotaksim, postoji rizik od razvoja encefalopatije posebno kod predoziranja ili oštećenja funkcije bubrega.

U slučaju predoziranja, terapija cefotaksimom se mora obustaviti i započeti suportivna terapija, što uključuje mere za ubrzavanje eliminacije i simptomatsku terapiju neželjenih reakcija (npr. konvulzija).

Ne postoji specifičan antidot. Cefotaksim se može ukloniti hemodijalizom. Peritonealna dijaliza nije efikasna u uklanjanju cefotaksima.