Doglam® 5mg/mL+20mg/mL kapi za oči, rastvor

Lek Doglam je indikovan u lečenju povišenog intraokularnog pritiska kod pacijenata koji imaju glaukom otvorenog ugla ili pseudoeksfolijativni glaukom kod kojih lokalna monoterapija ß-blokatorom nije dovoljno efikasna.

Doziranje

Doza Doglam kapi za oči je jedna kap u konjunktivalnu kesicu obolelog oka dva puta dnevno.

Ako se koristi još neki oftalmološki preparat, primenu leka Doglam i drugog leka treba vremenski razdvojiti najmanje deset minuta.

Pacijentima treba reći da operu ruke pre upotrebe leka i da izbegavaju kontakt vrha bočice sa okom ili okolnim tkivima.

Pacijentima takođe treba objasniti da kapi za oči, ako se njima ne rukuje na predviđeni način, mogu da postanu kontaminirane (zagađene) raznim bakterijama koje mogu izazvati infekcije oka. Posle upotrebe kontaminiranih rastvora može doći do ozbiljnih oštećenja oka i kao posledica toga, gubitka vida.

Pacijentima treba objasniti kako da pravilno koriste bočice.

Lek Doglam je kontraindikovan kod pacijenata koji imaju:

· reaktivna oboljenja disajnih puteva uključujući bronhijalnu astmu ili bronhijalnu astmu u anamnezi, ili ozbiljnu hroničnu opstruktivnu bolest pluća;

· sinus bradikardiju, sindrom bolesnog sinusa, sinoatrijalni blok, atrioventrikularni blok drugog ili trećeg stepena koji nije kontrolisan pejsmejkerom, simptomatsku srčanu insuficijenciju, kardiogeni šok;

· teško oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min) ili hiperhloremijsku acidozu;

· preosetljivost na jednu ili obe aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

Navedene kontraindikacije su bazirane na pojedinačnim aktivnim supstancama leka, a ne na njihovoj kombinaciji.

Kardiovaskularne/respiratorne reakcije

Kao i drugi oftalmološki lekovi i timolol se može resorbovati sistemski. Zbog prisustva beta-adrenergičke komponente, timolola, može da dođe do pojave iste vrste kardiovaskularnih, pulmonalnih, i drugih neželjenih reakcija koje su zabeležene kod primene sistemskih beta-adrenergičkih blokatora. Učestalost sistemskih neželjenih reakcija nakon lokalne primene u oko manja je nego nakon sistemske primene. Videti odeljak 4.2 za podatke o smanjivanju sistemske resorpcije.

Kardiološki poremećaji:

Kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima (na primer koronarna bolest srca, Prinzmetalova angina i srčana insuficijencija) i hipotenzijom potrebno je da se ozbiljno proceni da li treba da se daje terapija beta-blokatorima i da se razmotri primena nekih drugih aktivnih suspstanci. Pacijente sa kardiovaskularnim bolestima treba stalno nadgledati da bi se uočili znaci pogoršanja ovih bolesti, kao i znaci neželjenih reakcija.

Zbog negativnog efekta na vreme sprovodljivosti, pacijentima sa srčanim blokom prvog stepena beta- blokatori treba da se daju samo uz oprez.

Vaskularni poremećaji:

Pacijente sa ozbiljnim poremećajima/bolestima periferne cirkulacije (na primer, teški oblici Rejnoove bolesti ili Rejnoovog sindroma) treba lečiti uz oprez.

Respiratorni poremećaji:

Nakon primene nekih oftalmoloških beta-blokatora zabeleženi su slučajevi neželjenih reakcija na respiratorni sistem, uključujući smrtni ishod usled bronhospazma kod pacijenata sa astmom.

Lek Doglam treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa blagom/umerenom hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), i to samo u situacijama kada je moguća korist od primene terapije veća od mogućeg rizika.

Oštećenje funkcije jetre

Lek dorzolamid-hidrohlorid/timolol-maleat nije ispitivan kod pacijenata koji imaju oštećenje funkcije jetre, pa ga treba pažljivo upotrebljavati kod ovih pacijenata.

Imunologija i preosetljivost

Kao i drugi oftalmološki lekovi i lek Doglam se može resorbovati sistemski. Dorzolamid sadrži sulfonamidsku grupu koja se takođe nalazi i kod sulfonamida. Mogu se očekivati ista neželjena dejstva posle sistemske i posle površinske primene sulfonamida, uključujući ozbiljne reakcije poput Stevens- Johnson-ov sindroma i toksične epidermalne nekrolize. Ukoliko se pojave ozbiljne reakcije ili preosetljivost treba prekinuti primenu ovog leka

Lokalna neželjena dejstva na oko, koja su slična dejstvima kapi za oči dorzolamid hidrohlorida, viđena su posle primene leka dorzolamid-hidrohlorid/timolol-maleat. Ako dođe do takvih reakcija treba razmotriti prekidanje primene ovog leka.

U toku terapije beta-blokatorima pacijenti koji su imali atopiju i pacijenti koji su imali teške anafilaktičke reakcije na različite alergene mogu jače reagovati na ponovljeno izglaganje tim alergenima. Može se desiti da ovi pacijenti ne reaguju na uobičajene doze adrenalina koje se koriste u lečenju anafilaktičkih reakcija.

Istovremena terapija

Efekti na intraokularni pritisak ili poznati efekti sistemske beta-blokade mogu da se pojačaju kada se timolol daje pacijentima koji već primaju neki sistemski beta-blokator. Odgovor ovih pacijenata na terapiju treba pažljivo da se nadgleda. Ne preporučuje se istovremena upotreba dva beta-adrenergička blokatora za lokalnu primenu (videti odeljak 4.5).

Ne preporučuje se istovremena upotreba dorzolamida i oralnih inhibitora karboanhidraze.

Povlačenje terapije

Kao i posle sistemske primene beta-blokatora, ako je neophodan prekid oftalmološke primene timolola kod pacijenata koji imaju koronarnu bolest srca, terapiju treba postepeno prekidati.

Dodatni efekti beta-blokatora

Hipoglikemija/dijabetes

Beta-blokatori treba da se primenjuju uz oprez kod pacijenata koji su podložni nastanku spontane hipoglikemije ili kod pacijenata sa nestabilnim dijabetesom zato što beta-blokatori mogu da maskiraju znake i simptome akutne hipoglikemije.

Terapija beta-blokatorima može sakriti neke simptome hipertiroidizma. Nagli prekid terapije beta- blokatorima može pogoršati simptome.

Bolest kornee

Oftalmološki beta-blokatori mogu da izazovu suvoću očiju. Pacijente sa oboljenjima kornee treba lečiti uz oprez.

Hirurška anestezija

Oftalmološki preparati beta-blokatora mogu da blokiraju sistemske efekte beta-agonista, na primer, adrenalina. Anesteziolog mora da se obavesti ako pacijent uzima timolol.

Terapija beta-blokatorima može pogoršati simptome miastenije gravis.

Dodatni efekti inhibicije karboanhidraze

Terapija oralnim inhibitorima karboanhidraze praćena je urolitijazom kao rezultat poremećaja acido- bazne ravnoteže, posebno kod pacijenata koji su imali kamen u bubregu. Iako nije bilo poremećaja acido- bazne ravnoteže posle primene leka dorzolamid-hidrohlorid/timolol-maleat, kapi za oči, retko je prijavljivana urolitijaza. Obzirom da lek Doglam sadrži inhibitor karboanhidraze koji se primenjuje lokalno i koji se sistemski resorbuje, kod pacijenata koji su imali kamen u bubregu može postojati povećan rizik za nastanak urolitijaze u toku primene ovog leka.

Ostalo

Lečenje pacijenata koji imaju akutni glaukom zatvorenog ugla, pored primene okularnih hipotenzivnih lekova, zahteva i druge terapijske mere. Lek dorzolamid-hidrohlorid/timolol-maleat nije ispitivan kod pacijenata koji imaju akutni glaukom zatvorenog ugla.

Kornealni edem i ireverzibilna kornealna dekompenzacija opisani su kod pacijenata koji su predhodno imali hronična kornealna oštećenja i/ili intraokularnu hiruršku intervenciju u vreme kada su koristili dorzolamid. Kod pacijenata sa malim brojem endotelnih ćelija postoji veća mogućnost za pojavu kornealnog edema. Kod ovih pacijenata lek Doglam treba pažljivo upotrebljavati.

Ablacija sudovnjače opisana je kod primene terapije supresije stvaranja očne vodice (timolol, acetazolamid) posle filtracionih operacija.

Kao i posle primene drugih lekova protiv glaukoma, kod nekih pacijenata opisana je slabija reakcija na oftalmološke preparate timolol maleata posle dugotrajne terapije. U kliničkim ispitivanjima, koja su sprovedena kod 164 pacijenta, koji su praćeni najmanje tri godine, nije bilo značajnih razlika u intraokularnom pritisku posle njegove inicijalne stabilizacije.

Benzalkonijum hlorid

Lek Doglam sadrži benzalkonijum-hlorid, koji može izazvati iritaciju očiju, suvoću oka i može uticati na suzni film i površinu rožnjače. Potrebno je koristiti sa oprezom kod pacijenata koji imaju simptome suvoće očiju i kod kojih je rožnjača kompromitovana. Potrebno je praćenje pacijenata pri dugotrajnoj upotrebi.

Primena kontaktnih sočiva

Lek Doglam sadrži benzalkonijum-hlorid kao konzervans. Pre primene leka Doglam skinuti kontaktna sočiva i sačekati najmanje 15 minuta pre njihovog ponovnog stavljanja. Poznato je da benzalkonijum- hlorid menja boju mekih kontaktnih sočiva.

Pedijatrijska populacija

Videti odeljak 5.1.

Nisu rađene posebne studije u kojima su ispitivane interakcije leka dorzolamid-hidrohlorid/timolol-maleat sa drugim lekovima.

U kliničkim ispitivanjima lek dorzolamid-hidrohlorid/timolol-maleat je istovremeno upotrebljavan sa sledećim sistemskim lekovima pri čemu nije bilo neželjenih interakcija: ACE inhibitori, blokatori kalcijumskih kanala, diuretici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina, hormoni (npr. estrogen, insulin, tiroksin).

Postoji mogućnost aditivnog dejstva i nastanka hipotenzije i/ili značajne bradikardije ako se oftalmološki rastvor beta-blokatora primeni zajedno sa oralnim blokatorima kalcijumskih kanala, lekovima koji snižavaju nivoe kateholamina ili beta-adrenergičkim blokatorima, antiaritmicima (uključujući amjodaron), glikozidima digitalisa, parasimpatomimeticima, gvanetidinom, narkoticima i inhibitorima monoamino oksidaze (MAO).

Opisani su slučajevi potencirane sistemske beta-blokade (npr. smanjen broj otkucaja srca, depresija) za vreme kombinovane terapije timolola i inhibitora CYP2D6 (npr. kinidin, fluoksetin, paroksetin).

Iako sam lek dorzolamid-hidrohlorid/timolol-maleat ispoljava slab ili nikakav efekat na veličinu zenica, povremeno je opisivana midrijaza posle istovremene primene oftalmoloških beta- blokatora i adrenalina.

Beta-blokatori mogu povećati hipoglikemičko dejstvo antidijabetičnih lekova.

Oralni beta-blokatori mogu pogoršati povratnu hipertenziju do koje može doći posle povlačenja klonidina.

Trudnoća

Lek Doglam se ne sme primenjivati tokom trudnoće. Dorzolamid

Na raspolaganju nema odgovarajućih kliničkih podataka iz ispitivanja na trudnicama. Kod kunića, koji su dobili doze dorzolamida koje su bile toksične za skotnu ženku došlo je do teratogenih efekata (videti odeljak 5.3).

Timolol

Na raspolaganju nema odgovarajućih podataka za primenu timolola kod trudnica. Timolol ne sme da se primenjuje tokom trudnoće osim ukoliko to nije apsolutno neophodno. Videti odeljak 4.2 za podatke o smanjenju sistemske resorpcije.

Epidemiološke studije nisu pokazale malformativne efekte, ali je uočen rizik za nastanak intrauterusnog zastoja u rastu ploda prilikom oralne primene beta-blokatora. Pored toga, uočeni su znaci i simptomi beta- blokade (na primer, bradikardija, hipotenzija, respiratorni distres i hipoglikemija) kod novorođenčeta kada su beta-blokatori primenjivani sve do porođaja. Ako se ovaj lek daje sve do porođaja, potrebno je pažljivo pratiti novorođenče tokom prvih dana života.

Dojenje

Nije poznato da li se dorzolamid izlučuje u majčino mleko. Kod pacova u laktaciji koji su dobijali dorzolamid utvrđeno je smanjenje telesna mase mladunaca. Beta blokatori se izlučuju u majčino mleko. Ipak, pri primeni terapijskih doza timolola u kapima za oči mala je verovatnoća da će se u humanom mleku naći dovoljna količina potrebna da izazove kliničke simptome beta-blokade kod odojčeta. Za smanjenje sistemske resorpcije, videti odeljak 4.2.

Ako je terapija lekom Doglam neophodna, ne preporučuje se dojenje.

Nisu sprovedene studije o uticaju na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Neželjena dejstva, kao što je nejasan vid, kod nekih pacijenata mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i/ili rukovanja mašinama.

U kliničkim ispitivanjima primene leka dorzolamid-hidrohlorid/timolol-maleat, 20 mg/mL+5 mg/mL, kapi za oči uočene neželjene reakcije bile su konzistentne sa neželjenim reakcijama koje su prethodno zabeležene kod primene dorzolamid hidrohlorida i/ili timolol maleata.

U kliničkim ispitivanjima 1035 pacijenata je bilo lečeno lekom dorzolamid-hidrohlorid/timolol-maleat. Kod oko 2,4% pacijenata je prekinuta terapija zbog lokalnih neželjenih dejstava na oko, dok je kod oko 1,2% pacijenata prekinuta terapija zbog alergijskih reakcija ili preosetljivosti (kao što je inflamacija očnih kapaka i konjunktivitis).

Kao i drugi oftalmološki lekovi za lokalnu primenu u oko, timolol se resorbuje u sistemsku cirkulaciju. Ovo može da izazove slične neželjene reakcije kao one uočene kod sistemskih beta blokatora. Učestalost sistemskih neželjenih reakcija nakon lokalne primene u oko manja je nego nakon sistemske primene.

Prijavljena su sledeća neželjena dejstva posle upotrebe leka dorzolamid-hidrohlorid/timolol-maleat ili neke od njegovih komponenti u toku kliničkih ispitivanja ili kao post-marketinško iskustvo:

[Veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do <1/10), povremene (≥1/1000 do <1/100) i retke (≥1/10000 do

<1/1000), nepoznate (učestalost ne može da se utvrdi na osnovu raspoloživih podataka)]

* Ove neželjene reakcije su takođe opisane za dorzolamid-hidrohlorid/timolol-maleat kao post- marketinško iskustvo.

** Dodatne neželjene reakcije su zabeležene sa oftalmološkim beta-blokatorima i mogu se eventualno javiti pri primeni leka Doglam.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nisu dostupni podaci koji se odnose na predoziranje leka kod ljudi posle akcidentalne ili namerne upotrebe leka dorzolamid-hidrohlorid/timolol-maleat.

Simptomi

Postoje izveštaji o nehotičnom predoziranju sa oftalmološkim rastvorom timolol maleata što je rezultiralo sistemskim efektima koji su opisani i kod sistemskih beta-adrenergičkih blokatora kao što su vrtoglavica, glavobolja, nedostatak vazduha, bradikardija, bronhospazam i zastoj srca. Najčešći znaci i simptomi koji se mogu očekivati kod predoziranja dorzolamida su neravnoteža elektrolita, razvoj acidoze, kao i mogući efekti na centralni nervni sistem.

Dostupan je mali broj podataka koji se odnose na akcidentalno ili namerno predoziranje ljudi dorzolamid hidrohloridom. Posle oralnog unošenja opisana je pospanost. Posle površinske primene opisana su sledeća dejstva: mučnina, vrtoglavica, glavobolja, zamor, abnormalni snovi, disfagija.

Terapija

Lečenje treba da bude simptomatsko i suportivno. Treba pratiti nivoe elektrolita u serumu (posebno kalijuma) i pH krvi. Pokazano je da se timolol ne uklanja dobro dijalizom.