Spironolakton 100mg tableta

• Refraktarni edemi kod kongestivne srčane insuficijencije;

• Esencijalna arterijska hipertenzija;

• Ciroza jetre sa edemima i ascitesom;

• Nefrotski sindrom;

• Ascites kod malignih oboljenja;

• Primarni aldosteronizam (dijagnostika i terapija).

  Deca treba da se leče samo pod strogom kontrolom pedijatra. Postoje malobrojni podaci o primeni leka u pedijatriji (videti odeljke 5.1. i 5.2.).

Odrasli

Kongestivna srčana insuficijencija: uobičajena doza iznosi 100 mg dnevno. U teškim i ozbiljnim slučajevima doza se može postepeno povećavati do 200 mg dnevno. Kada je uspostavljena kontrola edema, uobičajena doza održavanja iznosi od 75 mg do 200 mg dnevno.

Teška srčana insuficijencija uz standardnu terapiju (engl. New York Heart Association Class II-IV- NYHA Klasa III-IV): na osnovu randomizovane studije sa spironolaktonom (RALES; videti odeljak 5.1), kod pacijenata sa koncentracijom kalijuma u serumu ≤ 5,0 mEq/L i koncentracijom kreatinina ≤ 2,5 mg/dL, lečenje treba započeti dozom spironolaktona od 25 mg jednom dnevno uz istovremenu primenu standardne terapije. Kod pacijenata koji dobro podnose primenu 25 mg jednom dnevno, doza se može povećati na 50 mg jednom dnevno, ukoliko je potrebno. Ukoliko pacijenti ne podnose dobro primenu doze od 25 mg jednom dnevno, ona se može redukovati na 25 mg svakog drugog dana. Videti odeljak 4.4. za savete o praćenju koncentracije kalijuma i kreatinina u serumu.

Ciroza jetre sa edemima i ascitesom:
ako je odnos koncentracija Na⁺/K⁺ u urinu > 1,0 doza leka iznosi 100 mg dnevno. Ako je odnos koncentracija Na⁺/K⁺ u urinu < 1,0 doza leka iznosi 200-400 mg dnevno. Dozu održavanja odrediti individualno.

Ascites kod malignih oboljenja:
početna doza obično iznosi od 100 do 200 mg dnevno, dok se u teškim slučajevima doza leka može postepeno povećavati do 400 mg dnevno. Kada je uspostavljena kontrola edema, dozu održavanja odrediti individualno.

Nefrotski sindrom:
uobičajena doza iznosi od 100 do 200 mg dnevno. Spironolakton nema antiinflamatorno dejstvo, niti utiče na osnovne patološke procese. Upotreba se savetuje samo onda kada glukokortikoidi nisu dovoljno efikasni.

Dijagnostika i terapija primarnog aldosteronizma:
Spironolakton može biti uveden kao inicijalno dijagnostičko sredstvo za potvrdu primarnog aldosteronizma kod pacijenata na normalnoj ishrani.
Dugi test: lek se daje u dnevnim dozama od 400 mg 3 - 4 nedelje. Korekcija hipokalemije i hipertenzije potvrđuje sumnju da se radi o dijagnozi primarnog aldosteronizma.
Kratki test: lek se daje u dnevnoj dozi od 400 mg tokom 4 dana. Ako koncentracija kalijuma u serumu raste tokom administracije leka, ali beleži pad pri prekidu primene spironolaktona, dijagnozu primarnog aldosteronizma treba uzeti u obzir.
Kada se postavi dijagnoza hiperaldosteronizma primenom preciznijih procedura, lek se može dati u dozi od 100 mg do 400 mg dnevno kao priprema za hiruršku intervenciju. Za pacijente koji se smatraju nepodobnim za hiruršku intervenciju, spironolakton se može koristiti u terapiji održavanja sa najmanjom efikasnom dozom koja se određuje individualno.

Esencijalna hipertenzija: uobičajena doza je od 50 mg do 100 mg dnevno, a za teške i ozbiljne slučajeve se može postepeno povećavati tokom intervala od dve nedelje do 200 mg dnevno. Sa primenom terapije se može nastaviti još dve nedelje ili duže, ukoliko je izostao adekvatan odgovor. Potrebno je dozu adekvatno prilagoditi prema odgovoru pacijenta.

Stariji pacijenti
Preporučuje se primena najmanje doze na početku terapije, sa postepenim povećanjem doze koja je potrebna radi postizanja maksimalnog efekta. Oprez je neophodan ukoliko postoji teško oštećenje funkcije jetre ili bubrega, s obzirom na to da metabolizam i izlučivanje leka mogu biti izmenjeni.

Pedijatrijska populacija
Inicijalna doza treba da iznosi od 1 mg do 3 mg/kg telesne mase dnevno, podeljena u više pojedinačnih doza. Doziranje prilagođavati na osnovu terapijskog odgovora i podnošljivosti (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Deca treba da se leče samo pod strogim nadzorom pedijatra. Nema dovoljno podataka o primeni leka kod dece (videti odeljke 5.1. i 5.2.).

Način primene:
Oralna upotreba.
Preporučuje se primena spironolakton tableta jednom dnevno uz obrok.

Lek Spironolakton je kontraindikovan kod odraslih osoba i dece u sledećim oboljenjima i stanjima:

• akutna bubrežna insuficijencija, značajno smanjenje bubrežne funkcije, anurija;

• Adison-ova bolest;

• hiperkalemija;

• preosetljivost na spironolakton ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

• istovremena primena leka eplerenon.

  Lek Spironolakton je kontraindikovan kod dece sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega.

  Lek Spironolakton tablete se ne smeju primenjivati istovremeno sa drugim diureticima koji štede kalijum, a suplementacija kalijumom se ne sme primenjivati rutinski dok traje terapija spironolaktonom, s obzirom na to da može doći do hiperkalemije.

Istovremena primena spironolaktona sa drugim diureticima koji štede kalijum, ACE inhibitorima, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, angiotenzin II antagonistima, blokatorima aldosterona, heparinom, niskomolekularnim heparinom, ili drugim lekovima ili u stanjima koja mogu dovesti do hiperkalemije, suplementima kalijuma, hranom bogatom kalijumom ili solima koje sadrže kalijum, može dovesti do nastanka teške hiperkalemije.

Hiperkalemija se takođe može javiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, što može dovesti do poremećaja srčanog ritma, ponekad sa fatalnim ishodom.

Kod istovremene primene spironolaktona sa srčanim glikozidima ili hipotenzivnim lekovima može biti neophodno usklađivanje doza ovih lekova.

Reverzibilno povećanje koncentracije uree u krvi može se javiti u toku primene spironolaktona, naročito pri upotrebi leka kod pacijenata koji imaju smanjenu funkciju bubrega.

Kada se lek primenjuje u kombinaciji sa drugim diureticima, može nastati diluciona hiponatremija.

Pacijenti koji su na terapiji spironolaktonom zahtevaju redovnu kontrolu uz praćenje stanja tečnosti i elektrolita. Preporučuje se periodična procena koncentracije elektrolita u serumu zbog mogućnosti hiperkalemije, hiponatremije i mogućeg prolaznog povećanja azotnih materija u krvi (blood urea nitrogen - BUN), posebno kod starijih i / ili kod pacijenata sa već postojećim poremećajem funkcije bubrega ili jetre.

Lek koristiti sa posebnim oprezom kod starijih pacijenata ili onih koji imaju potencijalnu opstrukciju urinarnog trakta, ili kod pacijenata sa poremećajima usled kojih je balans elektrolita nepouzdan.

Spironolakton može dovesti do ginekomastije i poremećaja menstrualnog ciklusa.

Reverzibilna hiperhloremička metabolička acidoza, često udružena sa hiperkalemijom, može se javiti kod nekih pacijenata sa dekompenzovanom cirozom jetre, čak i kada je bubrežna funkcija očuvana.

Karcinogenost: Videti odeljak 5.3

Hiperkalemija kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom

Hiperkalemija može dovesti do smrtnog ishoda. Neophodna je redovna kontrola koncentracije kalijuma u serumu kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom na terapiji spironolaktonom. Izbegavati primenu drugih diuretika koji štede kalijum. Takođe, izbegavati primenu oralnih suplemenata kalijuma kod pacijenata kod kojih je koncentracija kalijuma > 3,5 mmol/L. Preporučeno praćenje koncentracije kalijuma i kreatinina je sledećim redosledom: jednom nedeljno prilikom uvođenja spironolaktona u terapiju ili povećavanja doze, jednom mesečno u toku prva tri meseca, zatim na svaka tri meseca u toku godine i na kraju na svakih šest meseci. Potrebno je prekinuti terapiju ukoliko je koncentracija kalijuma > 5 mmol/L ili je koncentracija kreatinina > 4 mg/dL (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Neophodan je oprez pri primeni diuretika koji štede kalijum kod hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata sa blagom bubrežnom insuficijencijom zbog rizika od nastanka hiperkalemije. Spironolakton je kontraindikovan kod dece sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.3).

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na galaktozu, laktoznog deficita ili loše glukozno-galaktozne apsorpcije ne smeju koristiti ovaj lek.

Istovremena primena spironolaktona sa lekovima za koje se zna da uzrokuju hiperkalemiju može dovesti do teške hiperkalemije. Takođe, istovremena primena trimetoprim/sulfametoksazola sa spironolaktonom može dovesti do klinički značajne hiperkalemije.

Spironolakton može povećati koncentraciju digoksina u serumu, a takođe i uticati na određene laboratorijske analize za određivanje koncentracije digoksina u serumu. Iz tog razloga, kod pacijenata koji primaju ova dva leka, nije preporučljivo pratiti koncentraciju digoksina u serumu, već je neophodno koristiti druge mere za praćenje odgovora na digoksin (osim ukoliko se može dokazati da spironolakton ne utiče na upotrebljenu metodu). Ako se ukaže potreba za prilagođavanjem doze digoksina, pacijente treba pažljivo pratiti da bi se utvrdilo povećano ili smanjeno dejstvo digoksina.

Izbegavati istovremenu upotrebu spironolaktona sa karbenoksolonom ili solima litijuma.

Hiperhloremična metabolička acidoza je prijavljena kod pacijenata koji u terapiji koriste spironolakton istovremeno sa amonijum-hloridom ili holestiraminom.

Prilikom uvođenja spironolaktona u terapiju dolazi do pojačanja dejstva drugih diuretika i antihipertenziva, tako da može biti neophodno smanjenje njihove doze za oko 50%, i naknadno prilagođavanje doziranja ukoliko je potrebno. Kod istovremene primene spironolaktona sa srčanim glikozidima može biti neophodno usklađivanje doza ovih lekova.

S obzirom da ACE inhibitori smanjuju produkciju aldosterona, ne bi trebalo da se primenjuju rutinski u terapiji zajedno sa spironolaktonom, posebno kod pacijenata sa izraženim oštećenjem funkcije bubrega.

Lekovi iz grupe NSAIL (kao što su acetilsalicilna kiselina, indometacin, mefenaminska kiselina) mogu smanjiti natriuretički efekat diuretika zbog inhibicije intrarenalne sinteze prostaglandina. Dokazano je da smanjuju i diuretski efekat spironolaktona.

Spironolakton smanjuje vaskularni odgovor na noradrenalin.

Savetuje se oprez pri podvrgavanju pacijenata koji su na terapiji spironolaktonom, regionalnoj ili opštoj anesteziji.

Spironolakton produžava poluvreme eliminacije digoksina.

Spironolakton može ometati sprovođenje testova određivanja koncentracije digoksina u plazmi. Spironolakton ubrzava metabolizam antipirina.

U fluorimetrijskim analizama, spironolakton može interferirati sa određivanjem onih proizvoda koji imaju slične karakteristike fluorescencije.

Spironolakton se vezuje za androgeni receptor i može povećati vrednosti prostata specifičnog antigena (PSA) kod pacijenata sa karcinomom prostate lečenih abirateronom. Ne preporučuje se istovremena primena sa abirateronom.

Trudnoća

Postoje ograničeni podaci o primeni spironolaktona kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost udruženu sa anti-androgenim dejstvom spironolaktona (videti odeljak 5.3).

Diuretici mogu dovesti do smanjene perfuzije placente i samim tim do poremećaja intrauterinog rasta ploda, zbog čega se ne preporučuju kao standardna terapija hipertenzije i edema u trudnoći.

Spironolakton ne bi trebalo primenjivati kod trudnica, osim ukoliko očekivana korist od upotrebe ovog leka opravdava potencijalni rizik po majku i plod.

Dojenje

Kanrenon, aktivni metabolit spironolaktona, izlučuje se u majčino mleko. Nema dovoljno podataka o dejstvu spirinolaktona na novorođenče/odojče.

Spironolakton ne treba uzimati tokom dojenja. Imajući u vidu korist od dojenja za dete i korist od terapije za majku, treba doneti odluku o prekidu dojenja ili prekidu terapije spironolaktonom.

Plodnost

Spironolakton primenjen kod ženki miševa smanjuje plodnost (videti odeljak 5.3).

Kod nekih pacijenata se mogu javiti vrtoglavica i somnolencija. Savetuje se oprez prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama dok odgovor na inicijalnu terapiju ne bude utvrđen.

Prilikom primene spironolaktona moguća je pojava sledećih neželjenih dejstava:

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena u kliničkim studijama i prijavljena tokom primene spironolaktona sa sledećom učestalošću: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka).

* Ginekomastija se može javiti pri primeni spironolaktona. Razvoj ginekomastije je verovatno povezan sa dozom i dužinom trajanja terapije i obično se povlači pri obustavljanju primene leka. U retkim slučajevima trajno ostaje manje uvećanje dojki.

** U kliničkim studijama, bol u dojkama je češće zabeležen kod pacijenata muškog pola. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Manifestacije akutnog predoziranja su: pospanost, mentalna konfuzija, muka, povraćanje, vrtoglavica, dijareja i makulopapulozni ili eritematozni osip. Može se javiti dehidratacija.

Može doći i do pojave hiponatremije ili hiperkalemije, ali se ovi efekti obično ne javljaju kod akutnog predoziranja. Hiperkalemija se manifestuje parestezijom, slabošću, flakcidnom paralizom ili mišićnim spazmom. Ove simptome nekada je teško razlikovati od simptoma hipokalemije. Promene u elektrokardiogramu (EKG) su najraniji specifični znaci poremećaja koncentracije kalijuma u serumu. Nema specifičnog antidota. Primenu spironolaktona treba prekinuti. Nakon obustave leka može se očekivati poboljšanje. Opšte suportivne mere podrazumevaju nadoknadu tečnosti i elektrolita. U slučaju hiperkalemije smanjiti unos kalijuma, primeniti diuretike koji pomažu eliminaciju kalijuma, dati infuziju glukoze sa insulinom ili jedan od postojećih preparata oralnih jonskih izmenjivača.