Rapifen® 0.5mg/mL rastvor za injekciju/infuziju

Kod odraslih, koristi se pre i u toku anestezije kao opioidni dodatak za izazivanje analgezije. Indikovan je za:

• Kratke i ambulantne intervencije.

• Srednje i duge hirurške intervencije, kada se daje kao injekcija u bolusu na početku, a zatim se daju dodatne injekcije leka ili kontinuirana infuzija.

  Primenjen u veoma visokim dozama lek Rapifen se može koristiti kao agens za indukciju anestezije kod odraslih pacijenata koji su na veštačkoj ventilaciji.

  Rapifen je indikovan za upotrebu kod novorođenčadi, odojčadi, dece i adolescenata kao:

• Opioidni analgetik u kombinaciji sa hipnotikom da izazove anesteziju

• Opioidni analgetik u kombinaciji sa opštom anestezijom i za kratke i za duge hiruške intervencije

Pre početka lečenja opioidima, potrebno je upoznati pacijente o završetku terapije alfentanilom kako bi se smanjio rizik od zavisnosti i sindroma obustave leka (videti odeljak 4.4).

Za intravensku primenu.

Lek Rapifen se intravenski može primenjivati kako kod odraslih pacijenata, tako i kod dece. Rapifen treba

koristiti kao bolus injekciju (za kratke intervencije) ili kao bolus injekciju dopunjenu dodatnim dozama ili infuzijom (za duge i bolne hiruške intervencije).

Dozu leka Rapifen treba prilagoditi starosti, telesnoj težini i opštem stanju pacijenta, zatim njegovoj bolesti, upotrebi drugih lekova i vrsti hirurške intervencije i anestezije.

Odrasli pacijenti

Preporučeni način doziranja:

Lek Rapifen se može primeniti u rastvoru natrijum-hlorida, glukoze ili u rastvoru natrijum-laktata (Hartmanov rastvor). Ovi rastvori su kompatibilni sa plastičnim kesama i setom za davanje infuzije. Rastvore treba upotrebiti u roku od 24 h nakon pripreme.

Kod pacijenata koji spontano dišu, početna doza koja se daje u bolusu treba da se primeni polako, tako da davanje leka traje oko 30 sekundi (lek se može dati i u nekom od navedenih rastvora).

Nakon intravenske primene, kod odraslih pacijenata koji nisu primili premedikaciju, može se očekivati da će 1 mL leka Rapifen postići maksimalni efekat za 90 sekundi i da će obezbediti analgeziju u trajanju od 5-10 minuta. Periodi bolnijih stimulusa mogu se prevazići primenom malih dodatnih doza leka Rapifen. Za intervencije koje duže traju, neophodna je primena dodatnih doza leka Rapifen.

Kod pacijenata koji su na veštačkoj ventilaciji, poslednju dozu leka Rapifen ne treba davati u poslednjih 10 minuta hirurške intervencije, da bi se izbegla postoperativna respiratorna depresija nakon završetka hiruške intervencije.

Kod pacijenata koji se podvrgavaju dužim hiruškim intervencijama, a nalaze se na veštačkoj ventilaciji, Rapifen se može davati u infuziji brzinom od 0,5-1 mikrograma/kg/min. Odgovarajuće koncentracije alfentanila u plazmi mogu se postići brzo, jedino ukoliko se pre infuzije primeni i doza leka od 50-100 mikrograma/kg u bolusu ili u brzoj infuziji od 10 min.

Niže doze mogu odgovarati, na primer, pacijenatima kod kojih se anestezija postiže dodavanjem i drugih sredstava.

Infuziju alfentanila treba prekinuti do 30 minuta pre predviđenog kraja operacije.

Povećanje brzine infuzije može usporiti oporavak pacijenta od anestezije. Ukoliko je u toku perioda bolnih stimulusa neophodno dodavanje anestetika, za to je najbolje koristiti dodatne doze leka Rapifen (1-2 mL) u bolusu ili niske koncentracije isparljivih agenasa u kraćem vremenskom periodu.

Pacijentima sa ozbiljnim opekotinama koji se pripremaju za previjanje i slično, davane su doze od 18-28 mikrograma/kg/min za vremenski period do 30 minuta, bez potrebe za veštačkom ventilacijom. U hirurškim intervencijama na srcu, u kojima je Rapifen korišćen kao jedini anestetik, korišćene su doze u rasponu od 12- 50 mg/h.

Pedijatrijski pacijenti

Oprema za veštačku ventilaciju treba da bude dostupna za upotrebu kod dece svih uzrasta, čak i za kratke intervencije kod dece koja spontano dišu.

Podaci koji se odnose na upotrebu kod dece, naročito one starosti od 1 meseca do 1 godine, ograničeni su (videti deo 5.2).

• Novorođenčad (0 do 27 dana): Farmakokinetički parametri su veoma promenljivi kod novorođenčadi, naročito kod prevremeno rođenih. Klirens i vezivanje za proteine plazme su niži i

  mogu biti potrebne niže doze leka Rapifen. Novorođenčad treba pažljivo pratiti i u zavisnosti od odgovora titrirati dozu leka Rapifen.

• Odojčad i mala deca (28 dana do 23 meseca): Klirens može biti viši kod odojčadi i male dece u poređenju sa odraslim osobama. Za održavanje analgezije, može biti potrebno povećanje brzine infuzije leka Rapifen.

• Deca (2 do 11 godina): Klirens može biti neznatno viši i može biti potrebno povećanje brzine infuzije.

• Adolescenti: Farmakokinetika alfentanila kod adolescenata je slična onoj kod odraslih i nisu potrebne specijalne preporuke pri doziranju.

Preporuke za doziranje kod pedijatrijskih pacijenata

Zbog velike varijabilnosti u odgovoru na lek Rapifen kod mlađe dece teško je dati preporuke za doziranje u ovoj starosnoj populaciji. Kod starije dece se bolus doza od 10 do 20 mikrograma /kg leka Rapifen za uvođenje u anesteziju (tj. kao dodatak propofolu ili inhalacionom anestetiku) ili za analgeziju smatra odgovarajućom. Mogu se primeniti dodatne bolus injekcije od 5 do 10 mikrograma/kg leka Rapifen, u odgovarajućim intervalima.

Za održavanje analgezije tokom hiruške intervencije kod dece, može se primeniti Rapifen u infuziji brzinom od 0,5 do 2 mikrograma/kg/min. Doza mora biti titrirana ka višim ili nižim dozama u zavisnosti od potreba svakog pacijenta. Kada se primenjuje istovremeno sa intravenskim anestetikom, preporučena doza je približno 1 mikrogram/kg/min.

Može postojati veći rizik od nastanka respiratornih komplikacija i ukočenosti mišića kada se lek Rapifen primenjuje kod novorođenčadi i veoma male dece. Neophodne su mere opreza nabrojane u delu 4.4.

Stariji i slabi pacijenti

Starijim (> 65 godina starosti) i slabim pacijentima može biti potrebno smanjenje doze ili učestalosti doziranja zbog dužeg poluvremena eliminacije leka Rapifen u ovoj starosnoj grupi (razblaživanje može biti od pomoći).

Opstruktivna bolest pluća ili respiratorna depresija, ako pacijenti nisu na veštačkoj ventilaciji. Istovremeno uzimanje inhibitora monominooksidaze ili dve nedelje nakon prestanka uzimanja istih.

U toku porođaja ili pre presecanja pupčane vrpce tokom carskog reza, zbog mogućeg nastanka respiratorne depresije kod novorođenčeta.

Pacijenti sa poznatom preosetljivošću na alfentanil i druge morfinomimetike.

Upozorenja:

Poremećaj tolerancije i upotrebe opioida (Zloupotreba i zavisnost od leka)

Prilikom ponovljene primene opioida može se razviti tolerancija, fizička i psihička zavisnost i poremećaj upotrebe opoida. Zloupotreba ili namerna pogrešna upotreba opoida mogu dovesti do predoziranja i / ili smrti. Rizik od razvoja poremećaja upotrebe opoida je povećan kod pacijenata sa ličnom ili porodičnom istorijom (roditelji ili braća i sestre) zloubotrebe supstanci (uključujući zloupotrebu alkohola), kod aktivnih duvanskih korisnika ili kod pacijenata sa ličnom istorijom drugih mentalnih poremećaja (npr. velika depresija, anksioznost i poremećaji ličnosti).

Za pacijente sa rizikom od zloupotrebe opoida potrebna je dodatna podrška i praćenje prilikom propisivanja lekova.

Trebalo bi uzeti sveobuhvatnu istoriju pacijenta kako bi se dokumentovali istovremena primena lekova, uključujući lekove koji se prodaju bez recepta i lekove nabavljene putem Interneta, kao i prošla i sadašnja medicinska i psihijatrijska stanja.

Pacijenti mogu otkriti da je lečenje manje efikasno sa hroničnom upotrebom i tražiti povećanje doze kako bi se postigao isti nivo kontrole bola kao što je bilo na početku. Pacijenti takođe mogu dopuniti svoju terapiju dodatnim lekovima za ublažavanje bolova. To bi mogli biti znaci da pacijent razvija toleranciju. Pacijentu treba objasniti rizike od razvoja tolerancije.

Alfentanil se može zloupotrebiti na način sličan drugim opioidnim agonistima. Zloupotreba ili namerna pogrešna upotreba leka mogu dovesti do predoziranja i/ili smrti. Osobe sa povećanim rizikom od zloupotrebe opioida, mogu se i dalje na odgovarajući način lečiti lekom Rapifen.

Važno je da pacijenti koriste lekove koji su im propisani samo u dozi koja im je propisana i ne daju ovaj lek nikome drugom.

Pacijente treba pažljivo nadgledati u pogledu znakova zloupotrebe ili zavisnosti. Kliničku potrebu za analgetskim lečenjem treba redovno preispitivati.

Sindrom obustave leka

Pre početka lečenja bilo kojim opioidima, potrebno je upoznati pacijente o završetku lečenja alfentanilom kako bi se smanjio rizik od zavisnosti i sindroma obustave leka (videti odeljak 4.4).

Sindrom obustave leka može se javiti nakon naglog prekida terapije ili smanjenja doze. Kada pacijentu više nije potrebna terapija, preporučljivo je postepeno smanjivati dozu kako bi se simptomi obustave sveli na minimum. Smanjivanje velike doze može potrajati nedeljama ili mesecima.

Sindrom obustave opioidnih lekova karakterišu sledeći neželjeni efekti: nemir, suzenje, rinoreja, zevanje, znojenje, jeza, mijalgija, midrijaza i lupanje srca. Takođe se mogu razviti i drugi simptomi, uključujući razdražljivost, uznemirenost, anksioznost, hiperkineziju, tremor, slabost, nesanicu, anoreksiju, grčeve u stomaku, mučninu, povraćanje, dijareju, povećan krvni pritisak, povećanu frekvenciju disanja ili rad srca.

Sindrom obustave kod novorođenčadi

Ako žene hronično uzimaju opioide tokom trudnoće, postoji rizik da njihova novorođena deca dožive sindrom obustave kod novorođenčadi. Novorođenčad hronično izložena opioidima takođe mogu doživeti sindrom obustave kod novorođenčadi (videti odeljak 4.6 Plodnost, trudnoća i dojenje).

Opioidima indukovana hiperalgezija

Opioidom indukovana hiperalgezija (OIH) je paradoksalni odgovor na opioid, posebno pri visokim dozama ili uz hroničnu upotrebu, kod kojeg dolazi do povećanja percepcije bola uprkos stabilnoj ili povećanoj izloženosti opoidima. Razlikuje se od tolerancije, u kojoj su potrebne veće doze opioida da bi se postigao isti analgetički efekat ili se leči ponavljajući bol. OIH se može manifestovati kao povećani nivo bola, opštiji bol (tj. manje fokalni) ili bol od običnih (tj. nebolnih) stimulusa (alodinija) bez dokaza o napredovanju bolesti. Kada se sumnja na OIH, dozu opioida treba smanjiti ili postepeno smanjivati, ako je moguće.

Nakon primene leka Rapifen može doći do pada krvnog pritiska. Ovaj efekat leka može biti mnogo snažniji kod hipovolemičnih pacijenata ili kod pacijenata koji istovremeno dobijaju sedative. Potrebno je preduzeti odgovarajuće mere da bi se održao stabilan krvni pritisak.

Značajna respiratorna depresija praćena gubitkom svesti će se pojaviti nakon primene leka Rapifen u dozi preko 1 mg i dozno je zavisna. Ovaj i drugi farmakološki efekti leka Rapifen su obično kratkotrajni i mogu se otkloniti primenom specifičnih opioidnih antagonista (na primer, naloksona). Dodatne doze antagonista mogu biti neophodne zbog toga što respiratorna depresija može trajati duže od dužine dejstva opioidnih antagonista.

Kao i drugi opioidi, alfentanil može izazvati bradikardiju, koja može biti jaka i nagla, ali se može neutralisati

primenom atropina. Posebne mere treba preduzeti nakon upotrebe lekova koji mogu oslabiti srce ili povećati vagusni tonus, kao što su anestetici ili beta blokatori, jer oni mogu predisponirati nastanak bradikardije ili hipotenzije. U tom slučaju treba pažljivo pratiti brzinu srčanog rada i krvni pritisak. Ukoliko se javi bradikardija ili pad krvnog pritiska, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere.

Pojava srčanog zastoja nakon bradikardije je do sada prijavljivana veoma retko, i to kod pacijenata koji nisu dobili atropin. Zbog toga se preporučuje da antiholinergički lek bude pripremljen za primenu.

Rizik od istovremene primene sa sedativima, poput benzodiazepina ili srodnih lekova

Istovremena primena Rapifena i sedativnih lekova, poput benzodiazepina ili srodnih lekova, može da dovede do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Ukoliko je doneta odluka o istovremenoj primeni leka Rapifen sa sedativima, poput benzodiazepina ili srodnih lekova, treba primeniti najnižu efektivnu dozu oba leka, i dužina terapije mora da bude što je moguće kraća. Potrebno je pomno praćenje znakova i simptoma pacijenata kao što su respiratorna depresija i duboka sedacija. U tom pogledu, preporučuje se obavezno informisanje pacijenata i njihovog okruženja da budu svesni ovih simptoma (videti odeljak 4.5).

Mere opreza:

Kod starih i slabih pacijenata preporučuje se smanjenje doze leka. Kod pacijenata koji boluju od hipotireoidizma, plućnog oboljenja, alkoholizma, oštećenja funkcije jetre ili bubrega ili imaju smanjenu respiratornu rezervu, dozu leka treba titrirati oprezno, a može biti neophodno i produženo postoperativno praćenje pacijenta.

Rapifen može tokom indukcije anestezije izazvati rigidnost mišića. Rigidnost, koja može zahvatiti i torakalne mišiće, može se izbeći primenom sledećih mera:

• sporom intravenskom injekcijom leka (to je obično dovoljno za niže doze);

• davanjem benzodiazepina u premedikaciji;

• primenom mišićnih relaksanasa neposredno pre davanja leka Rapifen.

Mogu se javiti ne-epileptički (mio-) klonički pokreti.

Kao i kod drugih jakih opioida duboka analgezija je praćena značajnom respiratornom depresijom, koja može trajati ili se ponovo pojaviti tokom ranog postoperativnog perioda. Pre otpuštanja pacijenta iz intenzivne nege, u postoperativnom periodu, neophodno je pažljivo pratiti pacijente kod kojih je primenjena infuzija ili velika doza leka Rapifen, kako bi bili sigurni da je spontano disanje uspostavljeno i da se održava bez stimulacije. Opremu za reanimaciju i antagoniste narkotika treba uvek imati na raspolaganju. Hiperventilacija tokom anestezije može izmeniti odgovor pacijenta na CO² i tako uticati na disanje u postoperativnom periodu.

Kod pacijenata sa povećanim intrakranijalnim pritiskom treba izbegavati brze intravenske injekcije opioida, u bolusu. Kod takvih pacijenata prolazni pad srednjeg arterijskog pritiska je ponekad praćen kratkotrajnim smanjenjem perfuzionog pritiska u mozgu.

Pedijatrijska populacija

Može postojati veći rizik od nastanka respiratornih komplikacija kada se lek Rapifen primenjuje kod novorođenčadi i veoma male dece, nego kada se primenjuje kod starije dece i odraslih. Zbog ovoga, pedijatrijske pacijente treba pažljivo pratiti odmah nakon početka primene leka Rapifen. Oprema za veštačku ventilaciju mora biti dostupna za upotrebu kod dece svih uzrasta, čak i za kratke intervencije kod dece koja spontano dišu.

Ukoliko se lek Rapifen primenjuje kod novorođenčadi i male dece, trebalo bi razmotriti istovremenu primenu miorelaksansa zbog rizika od ukočenosti mišića. Svu decu treba pratiti dovoljno dugo nakon prestanka primene leka Rapifen kako bi se osigurao povratak spontanog disanja.

Zbog varijabilne farmakokinetike kod novorođenčadi mogu biti potrebne niže doze leka Rapifen.

Novorođenčad treba pažljivo pratiti i dozu leka Rapifen titrirati u zavisnosti od odgovora (videti deo 4.2).

Ovaj lek sadrži 35,4 mg natrijuma u ampuli od 10 mL. To odgovara 1,8% preporučenog maksimalnog dnevnog unosa natrijuma za odrasle osobe. Preporuka SZO za maksimalni dnevni unos natrijuma je 2g.

Uticaj drugih lekova na alfentanil

Depresori Centralnog nervnog sistema (CNS)

Lekovi kao što su barbiturati, benzodiazepini ili srodni lekovi, neuroleptici, opšti anestetici i drugi neselektivni depresori centralnog nervnog sistema (npr. alkohol) mogu pojačati ili produžiti respiratornu depresiju izazivanu opiodima. Ukoliko se istovremeno sa alfentanilom koriste drugi narkotici ili depresori centralnog nervnog sistema, može se očekivati pojačan efekat lekova. Kada pacijenti primenjuju taj tip lekova, potrebno je da doza alfentanila bude manja od uobičajene. Istovremena upotreba depresora CNS-a sa lekom Rapifen kod pacijenata sa spontanom respiracijom može povećati rizik od respiratorne depresije, duboke sedacije, kome i smrti (videti odeljak 4.4). Istovremena upotreba opioida i gabapentinoida (gabapentin i pregabalin) povećava rizik od predoziranja opioidima, respiratorne depresije i smrti.

Uicaj leka Rapifen na druge lekove

Nakon primene leka Rapifen, doze drugih depresora CNS-a bi trebalo da budu smanjene. Ovo je naročito važno nakon operacije, jer duboku analgeziju prati izrazita respiratorna depresija, koja može biti postojana ili da se ponovi u postoperativnom periodu. Primena depresora CNS-a, kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi, tokom ovog perioda mogu nesrazmerno povećati rizik od respiratorne depresije. (videti odeljak 4.4).

U kombinaciji sa alfentanilom, koncentracije propofola u krvi su 17% više nego u odsustvu alfentanila. Istovremena primena alfentanila i propofola može zahtevati niže doze leka Rapifen.

Inhibitori citohroma P450 3A4 (CYP3A4)

Alfentanil se u organizmu metaboliše uglavnom preko citohroma P450 3A4. In vitro podaci ukazuju da i drugi snažni inhibitori citohroma P450 3A4 (npr. ketokonazol, itrakonazol, ritonavir) mogu inhibirati metabolizam alfentanila. Na osnovu dostupnih farmakokinetskih podataka, utvrđeno je da se metabolizam alfentanila može inhibirati flukonazolom, vorikonazolom, eritromicinom, diltiazemom i cimetidinom (poznati inhibitori citohroma P450 3A4). To može povećati rizik od produžene ili odložene respiratorne depresije. Istovremena primena takvih lekova sa alfentanilom zahteva poseban nadzor pacijenta; ponekad može biti potrebno smanjiti dozu leka Rapifen.

Upotreba lekova koji mogu oslabiti srce ili povećati tonus vagusa, kao što su anestetici ili beta blokatori, može predisponirati pojavu bradikardije ili hipotenzije. Bradikardija, a moguće i srčani udar, se mogu pojaviti kada se Rapifen kombinuje sa nevagolitičkim mišićnim relaksansima.

Inhibitori Monoamino oksidaze (MAOI)

Obično se preporučuje da se terapija MAO inhibitorima prekine 2 nedelje pre bilo kakve hirurške ili anestetičke intervencije.

Serotonergički lekovi

Istovremena primena fentanila i serotonergičkih lekova kao što su selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) i inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) ili inhibitori monoamino oksidaze (MAO inhibitori), može povećati rizik od serotoninskog sindroma, stanja koji potencijalno ugrožava život.

Trudnoća

Mada ni teratogeni ni akutni embriotoksični efekti nisu primećeni u eksperimentima na životinjama, nema dovoljno podataka za procenu rizika kod čoveka.

Zato je potrebno razmotriti odnos mogućeg rizika i koristi pre primene ovog leka kod trudnica.

Hronična upotreba opoida tokom trudnoće može prouzorkovati zavisnost leka kod novorođenčeta, što dovodi do sindroma obustave kod novorođenčeta.

Ako je potrebna upotreba opioida tokom dužeg perioda kod trudnica, potrebno je savetovati pacijenta o riziku od sindroma obustave kod novorođenčadi i primeni odgovarajućeg lečenja.

Primena tokom porođaja može smanjiti disanje novorođenčeta. Antidot za dete uvek treba da bude dostupan.

Dojenje

Ne preporučuje se upotreba kod dojilja jer se alfentanil može izlučiti u majčino mleko i može prouzorkovati respiratornu depresiju kod odojčadi.

Kada je predviđeno rano otpuštanje iz bolnice, pacijenta treba upozoriti da ne upravlja vozilima i da ne rukuje mašinama najmanje 24 sata nakon intervencije.

Neželjene reakcije

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije (učestalost ≥10%) su: mučnina i povraćanje. Neželjene reakcije navedene u Tabeli 1 su prijavljivane u toku kliničkih ispitivanja (1157 subjekata) i/ili kao spontane prijave u postmarketinškom periodu.

Prikazana učestalost prati sledeću konvenciju: Veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1,000 do <1/100), retko (≥1/10,000 do <1/1,000), veoma retko (<1/10,000); i nije poznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka iz kliničkih ispitivanja).

Neželjene reakcije na alfentanil, spontano prijavljene u toku postmarketinškog perioda u svetu, a koje su ispunile granične kriterijume su uključene. Za razliku od kliničkih studija, za spontano prijavljene neželjene reakcije se ne mogu obezbediti precizne učestalosti. Iz tog razloga, učestalost za ove prijave je klasifikovana kao nepoznata.

Pedijatrijska populacija

Očekuje se da učestalost, vrsta i ozbiljnost neželjenih reakcija kod dece bude ista kao kod odraslih, sa izuzetkom sledećeg:

Blaga do umerena ukočenost mišića je bila često primećena kod novorođenčadi, iako je broj novorođenčadi uključenih u kliničke studije bio mali. Ozbiljna ukočenost i trzaji se mogu javiti manje često i mogu biti praćeni prolaznim poremećajem disanja, naročito pri visokim dozama leka Rapifen ili pri velikoj brzini intravenske injekcije.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Pacijente treba obavestiti o znacima i simptomima predoziranja i osigurati da porodica i prijatelji takođe znaju i da hitno zatraže medicinsku pomoć ako se pojave simptomi.

Manifestacije predoziranja alfentanilom generalno predstavljaju produžetak njegovih farmakoloških dejstava, i podrazumevaju sledeće: simptomi (levo) i saveti za lečenje (desno):

Ako je hipotenzija jaka ili perzistira, kao mogući uzrok treba razmotriti hipovolemiju koju, u slučaju pojave, treba kontrolisati odgovarajućom parenteralnom primenom tečnosti.

Predloženi postupci ne isključuju upotrebu drugih klinički indikovanih mera.

Telesnu temperaturu i odgovarajući unos tečnosti treba održavati i pratiti kod pacijenta 24h.

Odgovarajuće opioidne antagoniste (npr. nalokson) treba uvek imati na raspolaganju, radi evenetualnog tretmana respiratorne depresije.