Glucophage® 1000mg film tableta

Osnovne informacije

A - Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta
Р -
Nema podataka.
film tableta
FAMAR LYON - SAINT GENIS LAVAL
MERCK D.O.O. BEOGRAD

Pakovanja

film tableta; 1000mg; blister, 2x15kom
A
149,93 DIN
50,00 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
2 g
1043107
DDD
JKL
* Prikazana cena je izračunata tako što je ceni na veliko sa RFZO dodato 12% marže i 10% poreza. Cena je samo procena i može da varira.
film tableta; 1000mg; blister, 4x15kom
-
-
-
Lista RFZO
Cena
Doplata
-
1043004
DDD
JKL

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Terapija dijabetes melitusa tip 2, pogotovu kod gojaznih pacijenata kod kojih dijetetski režim i vežba ne daju adekvatnu kontrolu glikemije.

  • Kod odraslih, lek Glucophage može da se koristi kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim oralnim antidijabeticima ili sa insulinom.

  • Kod dece uzrasta od 10 godina i adolescenata, lek Glucophage se može koristiti kao monoterapija ili u kombinaciji sa insulinom.

    Pokazalo se da je kod odraslih gojaznih pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 koji su koristili metformin kao terapiju prvog izbora, nakon što dijetetski režim nije dao rezultata, došlo do redukcije komplikacija dijabetesa (videti odeljak 5.1).

Doziranje i način primene

Doziranje

Odrasli sa normalnom renalnom funkcijom (GFR ≥ 90 mL/min):

Monoterapija i kombinacija sa drugim oralnim antidijabeticima

Uobičajena početna doza je 500 mg ili 850 mg metformin-hidrohlorida 2 do 3 puta dnevno koja se uzima za vreme ili posle obroka.

Posle 10 do 15 dana dozu treba prilagoditi na osnovu izmerenih koncentracija glukoze u krvi. Postepeno povećavanje doze može poboljšati gastrointestinalnu podnošljivost.

Kod pacijenata koji uzimaju visoke doze metformin-hidrohlorida (2 do 3 grama dnevno), moguće je dve film tablete leka Glucophage jačine 500 mg zameniti sa jednom film tabletom leka Glucophage jačine 1000 mg.

Maksimalna preporučena doza metformin-hidrohlorida je 3 g dnevno, uzeta podeljena u tri pojedinačne doze.

Ukoliko se namerava prelazak sa jednog oralnog antidijabetika na drugi: prekinuti sa upotrebom leka koji je trenutno u upotrebi i započeti sa prethodno navedenim dozama metformina.

Kombinacija sa insulinom

Metformin i insulin mogu biti korišćeni u kombinovanoj terapiji da bi se postigla bolja kontrola glikemije. Metformin-hidrohlorid se daje u uobičajenoj početnoj dozi od 500 mg ili 850 mg 2 do 3 puta dnevno, dok se doza insulina prilagođava prema koncentraciji glukoze u krvi.

Stariji pacijenti:

S obzirom na to da renalna funkcija kod starijih pacijenata može biti oslabljena, doziranje metformina je potrebno prilagođavati na osnovu renalne funkcije. Neophodna je redovna procena renalne funkcije (videti odeljak 4.4).

Oštećenje funkcije bubrega:

Potrebno je ispitati glomerularnu filtraciju pre započinjanja terapije lekovima koji sadrže metformin i najmanje jednom godišnje nakon početka terapije. Kod pacijenata sa povećanim rizikom za progresiju oštećenja renalne funkcije i kod starijih pacijenata, renalnu funkciju treba proveravati i češće, npr. svakih 3-6 meseci.

GFR (mL/min) Maksimalna dnevna doza (treba da bude podeljena u 2-3 dnevne doze) Dodatna pažnja
60-89 3000 mg Može se razmotriti redukcija doze u odnosu na slabljenje bubrežne funkcije
45-59 2000 mg Faktori koji mogu da povećaju rizik od laktatne acidoze (videti odeljak 4.4) moraju biti razmotreni pre započinjanja terapije metforminom. Početna doza može biti najviše pola od maksimalne doze
30-44 1000 mg
<30 - Metformin je kontraindikovan.

Pedijatrijska populacija:

Monoterapija i kombinacija sa insulinom
  • Lek Glucophage mogu da koriste deca uzrasta od 10 godina i adolescenti.

  • Uobičajena početna doza je jedna tableta od 500 mg ili 850 mg jednom dnevno, koja se uzima tokom ili posle obroka.

    Posle 10 do 15 dana dozu treba prilagoditi na osnovu izmerenih koncentracija glukoze u krvi. Postepeno povećavanje doze može poboljšati gastrointestinalnu podnošljivost. Maksimalna preporučena doza metformin-hidrohlorida je 2 g dnevno, podeljena na 2 do 3 pojedinačne doze.

Kontraindikacije

  • Preosetljivost na metformin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

  • Bilo koji tip metabobličke acidoze (kao što su laktatna acidoza, dijabetesna ketoacidoza)

  • Dijabetesna prekoma

  • Teška renalna insuficijencija (GFR <30 mL/min)

  • Akutna stanja sa potencijalom da promene renalnu funkciju kao što su: dehidratacija, teška infekcija, šok.

  • Oboljenje koje može da izazove hipoksiju tkiva (naročito akutne bolesti ili pogoršanje hronične bolesti) kao što su: dekompenzovana srčana insuficijencija, respiratorna insuficijencija, nedavni infarkt miokarda, šok.

  • Insuficijencija jetre, akutna intoksikacija alkoholom, alkoholizam.

Posebna upozorenja

Laktatna acidoza

Laktatna acidoza je veoma retka ali ozbiljna metabolička komplikacija koje najčešće nastaje zbog akutnog pogoršanja renalne funkcije ili kardiorespiratorne bolesti ili sepse. Kumulacija metformina se javlja pri aktunom pogoršanju renalne funkcije i povećava rizik od nastanka laktatne acidoze.

U slučaju dehidratacije (teška dijareja ili povraćanje, povišena telesna temperatura ili smanjeni unos tečnosti), metformin treba privremeno isključiti i preporučuje se obratiti se zdravstvenom radniku.

Terapiju lekovima koji mogu akutno da oštete renalnu funkciju (kao što su antihipertenzivi, diuretici i NSAIL) treba započeti sa oprezom kod pacijenata na terapiji metforminom. Drugi faktori rizika za laktatnu acidozu su prekomeran unos alkohola, hepatička insuficijencija, neadekvatno kontrolisani dijabetes, ketoza, produženo gladovanje i druga stanja povezana sa hipoksijom, kao i istovremena primena lekova koji mogu da izazovu laktatnu acidozu (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Pacijenti i/ili negovatelji treba da budu obavešteni o riziku za nastanak laktatne acidoze. Laktatna acidoza se karakteriše acidotičnom dispnejom, abdominalnim bolom, grčevima u mišićima, astenijom i hipotermijom praćenom komom. U slučaju sumnje na ove simptome, pacijent treba da prestane sa upotrebom metformina i potraži hitnu medicinsku pomoć. Laboratorijski nalazi su povećani pH krvi (< 7,35), povećana koncentracija laktata u plazmi (>5 mmol/L) i povečan anjonski „gap” i odnos laktata i piruvata.

Renalna funkcija

GFR treba utvrditi pre početka terapije i redovno ga pratiti nakon toga, videti odeljak 4.2. Metformin je kontraindikovan kod pacijenata sa GFR< 30 mL/min i treba ga privremeno isključiti u slučaju pojave stanja koja ukazuju na oštećenje renalne funkcije, videti odeljak 4.3.

Srčana funkcija

Pacijenti sa srčanom insuficijencijom imaju veći rizik za nastanak hipoksije i renalne insuficijencije. Kod pacijenata sa stabilnom hroničnom srčanom insuficijencijom, metformin se može koristiti uz redovno praćenje srčane i renalne funkcije.

Kod pacijenata sa akutnom i nestabilnom srčanom insuficijencijom, metformin je kontraindikovan (videti odeljak 4.3).

Primena kontrastnih sredstava sa jodom

Intravaskularna primena kontrastnih sredstava sa jodom može dovesti do nefropatije, koja rezultuje nagomilavanjem metformina i povećanim rizikom od laktatne acidoze. Upotreba metformina treba da bude prekinuta pre ili u vreme ispitivanja i s njegovom primenom ne treba započeti najmanje 48 sati posle, pod uslovom da je renalna funkcija ponovo ispitana i utvrđeno da je stabilna, videti odeljke 4.2 i 4.5.

Operacija

Metformin treba isključiti iz upotrebe u vreme operacije koja podrazumeva upotrebu opšte, spinalne ili epiduralne anestezije i ne treba ga ponovo koristiti 48 sati posle operacije ili do potpunog uspostavljanja unosa hrane oralnim putem ukoliko je renalna funkcija ponovo ispitana i utvrđeno da je stabilna.

Pedijatrijska populacija

Pre početka terapije metforminom treba potvrditi dijagnozu dijabetes melitusa tip 2.

Tokom kontrolisane kliničke studije, upotrebom metformina tokom jedne godine nije ustanovljen uticaj na rast i pubertet, ali podaci o dejstvu metformina na rast i pubertet pri dužoj upotrebi nisu dostupni. Prema tome, potrebno je pažljivo pratiti dejstvo metformina na rast i pubertet, posebno kod dece koja su pred pubertetom.

Deca uzrasta od 10 do 12 godina:

Svega 15-oro dece uzrasta između 10 i 12 godina je učestvovalo u kontrolisanoj kliničkoj studiji koja je sprovedena među decom i adolescentima. Iako se efikasnost i bezbednost upotrebe metformina kod ove dece nije razlikovala od efikasnosti i bezbednosti upotrebe metformina kod starije dece i adolescenata, posebnu pažnju treba obratiti kada se propisuje metformin kod dece uzrasta između 10 i 12 godina.

Ostale mere opreza:

Svi pacijenti treba da nastave sa svojim režimom ishrane koji uključuje pravilan raspored unosa ugljenih hidrata u toku dana. Gojazni pacijenti treba da nastave sa svojom niskokalorijskom dijetom.

Dijabetes treba redovno pratiti uobičajenim laboratorijskim testovima.

Metformin sam po sebi ne izaziva hipoglikemiju, mada se preporučuje oprez kada se koristi u kombinaciji sa insulinom ili drugim oralnim antidijabeticima (npr. derivatima sulfonilureje ili meglitinidima)

Interakcije

Istovremena upotreba koja se ne preporučuje:

Alkohol:

Intoksikacija alkoholom je povezana sa povećanim rizikom od pojave laktatne acidoze, naročito prilikom gladovanja, neuhranjenosti i oštećenja funkcije jetre.

Kontrastna sredstva koja sadrže jod:

Metformin se mora isključiti iz upotrebe pre ili u vreme procedure snimanja sa kontrastnim sredstvom i ne treba ga ponovo uvesti u terapiju najmanje 48 sati kasnije, pod uslovom da je renalna funkcija ponovo ispitana i utvrđeno da je stabilna, videti odeljke 4.2 i 4.4.

Kombinacije čija primena zahteva oprez:

Neki lekovi mogu nepovoljno uticati na renalnu funkciju što može povećati rizik od laktatne acidoze npr. NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze (COX) II, ACE inhibitore, antagoniste receptora angiotenzina II i diuretike, naročito diuretike Henelove petlje. Kada se započinje terapija ili se takvi lekovi koriste u kombinaciji sa meforminom, pažljivo praćenje renalne funkcije je neophodno.

Lekovi sa intrinzičkom hiperglikemijskom aktivnošću (npr.glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena), i simpatomimetici)

Potrebna je češća kontrola koncentracije glukoze u krvi, pogotovo na početku terapije. Ukoliko je neophodno, dozu metformina treba prilagoditi, tokom terapije ili posle prekida terapije navedenim lekovima.

Transporteri organskih katjona (engl. organic cation transporters, OCT)

Metformin je supstrat oba transportera OCT1 i OCT2. Istovremena primena metformina sa:

  • inhibitorima OCT1 (kao što je verapamil) može smanjiti efikasnost metformina.

  • induktorima OCT1 (kao što je rifampicin) može povećati gastrointestinalnu resorpciju i efikasnost metformina

  • inhibitorima OCT2 (kao što su cimetidin, dolutegravir, ranolazin, trimetoprim, vandetanib i isavukonazol) može smanjiti renalnu eliminaciju metformina i ovo može dovesti do povećanja koncentracije metformina u plazmi.

  • inhibitorima OCT1 i OCT2 (kao što su krizotinib, olaparib) može promeniti efikasnost i renalnu eliminaciju metformina.

Savetuje se oprez, posebno kod pacijenata sa oštećenjem renalne funkcije, kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa meforminom, i koncentracija metformina u plazmi se može povećati. Ukoliko je potrebno, može se razmotriti prilagođavanje doze metformina s obzirom na to da OCT inhibitori/induktori mogu promeniti efikasnost metformina.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Nekontrolisan dijabetes tokom trudnoće (gestacioni ili stalni), povezan je sa povećanjem rizika od pojave kongenitalnih anomalija i perinatalnog mortaliteta.

Ograničen broj podataka o upotrebi metformina kod trudnica ne ukazuje na povećan rizik od pojave kongenitalnih anomalija. Studije na životinjama ne ukazuju na štetna dejstva vezana za trudnoću, razvoj embriona i fetusa, porođaj i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).

Kada pacijentkinja planira trudnoću ili tokom trudnoće, preporuka je da se dijabetes ne leči metforminom, već treba koristiti insulin za održavanje koncentracije glukoze u krvi u granicama normale koliko god je to moguće, kako bi se smanjio rizik od malformacije fetusa.

Dojenje

Metformin se izlučuje u majčino mleko. Nisu primećena neželjena dejstva kod dojene novorođenčadi/odojčadi. Ipak, kako su dostupni ograničeni podaci, ne preporučuje se dojenje tokom terapije metforminom. Odluka o tome da li prekinuti dojenje, treba biti doneta, uzimajući u obzir važnost dojenja i potencijalnog rizika od neželjenih dejstava na dete.

Plodnost

Plodnost mužjaka i ženki pacova nije bila promenjena u slučaju primene visokih doza metformina, kao što je 600 mg/kg/dan, što je približno tri puta više od maksimalnih preporučenih dnevnih doza kod ljudi, računato prema telesnoj površini.

Upravljanje vozilom

Metformin kao monoterapija ne izaziva hipoglikemiju, tako da ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.

Međutim, pacijente treba upozoriti na rizik od hipoglikemije, kada se metformin koristi u kombinaciji sa drugim antidijabeticima (npr. derivatima sulfonilureje, insulinom, meglitinidima).

Neželjena dejstva

Tokom uvođenja terapije, najčešće neželjene reakcije su: mučnina, povraćanje, dijareja, bol u abdomenu, gubitak apetita, koje se u većini slučajeva spontano povlače. Kako bi se sprečila pojava ovih neželjenih reakcija, preporučuje se upotreba metformina u 2 ili 3 dnevne doze, kao i postepeno povećanje doze.

Sledeće neželjene reakcije se mogu pojaviti tokom terapije metforminom. Učestalost je definasana kao: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do

<1/1000); veoma retko (<1/10000).

U okviru svake grupe, neželjene reakcije su navedene prema opadajućoj ozbiljnosti. Poremećaji metabolizma i ishrane

Veoma retko:

  • Laktatna acidoza (videti odeljak 4.4).

  • Smanjena resporpcija vitamina B12 sa smanjenom koncentracijom u serumu tokom dugotrajne upotrebe metformina. Ovu etiologiju treba uzeti u obzir kod pacijenata sa megaloblastnom anemijom.

    Poremećaji nervnog sistema

    Često:

  • Poremećaj čula ukusa

    Gastrointestinalni poremećaji

    Veoma često:

  • Gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, abdominalni bol i gubitak apetita. Ova neželjena dejstva se javljaju najčešće prilikom započinjanja terapije i povlače se spontano u većini slučajeva. Da bi ih izbegli, preporučuje se uzimanje metformina u 2 do 3 dnevne doze tokom ili posle obroka. Postepeno povećavanje doze može takođe poboljšati gastrointestinalnu podnošljivost.

    Hepatobilijarni poremećaji

    Veoma retko:

  • Izolovani slučajevi poremećaja testova funkcije jetre ili hepatitisa koji se povlače nakon obustave terapije metforminom.

    Poremećaji kože i potkožnog tkiva

    Veoma retko:

  • Reakcije na koži kao što su eritem, svrab, urtikarija

Pedijatrijska populacija

U objavljenim i postmarketinškim podacima, kao i u kontrolisanim kliničkim studijama sa ograničenom pedijatrijskom populacijom uzrasta od 10 do 16 godina koja je primala terapiju tokom jedne godine, neželjena dejstva su, po prirodi i težini, bila slična kao i ona kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Hipoglikemija nije primećena pri dozama metformina do 85 g, iako je dolazilo do pojave laktatne acidoze. Izraženo predoziranje metforminom ili pridruženi faktori rizika mogu dovesti do laktatne acidoze. Laktatna acidoza je urgentno stanje i mora se lečiti u bolnici. Najefektivniji metod uklanjanja laktata i metformina je hemodijaliza.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se upotrebljavaju u dijabetesu (antidijabetici); Bigvanidini ATC šifra: A10BA02 Mehanizam dejstva

Metformin je bigvanidin sa antihiperglikemijskim dejstvima koji smanjuje i bazalnu i postprandijalnu koncentraciju glukoze u plazmi. Ne stimuliše sekreciju insulina zbog čega ne izaziva hipoglikemiju.

Metformin može da deluje preko 3 mehanizma:

  • smanjenjem stvaranja glukoze u jetri putem inhibicije glukoneogeneze i glikogenolize.

  • u mišiću, povećanjem osetljivosti na insulin, poboljšavajući preuzimanje i iskoristljivost glukoze na periferiji.

  • odlaganjem resorpcije glukoze u intestinumu.

    Metformin stimuliše intracelularnu sintezu glikogena preko glikogen sintaze. Metformin povećava kapacitet transporta svih do sada poznatih tipova membranskih transportera glukoze (GLUT).

    Farmakodinamska dejstva

    U kliničkim studijama je upotreba metformina bila povezana sa stabilnom telesnom masom ili umerenim smanjenjem telesne mase.

    Kod ljudi, nezavisno od njegovog dejstva na glikemiju, metformin ima povoljna dejstva na metabolizam lipida. Ovo se pokazalo pri terapijskim dozama u kontrolisanim kliničkim studijama srednjeg ili dugog trajanja: metformin smanjuje vrednost ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida.

    Klinička efikasnost:

    U prospektivnoj randomizovanoj (UKPDS) studiji, ustanovljena je dugoročna korist intenzivne kontrole glikemije kod odraslih pacijenata sa dijabetesom tip 2.

    Analiza rezultata gojaznih pacijenata koji su bili na terapiji metforminom nakon što dijeta nije dala rezultate je pokazala:

  • značajno smanjenje apsolutnog rizika bilo koje komplikacije povezane sa dijabetesom u grupi sa metforminom (29,8 događaja/1000 pacijent-godina) u odnosu na grupu koja je bila samo na dijeti (43,3 događaja/1000 pacijent-godina), p=0,0023, i u odnosu na kombinovanu grupu koja je primala monoterapiju sulfonilureje ili insulina (40,1 događaja/1000 pacijent-godina), p=0,0034;

  • značajno smanjenje apsolutnog rizika od mortaliteta vezanog za dijabetes: metformin 7,5 događaja/1000 pacijent-godina, samo dijeta 12,7 događaja/1000 pacijent-godina, p=0,017;

  • značajno smanjenje apsolutnog rizika od sveukupnog mortaliteta: metformin 13,5 događaja/ 1000 pacijent-godina u odnosu na grupu koja je bila samo na dijeti 20,6 događaja/1000 pacijent-godina (p=0,011), i u odnosu na kombinovanu grupu koja je primala monoterapiju sulfonilureje ili insulina 18,9 događaja/1000 pacijent-godina (p=0,021);

  • značajno smanjenje apsolutnog rizika od infarkta miokarda: metformin 11 događaja/1000 pacijent- godina, samo dijeta 18 događaja/1000 pacijent-godina (p=0,01).

Za upotrebu metformina kao terapije drugog izbora, u kombinaciji sa sulfonilurejom, korist u smislu kliničkog ishoda se nije pokazala.

Kod dijabetesa tip 1, kombinacija metformina i insulina se koristila kod određenih pacijenata, ali klinička korist ove kombinacije nije zvanično utvrđena.

Pedijatrijska populacija

Kontrolisane kliničke studije u ograničenoj pedijatrijskoj populaciji uzrasta od 10 do 16 godina tokom jedne godine, pokazale su sličan odgovor u kontroli glikemije kao kod odraslih.

Farmakokinetika

Resorpcija

Posle uzimanja oralne doze metformina, maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) se dostiže za oko 2,5 sata (tmax). Apsolutna bioraspoloživost tablete metformin-hidrohlorida od 500 mg ili 850 mg je oko 50-60% kod zdravih pojedinaca. Posle oralne doze, 20-30% frakcije koja se ne resorbuje izluči sefecesom.

Posle oralne primene, resorpcija metformina je saturabilna i nepotpuna. Pretpostavlja se da farmakokinetika resorpcije metformina nije linearna.

Tokom uobičajenog doziranja metformina, koncentracija u plazmi u stanju ravnoteže se dostiže između 24 i 48 sati i generalno je manja od1mikrogram/mL. U kontrolisanim kliničkim studijama, maksimalna koncentracija metformina u plazmi (Cmax) nije prešla 5 mikrogram/mL čak ni pri maksimalnim dozama.

Hrana blago usporava i smanjuje stepen resorpcije metformina. Posle primene doze od 850 mg, primećeno je smanjenje maksimalne koncentracije u plazmi za 40%, smanjenje vrednosti PIK za 25% (engl. area under

the curve, AUC) i produženje vremena za 35 minuta do pojave maksimalnih koncentracija u plazmi u odnosu na vrednosti natašte. Klinički značaj ovih saznanja je nepoznat.

Distribucija

Vezivanje za proteine plazme je zanemarljivo. Metformin ulazi u eritrocite. Vrednost PIK u krvi je niža od vrednosti PIK u plazmi i dešava se otprilike u isto vreme. Crvena krvna zrnca najverovatnije predstavljaju sekundarni prostor distribucije. Srednji volumen distribucije (Vd) se kreće između 63-276 L.

Biotransformacija

Metformin se izlučuje nepromenjen urinom. Kod ljudi nisu identifikovani metaboliti. Eliminacija

Renalni klirens metformina je > 400 mL/min što ukazuje da se metformin eliminiše glomerularnom filtracijom i tubularnom sekrecijom. Posle oralne doze terminalno poluvreme eliminacije je oko 6,5 sati.

Sa oštećenom renalnom funkcijom, renalni klirens se smanjuje proporcionalno sa klirensom kreatinina tako da se poluvreme eliminacije produžava, što dovodi do povećanih koncentracija metformina u plazmi.

Karakteristike posebnih populacija pacijenata Oštećenje renalne funkcije

Raspoloživi podaci kod pacijenata sa umerenom renalnom insuficijencijom su skromni i nema pouzdane procene sistemske izloženosti metforminu u ovoj podgupi pacijenata u poređenju sa pacijentima sa normalnom renalnom funkcijom. Prema tome, prilagođavanje doze treba da bude nakon razmatranja kliničke efikasnosti/podnošljivosti (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Studija sa pojedinačnom dozom: posle pojedinačne doze metformina od 500 mg kod pedijatrijskih pacijenta zabeležen je sličan farmakokinetički profil kao kod odraslih zdravih osoba.

Studija sa ponovljenim dozama: podaci su ograničeni na podatke iz jedne studije. Posle primene ponovljenih doza od 500 mg dva puta dnevno tokom 7 dana kod pedijatrijskih pacijenata vrednosti maksimalne koncentracije u plazmi (Cmax) i sistemske izloženosti (PIK0-t) smanjile su se za oko 33% odnosno 40% u odnosu na odrasle sa dijabetesom koji su uzimali dva puta dnevno 500 mg metformina tokom 14 dana. Pošto su doze individualno titrirane na osnovu kontrole glikemije, ovi rezultati imaju ograničen klinički značaj.


Paralele