IMINEM 500mg+500mg prašak za rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - IMINEM 500mg+500mg
Lek IMINEM je indikovan za lečenje sledećih infekcija kod odraslih pacijenata i dece uzrasta od godinu dana i starije (videti odeljke 4.4 i 5.1):
-
komplikovane intraabdominalne infekcije,
-
teška pneumonija, uključujući bolničku pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom,
-
infekcije nastale tokom i posle porođaja,
-
komplikovane infekcije urinarnog trakta,
-
komplikovane infekcije kože i mekih tkiva.
Lek IMINEM može da se koristi za lečenje pacijenata sa neutropenijom praćenom groznicom za koju se sumnja da je posledica neke bakterijske infekcije.
Lečenje pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana ili se sumnja da je povezana, sa nekom od gore navedenih infekcija.
Treba uzeti u obzir zvanične smernice za adekvatnu upotrebu antibiotika.
Doziranje
Preporuke za doziranje za lek IMINEM predstavljaju količinu imipenema/cilastatina koju treba primeniti.
Dnevna doza leka IMINEM treba da se zasniva na vrsti infekcije i da se primenjuje u
jednakim podeljenim dozama na osnovu stepena osetljivosti uzročnika infekcije i funkcije bubrega pacijenta (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Odrasli pacijenti i adolescenti
Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina ≥ 90 mL/min), preporučuje se sledeći režim doziranja:
500 mg/500 mg na svakih 6 sati ILI
1000 mg/1000 mg na svakih 8 sati ILI na svakih 6 sati.
Preporučuje se da se, kod infekcija za koje se sumnja ili je potvrđeno da su izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (na primer Pseudomonas aeruginosa), kao i kod veoma teških infekcija (na primer kod pacijenata sa neutropenijom praćenom groznicom), primenjuje doza od 1000 mg/1000 mg na svakih 6 sati.
Smanjenje doze je neophodno kada je klirens kreatinina < 90 mL/min (videti Tabelu 1). Ukupna maksimalna dnevna doza ne sme da bude veća od 4000 mg/4000 mg dnevno.
Oštećenje funkcije bubrega
Određivanje smanjene doze kod odraslih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega:
-
Odabrati ukupnu dnevnu dozu (na primer: 2000/2000, 3000/3000 ili 4000/4000 mg) koja je uobičajeno primenljiva kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.
-
Odabrati odgovarajući režim smanjenja doze iz Tabele 1, a na osnovu vrednosti klirensa kreatinina za datog pacijenta. Za određivanje vremena trajanja infuzije videti odeljak “Način primene”.
Tabela 1.
| Klirens kreatinina (mL/min) je: | Ako je UKUPNA DNEVNA DOZA:2000 mg/dnevno | Ako je UKUPNA DNEVNA DOZA:3000 mg/dnevno | Ako je UKUPNA DNEVNA DOZA:4000 mg/dnevno |
| ≥ 90 (normalna vrednost) | 500doziranje na 6 h | 1000doziranje na 8 h | 1000doziranje na 6 h |
| Smanjenje doze (mg) za pacijente sa oštećenjem funkcije bubrega: | |||
| < 90 - ≥ 60 | 400doziranje na 6 h | 500doziranje na 6 h | 750doziranje na 8 h |
| < 60 - ≥3 0 | 300doziranje na 6 h | 500doziranje na 8 h | 500doziranje na 6 h |
| < 30 - ≥ 15 | 200doziranje na 6 h | 500doziranje na 12 h | 500doziranje na 12 h |
Pacijenti čija je vrednost klirensa kreatinina < 15 mL/min
Ovi pacijenti ne smeju da primaju lek IMINEM, osim ukoliko se kod njih ne započne hemodijaliza u roku od 48 sati nakon uzimanja leka.
Pacijenti na hemodijalizi
Za lečenje pacijenata čija je vrednost klirensa kreatinina < 15 mL/min, a koji su na dijalizi, treba koristiti
preporuke za doziranje za pacijente čija je vrednost klirensa kreatinina od 15 do 29 mL/min (videti Tabelu 1).
I imipenem i cilastatin se uklanjaju iz organizma tokom hemodijalize. Pacijentu treba dati lek IMINEM nakon hemodijalize, a zatim u intervalima od po 12 sati nakon završetka date sesije hemodijalize. Pacijente koji su na dijalizi, a posebno one koji imaju neko prateće oboljenje centralnog nervnog sistema (CNS), treba pažljivo pratiti: pacijenti koji su na hemodijalizi treba da primaju lek IMINEM samo u slučajevima kada je korist terapije veća od potencijalnog rizika za
pojavu epileptičnih napada (videti odeljak 4.4).
Trenutno ne postoje adekvatni raspoloživi podaci na osnovu kojih bi se preporučila primena leka IMINEM kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi.
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija uzrasta od 1 godine i više
Kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 1 godine i više, preporučuje se doza od 15/15 ili 25/25 mg/kg primenjena na svakih 6 sati.
Preporučuje se da se, kod infekcija za koje se sumnja ili je potvrđeno da su izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (na primer Pseudomonas aeruginosa), kao i kod veoma teških infekcija (na primer kod pacijenata sa neutropenijom praćenom povišenom telesnom temperaturom (groznicom)), primenjuje doza od 25/25 mg/kg na svakih 6 sati.
Pedijatrijska populacija uzrasta manje od 1 godine
Raspoloživi klinički podaci nisu dovoljni da bi se mogle dati preporuke za doziranje kod dece uzrasta do godinu dana starosti.
Pedijatrijska populacija sa oštećenjem funkcije bubrega
Raspoloživi klinički podaci nisu dovoljni da bi mogle da se daju preporuke za doziranje kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (serumski kreatinin > 2 mg/dL). Videti odeljak 4.4.
Način primene
Pre upotrebe, lek IMINEM treba da se rekonstituiše i dalje razblaži (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6). Svaka
doza ≤ 500 mg/500 mg treba da se daje putem intravenske infuzije u trajanju od 20 do 30 minuta. Svaka doza
> 500 mg/500 mg treba da se daje putem intravenske infuzije u trajanju od 40 do 60 minuta. Brzina infuzije može da se smanji kod pacijenata kod kojih se pojavi mučnina tokom primanja infuzije.
-
preosetljivost na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
-
preosetljivost na bilo koji drugi karbapenemski antibiotik.
-
teška preosetljivost (na primer: anafilaktička reakcija, ozbiljna reakcija na koži) na bilo koju drugu vrstu beta-laktamskih antibiotika (na primer: penicilini ili cefalosporini).
Opšta
Prilikom odabira imipenema/cilastatina za terapiju, potrebno je da se, za svakog pacijenta posebno, razmotri adekvatnost primene karbapenemskog antibiotika, a na osnovu faktora poput težine infekcije, prevalence
rezistencije na druge odgovarajuće antibiotike, kao i rizika da se terapija odabere u slučaju infekcije bakterijama rezistentnim na karbapeneme.
Preosetljivost
Kod pacijenata koji su primali beta-laktamske antibiotike zabeležene su ozbiljne, i u nekim slučajevima,
sa smrtnim ishodom, reakcije preosetljivosti (anafilaktičke reakcije). Verovatnije je da će ove reakcije da se pojave kod pacijenata koji su prethodno ispoljili osetljivost na više alergena. Pre započinjanja terapije lekom IMINEM treba pažljivo ispitati postojanje prethodnih reakcija preosetljivosti na
karbapeneme, peniciline, cefalosporine, druge beta-laktamske antibiotike i ostale alergene (videti odeljak 4.3).
Ako dođe do alergijske reakcije na lek IMINEM, treba odmah prekinuti primenu leka. Ozbiljne anafilaktičke reakcije zahtevaju preduzimanje hitnih medicinskih mera.
Funkcija jetre
Tokom terapije lekom IMINEM potrebno je da se pažljivo prati funkcija jetre zbog
rizika za pojavu hepatotoksičnosti (poput povećanih vrednosti transaminaza, insuficijencije jetre ili fulminantnog hepatitisa).
Upotreba leka kod pacijenata sa oboljenjem jetre: kod pacijenata sa prethodno postojećim bolestima jetre treba pratiti funkciju jetre tokom terapije imipenemom/cilastatinom. Nije potrebno prilagođavati dozu (videti odeljak 4.2).
Hematološka ispitivanja
Tokom terapije imipenemom/cilastatinom moguće je da dođe do pojave pozitivnih rezultata pri primeni direktnog ili indirektnog Coombs-ovog testa.
Antibakterijski spektar
Pre započinjanja empirijske terapije treba uzeti u obzir antibakterijski spektar imipenema/cilastatina, a posebno kada su u pitanju životno-ugrožavajuća stanja. Pored toga, potreban je oprez zbog
ograničene osetljivosti određenih patogenih mikroorganizama na imipenem/cilastatin, a koji su povezani sa, na primer, bakterijskim infekcijama kože i mekih tkiva. Primena imipenema/cilastatina nije odgovarajuća za lečenje ovih vrsta infekcija, osim ukoliko dati patogeni mikroorganizam već nije dokumentovan i zna se da je osetljiv na lek, ili ako postoji dobro utemeljena sumnja da je patogen najverovatnije pogodan za lečenje. Kada se sumnja ili je potvrđeno da je MRSA (Methicillin-resistant Staphylococcus aureus) infekcija uključena u odobrene indikacije za primenu leka, može da se primeni istovremena terapija sa odgovarajućim antibiotikom za lečenje infekcija uzrokovanim MRSA. Istovremena primena sa nekim aminoglikozidom može da bude indikovana u slučajevima kada se sumnja ili je potvrđeno da je infekcija sa Pseudomonas aeruginosa uključena u odobrene indikacije za primenu leka (videti odeljak 4.1).
Interakcije sa valproinskom kiselinom
Ne preporučuje se istovremena primena imipenema/cilastatina sa valproinskom kiselinom/natrijum valproatom (videti odeljak 4.5).
Clostridium difficile
Kolitis povezan sa primenom antibiotika i pseudomembranozni kolitis zabeleženi su kod primene imipenema/cilastatina, kao i kod primene gotovo svih ostalih antibiotika, a mogu da se kreću u opsegu od blagog do životno-ugrožavajućeg oblika. Izuzetno je važno da se ova dijagnoza uzme u obzir kod pacijenata kod kojih se pojavi dijareja tokom, ili nakon terapije imipenemom/cilastatinom (videti odeljak 4.8). Treba razmotriti prekid terapije imipenemom/cilastatinom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne smeju se davati lekovi koji inhibiraju peristaltiku creva.
Meningitis
Lek IMINEM se ne preporučuje za lečenje meningitisa.
Oštećenje funkcije bubrega
Imipenem-cilastatin se akumulira kod pacijenata koji imaju smanjenu funkciju bubrega. Mogu se javiti
neželjene reakcije centralnog nervnog sistema ukoliko doza nije prilagođena prema bubrežnoj funkciji. Videti odeljak 4.2 i 4.4 „Centralni nervni sistem“ u ovom odeljku.
Centralni nervni sistem
Zabeležene su neželjene reakcije na CNS poput mioklonične aktivnosti, stanja konfuzije ili epileptičnih napada, a posebno u slučajevima kada su primenjivane doze veće od preporučenih za datu telesnu masu i stanje bubrežne funkcije. Ove reakcije su najčešće uočene kod pacijenata sa već postojećim poremećajima CNS-a (na primer: moždane lezije ili epileptični napadi u anamnezi) i/ili kod pacijenata sa kompromitovanom bubrežnom funkcijom kod kojih može da dođe do akumulacije primenjenih jedinjenja. Stoga se, posebno kod ovih pacijenata, preporučuje strogo pridržavanje preporučenom režimu doziranja (videti odeljak 4.2). Kod pacijenata sa poznatim epileptičnim napadima u anamnezi treba nastaviti sa primenom antikonvulzivne terapije.
Posebna pažnja treba da se obrati na neurološke simptome ili epileptične napade kod dece sa poznatim faktorima rizika za pojavu epileptičnih napada, ili kod dece koja primaju istovremeno terapiju lekovima koji snižavaju prag za epileptični napad.
Ukoliko dođe do pojave fokalnih tremora, mioklonija ili epileptičnih napada, treba izvršiti neurološki pregled pacijenta i dati mu antikonvulzivnu terapiju, ukoliko je već ne prima. Ukoliko ovi simptomi CNS-a i dalje traju, dozu leka IMINEM treba smanjiti ili terapiju ovim lekom potpuno prekinuti.
Pacijenti sa klirensom kreatinina < 15 mL/min ne smeju da primaju lek IMINEM osim
ukoliko se kod njih ne planira hemodijaliza u roku od 48 sati nakon uzimanja leka. Preporučuje se da pacijenti koji su na hemodijalizi primaju lek IMINEM samo u slučajevima kada je korist
terapije veća od potencijalnog rizika za pojavu epileptičnih napada (videti odeljak 4.2).
Pedijatrijska populacija
Raspoloživi klinički podaci nisu dovoljni da bi mogle da se daju preporuke za upotrebu leka IMINEM kod dece ispod godinu dana starosti ili kod pedijatrijskih pacijenata sa
poremećajem bubrežne funkcije (serumski kreatinin > 2 mg/dL). Takođe videti gornji odeljak “Centralni nervni sistem”.
Lek IMINEM od 500 mg/500 mg sadrži 37,5 mg (1,6 mmol) natrijuma po bočici, što odgovara 1,9% preporučenog maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu. Ovaj podatak treba uzeti u obzir prilikom upotrebe leka kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Kod pacijenata koji su istovremeno primali ganciklovir i lek IMINEM zabeleženi su
slučajevi generalizovanih epileptičnih napada. Ova dva leka ne treba da se koriste istovremeno osim u slučajevima kada je potencijalna korist terapije veća od rizika.
Zabeleženi su smanjene koncentracije valproinske kiseline, koje su u nekim slučajevima bile ispod terapijskog opsega, kada je valproinska kiselina primenjivana istovremeno sa karbapenemskim antibioticima. Smanjene koncentracije valproinske kiseline mogu da dovedu do neadekvatne kontrole epileptičnih napada, zato se ne preporučuje istovremena primena imipenema i valproinske kiseline/natrijum valproata i potrebno je da se razmotri davanje alternativne antibakterijske ili antikonvulzivne terapije (videti odeljak 4.4).
Oralni antikoagulansi
Istovremena primena antibiotika i varfarina može da pojača antikoagulantno dejstvo varfarina. Zabeleženo je dosta slučajeva povećanog antikoagulantnog dejstva oralno primenjenih antikoagulantnih lekova, uključujući varfarin, kod pacijenata koji su istovremeno primali antibakterijske lekove. Rizik može da bude različit i zavisi od vrste prateće infekcije, godina starosti i opšteg stanja pacijenta, tako da je veoma teško proceniti
u kojoj meri antibiotici doprinose povećanju vrednosti INR (međunarodni normalizovani odnos protrombinskih vremena, engl. International Normalised Ratio). Preporučuje se da se vrednosti INR prate u redovnim intervalima tokom, kao i ubrzo nakon istovremene primene antibiotika i antikoagulantnih lekova.
Istovremena primena leka IMINEM i probenecida dovela je do minimalnog povećanja koncentracije u plazmi i poluvremena eliminacije imipenema. Kada je lek IMINEM primenjen zajedno sa probenecidom, prisustvo aktivnog (nemetabolisanog) imipenema u urinu smanjilo se na oko 60% od unete doze.
Istovremena primena leka IMINEM i probenecida dovela je do udvostručavanja koncentracija u plazmi i poluvremena eliminacije cilastatina, ali to nije imalo uticaj na izlučivanje cilastatina u urin.
Pedijatrijska populacija
Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih pacijenata.
Trudnoća
Nisu sprovedene adekvatne i dobro kontrolisane studije za primenu imipenema/cilastatina kod trudnih žena.
U ispitivanjima na skotnim ženkama majmuna uočena je reproduktivna toksičnost (videti odeljak 5.3). Nije poznat mogući rizik za ljude.
Lek IMINEM može da se primenjuje u trudnoći samo ako je moguća korist za majku veća od mogućeg rizika za fetus.
Dojenje
Imipenem i cilastatin se izlučuju u malim količinama u majčino mleko. Nakon oralne primene dolazi do male resorpcije oba jedinjenja. Stoga postoji mala verovatnoća da će dete koje doji biti izloženo značajnim količinama leka. Ukoliko se smatra da je davanje leka IMINEM neophodno, potrebno je da se proceni korist od dojenja za dete u odnosu na mogući rizik po dete.
Plodnost
Nema raspoloživih podataka koji bi ukazali na mogući efekat imipenema/cilastatina na plodnost kod muškaraca i žena.
Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju ovog leka na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja
vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, postoje neke neželjene reakcije koje su povezane sa upotrebom ovog leka (na primer: halucinacije, vrtoglavica, pospanost i vertigo), a koje mogu u izvesnoj meri da utiču na psihofizičke sposobnosti pacijenta prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).
U kliničkim ispitivanjima u kojima su učestvovala 1723 pacijenta koji su intravenski primali imipenem/cilastatin, najčešće zabeležene sistemske neželjene reakcije, prijavljene kao moguće povezane sa terapijom, bile su: mučnina (2,0%), dijareja (1,8%), povraćanje (1,5%), osip (0,9%), povišena telesna
temperatura (0,5%), hipotenzija (0,4%), epileptični napadi (0,4%) (videti odeljak 4.4), vrtoglavica (0,3%), pruritus (0,3%), urtikarija (0,2%) i pospanost (0,2%). Slično, najčešće zabeležene lokalne neželjene reakcije bile su: flebitis/tromboflebitis (3,1%), bol na mestu primene injekcije (0,7%), eritem na mestu primene injekcije (0,4%) i induracija vene (0,2%). Takođe su često zabeležena povećanja vrednosti serumskih transaminaza i alkalne fosfataze.
Sledeće neželjene reakcije zabeležene su u kliničkim ispitivanjima ili u postmarketinškom praćenju nakon stavljanja leka u promet.
Sve neželjene reakcije su navedene prema klasi sistema organa i učestalosti: veoma često (≥ 1/10); često
(≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
U okviru svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su prikazane prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.
| Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjena reakcija |
| Infekcije i infestacije | retkoveoma retko | pseudomembranozni kolitis, kandidijaza gastroenteritis |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | često povremenoretko veoma retko | eozinofilijapancitopenija, neutropenija, leukopenija, trombocitopenija, trombocitoza agranulocitozahemolitička anemija, depresija koštane srži |
| Poremećaji imunskog sistema | retko | anafilaktičke reakcije |
| Psihijatrijski poremećaji | povremeno | psihički poremećaji uključujući halucinacije istanja konfuzije |
| Poremećaji nervnog sistema | povremeno retkoveoma retko nepoznato | epileptični napadi, mioklonična aktivnost, vrtoglavica, pospanostencefalopatija, parestezija, fokalni tremor, izmenjen osećaj ukusapogoršanje miastenije gravis, glavobolja agitacija, diskinezija |
| Poremećaji uha i labirinta | retkoveoma retko | gubitak sluhavertigo, tinitus |
| Kardiološki poremećaji | veoma retko | cijanoza, tahikardija, palpitacije |
| Vaskularni poremećaji | često povremenoveoma retko | tromboflebitis hipotenzijanaleti crvenila |
| Respiratorni, torakalni imedijastinalni poremećaji | veoma retko | dispneja, hiperventilacija, bol u grlu |
| Gastrointestinalni poremećaji | čestoretko veoma retko | dijareja, povraćanje, mučninaIzgleda da se mučnina i/ili povraćanje povezani sa uzimanjem lekova češće javljaju kod pacijenata sa granulocitopenijom nego kod pacijenata koji nemaju granulocitopeniju, a koji se leče lekom IMINEM.obojenost zuba i/ili jezika hemoragijski kolitis, abdominalni bol,gorušica, glositis, hipertrofija papila jezika,pojačana salivacija |
| Hepatobilijarni poremećaji | retkoveoma retko | insuficijencija jetre, hepatitisfulminantni hepatitis |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | često povremeno retkoveoma retko | osip (na primer: egzantematozni) urtikarija, pruritustoksična epidermalna nekroliza, angioedem,Stivens-Johnson-ov sindrom, eritemamultiforme, eksfolijativni dermatitis hiperhidroza, promene u teksturi kože |
| Poremećaji mišićno-koštanogsistema i vezivnog tkiva | veoma retko | poliartralgija, bol u torakalnom delu kičme |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | retko | akutna bubrežna insuficijencija, oligurija/anurija, poliurija, diskoloracija urina (to je bezazlena pojava i ne treba je mešati sa hematurijom).Teško je proceniti kakva je uloga leka |
| IMINEM u promenamabubrežne funkcije zbog uobičajenog postojanja predisponirajućih faktora za prerenalnu azotemiju ili za poremećaj bubrežne funkcije | ||
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | veoma retko | pruritus vulve |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | povremenoveoma retko | povišena telesna temperatura, lokalni bol i induracija na mestu primene injekcije, eritem na mestu primene injekcijeosećaj neugodnosti u grudnom košu, astenija/slabost |
| Ispitivanja | često povremeno | povećane vrednosti serumskih transaminaza, povećane vrednosti serumske alkalne fosfataze pozitivan rezultat pri primeni direktnog Coombs-ovog testa, produženo protrombinsko vreme, smanjena koncentracija hemoglobina, povećana koncentracija bilirubina u serumu, povećana koncentracija serumskogkreatinina, rast vrednosti uree u krvi (engl. blood urea nitrogen, BUN). |
Pedijatrijska populacija (≥ 3 meseca starosti)
U ispitivanjima kod 178 pedijatrijskih pacijenata uzrasta ≥ 3 meseca zabeležene su neželjene reakcije u skladu sa onima kod odraslih pacijenata.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi mogućeg predoziranja su u skladu sa profilom neželjenih reakcija na lek. Mogu da uključuju epileptične napade, konfuziju, tremor, mučninu, povraćanje, hipotenziju, bradikardiju. Ne postoje specifične informacije za lečenje predoziranja lekom IMINEM. Imipenem-cilastatin-natrijum može da se ukloni iz organizma hemodijalizom. Međutim, nije poznato kakva je korist ovog postupka u slučajevima predoziranja.
Farmakološki podaci - IMINEM 500mg+500mg
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; karbapenemi
ATC šifra: J01DH51
Mehanizam dejstva
Lek IMINEM se sastoji od dve komponente: imipenema i cilastatin-natrijuma koji se nalaze u masenom odnosu 1:1.
Imipenem, takođe poznat kao N-formimidoil-tienamicin, je polusintetski derivat tienamicina, matičnog jedinjenja koje produkuje filamentna bakterija Streptomyces cattleya.
Imipenem, ispoljava svoju baktericidnu aktivnost tako što inhibira sintezu ćelijskog zida Gram pozitivnih i Gram negativnih bakterija vezivanjem za penicilin-vezujuće proteine (PVP).
Cilastatin-natrijum je kompetitivni, reverzibilni i specifični inhibitor dehidropeptidaze-I, bubrežnog enzima koji metaboliše i inaktivira imipenem. On ne poseduje intrinzičnu antibakterijsku aktivnost i nema uticaj na antibakterijsko dejstvo imipenema.
Odnos između farmakokinetike i farmakodinamike (PK/PD)
Slično drugim beta-laktamskim antibioticima, dokazano je da je vreme potrebno da koncentracije imipenema postanu veće od minimalne inhibitorne koncentracije - MIK (T > MIK) u najboljoj korelaciji sa efikasnošću leka.
Mehanizam rezistencije
Rezistencija na imipenem može da se pojavi zbog nekog od sledećih razloga:
-
smanjena permeabilnost spoljašnje membrane Gram negativnih bakterija (zbog smanjene produkcije porina).
-
imipenem može aktivno da se ukloni iz ćelije efluks pumpom.
-
smanjen afinitet penicilin-vezujućih proteina za imipenem.
-
imipenem je stabilan prema hidrolitičkom dejstvu većine beta-laktamaza, uključujući penicilinaze i cefalosporinaze, koje produkuju Gram pozitivne i Gram negativne bakterije, sa izuzetkom relativno retkih beta-laktamaza koje hidrolizuju karbapeneme. Bakterije koje su rezistentne na ostale karbapeneme obično su istovremeno rezistentne i na imipenem. Ne postoji unakrsna rezistencija između imipenema i lekova iz grupe hinolona, aminoglikozida, makrolida i tetraciklina zasnovana na ciljnom mestu.
Granične vrednosti MIK
EUCAST (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing) MIK granične vrednosti za imipenem, su sledeće (v 10,0, važi od 2020-01-01):
| Grupa mikroorganizama | Minimalna inhibitorna koncentracija (mg/L) | |
| Osetljiv ≤ | Rezistentan > | |
| Enterobacterales | 2 | 4 |
| Enterobacterales1 (Morganella morganii, Proteus spp. iProvidencia spp.) | 0,001 | 4 |
| Pseudomonas spp. | 0,001 | 4 |
| Acinetobacter spp. | 2 | 4 |
| Staphylococcus spp. | Zaključak se izvodi na osnovuosetljivosti na cefoksitin | |
| Enterococcus spp. | 0,001 | 4 |
| Streptococcus A, B, C, G | Zaključak se izvodi na osnovuosetljivosti na benzilpenicillin | |
| Streptococcus pneumoniae | 2 | 2 |
| Viridans grupa streptokoka | 2 | 2 |
| Haemophilus influenzae | 2 | 2 |
| Moraxalla catarrhalis2 | 2 | 2 |
| Gram-pozitivni anaerobi osim Clostridioides difficile | 2 | 4 |
| Gram-negativni anaerobi | 2 | 4 |
| Burkholderia pseudomallei | 2 | 2 |
| Granične vrednosti nepovezane sa vrstom bakterije3 | 2 | 4 |
1.Niska aktivnost imipenema protiv Morganella morganii, Proteus spp. i Providencia spp. zahteva visoku izloženost imipenemu
2 Neosetljivi izolati su retki ili nisu prijavljeni. Identifikacija i rezultat testa antimikrobne osetljivosti na bilo kom od ovih izolata moraju biti potvrđeni i izolat treba poslati u referentnu laboratoriju.
3 Granične vrednosti nepovezane sa vrstom bakterije uglavnom se utvrđuju na osnovu podataka iz odnosa farmakokinetike i farmakodinamike (PK/PD), i ne zavise od rasporeda MIK za određene vrste. Ove prelomne tačke se koriste samo za one vrste koje nisu navedene u pregledu graničnih vrednosti za određene vrste ili u beleškama na dnu strane (fusnotama).
Osetljivost
Prevalenca stečene rezistencije može da varira za selektovane vrste mikroorganizama prema geografskom području i vremenu, i stoga je poželjno da se dobiju lokalne informacije o rezistenciji, a posebno kada je u pitanju lečenje teških infekcija. Ako je potrebno, treba potražiti stručni savet u slučajevima kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korišćenje datog leka, makar kod nekih vrsta infekcija, pod znakom pitanja.
Uobičajeno osetljive vrste:
Gram pozitivni aerobi:
Enterococcus faecalis
Staphylococcus aureus (meticilin osetljivi)* Staphylococcus koagulaza negativni (meticilin osetljivi) Streptococcus agalactiae
Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes Streptococcus viridans grupa
Gram negativni aerobi: Citrobacter freundii Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Eschericia coli Haemophilus influenzae Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Moraxella catarrhalis Serratia marcescens
Gram pozitivni anaerobi: Clostridium perfringens** Peptostreptococcus spp.**
Gram negativni anaerobi: Bacteroides fragilis Bacteroides fragilis grupa Fusobacterium spp.
Porphyromonas asaccharolytica Prevotella spp.
Veillonella spp.
Vrste za koje stečena rezistencija može da predstavlja problem:
Gram negativni aerobi:
Acinetobacter calcoaceticus baumannii kompleks
Pseudomonas aeruginosa
Inherentno rezistentne vrste:
Gram pozitivni aerobi:
Enterococcus faecium
Gram negativni aerobi:
Neki sojevi Burkholderia cepacia kompleks
Legionella spp.
Stenotrophomonas maltophilia (ranije Xanthomonas maltophilia, prethodno Pseudomonas maltophilia)
Ostali:
Chlamydia spp.
Chlamydophila spp.
Mycoplasma spp.
Ureoplasma urealyticum
*Sve meticilin rezistentne stafilokoke su rezistentne na imipenem/cilastatin.
**Korišćena je EUCAST granična vrednost nepovezana sa vrstom bakterije.
Imipenem
Resorpcija
Intravenska infuzija imipenem/cilastatina, u trajanju od 20 minuta, primenjena zdravim
dobrovoljcima dovela je do maksimalnih koncentracija imipenema u plazmi, koje su se kretale u opsegu od 12 do 20 mikrograma/mL, kada je primenjena doza od 250 mg/250 mg, od 21 do 58 mikrograma/mL, kada je primenjena doza od 500 mg/500 mg, i od 41 do 83 mikrograma/mL, kada je primenjena doza od
1000 mg/1000 mg. Srednja vrednost maksimalne koncentracije imipenema u plazmi, posle primene doze od 250 mg/250 mg, iznosila je 17 mikrograma/mL, posle primene doze od 500 mg/500 mg ta vrednost je bila 39 mikrograma/mL, a posle primene doze od 1000 mg/1000 mg vrednost je bila 66 mikrograma/mL. Pri ovim dozama, nakon četiri do šest sati, koncentracije imipenema u plazmi opadaju na 1 mikrograma/mL ili manje.
Distribucija
Vezivanje imipenema za serumske proteine je približno 20%.
Biotransformacija
Kada se primenjuje u monoterapiji, imipenem se metaboliše u bubrezima preko enzima dihidropeptidaze-I. Prema podacima iz nekoliko studija, individualno prisustvo imipenema u urinu bilo je od 5% do 40%, a srednja vrednost iznosila je 15-20%.
Cilastatin je specifični inhibitor enzima dihidropeptidaza-I i efikasno inhibira metabolizam imipenema, tako da istovremena primena imipenema i cilastatina omogućava da se dostignu terapijske antibakterijske koncentracije imipenema i u urinu i u plazmi.
Eliminacija
Poluvreme eliminacije imipenema iz plazme je jedan sat. Približno 70% unetog antibiotika se izluči u urinom u nepromenjenom obliku u roku od deset sati, posle čega nije uočeno dalje izlučivanje imipenema urinom.
Tokom perioda do osam sati nakon primene imipenem/cilastatina u dozi od 500 mg/500 mg, koncentracije
imipenema u urinu bile su veće od 10 mikrograma/mL. Ostatak primenjene doze izluči se putem urina u obliku antibakterijski neaktivnih metabolita, a izlučivanje imipenema putem fecesa je zanemarljivo.
Kada se imipenem/cilastatin davao u režimima doziranja na svakih 6 sati pacijentima sa normalnom funkcijom bubrega, nije uočena akumulacija imipenema u plazmi ili u urinu.
Cilastatin
Resorpcija
Intravenska infuzija imipenema/cilastatina, u trajanju od 20 minuta, dovela je do maksimalnih koncentracija cilastatina u plazmi koje su se kretale u opsegu od 21 do 26 mikrograma/mL, kada je primenjena doza od 250 mg/250 mg, od 21 do 55 mikrograma/mL, kada je primenjena doza od 500 mg/500 mg, i od 56 do 88 mikrograma/mL, kod doze od 1000 mg/1000 mg. Srednja vrednost
maksimalne koncentracije cilastatina u plazmi posle primene doze od 250 mg/250 mg iznosila je 22 mikrograma/mL, posle primene doze od 500 mg/500 mg ta vrednost je bila 42 mikrograma/mL, a 72 mikrograma/mL nakon primene doze od 1000 mg/1000 mg.
Distribucija
Vezivanje cilastatina za serumske proteine iznosi približno 40%.
Biotransformacija i eliminacija
Poluvreme eliminacije cilastatina iz plazme je oko jedan sat. Približno 70-80% unete doze cilastatina se izluči u urin u nepromenjenom obliku, kao cilastatin, u periodu od deset sati nakon primene imipenema/cilastatina. Nakon toga nije uočeno dalje izlučivanje cilastatina urinom. Približno 10% cilastatina je pronađeno u obliku N-acetil metabolita koji poseduje inhibitornu aktivnost prema dihidropeptidazi, isto kao i cilastatin. Aktivnost dihidropeptidaze-I u bubrezima vraća se na normalan nivo ubrzo nakon eliminacije cilastatina iz cirkulacije.
Farmakokinetika kod posebnih populacija
Oštećenje funkcije bubrega
U poređenju sa pacijentima sa normalnom funkcijom bubrega (klirens kreatinina (CrCL) >
80 mL/min/1,73 m2), nakon intravenske primene pojedinačne doze imipenema/cilastatina od 250 mg/250 mg pacijentima sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL 50-80 mL/min/1,73 m2), površina ispod krive (PIK) imipenema povećala se 1,1 puta; nakon primene iste doze kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL 30 - < 50 mL/min/1,73 m2) PIK imipenema se povećao 1,9 puta, a nakon primene kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL < 30 mL/min/1,73 m2) to povećanje je bilo 2,7 puta. PIK cilastatina povećao se 1,6 puta kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega, 2,0 puta kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega i 6,2 puta kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega u poređenju sa pacijentima sa normalnom funkcijom bubrega. Nakon intravenske primene pojedinačne doze imipenema/cilastatina od 250 mg/250 mg 24 sata nakon hemodijalize, PIK
imipenema bio je 3,7 puta veći, a PIK cilastatina se povećao 16,4 puta u poređenju sa pacijentima sa normalnom funkcijom bubrega. Nakon intravenske primene imipenema/cilastatina,
izlučivanje urinom, bubrežni klirens i plazma klirens imipenema i cilastatina se smanjuju sa smanjenjem funkcije bubrega. Prilagođavanje doze je neophodno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije jetre
Farmakokinetika imipenema kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije ustanovljena. Usled ograničenog metabolizma imipenema u jetri ne očekuje se izmena farmakokinetike kod oštećenja jetre. Stoga se ne preporučuje prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.2).
Pedijatrijska populacija
Srednja vrednost klirensa (CL) i volumena distribucije (Vdss) imipenema bila je približno 45% veća kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta od 3 meseca do 14 godina) u poređenju sa odraslim pacijentima. PIK imipenema nakon primene imipenema/cilastatina kod pedijatrijskih pacijenata u dozi od 15/15 mg/kg telesne mase, bio je približno 30% veći nego kod odraslih pacijenata nakon primene doze od 500 mg/500 mg. Kada su u pitanju veće doze, izloženost kod dece nakon primene doze imipenema/cilastatina od 25/25 mg/kg
telesne mase bila je 9% veća nego izloženost kod odraslih pacijenata nakon primene doze od 1000 mg/1000 mg.
Stariji pacijenti
Kod zdravih starijih dobrovoljaca (starosti od 65 do 75 godina i sa normalnom funkcijom bubrega u odnosu na godine starosti), farmakokinetika pojedinačne doze imipenema/cilastatina od 500 mg/500 mg, primenjene u obliku intravenske infuzije u trajanju od 20 minuta, bila je u skladu sa farmakokinetikom koja
se očekuje kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega, kod kojih nije potrebno prilagođavati dozu leka. Srednja vrednost poluvremena eliminacije imipenema iz plazme bila je 91 ± 7,0 minuta, a za cilastatin ta vrednost je bila 69 ± 15 minuta. Višekratno doziranje nije uticalo na farmakokinetiku ni imipenema ni cilastatina i nije uočena akumulacija imipenema/cilastatina (videti odeljak 4.2).
Farmaceutski podaci - IMINEM 500mg+500mg
Ovaj lek je hemijski inkompatibilan sa laktatima i ne treba ga rekonstituisati rastvaračima koji sadrže laktate. Ipak, može se primenjivati putem istog i.v. infuzionog sistema kroz koji je dat laktatni rastvor.
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim onih navedenih u odeljku 6.6.
3 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije leka: upotrebiti odmah.
Rekonstituisane rastvore treba odmah upotrebiti. Vremenski interval između početka rekonstitucije i kraja intravenske infuzije ne sme biti duži od dva sata.
Čuvati lek na temperaturi do 25°C. Ne zamrzavati rekonstituisani rastvor.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije videti, odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti tip III) zapremine 20 mL, zatvorena čepom od brombutil gume, aluminijumskim prstenom i plastičnim flip-off poklopcem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa praškom i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Bočica je namenjena samo za jednokratnu upotrebu. Rekonstitucija sadržaja bočice
Sadržaj bočice treba da se prenese u 100 mL odgovarajućeg rastvora za infuziju (videti odeljke 6.2 i 6.3): 0,9%-ni rastvor natrijum-hlorida. U izuzetnim situacijama kada, iz kliničkih razloga, ne može da se koristi 0,9%-ni rastvor natrijum-hlorida, umesto njega može da se upotrebi 5% rastvor glukoze.
Preporučeni postupak je da se u bočicu doda oko 10 mL odgovarajućeg rastvora za infuziju. Dobro promućkati i prebaciti tako dobijenu mešavinu u kontejner sa rastvorom za infuziju.
UPOZORENJE: MEŠAVINA NIJE NAMENJENA ZA DIREKTNU INFUZIJU.
Postupak ponoviti sa dodatnih 10 mL rastvora za infuziju da bi se obezbedio prenos celokupnog sadržaja bočice u rastvor za infuziju. Tako dobijen rastvor treba da se protrese i izmeša sve dok ne postane bistar. Koncentracija rekonstituisanog rastvora, nakon sprovođenja gore opisanog postupka je približno 5 mg/mL i za imipenem i za cilastatin.
Različita boja, od bezbojne do svetložute boje, ne utiče na efikasnost leka.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.