Xalacom® 5mg/mL+50mcg/mL kapi za oči, rastvor

Lek Xalacom je indikovan kod odraslih (uključujući starije) za smanjenje intraokularnog pritiska (IOP) kod pacijenata sa glaukomom otvorenog ugla i očnom hipertenzijom, kod kojih lokalnom primenom beta- blokatora ili analoga prostaglandina nije postignut dovoljan terapijski odgovor.

Doziranje

Odrasli (uključujući i starije pacijente)

Preporučuje se ukapavanje jedne kapi u obolelo oko (oči), jednom dnevno.

Ako se propusti jedna doza, lečenje treba nastaviti sledećom dozom, kao što je planirano. Dnevna doza ne treba da bude veća od jedne kapi u oboleo oko (oči).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka kod dece i adolescenata nisu utvrđeni.

Način primene

Pre primene leka moraju se skinuti kontaktna sočiva i mogu se ponovo staviti 15 minuta nakon primene (videti odeljak 4.4).

Ukoliko se u terapiji koristi više od jednog oftalmološkog leka za lokalnu primenu, treba ih primenjivati u razmaku od najmanje pet minuta.

Sistemska resorpcija se može smanjiti okluzijom nazolakrimalnog kanala ili zatvaranjem očnih kapaka tokom dva minuta, čime se mogu smanjiti sistemska neželjena dejstva i pojačati lokalna aktivnost.

Xalacom je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• reaktivnom formom bolesti disajnih puteva, uključujući bronhijalnu astmu, ili sa bronhijalnom astmom ili teškom hroničnom opstruktivnom bolesti pluća u ličnoj anamnezi;

• sinusnom bradikardijom, sindromom bolesnog sinusa (sick sinus sindrom), sinoatrijalnim blokom, atrioventrikularnim blokom drugog ili trećeg stepena koji nije kontrolisan pejsmejkerom, manifestnom srčanom insuficijencijom ili kardiogenim šokom;

• preosetljivošću na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sistemska dejstva

Lek Xalacom kao i drugi oftalmološki lekovi za lokalnu primenu, može da se resorbuje u sistemsku cirkulaciju. Zbog beta-adrenergičke komponente leka, timolola, može doći do ispoljavanja istih kardiovaskularnih, pulmonarnih i drugih neželjenih reakcija kao i kod beta-blokatora za sistemsku primenu. Incidencija sistemskih neželjenih reakcija nakon lokalne oftalmološke primene je niža nego nakon sistemske primene. Za smanjenje sistemske resorpcije, videti odeljak 4.2.

Kardiološki poremećaji

Kod pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima (npr. bolest koronarnih arterija, Prinzmetalova angina i srčana insuficijencija) i hipotenzijom, potrebno je kritički proceniti potrebu za započinjanjem terapije beta- blokatorom i razmotriti primenu leka sa drugim aktivnim supstancama. Stanje pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima treba pratiti da bi se uočili eventualni znaci pogoršanja ovih bolesti, kao i moguće neželjene reakcije. Zbog negativnog uticaja na vreme sprovođenja, beta-blokatore treba primenjivati sa posebnim oprezom kod pacijenata koji imaju srčani blok prvog stepena.

Nakon primene timolola zabeležene su kardiološke reakcije, kao i retki smrtni slučajevi koji su bili u vezi sa srčanom insuficijencijom.

Vaskularni poremećaji

Pacijente sa teškim poremećajima/oboljenjima periferne cirkulacije (teški oblici Raynaud-ove bolesti ili

Raynaud-ovog sindroma) treba lečiti sa oprezom.

Respiratorni poremećaji

Nakon oftalmološke primene nekih beta-blokatora prijavljene su respiratorne reakcije, uključujući i smrtne slučajeve usled bronshospazma kod pacijenata sa astmom. Kod pacijenata sa blagim i umerenim oblikom hronične opstruktivne bolesti pluća, lek Xalacom treba primenjivati sa oprezom i samo u slučaju da očekivana korist prevazilazi potencijalni rizik.

Hipoglikemija/dijabetes

Kod pacijenata sa spontanom hipoglikemijom ili nestabilnom formom dijabetesa, beta-blokatore treba oprezno primenjivati, jer mogu prikriti znake i simptome akutne hipoglikemije.

Beta-blokatori takođe mogu maskirati znake hipertireoidizma.

Oboljenja rožnjače

Oftalmološka primena beta-blokatora može izazvati suvoću oka. Pacijente sa oboljenjima rožnjače treba lečiti sa oprezom.

Istovremena primena drugih beta-blokatora

Primena timolola kod pacijenata koji već primaju sistemske beta-blokatore može potencirati njegova dejstva na intraokularni pritisak ili pojačati poznata sistemska dejstva beta-blokatora. Odgovor ovih pacijenata na terapiju treba pažljivo pratiti. Ne preporučuje se istovremena lokalna primena dva beta-blokatora (videti odeljak 4.5).

Anafilaktičke reakcije

Pacijenti sa atopijom ili teškim anafilaktičkim reakcijama na različite alergene u anamnezi, koji uzimaju beta-blokatore, mogu biti osetljiviji pri ponovljenom izlaganju alergenima, i kod njih može izostati terapijsko dejstvo uobičajene doze adrenalina u lečenju anafilaktičkog šoka.

Odvajanje sudovnjače (chorioidea)

Tokom primene lekova koji smanjuju sekreciju očne vodice (npr. timolol ili acetazolamid) opisani su slučajevi odvajanja sudovnjače od sklere posle trabekulektomije (filtracija, odnosno drenaža očne vodice hirurškim putem kod pacijenata sa glaukomom).

Hirurška anestezija

Oftalmološka primena beta-blokatora može neutralisati sistemsko beta-agonističko dejstvo adrenalina. Anesteziologa treba obavestiti da pacijent prima timolol.

Istovremena primena drugih lekova

Upotreba timolola može da dovede do interakcije sa drugim istovremeno uzetim lekovima (videti odeljak 4.5).

Ostali analozi prostaglandina

Ne preporučuje se istovremena primena dva ili više prostaglandina, analoga prostaglandina ili derivata prostaglandina (videti odeljak 4.5).

Pigmentacija irisa

Latanoprost može postepeno menjati boju oka pošto povećava količinu smeđeg pigmenta u irisu. Slično kapima za oči sa latanoprostom, i kod 16-20% lečenih lekom Xalacom tokom perioda do godinu dana, došlo je do povećavanja pigmentacije oka (o tome svedoče fotografije). Ovaj efekat prvenstveno je primećen kod pacijenata sa mešovito prebojenim irisima, npr. zeleno/braon, žuto/braon ili plavo/sivo-braon, i posledica je povećavanja sadržaja melanina u melanocitima strome irisa. Karakteristično je da se smeđa pigmentacija koncentrično širi oko zenice u zahvaćenim očima, ali ceo iris ili njegovi delovi mogu postati više smeđe prebojeni. Kod pacijenata sa ravnomerno prebojenim očima plave, sive, zelene ili smeđe boje, ova promena se samo retko javljala tokom dve godine lečenja u kliničkim studijama sa latanoprostom.

Promena boje irisa javlja se sporo, može ostati neprimetna tokom nekoliko meseci ili godina i nisu je pratili bilo koji simptomi ili patološke promene.

Nije primećeno dalje povećavanje sadržaja smeđeg pigmenta u irisu po prekidu lečenja, ali postignuta promena boje može ostati trajno.

Nevusi ili pege na irisu nisu se menjali pod uticajem terapije.

Nije primećena akumulacija pigmenta u trabekularnoj mreži ili u nekom drugom delu prednje komore. Međutim, treba sprovoditi redovne kontrolne preglede pacijenata. U zavisnosti od njihovog kliničkog stanja, lečenje može biti prekinuto ukoliko dođe do povećane pigmentacije irisa.

Pre nego što se započne lečenje, pacijente treba informisati o mogućnosti promene boje oka. Terapija samo jednog oka može dovesti do trajne heterohromije.

Promene na očnim kapcima i trepavicama

Prilikom primene latanoprosta je prijavljeno tamnjenje periorbitalne kože koje može biti reverzibilno.

Latanoprost može postepeno da izazove promenu trepavica i velus dlaka u okolini lečenog oka. Ove promene uključuju povećanje dužine, debljine, pigmentacije i broja trepavica i velus dlaka, kao i nepravilan pravac rasta trepavica. Promene na trepavicama su reverzibilne nakon prestanka terapije.

Glaukom

Nema dokumentovanih iskustava primene latanoprosta kod inflamatornog, neovaskularnog ili hroničnog glaukoma zatvorenog ugla, zatim glaukoma otvorenog ugla kod pacijenata sa pseudofakijom, kao i kod pigmentnog glaukoma. Latanoprost ne utiče na zenice ili ispoljava minimalno dejstvo. Međutim, nema dokumentovanog iskustva primene ovog leka kada je u pitanju akutni napad glaukoma zatvorenog ugla. Stoga, preporučuje se da se Xalacom u ovom slučaju koristi uz mere opreza sve dok se ne stekne dovoljno iskustva.

Herpetički keratitis

Latanoprost treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa podacima o herpetičkom keratitisu u anamnezi, a njegovu primenu treba izbegavati u slučajevima aktivnog herpes simplex keratitisa, kao i kod pacijenata sa istorijom rekurentnog herpetičkog keratitisa specifično povezanog sa primenom analoga prostaglandina.

Edem makule

Tokom lečenja latanoprostom, opisani su slučajevi makularnog edema, uključujući i cistoidni edem makule. Ovi slučajevi odnose se uglavnom na pacijente sa afakijom, zatim pacijente sa pseudofakijom i oštećenjem strukture zadnje kapsule sočiva ili pacijente sa poznatim faktorima rizika za makularni edem. Xalacom treba koristiti sa oprezom kod ovih pacijenata.

Konzervansi

Xalacom sadrži benzalkonijum-hlorid, koji se često koristi kao konzervans u oftalmološkim proizvodima. Benzalkonijum-hlorid može izazvati tačkastu keratopatiju i/ili toksičnu ulcerativnu keratopatiju, može da izazove iritaciju oka. Zbog toga je potrebno stalno praćenje pacijenata sa suvim okom ili oštećenom korneom pri čestoj ili dugotrajnoj primeni leka Xalacom.

Kontaktna sočiva

Kontaktna sočiva mogu da apsorbuju benzalkonijum-hlorid, za koji je poznato da izaziva prebojavanje mekih kontaktnih sočiva. Kontaktna sočiva treba ukloniti pre ukapavanja leka Xalacom i vratiti ih posle 15 minuta (videti odeljak 4.2).

Nisu sprovedene posebne studije interakcija između leka Xalacom i drugih lekova.

Opisani su slučajevi paradoksalnog povišenja intraokularnog pritiska posle istovremene oftalmološke primene dva analoga prostaglandina. Stoga se ne preporučuje istovremena upotreba dva ili više prostaglandina, prostaglandinskih analoga ili derivata prostaglandina.

Kada se oftalmološki beta-blokatori primenju zajedno sa lekovima za oralnu primenu: kalcijumskim antagonistima, beta-blokatorima, antiaritmicima (uključujući amjodaron), glikozidima digitalisa, parasimpatomimeticima i gvanetidinom, postoji potencijal za aditivno dejstvo koje rezultira hipotenzijom i/ili izraženom bradikardijom.

Tokom istovremene primene timolola sa inhibitorima CYP 2D6 (npr. hinidin, fluoksetin, paroksetin) prijavljeno je potenciranje sistemskih efekata blokade beta-adrenergičkih receptora (npr. usporen srčani ritam, depresija).

Kada se Xalacom daje pacijentima koji već primaju beta-blokatore za oralnu primenu, može doći do potenciranja dejstva ovog leka na intraokularni pritisak ili potenciranja sistemskih efekata blokade beta-adrenergičkih receptora. Ne preporučuje se ni istovremeno korišćenje dva ili više beta-blokatora za lokalnu primenu.

Povremeno su opisivani slučajevi midrijaze pri istovremenoj oftalmološkoj primeni beta-blokatora sa adrenalinom (epinefrinom).

Hipertenzivna reakcija koja prati nagli prekid primene klonidina može se pojačati ukoliko se istovremeno koriste beta-blokatori.

Beta-blokatori mogu pojačati hipoglikemiju koja nastaje usled primene antidijabetika. Beta-blokatori mogu prikriti znake i simptome hipoglikemije (videti odeljak 4.4).

Trudnoća

Latanoprost

Nema odgovarajućih podataka o primeni latanoprosta kod trudnica. Studije na životinjama pokazale su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Nije poznato kakav je mogući rizik kod ljudi.

Timolol

Nema odgovarajućih podataka o primeni timolola kod trudnica. Timolol ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ako to nije neophodno. Za smanjenje sistemske resorpcije, videti odeljak 4.2.

Epidemiološke studije primene beta-blokatora oralnim putem nisu ukazale da ovi lekovi izazivaju malformacije, ali su otkrile rizik od retardacije rasta in utero. Dodatno, kada su beta-blokatori primenjivani oralnim putem do porođaja, primećeni su znaci i simptomi blokade beta-adrenergičkih receptora (bradikardija, hipotenzija, respiratorni distres, hipoglikemija) kod novorođenčadi. Ukoliko se Xalacom primenjuje tokom trudnoće, potrebno je pažljivo pratiti stanje novorođenčeta u prvim danima života.

Stoga, lek Xalacom ne treba primenjivati tokom trudnoće (videti odeljak 5.3). Dojenje

Beta-blokatori se izlučuju u majčino mleko. Međutim, terapijske doze timolola primenjenog u obliku kapi za oči nisu dovoljne da bi njihovo prisustvo u majčinom mleku izazvalo kliničke simptome blokade beta-adrenergičkih receptora kod odojčadi. Za smanjenje sistemske resorpcije, videti odeljak 4.2.

Latanoprost i njegovi metaboliti mogu se naći u majčinom mleku. Stoga, lek Xalacom ne treba upotrebljavati kod dojilja.

Plodnost

U studijama na životinjama ni latanoprost, ni timolol, nisu pokazali uticaj na plodnost kod muškog ili ženskog pola.

Lek Xalacom ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Generalno, kod svih oftalmoloških preparata, ukapavanje kapi za oči može izazvati prolazno zamućenje vida. Pacijent ne bi trebalo da upravlja vozilima ili rukuje mašinama sve dok se ovaj efekat ne povuče u potpunosti.

Kada je u pitanju latanoprost, većina neželjenih reakcija odnosi se na okularni sistem. Prema podacima iz dodatne faze (ekstenzije) ključnih preregistracionih studija leka Xalacom, kod 16-20% pacijenata razvija se povećana pigmentacija irisa, koja može ostati trajno. Tokom otvorene, petogodišnje studije bezbednosti latanoprosta, kod 33% pacijenata razvila se pigmentacija irisa (videti odeljak 4.4). Ostale neželjene reakcije na oku u principu su prolazne i prate primenu leka. Kada je u pitanju timolol, najozbiljnije neželjene reakcije po prirodi su sistemske, uključujući bradikardiju, aritmije, kongestivnu srčanu insuficijenciju, bronhospazam i alergijske reakcije.

Kao i drugi lekovi za lokalnu oftalmološku primenu, timolol se resorbuje u sistemsku cirkulaciju, što može izazvati neželjena dejstva slična onima koja se javljaju prilikom sistemske primene beta-blokatora. Incidencija neželjenih dejstava nakon topikalne oftalmološke primene je niža u poređenju sa sistemskom primenom. Navedene neželjene reakcije uključuju klasna dejstva beta-blokatora za oftalmološku primenu.

Neželjene reakcije povezane sa terapijom, koje su primećene u kliničkim ispitivanjima leka Xalacom, navedene su u daljem tekstu.

Neželjene rakcije klasifikovane su prema učestalosti na sledeći način: veoma česte (≥ 1/10), česte (≥ 1/100 do < 1/10), povremene (≥ 1/1000 do < 1/100), retke (≥ 1/10000 do < 1/1000) i veoma retke (< 1/10000), nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 1: Neželjene reakcije zabeležene u ispitivanjima leka Xalacom

Opisane su i druge neželjene reakcije u vezi sa primenom pojedinačnih komponenti leka Xalacom, kako u kliničkim studijama, tako i u sistemu spontanog prijavljivanja ili u dostupnoj literaturi.

Za latanoprost, to su:

Tabela 2: Neželjene reakcije koje se odnose na latanoprost

*Uočeno nakon stavljanja leka u promet, sa povremenom učestalošću javljanja

+ Može biti povezano sa konzervansom benzalkonijum-hloridom

Za timolol, to su:

Tabela 3: Neželjene reakcije koje se odnose na timolol-maleat (okularna primena)

Kod nekih pacijenata sa značajno oštećenom rožnjačom, veoma retko su prijavljeni slučajevi kalcifikacije rožnjače koji se dovode u vezu sa primenom kapi za oči koje sadrže fosfate.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema podataka o predoziranju lekom Xalacom kod ljudi. Simptomi

Simptomi predoziranja timololom posle sistemske primene su sledeći: bradikardija, hipotenzija, bronhospazam i zastoj srca.

Osim iritacije oka i hiperemije konjunktive, nisu poznati drugi sistemski ili neželjeni efekti na oku u slučaju predoziranja latanoprostom.

Terapija

Ako se jave simptomi predoziranja, terapija treba da bude simptomatska i suportivna. Ukoliko dođe do zadesnog oralnog unošenja leka, sledeće informacije mogu biti od koristi:

Studije su pokazale da se timolol ne može lako ukloniti dijalizom. Ispiranje želuca primeniti po potrebi. Latanoprost u značajnoj meri podleže metabolizmu prvog prolaska kroz jetru. Intravenska infuzija u dozi od 3 mikrograma/kg kod zdravih dobrovoljaca nije izazvala tegobe, ali su doze od 5,5-10 mikrograma/kg dovele do mučnine, bola u trbuhu, vrtoglavice, zamora, naleta vrućine i znojenja. Ovi događaji bili su blagi do umereni po težini i povlačili su se bez terapije u periodu do 4 sata po prekidu infuzije.