Lek NovoRapid je indikovan za lečenje dijabetes melitusa kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta od 1 godine i starije.

Doziranje

Kod insulinskih analoga, uključujući insulin aspart, jačina se izražava u jedinicama, dok se kod humanih insulina jačina izražava u internacionalnim jedinicama.

Doziranje leka NovoRapid je individualno i određuje se prema potrebama pacijenta. Uobičajeno je da se koristi u kombinaciji sa insulinima srednje dugog ili dugog dejstva.

Lek NovoRapid u bočici se može primenjivati i kontinuiranom potkožnom infuzijom insulina (engl.

continuous subcutaneous insulin infusion, CSII) pomoću sistema sa pumpom.

Ukoliko je potrebno, lek NovoRapid u bočici može biti upotrebljen i za intravensku primenu insulin asparta od strane lekara ili drugog stručnog medicinskog osoblja.

Preporučuje se merenje koncentracije glukoze u krvi i prilagođavanje doze insulina kako bi se postigla optimalna kontrola glikemije.

Individualna potreba za insulinom kod odraslih i dece se obično kreće između 0,5 i 1,0 jedinica/kg/dan. U bazal-bolusnom insulinskom terapijskom režimu, 50 – 70% ovih potreba se može obezbediti primenom leka NovoRapid, a ostatak primenom insulina srednje dugog ili dugog dejstva.

Prilagođavanje doze može biti neophodno ako pacijent poveća fizičku aktivnost, promeni uobičajeni režim ishrane ili u slučaju uporednog oboljenja.

Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti (≥ 65 godina)

Lek NovoRapid se može primenjivati kod starijih pacijenata.

Kod starijih pacijenata, treba intenzivirati određivanje koncentracije glukoze u krvi i prilagođavati doziranje insulin asparta na individualnoj bazi.

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Kod oštećenja funkcije bubrega ili jetre potreba pacijenata za insulinom može biti smanjena.

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre, treba češće sprovoditi kontrolu glikemije, a doziranje insulin asparta individualno prilagođavati.

Pedijatrijska populacija

Lek NovoRapid se može primenjivati kod dece i adolescenata uzrasta od 1 godine i starije, pošto se ustanovi da brže nastupanje dejstva u odnosu na humane insuline može predstavljati prednost, npr. u vremenu od primene injekcije insulina do obroka (videti odeljke 5.1 i 5.2).

Bezbednost i efikasnost leka NovoRapid kod dece mlađe od 1 godine nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Prevođenje sa drugih insulinskih lekova

Prilikom prevođenja sa drugih insulinskih lekova, prilagođavanje doze leka NovoRapid^, kao i doze bazalnog insulina može biti neophodno. Lek NovoRapid ispoljava brže i kraće dejstvo od rastvorljivog humanog insulina. Kada se primenjuje potkožno u prednji trbušni zid, početak delovanja je za 10-20 minuta od ubrizgavanja. Maksimalni efekat se postiže 1 do 3 sata nakon ubrizgavanja. Trajanje dejstva je 3 do 5 sati.

Tokom prelaska i u prvim nedeljama nakon toga preporučuje se stroga kontrola koncentracije glukoze (videti odeljak 4.4).

Način primene

Lek NovoRapid je analog insulina brzog dejstva.

Lek NovoRapid se primenjuje supkutanom injekcijom u prednji trbušni zid, butinu, nadlakticu, predeo deltoidnog mišića ili glutealni predeo. Potrebno je uvek kružno menjati mesto primene injekcije insulina u okviru istog anatomskog predela kako bi se smanjio rizik od lipodistrofije i kutane amiloidoze (videti odeljke 4.4 i 4.8). Primenom supkutane injekcije u prednji trbušni zid obezbeđuje se brža resorpcija u poređenju sa drugim mestima primene. Brži početak delovanja u poređenju sa rastvorljivim humanim insulinom se postiže bez obzira na mesto ubrizgavanja. Trajanje dejstva će varirati u zavisnosti od primenjene doze, mesta ubrizgavanja, prokrvljenosti predela tela gde je ubrizgan, telesne temperature i stepena fizičke aktivnosti.

Zahvaljujući bržem nastupanju dejstva, lek NovoRapid se obično primenjuje neposredno pre jela. Ukoliko je neophodno, lek NovoRapid se može primeniti i odmah nakon jela.

Kontinuirana supkutana infuzija insulina (KSII)

Lek NovoRapid se može primenjivati za KSII pomoću pumpe pogodne za infuziju insulina. KSII bi trebalo primenjivati u trbušni zid. Potrebno je kružno menjati mesto ubrizgavanja.

Kada se primenjuje pomoću insulinske infuzione pumpe, lek NovoRapid se ne sme mešati ni sa jednim drugim insulinom.

Pacijenti koji primenjuju KSII moraju biti obučeni za korišćenje pumpe i za upotrebu odgovarajućeg rezervoara i katetera (cevčice) za pumpu (videti odeljak 6.6). Infuzioni set (kateter i kanilu) treba menjati u skladu sa uputstvom koje je priloženo uz infuzioni set.

Pacijenti koji primenjuju lek NovoRapid pomoću KSII moraju imati na raspolaganju neku drugu insulinsku terapiju u slučaju neispravnosti insulinske pumpe.

Intravenska upotreba

Ako je neophodno, lek NovoRapid se može primeniti intravenski, što treba da obavlja isključivo lekar ili drugo stručno medicinsko osoblje.

Pripremljene infuzije za intravensku primenu leka NovoRapid 100 jedinica/mL (koncentracija insulin asparta 0,05 jedinica/mL do 1,0 jedinica/mL) u infuzionim rastvorima 0,9% natrijum-hlorida, 5% glukoze, odnosno 10% glukoze sa 40 mmol/L kalijum-hlorida stabilne su na sobnoj temperaturi 24 sata u infuzionim kesama od polipropilena.

Iako je stabilan tokom vremena, određena količina insulina će se u početku adsorbovati na materijal od koga je napravljena infuziona kesa. Praćenje glikemije je neophodno ako se insulin primenjuje infuzijom.

Mešanje dve vrste insulina

Lek NovoRapid se sme mešati samo sa NPH (Neutral Protamine Hagedorn) insulinom u špricu za supkutanu primenu. Kada se lek NovoRapid meša sa NPH insulinom, u špric prvo treba uvući lek NovoRapid, a mešavinu treba ubrizgati odmah nakon mešanja. Mešavine insulina se ne smeju primenjivati intravenski, niti koristiti sa supkutanom insulinskom infuzionom pumpom.

Primena pomoću šprica

Lek NovoRapid u bočici treba primenjivati pomoću insulinskih špriceva koji su obeleženi odgovarajućom brojčanom skalom. Videti odeljak 6.2.

Za detaljno uputstvo, pogledajte Uputstvo za lek.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Pre putovanja koje zahteva prolaz kroz različite vremenske zone, pacijent bi trebalo da se konsultuje sa lekarom, jer to može značiti da će pacijent morati da uzima insulin i obroke u različito vreme.

Hiperglikemija

Neodgovarajuće doziranje ili prekid terapije, posebno kod pacijenata sa dijabetesom tip 1, mogu dovesti do hiperglikemije i dijabetesne ketoacidoze. Uobičajeno prvi simptomi hiperglikemije se razvijaju postepeno u periodu od nekoliko sati ili dana. Uključuju žeđ, učestalo mokrenje, mučninu, povraćanje, pospanost, crvenu, suvu kožu, suva usta, gubitak apetita, kao i miris zadaha na aceton. Kod dijabetesa tip 1, nelečena stanja hiperglikemije mogu dovesti do dijabetesne ketoacidoze, koja može imati i smrtni ishod.

Hipoglikemija

Izostavljanje obroka ili neplanirana, naporna fizička aktivnost mogu dovesti do hipoglikemije.

Posebno kod dece trebalo bi preduzeti mere predostrožnosti kako bi se doze insulina (naročito u bazal- bolusnom režimu) usaglasile sa unosom hrane, fizičkim aktivnostima i trenutnom koncentracijom glukoze u krvi sa ciljem smanjenja rizika od hipoglikemije.

Hipoglikemija se može pojaviti ako je doza insulina prevelika u odnosu na potrebu za insulinom. U slučaju hipoglikemije ili sumnje na hipoglikemiju, lek NovoRapid se ne sme primeniti. Nakon što se kod pacijenta stabilizuje koncentracija glukoze u krvi, treba razmotriti prilagođavanje doze (videti odeljke 4.8 i 4.9).

Neophodno je upozoriti pacijente, čija je glikemija znatno poboljšana, npr. intenziviranom insulinskom terapijom, da se njihovi uobičajeni upozoravajući simptomi za hipoglikemiju mogu promeniti. Uobičajeni upozoravajući simptomi mogu izostati kod pacijenata sa dugotrajnim dijabetesom.

Ukoliko dođe do hipoglikemije kao posledice farmakodinamike brzog dejstva insulinskih analoga, ona se javlja ranije nego posle primene rastvorljivog humanog insulina.

S obzirom na to da lek NovoRapid treba primenjivati neposredno uz obrok, treba razmotriti brzinu nastupanja dejstva leka kod pacijenata sa pratećim oboljenjima ili kod onih koji primenjuju terapiju kod koje se može očekivati odložena resorpcija hrane.

Prateća oboljenja, naročito infekcije i stanja praćena groznicom, obično povećavaju potrebu pacijenta za insulinom. Prateća oboljenja bubrega, jetre odnosno nadbubrežne žlezde, hipofize ili tireoidne žlezde mogu zahtevati promenu doze insulina.

Prilikom prevođenja pacijenata sa različitih tipova insulinskih lekova, rani upozoravajući simptomi hipoglikemije se mogu promeniti ili postati slabije izraženi u odnosu na iskustvo sa prethodno korišćenim insulinom.

Prevođenje sa drugih insulinskih lekova

Prevođenje pacijenta na insulin drugog tipa ili drugog proizvođača mora se obavljati pod strogim nadzorom lekara. Promene jačine, naziva (proizvođača), tipa, porekla (životinjski insulin, humani insulin ili analog humanog insulina), i/ili metode proizvodnje insulina (rekombinantna DNK tehnologija u odnosu na insulin životinjskog porekla) mogu dovesti do potrebe za promenom doze. Kod pacijenata koji su prevedeni sa insulina drugog tipa na NovoRapid, može se ukazati potreba za povećanjem broja injekcija dnevno ili promenom uobičajene doze insulina koga su do tada primenjivali. Ako je neophodno, doza se prilagođava prilikom prvog doziranja ili tokom prvih nekoliko nedelja ili meseci terapije.

Reakcije na mestu ubrizgavanja

Kao i kod svih ostalih insulina, mogu se javiti reakcije na mestu ubrizgavanja kao što su bol, crvenilo, urtikarija, zapaljenje, modrice, otok i svrab. Stalno kružno menjanje mesta ubrizgavanja unutar oblasti davanja injekcija smanjuje rizik od takvih reakcija. Reakcije obično prolaze za nekoliko dana ili nedelja. Samo u retkim slučajevima, reakcije na mestu ubrizgavanja mogu dovesti do potrebe za prekidom terapije lekom NovoRapid.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Pacijenti moraju biti obavešteni da kontinuirano kružno menjaju mesto injektovanja kako bi smanjili rizik od nastanka lipodistrofije i kutane amiloidoze. Postoji potencijalni rizik od odložene resorpcije insulina i pogoršanja kontrole glikemije nakon injektovanja insulina na regije sa ovim reakcijama. Prijavljeno je da iznenadna promena mesta injektovanja na netaknuto područje rezultuje hipoglikemijom.

Preporučeno je praćenje koncentracije glukoze nakon promene mesta injektovanja sa korišćenog na netaknuto područje, kao i razmatranje prilagođavanja doze antidijabetika.

Kombinovana primena leka NovoRapid sa pioglitazonom

Prijavljeni su slučajevi srčane insuficijencije kada se pioglitazon koristio u kombinaciji sa insulinom, naročito kod pacijenata koji su imali faktore rizika za razvoj srčane insuficijencije. Ovu činjenicu bi trebalo imati na umu ako se razmatra kombinovana terapija pioglitazonom i lekom NovoRapid. Ukoliko se primenjuje kombinovana terapija ovim lekovima, kod pacijenata treba pratiti pojavu znakova i simptoma

srčane insuficijencije, povećanja telesne mase i edema. Pioglitazon treba ukinuti ako dođe do bilo kakvog pogoršanja kardioloških simptoma.

Izbegavanje slučajnih zamena/medicinskih grešaka

Pacijente treba uputiti da uvek, pre svakog ubrizgavanja, proveravaju oznake na nalepnici insulina, kako bi se izbegla slučajna zamena leka NovoRapid i drugih insulina.

Insulinska antitela

Primena insulina može uzrokovati pojavu insulinskih antitela. U retkim slučajevima, prisustvo takvih insulinskih antitela može zahtevati prilagođavanje doze insulina kako bi se korigovala sklonost ka hiperglikemiji ili hipoglikemiji.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Sledljivost

Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, naziv i serijski broj primenjenog leka treba jasno zabeležiti.

Poznato je da mnogi lekovi utiču na metabolizam glukoze. Lekovi koji mogu smanjiti potrebu pacijenta za insulinom su:

Oralni antidijabetici, inhibitori monoamino oksidaze (MAO), beta blokatori, inhibitori angiotenzin

konvertujućeg enzima (ACE), salicilati, anabolički steroidi i sulfonamidi.

Lekovi koji mogu povećati potrebe pacijenta za insulinom su:

Oralni kontraceptivi, tiazidi, glukokortikoidi, tireoidni hormoni, simpatomimetici, hormon rasta i danazol. Beta blokatori mogu maskirati simptome hipoglikemije.

Oktreotid/lanreotid mogu i povećati i smanjiti potrebu za insulinom. Alkohol može pojačati ili smanjiti hipoglikemijski efekat insulina.

Trudnoća

Lek NovoRapid (insulin aspart) može da se primenjuje u toku trudnoće. Podaci iz dve randomizovane, kontrolisane kliničke studije (322 odnosno 27 trudnica) nisu pokazali da insulin aspart ima bilo kakvo neželjeno dejstvo na trudnoću ili na zdravlje fetusa/novorođenčeta u poređenju sa humanim insulinom (videti odeljak 5.1).

Preporučuje se češća kontrola glikemije i praćenje trudnica sa dijabetesom (dijabetes tip 1, dijabetes tip 2 ili gestacioni dijabetes), kao i pacijentkinja sa dijabetesom koje planiraju trudnoću. Potreba za insulinom obično se smanjuje u toku prvog trimestra trudnoće, a postepeno se povećava u toku drugog i trećeg trimestra. Nakon porođaja, potrebe za insulinom se brzo vraćaju na vrednosti pre trudnoće.

Dojenje

Ne postoje ograničenja u lečenju dijabetesa lekom NovoRapid tokom dojenja. Lečenje dojilje insulinom ne predstavlja rizik za odojče. Međutim, može biti potrebno prilagođavanje doze leka NovoRapid.

Plodnost

Rezultati reproduktivnih studija, sprovedenih na životinjama, ne ukazuju na razliku između insulin asparta i humanog insulina u pogledu plodnosti.

Sposobnosti koncentracije i reagovanja pacijenta mogu biti smanjene kao posledica hipoglikemije. Ovo može predstavljati rizik u situacijama gde su ove sposobnosti od posebnog značaja (npr. prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama).

Zbog toga je veoma značajno upozoriti pacijente na potrebu preduzimanja preventivnih mera u cilju sprečavanja nastanka hipoglikemija tokom vožnje. Ovo je naročito važno kod pacijenta sa uočljivim smanjenjem ili odsustvom sposobnosti prepoznavanja upozoravajućih znakova hipoglikemije, kao i kod pacijenata sa čestim epizodama hipoglikemija. U ovakvim slučajevima treba pažljivo proceniti da li osoba uopšte treba da vozi.

Sažetak bezbednosnog profila leka

Neželjene reakcije koje se javljaju kod pacijenata koji primenjuju lek NovoRapid uglavnom su posledica farmakološkog dejstva samog insulina.

Najčešće prijavljivano neželjeno dejstvo tokom lečenja je hipoglikemija. Učestalost pojave hipoglikemije varira u zavisnosti od populacije pacijenata, režima doziranja i stepena kontrole glikemije (videti odeljak 4.8, Opis odabranih neželjenih reakcija).

Na početku primene insulina mogu se javiti refrakcione anomalije, edem i reakcije na mestu ubrizgavanja (bol, crvenilo, urtikarija, zapaljenje, modrice, otok i svrab na mestu primene leka). Ove reakcije su obično prolazne prirode. Naglo poboljšanje glikemije može se dovesti u vezu sa akutnom bolnom neuropatijom, koja je obično reverzibilna. Intenziviranje insulinske terapije sa naglim poboljšanjem glikemije može se dovesti u vezu sa privremenim pogoršanjem dijabetesne retinopatije, dok dugotrajno poboljšanje glikemije smanjuje rizik od progresije dijabetesne retinopatije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije su navedene na osnovu podataka iz kliničkih ispitivanja i klasifikovane su prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i kategorijama učestalosti. Kategorije učestalosti definisane su prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

*videti odeljak 4.8, Opis odabranih neželjenih reakcija.

† neželjena reakcija iz postmarketinških izvora.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Anafilaktičke reakcije:

Pojava generalizovanih reakcija preosetljivosti (uključujući generalizovan osip po koži, svrab, znojenje, gastrointestinalne poremećaje, angioneurotski edem, poteškoće u disanju, palpitacije i sniženje krvnog pritiska) je veoma retka, ali može biti životno ugrožavajuća.

Hipoglikemija:

Najčešće prijavljivana neželjena reakcija je hipoglikemija. Može nastati ukoliko je doza insulina suviše velika u odnosu na potrebe pacijenta za insulinom. Teška hipoglikemija može izazvati gubitak svesti i/ili konvulzije i prouzrokovati privremena ili trajna oštećenja funkcije mozga, pa čak i smrt. Simptomi hipoglikemije se obično javljaju iznenada. Oni uključuju hladan znoj, hladnu bledu kožu, malaksalost, nervozu ili drhtavicu, anksioznost, neuobičajeni zamor ili slabost, konfuziju, poteškoće sa koncentracijom, pospanost, izrazitu glad, poremećaj vida, glavobolju, mučninu i palpitacije.

U kliničkim studijama učestalost hipoglikemija varira u zavisnosti od populacije pacijenata, režima doziranja i stepena regulisanosti glikemije. Tokom kliničkih studija ukupne stope učestalosti hipoglikemija nisu se razlikovale među pacijentima koji su koristili insulin aspart u poređenju sa humanim insulinom.

Promene kože i potkožnog tkiva:

Lipodistrofija (uključujući lipohipertrofiju, lipoatrofiju) i kutana amiloidoza se mogu javiti na mestu ubrizgavanja i odložiti lokalnu resorpciju insulina. Stalno, kružno menjanje mesta ubrizgavanja unutar date oblasti davanja injekcija može doprineti smanjenu ili prevenciji ovih reakcija (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Na osnovu postmarketinških podataka, kao i podataka iz kliničkih studija, nema razlike u pogledu učestalosti, vrste i ozbiljnosti neželjenih reakcija kod pedijatrijske populacije u odnosu na šire iskustvo u opštoj populaciji.

Ostale posebne populacije pacijenata

Na osnovu postmarketinških podataka, kao i podataka iz kliničkih studija, nema razlike u pogledu učestalosti, vrste i ozbiljnosti neželjenih reakcija kod starijih pacijenata i pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili jetre u odnosu na šire iskustvo u opštoj populaciji.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Ne može se definisati specifično predoziranje insulinom. Ukoliko je, međutim, primenjena veća doza insulina u odnosu na potrebe pacijenta, hipoglikemija se može razvijati kroz sledeće stadijume:

• Blage hipoglikemijske epizode se mogu lečiti oralnom primenom glukoze ili proizvoda koji sadrže šećer. Zbog toga se pacijentu obolelom od dijabetesa preporučuje da uvek sa sobom nosi proizvode koji sadrže šećer.

• Teške hipoglikemijske epizode, praćene gubitkom svesti pacijenta, se mogu lečiti intramuskularnom ili supkutanom injekcijom glukagona (0,5 do 1 mg) koju mogu primeniti obučene osobe ili intravenskom infuzijom glukoze, koju primenjuje lekar ili drugo stručno medicinsko osoblje. Ako pacijent ne reaguje na primenu glukagona u roku od 10 do 15 minuta, neophodna je intravenska primena glukoze. Kada se pacijentu povrati svest, preporučuje se peroralna primena ugljenih hidrata, kako bi se sprečila ponovna hipoglikemijska kriza.