Silodosin Aristo 4mg kapsula, tvrda
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Silodosin 4mg
Lek Silodosin Aristo je indikovan za lečenje znakova i simptoma benigne hiperplazije prostate (BHP) kod odraslih muškaraca.
Doziranje
Preporučena doza je jedna kapsula leka Silodosin Aristo od 8 mg dnevno. Za posebne grupe pacijenata preporučuje se jedna kapsula leka Silodosin Aristo 4 mg dnevno (videti u nastavku teksta).
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata (videti odeljak 5.2).
Oštećenje funkcije bubrega
Nije potrebno prilagođavanje doze za pacijente sa lakšim poremećajem funkcije bubrega (CLCR ≥50 do ≤80 mL/min).
Za pacijente sa umerenim poremećajem funkcije bubrega (CLCR ≥30 do <50 mL/min) preporučuje se početna doza od 4 mg jednom dnevno. Ova doza može da se poveća na 8 mg jednom dnevno nakon nedelju dana terapije, u zavisnosti od terapijskog odgovora svakog pojedinačnog pacijenta. Upotreba ovog leka se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CLCR <30 ml/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim ili umerenim poremećajem funkcije jetre.
Pošto nema dostupnih podataka, primena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre se ne preporučuje (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Pedijatrijska populacija
Primena leka Silodosin Aristo nije relevantna u pedijatrijskoj populaciji za indikaciju benigne hiperplazije prostate.
Način primene
Oralna upotreba.
Kapsule treba uzimati uz obrok, po mogućstvu u isto vreme svakog dana. Kapsulu ne treba lomiti niti žvakati, već je treba progutati celu, uz čašu vode.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS)
Intraoperativni floppy iris sindrom (jedan oblik sindroma suženih zenica) je primećen tokom operacije katarakte kod nekih pacijenata koji su na terapiji ili su prethodno lečeni alfa1-blokatorima. Ovo može dovesti do dodatnih komplikacija tokom operacije.
Započinjanje terapije silodosinom se ne preporučuje kod pacijenata koji imaju zakazanu operaciju katarakte. Preporučuje se prekid terapije alfa1-blokatorima u trajanju od 1-2 nedelje pre operacije katarakte, ali korist od prekida terapije i dužina perioda bez terapije pre operacije katarakte još uvek nisu utvrđeni.
Tokom preoperativne pripreme tim koji se sastoji od hirurga koji će operisati kataraktu i oftalmologa treba da proveri da li je pacijent kome je zakazana operacija katarakte trenutno ili je bio na terapiji silodosinom, kako bi bile preduzete odgovarajuće mere za lečenje IFIS-a ukoliko se pojavi tokom operacije.
Ortostatski efekti
Incidenca ortostatskih efekata koji se javljaju tokom primene silodosina je veoma mala. Ipak, kod pojedinih pacijenata može doći do snižavanja krvnog pritiska, što u retkim slučajevima može dovesti do sinkope. Kada se pojave prvi znaci ortostatske hipotenzije (kao što je vrtoglavica pri promeni položaja), pacijent treba da sedne ili legne i ostane u tom položaju do prestanka simptoma. Ne preporučuje se primena silodosina kod pacijenata sa ortostatskom hipotenzijom.
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CLCR <30 mL/min) se ne preporučuje primena silodosina (videti odeljke 4.2 i 5.2).
Oštećenje funkcije jetre
Budući da nema dostupnih podataka o primeni ovog leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, upotreba silodosina kod ovih pacijenata se ne preporučuje (videti odeljke 4.2 i 5.2).
Karcinom prostate
Budući da benigna hiperplazija prostate i karcinom prostate mogu imati iste simptome i mogu da postoje u isto vreme, pacijente za koje se sumnja da imaju BHP treba pregledati pre započinjanja terapije silodosinom, da bi se isključilo postojanje karcinoma prostate. Digitalni rektalni pregled i, ako je potrebno, određivanje specifičnog antigena prostate (engl. prostate specific antigen, PSA), treba sprovesti pre početka terapije i u redovnim vremenskim intervalima tokom terapije.
Terapija silodosinom dovodi do smanjenja količine semene tečnosti koja se oslobađa tokom orgazma, što privremeno može da utiče na plodnost muškarca. Ovaj efekat nestaje kada se prekine terapija silodosinom (videti odeljak 4.8)
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po jednoj kapsuli, tj. suštinski je „bez natrijuma”.
Silodosin se ekstenzivno metaboliše, uglavnom preko CYP3A4, alkohol dehidrogenaze i UGT2B7. Silodosin je takođe i supstrat P-glikoproteina. Lekovi koji inhibiraju ove enzime i transportere (kao što su: ketokonazol, itrakonazol, ritonavir ili ciklosporin) ili ih indukuju (rifampicin, barbiturati, karbamazepin, fenitoin) mogu da utiču na koncentracije silodosina i njegovih aktivnih metabolita u plazmi.
Alfa blokatori
Nema odgovarajućih podataka o bezbednoj primeni silodosina zajedno sa drugim antagonistima alfa- adrenergičkih receptora. Zbog toga se ne preporučuje istovremena upotreba silodosina sa drugim antagonistima alfa-adrenergičkih receptora.
Inhibitori CYP3A4
U jednoj studiji interakcije, pri istovremenoj primeni jakog inhibitora CYP3A4 (ketokonazol u dozi od 400 mg) primećeno je povećanje maksimalne koncentracije silodosina u plazmi za 3,7 puta, kao i 3,1 puta veća izloženost silodosinu (tj. vrednost PIK). Zbog toga se ne preporučuje istovremena upotreba sa jakim inhibitorima CYP3A4 (kao što su ketokonazol, itrakonazol, ritonavir ili ciklosporin).
Pri istovremenoj primeni silodosina i umerenih inhibitora CYP3A4 kao što je diltiazem, primećeno je povećanje vrednosti PIK-a silodosina za približno 30%, dok se vrednosti Cmax i poluvreme eliminacije nisu promenile. Ova promena nije klinički značajna i nije potrebno prilagođavanje doze.
Inhibitori PDE-5
Pri istovremenoj primeni silodosina i maksimalnih doza sildenafila ili tadalafila primećene su minimalne farmakodinamske interakcije. U jednoj placebo kontrolisanoj studiji, kod 24 osobe starosti između 45 i 78 godina koje su primale silodosin, istovremena primena sildenafila u dozi od 100 mg ili tadalafila u dozi od 20 mg nije dovela do klinički značajnih srednjih vrednosti smanjenja sistolnog ili dijastolnog krvnog pritiska, što je procenjivano ortostatskim testovima (mereno u stojećem položaju u odnosu na ležeći položaj). Kod ispitanika starijih od 65 godina, prosečno smanjenje u različitim vremenskim intervalima iznosilo je između 5 i 15 mmHg (sistolni) i između 0 i 10 mmHg (dijastolni). Pozitivni rezultati ortostatskih testova bili su samo malo češći u slučaju istovremene primene ovih lekova, međutim, nije primećena pojava simptomatske ortostaze ili nesvestice. Pacijente koji istovremeno uzimaju inhibitore PDE-5 i silodosin, treba pratiti zbog moguće pojave neželjenih reakcija.
Antihipertenzivi
U programu kliničkih studija, mnogi pacijenti su istovremeno bili na terapiji antihipertenzivima (uglavnom lekovima koji deluju na renin-angiotenzin sistem, beta blokatorima, antagonistima
kalcijuma i diureticima) bez povećanja incidence ortostatske hipotenzije. Ipak se savetuje oprez i praćenje pacijenata pri započinjanju istovremene primene antihipertenziva, zbog moguće pojave neželjenih reakcija.
Digoksin
Nije došlo do značajne promene koncentracije digoksina, supstrata P-glikoproteina, u stanju dinamičke ravnoteže, pri istovremenoj primeni sa silodosinom od 8 mg jednom dnevno. Nije potrebno prilagođavanje doze.
Trudnoća i dojenje
Nije primenljivo, budući da je silodosin namenjen samo muškarcima.
Plodnost
U kliničkim studijama je primećena pojava ejakulacije sa smanjenom količinom ili bez semene tečnosti tokom terapije silodosinom (videti odeljak 4.8), kao posledica farmakodinamičkih svojstava silodosina. Pre započinjanja terapije treba obavestiti pacijente da može doći do ispoljavanja ovog efekta koji privremeno utiče na plodnost muškarca.
Lek Silodosin Aristo ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Zbog toga, pacijente treba informisati o mogućoj pojavi simptoma koji se mogu javiti usled posturalne hipotenzije (kao što je vrtoglavica) i posavetovati ih da ne upravljaju motornim vozilima i mašinama dok ne utvrde kako silodosin deluje na njih.
Sažetak bezbednosnog profila
Bezbednost silodosina je procenjivana u 4 dvostruko slepe kontrolisane kliničke studije faze II-III (u kojima je učestvovao 931 pacijent koji je primao silodosin u dozi od 8 mg jednom dnevno i 733 pacijenta koji su primali placebo), i u 2 dugoročne otvorene studije sa produženim fazama. Ukupno je 1581 pacijent primao silodosin u dozi od 8 mg jednom dnevno, od kojih je kod 961 pacijenta izloženost trajala 6 meseci, a kod 384 pacijenta godinu dana.
Najčešće prijavljene neželjene reakcije kod primene silodosina u placebo kontrolisanim kliničkim studijama i tokom dugotrajne primene su bili poremećaji ejakulacije kao što je retrogradna ejakulacija i anejakulacija (smanjen volumen ili odsustvo semene tečnosti), koji su se javljali sa učestalošću od 23%. Ova pojava koja može privremeno da utiče na plodnost muškarca je reverzibilna i nestaje nakon par dana od prekida terapije (videti odeljak 4.4)
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
U tabeli u nastavku navedene su neželjene reakcije prijavljene u svim kliničkim studijama i neželjene reakcije iz postmarketinškog iskustva širom sveta, a kod kojih je utvrđena opravdana uzročna povezanost sa primenom silodosina. Neželjene reakcije navedene su po sistemima organa u skladu sa MedDRA klasifikacijom i po učestalosti, na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do
<1/10); povremeno (≥1/1,000 do <1/100); retko (≥1/10,000 do <1/1,000); veoma retko (<1/10,000), i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe neželjene reakcije navedene su po opadajućem stepenu ozbiljnosti.
| Veoma često | Često | Povremeno | Retko | Veoma retko | Nijepoznato | |
| Poremećaji imunskog sistema | Alergijske reakcije koje uključuju oticanje lica,jezika i farinksa1 | |||||
| Psihijatrijski poremećaji | smanjen libido | |||||
| Poremećaji nervnog sistema | vrtoglavica | sinkopa i gubitaksvesti1 | ||||
| Kardiološkiporemećaji | tahikardija1 | palpitacije1 | ||||
| Vaskularnipormećaji | ortostatskahipotenzija | hipotenzija1 | ||||
| Respiratorni, torakalni i medijastinalniporemećaji | zapušenost nosa | |||||
| Gastrointestinal ni poremećaji | dijareja | mučnina, suva usta | ||||
| Hepatobilijarni poremećaji | izmenjene vrednosti laboratorijskih testovafunkcije jetre1 | |||||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | osip na koži1, pruritus1, urtikarija1, promene na koži izazvanelekom1 | |||||
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | poremećaji ejakulacije koji obuhvataju retrogradnu ejakulaciju ianejakulaciju | erektilna disfunkcija | ||||
| Povrede, trovanje i proceduralne komplikacije | Intraope rativni floppy irissindrom |
1 – Neželjene reakcije zabeležene nakon stavljanja leka u promet širom sveta, spontanim prijavljivanjem (učestalost izračunata prema događajima prijavljivanim tokom faza I-IV kliničkih studija i neintervencijskih studija).
Opis odabranih neželjenih reakcija
Ortostatska hipotenzija
Incidenca ortostatske hipotenzije u placebo kontrolisanim kliničkim studijama iznosila je 1,2% u grupi sa silodosinom i 1,0% u grupi sa placebom. Ortostatska hipotenzija može povremeno da dovede do sinkope (videti odeljak 4.4).
Intraoperativni floppy iris sindrom (IFIS)
IFIS je prijavljen tokom operacija katarakte (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Primena silodosina je ispitivana u dozama do 48 mg dnevno kod zdravih osoba muškog pola. Neželjena reakcija koja je ograničavala povećanje doze bila je ortostatska hipotonija. U slučajevima kada je lek uzet nedavno, treba izazvati povraćanje ili pristupiti ispiranju želuca. Ukoliko predoziranje silodosinom izazove hipotenziju, treba primeniti kardiovaskularne suportivne mere. Dijaliza nije od velike koristi, budući da se silodosin u velikoj meri vezuje za proteine plazme (96,6%).
Farmakološki podaci - Silodosin 4mg
Farmakoterapijska grupa: Urološki lekovi, antagonisti alfa-adrenergičkih receptora.
ATC šifra: G04CA04 Mehanizam dejstva
Silodosin je izrazito selektivan za alfa1A-adrenergičke receptore koji su primarno smešteni u prostati,
bazi mokraćne bešike, vratu mokraćne bešike, kapsuli prostate i prostatičnom delu uretre. Blokiranje ovih alfa1A-adrenergičkih receptora izaziva opuštanje glatkih mišića u ovim tkivima, čime se smanjuje otpor mokraćne bešike, a bez uticaja na kontraktilnost glatkog mišića detrusora. Ovo utiče na poboljšanje simptoma usled nakupljanja urina (iritacije) i pražnjenja bešike (opstrukcije) (simptomi donjeg urinarnog trakta (engl. lower urinary tract symptoms, LUTS)), povezanih sa benignom hiperplazijom prostate.
Silodosin ima značajno manji afinitet prema alfa1B-adrenergičkim receptorima koji su primarno smešteni u kardiovaskularnom sistemu. In vitro je dokazano da je odnos stepena vezivanja silodosina za alfa1A receptore i alfa1B receptore (alfa1A : α1B) izuzetno veliki (162:1).
Klinička efikasnost i bezbednost
U dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj kliničkoj studiji faze II za određivanja doze u kojoj su primenjivane doze silodosina od 4 mg ili 8 mg jednom dnevno, primećeno je veće poboljšanje indeksa simptoma na skali Američke urološke asocijacije (AUA) prilikom primene silodosina od 8 mg (- 6,8±5,8, n=90; p=0,0018) i silodosina od 4 mg (-5,7±5,5, n=88; p=0,0355) u poređenju sa placebom (- 4,0±5,5, n=83).
Preko 800 pacijenata sa umerenim ili teškim simptomima BPH (na osnovu rezultata Internacionalne skale za procenu simptoma prostate (engl. international prostate symptom score, IPSS), čija je vrednost na početku studije bila ≥13) je primalo 8 mg silodosina jednom dnevno u dve placebo kontrolisane kliničke studije faze III, koje su sprovedene u SAD i u jednoj kliničkoj studiji sa placebo i aktivnom kontrolnom grupom koja je sprovedena u Evropi. U svim ispitivanjima, pacijenti kod kojih nije postignut odgovor na terapiju placebom tokom četvoronedeljne uvodne faze, su randomizovani da primaju ispitivanu terapiju. Procenjeno je da su pacijenti koji su lečeni silodosinom u svim studijama, nakon 12 nedelja terapije osetili veće ublažavanje simptoma BPH povezanih sa nakupljanjem urina (iritacije) i pražnjenjem bešike (opstrukcije) u poređenju sa pacijentima koji su primali placebo. Podaci prikupljeni u Intent-to-treat populaciji dati su u tabeli ispod:
| Studija | Lečena grupa | Broj pacije- nata | IPSSUkupan rezultat | IPSSSimptomi iritacije | IPSSSimptomi opstrukcije | ||||
| Polazna vrednost (±SD) | Promena u odnosu na početak studije | Razlika (95 % CI)vs placebo | Promena u odnosu na početne vrednosti | Razlika (95 % CI)u odnosu naplacebo | Promena u odnosu napočetak studije | Razlika (95 % CI)u odnosu na placebo | |||
| US-1 | SilodosinPlacebo | 233228 | 22 ± 521± 5 | -6,5-3,6 | -2,8*(-3,9, -1,7) | -2,3-1,4 | -0,9*(-1,4, -0,4) | -4,2-2,2 | -1,9*(-2,6, -1,2) |
| US-2 | SilodosinPlacebo | 233229 | 21 ± 521 ± 5 | -6,3-3,4 | -2,9*(-4,0, -1,8) | -2,4-1,3 | -1,0*(-1,5, -0,6) | -3,9-2,1 | -1,8*(-2,5, -1,1) |
| Evropa | -2,3* | -0,7° | -1,7* | ||||||
| Silodosin | 371 | 19 ± 4 | -7,0 | (-3,2, -1,4) | -2,5 | (-1,1, -0,2) | -4,5 | (-2,2, -1,1) | |
| Tamsulosin | 376 | 19 ± 4 | -6,7 | -2,0* | -2,4 | -0,6° | -4,2 | -1,4* | |
| (-2,9, -1,1) | (-1,1, -0,2) | (-2,0, -0,8) | |||||||
| Placebo | 185 | 19 ± 4 | -4,7 | -1,8 | -2,9 | ||||
* p<0,001 u odnsu na placebo; ° p =0,002 u odnosu placebo
U aktivno kontrolisanoj kliničkoj studiji sprovedenoj u Evropi, pokazalo se da primena silodosina u dozi od 8 mg jednom dnevno nije bila inferiorna u odnosu na tamsulosin u odnosu na 0,4 mg jednom dnevno: prilagođena prosečna razlika (95% CI) u ukupnom rezultatu IPSS između populacija u protokolu bila je 0,4 (-0,4 do 1,1). Stopa odgovora (tj. poboljšanje IPSS ukupnog rezultata najmanje 25%) je bila značajno veća u silodosin (68 %) i tamsulosin (65%) grupi u odnosu na placebo (53%).
U dugotrajnoj otvorenoj produženoj fazi ovih kontrolisanih studija u kojoj su pacijenti primali silodosin i do godinu dana, poboljšanje simptoma nastalo nakon 12 nedelja lečenja je održano tokom 1 godine.
U kliničkoj studiji fazi IV sprovedenoj u Evropi, sa srednjom vrednošću IPSS ukupnog rezultata na početku studije od 18,9; 77,1 % pacijenata je pokazalo odgovor na terapiju silodosinom (procenjeno na osnovu promene vrednosti IPSS ukupnog rezultata od najmanje 25% u odnosu na vrednost na početku studije). Približno polovina pacijenata prijavila je poboljšanje najneprijatnijih simptoma BHP
na koje su se žalili na početku studije (npr. nokturija, učestalo mokrenje, slab mlaz urina, hitan nagon na mokrenje, curenje urina i nepotpuno pražnjenje bešike), što je procenjeno osnovu ICS upitnika za muškarce.
Ni u jednoj od kliničkih studija sprovedenih sa silodosinom nije uočeno značajno snižavanje krvnog pritiska u ležećem položaju.
Silodosin u dozama od 8 mg i 24 mg dnevno nije imao statistički značajan uticaj na EKG intervale ili repolarizaciju srca u odnosu na placebo.
Pedijatrijska populacija
Evropska agencija za lekove izuzela je od obaveze podnošenje rezultata ispitivanja sa silodosinom u svim podgrupama pedijatrijske populacije kod BPH (videti odeljak 4.2 za informacije o primeni kod pedijatrijske populacije).
Farmakokinetika silodosina i njegovih glavnih metabolita je procenjivana kod odraslih muškaraca sa i bez BPH nakon pojedinačnih i višestrukih primena doza u opsegu od 0,1 mg do 48 mg dnevno. Farmakokinetika silodosina je linearna u ovom opsegu doza. Izloženost glavnom metabolitu u plazmi, silodosin glukuronidu (KMD-3213G), u stanju ravnoteže je oko 3 puta veća od izloženosti osnovnoj supstanci. Silodosin postiže stanje ravnoteže nakon 3. dana, a njegov metabolit glukuronid nakon 5. dana lečenja.
Resorpcija
Silodosin se nakon oralne primene dobro resorbuje i resorpcija je proporcionalna dozi. Apsolutna bioraspoloživost iznosi približno 32%.
Jedna in vitro studija sa Caco-2 ćelijama pokazala je da je silodosin supstrat P-glikoproteina. Hrana smanjuje Cmax za približno 30%, produžava tmax za približno 1 sat i ima mali uticaj na vrednost PIK. Kod zdravih muškaraca ciljane starosne dobi (n=16, prosečna starost 55±8 godina) nakon oralne primene doze od 8 mg jednom dnevno odmah nakon doručka tokom 7 dana dobijeni su sledeći farmakokinetički parametri: Cmax87±51 nanogram/mL (SD), tmax 2,5 sata (opseg: 1,0-3,0), vrednost PIK 433±286 nanogram • h/mL.
Distribucija
Silodosin ima volumen distribucije od 0,81 L/kg i 96,6% se vezuje se za proteine plazme. Ne distribuira se u krvne ćelije.
91% silodosin glukuronida se vezuje za proteine.
Biotransformacija
Silodosin se ekstenzivno metaboliše putem glukuronidacije (UGT2B7), pod uticajem alkohol- i aldehid- dehidrogenaze i preko oksidativnih puteva, najviše preko CYP3A4. Glavni metabolit u plazmi, glukuronid konjugat silodosina (KMD-3213G), koji se pokazao aktivnim in vitro, ima produženo poluvreme eliminacije (oko 24 sata) i postiže približno 4 puta veće koncentracije u plazmi od silodosina.
In vitro podaci ukazuju na to da silodosin nema potencijal da inhibiše ili indukuje sisteme enzima citohroma P450.
Eliminacija
Nakon oralne primene 14C radioaktivno obeleženog silodosina, nakon 7 dana je otkriveno približno 33,5% radioaktivnosti oko u urinu i 54,9% u fecesu. Klirens silodosina iz organizma iznosi približno 0,28 L/h/kg. Silodosin se uglavnom izlučuje u obliku metabolita; veoma male količine nepromenjenog leka se mogu naći u urinu. Terminalno poluvreme eliminacije silodosina iznosi 11, a njegovog glukuronida 18 sati.
Posebne grupe pacijenata
Stariji pacijenti
Izloženost silodosinu i njegovim glavnim metabolitima se ne menja značajno sa godinama, čak ni kod pacijenata starijih od 75 godina.
Pedijatrijski pacijenti
Silodosin nije ispitivan kod pacijenata mlađih od 18 godina.
Oštećenje funkcije jetre
U ispitivanju primene pojedinačne doze, farmakokinetika silodosina se nije promenila kod 9 pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child-Plough rezultati od 7 do 9), u poređenju sa 9 zdravih ispitanika. Rezultate ove studije treba tumačiti oprezno, budući da su uključeni pacijenti imali neizmenjene biohemijske parametre, koji su ukazivali na očuvanu funkciju metabolizma, a klasifikovani su u grupu sa umerenim oštećenjem funkcije jetre na osnovu ascitesa i hepatičke encefalopatije.
Farmakokinetika silodosina nije ispitivana kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre.
Oštećenje funkcije bubrega
U ispitivanju primene pojedinačne doze, izloženost silodosinu (nevezanom) kod ispitanika sa blagim (n=8) i umerenim oštećenjem funkcije bubrega (n=8) dovela je, u proseku, do povećanja vrednosti Cmax (1,6 puta) i PIK (1,7 puta) u odnosu na ispitanike sa očuvanom funkcijom bubrega (n=8). Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (n=5) povećanje izloženosti se ispoljavalo u povećanju vrednosti Cmax 2,2 puta i vrednosti za PIK 3,7 puta. Izloženost glavnim metabolitima, silodosin glukuronidu i KMD3293, je takođe bila povećana.
Tokom faze III kliničke studije praćenje koncentracije u plazmi je pokazalo da se koncentracije ukupnog silodosina nakon 4 nedelje lečenja nisu promenile kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega (n=70) u odnosu na pacijente sa očuvanom funkcijom bubrega (n=155), dok su se koncentracije u proseku udvostručile kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (n=7). Pregled podataka o bezbednosti kod pacijenata uključenih u sve kliničke studije ne ukazuje na to da blago oštećenje funkcije bubrega (n=487) predstavlja dodatan bezbednosni rizik tokom terapije silodosinom (kao što su rizik od povećanja incidence vrtoglavice ili ortostatske hipotenzije) u poređenju sa pacijentima sa očuvanom funkcijom bubrega (n=955).
Prema tome, nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije bubrega. Budući da nema dovoljno iskustva sa pacijentima sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (n=35), preporučuje se primena manje početne doze silodosina od 4 mg. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ne preporučuje se primena leka Silodosin Aristo.
Farmaceutski podaci - Silodosin 4mg
Silodosin Aristo, 4 mg, kapsule, tvrde
Sadržaj kapsule Manitol (E421)
Skrob, preželatinizovani (kukuruzni) Natrijum-laurilsulfat Gliceroldibehenat (E471)
Sastav tela i kape kapsule Želatin
Titan-dioksid (E171) Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172)
Sastav mastila:
Šelak (E904) Propilenglikol (E1520)
Amonijak, rastvor koncentrovani (E527) Gvožđe(III)-oksid, crni (E172)
Kalijum-hidroksid (E525)
Silodosin Aristo, 8 mg, kapsule, tvrde
Sadržaj kapsule Manitol (E421)
Skrob, preželatinizovani (kukuruzni) Natrijum-laurilsulfat Gliceroldibehenat (E471)
Sastav tela i kape kapsule Želatin
Titan-dioksid (E171)
Sastav mastila:
Šelak (E904) Propilenglikol (E1520)
Amonijak, rastvor koncentrovani (E527) Gvožđe(III)-oksid, crni (E172)
Kalijum-hidroksid (E525)
Unutrašnje pakovanje je PVC/PE/PVDC-Al blister koji sadrži 10 kapsula, tvrdih.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 3 blistera sa po 10 kapsula, tvrdih (ukupno 30 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.