Ziextenzo® 6mg/0.6mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom špricu
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Ziextenzo 6mg/0.6mL
Skraćenje trajanja neutropenije i smanjenje incidence febrilne neutropenije kod odraslih pacijenata koji se leče citotoksičnom hemioterapijom zbog maligne bolesti (sa izuzetkom hronične mijeloidne leukemije i mijelodisplastičnog sindroma).
Terapiju lekom Ziextenzo mora da započne i nadzire lekar sa iskustvom u onkologiji i/ili hematologiji. Doziranje
Jedna doza od 6 mg (jedan napunjeni injekcioni špric) leka Ziextenzo se preporučuje uz svaki hemioterapijski ciklus, najmanje 24 sata nakon primene citotoksične hemioterapije.
Posebne populacije
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima kod dece još nisu ustanovljene. Trenutno dostupni podaci opisani su u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, međutim nije moguće dati preporuku o doziranju.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega
Ne preporučuje se promena doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, uključujući i one u terminalnoj fazi bolesti bubrega.
Način primene
Lek Ziextenzo je namenjen za supkutanu primenu. Injekcije je potrebno primeniti u butinu, abdomen ili nadlakticu. Za uputsva o rukovanju lekom pre primene videti odeljak 6.6.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Sledljivost
Sa ciljem da se poboljša sledljivost faktora stimulacije kolonija granulocita (engl. granulocyte-colony stimulating factors, G-CSFs), naziv primenjenog leka treba jasno evidentirati u medicinskoj dokumentaciji pacijenta.
Opšta upozorenja i mere opreza
Ograničeni klinički podaci upućuju na uporedivo dejstvo pegfilgrastima i filgrastima na vreme potrebno za oporavak od teške neutropenije kod pacijenata sa de novo akutnom mijeloidnom leukemijom (AML) (videti odeljak 5.1). Međutim, dugoročna dejstva pegfilgrastima na AML nisu ustanovljena, stoga se lek mora primenjivati s oprezom u toj populaciji pacijenata.
Faktor stimulacije kolonije granulocita može da podstakne rast mijeloidnih ćelija in vitro, a slični efekti mogu se videti i kod nekih nemijeloidnih ćelija in vitro.
Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima nisu ispitivane kod pacijenata sa mijelodisplastičnim sindromom, hroničnom mijeloidnom leukemijom, kao i kod pacijenata sa sekundarnom AML; zbog toga se ne sme primenjivati kod tih pacijenata. Posebnu pažnju treba obratiti na razlikovanje dijagnoze blastične transformacije u hroničnoj mijeloidnoj leukemiji od AML.
Bezbednost i efikasnost primene pegfilgrastima kod pacijenata sa de novo AML starosti < 55 godina sa citogenetskim nalazom t(15;17) nisu utvrđene.
Nisu sprovedena ispitivanja bezbednosti i efikasnosti pegfilgrastima kod pacijenata koji primaju hemioterapiju u velikim dozama. Ovaj lek se ne sme koristiti kako bi se povećala doza citotoksične hemioterapije iznad doza utvrđenih režima doziranja.
Pulmonalni neželjeni događaji
Pulmonalne neželjene reakcije, posebno intersticijalna upala pluća, prijavljene su nakon primene faktora stimulacije kolonije granulocita (G-CSF). Većem riziku mogu biti izloženi pacijenti koji u anamnezi imaju nedavne plućne infiltrate ili upalu pluća (videti odeljak 4.8).
Pojava plućnih simptoma, kao što su kašalj, povišena telesna temperatura i dispneja, povezanih sa radiološkim znacima plućnih infiltrata i pogoršanjem funkcije pluća uz povišen broj neutrofila mogu biti prethodni znaci akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS). U takvim slučajevima prema proceni lekara treba obustaviti primenu pegfilgrastima i primeniti odgovarajuću terapiju (videti odeljak 4.8).
Glomerulonefritis
Prijavljen je glomerulonefritis kod pacijenata koji su primali filgrastim i pegfilgrastim. Generalno su se događaji glomerulonefritisa povlačili nakon smanjenja doze ili prestanka primene filgrastima i pegfilgrastima. Preporučuje se praćenje rezultata analize urina.
Sindrom povećane propustljivosti kapilara
Sindrom povećane propustljivosti kapilara prijavljen je nakon primene faktora stimulacije rasta kolonije granulocita, a karakterišu ga hipotenzija, hipoalbuminemija, edem i hemokoncentracija. Pacijente kod kojih se razviju simptomi sindroma povećane propustljivosti kapilara treba pažljivo pratiti i primeniti uobičajenu simptomatsku terapiju, koja može uključivati i potrebu za intenzivnom negom (videti odeljak 4.8).
Splenomegalija i ruptura slezine
Nakon primene pegfilgrastima prijavljeni su obično asimptomatski slučajevi splenomegalije i slučajevi rupture slezine, uključujući neke slučajeve sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Zbog toga veličinu slezine treba pažljivo pratiti (npr. klinički pregled, ultrazvuk). Treba razmotriti mogućnost rupture slezine kod pacijenata koji se žale na bol u gornjem levom delu abdomena ili vrhu ramena.
Trombocitopenija i anemija
Lečenje samo pegfilgrastimom ne isključuje razvoj trombocitopenije niti anemije jer se puna doza mijelosupresivne hemioterapije održava prema propisanom rasporedu. Preporučuje se redovno praćenje broja trombocita i hematokrita. Potreban je poseban oprez pri primeni pojedinačnih ili kombinovanih hemioterapeutika za koje se zna da uzrokuju tešku trombocitopeniju.
Anemija srpastih ćelija
Krize srpastih ćelija povezane su sa primenom pegfilgrastima kod pacijenata koji imaju nasledno obeležje srpastih ćelija ili bolest srpastih ćelija (srpasta anemija) (videti odeljak 4.8). Stoga lekari treba sa oprezom da propisuju pegfilgrastim kod pacijenata sa naslednim obeležjem srpastih ćelija ili sa bolešću srpastih ćelija, treba pažljivo da prate odgovarajuće kliničke parametre i laboratorijski status i obrate pažnju na moguću povezanost ovog leka sa povećanjem slezine i vazookluzivnom krizom.
Leukocitoza
Broj leukocita od 100 x 109/L ili više primećen je kod manje od 1% pacijenata koji su primali pegfilgrastim. Nisu prijavljena neželjena dejstva koja bi se mogla direktno pripisati ovom stepenu leukocitoze. Ovakvo povećanje broja belih krvnih zrnaca je prolazno, obično se uočava 24 do 48 sati nakon primene leka i u skladu je sa farmakodinamskim efektima ovog leka. U skladu sa kliničkim efektima i mogućnošću razvoja leukocitoze, tokom trajanja terapije treba redovno kontrolisati broj belih krvnih zrnaca. Ako broj leukocita nakon očekivane najmanje vrednosti prelazi 50 x 109/L, terapiju ovim lekom treba odmah prekinuti.
Preosetljivost
Kod pacijenata lečenih pegfilgrastimom prijavljena je preosetljivost, uključujući anafilaktičke reakcije, koja se može javiti kod prve ili sledeće terapije. Terapija pegfilgrastimom se mora trajno prekinuti kod pacijenata kod kojih se razvije klinički značajna preosetljivost. Pegfilgrastim se ne sme primenjivati kod pacijenata sa preosetljivošću na pegfilgrastim ili filgrastim u anamnezi. Ako dođe do ozbiljne alergijske reakcije, treba primeniti odgovarajuću terapiju i pažljivo pratiti stanje bolesnika tokom nekoliko dana.
Stevens-Johnson-ov sindrom
Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), koji može biti životno ugrožavajući ili sa smrtnim ishodom, retko je prijavljen kod terapije pegfilgrastimom. Ako se kod pacijenta koji je na terapiji pegfilgrastimom razvio SJS, kod tog pacijenta se ni u jednom trenutku ne sme ponovno započeti terapija pegfilgrastimom.
Imunogenost
Kao i kod svih terapijskih proteina, i tokom primene pegfilgrastima postoji mogućnost za razvoj imunogenosti. Stope stvaranja antitela protiv pegfilgrastima su uglavnom niske. Vezujuća antitela pojavljuju se kao što se očekuje kod svih bioloških lekova, međutim do sada nisu povezana sa neutralizirajućom aktivnosti.
Aortitis
Kod zdravih ispitanika i pacijenata obolelih od malignog oboljenja nakon primene G-CSF-a zabeležen je aortitis, čiji su simptomi uključivali povišenu telesnu temperaturu, bol u abdomenu, malaksalost, bol u leđima i povišene markere inflamacije (npr. C-reaktivni protein i broj leukocita). U većini slučajeva aortitis je dijagnostikovan CT snimkom i uglavnom se povukao nakon prestanka primene G-CSF-a. Videti takođe odeljak 4.8.
Ostala upozorenja
Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima za mobilizaciju krvnih progenitorskih ćelija kod pacijenata ili zdravih davalaca nisu odgovarajuće procenjene.
Povećana hematopoetska aktivnost kostne srži kao odgovor na terapiju faktorima rasta povezana je sa prolaznim pozitivnim nalazima pri dijagnostičkom snimanju kostne srži. To treba uzeti u obzir prilikom interpretacije dobijenih nalaza snimanja kostne srži.
Ovaj lek sadrži 30 mg sorbitola u jednom napunjenom injekcionom špricu, što odgovara 50 mg/mL. Treba uzeti u obzir kumulativni efekat istovremeno primenjenih lekova koji sadrže sorbitol (ili fruktozu), kao i unos sorbitola (ili fruktoze) ishranom.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi od 6 mg, tj. suštinski je bez natrijuma.
Zbog moguće osetljivosti mijeloidnih ćelija koje se brzo dele na citotoksičnu hemioterapiju, pegfilgrastim treba primeniti najmanje 24 sata nakon primene citotoksične hemioterapije. U kliničkim ispitivanjima pegfilgrastim se bezbedno primenjivao 14 dana pre hemioterapije. Istovremena primena pegfilgrastima i bilo kog hemioterapijskog agensa nije procenjena kod pacijenata. Na životinjskim modelima se pokazalo da je istovremena primena pegfilgrastima i 5-fluorouracila (5-FU) ili drugih antimetabolita potencirala mijelosupresiju.
Moguće interakcije sa drugim hematopoetskim faktorima rasta i citokinima nisu posebno ispitivane u kliničkim ispitivanjima.
Potencijal za interakciju sa litijumom, koji takođe podstiče otpuštanje neutrofila, nije posebno istraživan. Nema dokaza da bi takva interakcija bila štetna.
Bezbednost i efikasnost pegfilgrastima nisu ispitivane kod pacijenata koji primaju hemioterapiju povezanu sa odloženom mijelosupresijom, npr. nitrozoureje.
Nisu sprovedena specifična ispitivanja interakcija ili metabolizma, međutim klinička ispitivanja nisu upućivala na interakciju pegfilgrastima sa bilo kojim drugim lekovima.
Trudnoća
Nema podataka ili su podaci o primeni pegfilgrastima kod trudnica ograničeni. Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Ne preporučuje se upotreba pegfilgrastima tokom trudnoće, kao ni kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.
Dojenje
Nema dovoljno podataka o izlučivanju pegfilgrastima/metabolita u majčino mleko kod ljudi. Ne može se isključiti rizik za novorođenče/odojče. Neophodno je doneti odluku o tome da li treba prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju/suzdržati se od lečenja pegfilgrastimom uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije za ženu.
Plodnost
Pegfilgrastim nije uticao na sposobnost reprodukcije ili plodnost mužjaka i ženki pacova nakon što su dobijali nedeljne kumulativne doze, otprilike 6 do 9 puta više od doza preporučenih za ljude (procena na osnovu površine tela) (videti odeljak 5.3).
Pegfilgrastim ne utiče ili ima zanemariv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Najčešće prijavljene neželjene reakcije bile su bol u kostima (veoma često [≥1/10]) i bol u mišićima i kostima (često [≥ 1/100 i < 1/10]). Bol u kostima je uglavnom bio blage do umerene težine, prolazan i kod većine pacijenata se mogao kontrolisati standardnim analgeticima.
Reakcije preosetljivosti, uključujući osip na koži, urtikariju, angioedem, dispneju, eritem, nalete crvenila i hipotenziju, javljale su se tokom prve ili sledeće terapije pegfilgrastimom (povremeno [≥ 1/1000 do < 1/100]). Kod pacijenata koji primaju pegfilgrastim mogu se javiti ozbiljne alergijske reakcije, uključujući anafilaksu (povremeno) (videti odeljak 4.4).
Sindrom povećane propustljivosti kapilara, koji može biti životno ugrožavajući ukoliko se ne počne lečiti na vreme, prijavljen je povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100) kod pacijenata sa rakom koji su na hemioterapiji nakon primene faktora stimulacije rasta granulocita; videti odeljak 4.4 i odeljak „Opis odabranih neželjenih reakcija“ u nastavku.
Splenomegalija, obično asimptomatska, se javlja povremeno.
Povremeno su nakon primene pegfilgrastima prijavljeni slučajevi rupture slezine, uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.4).
Povremeno su prijavljene pulmonalne neželjene reakcije, uključujući intersticijalnu upalu pluća, plućni edem, plućne infiltrate i plućnu fibrozu. Povremeno su ovi slučajevi rezultirali respiratornom insuficijencijom ili ARDS-om koji mogu imati smrtni ishod (videti odeljak 4.4).
Izolovani slučajevi krize srpastih ćelija su prijavljeni kod pacijenata koji imaju nasledno obeležje srpastih ćelija ili bolest srpastih ćelija (povremeno) (videti odeljak 4.4)
Sažeti tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Podaci u sledećoj tabeli prikazuju neželjene reakcije prijavljene tokom kliničkih ispitivanja i spontanog prijavljivanja. Unutar svake kategorije učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti.
| MedDRA-klasa sistema organa | Neželjene reakcije | ||||
| Veoma često (≥ 1/10) | Često(≥ 1/100 do< 1/10) | Povremeno (≥ 1/1000 do< 1/100) | Retko(≥ 1/10 000 do < 1/1000) | Veoma retko (< 1/10 000) | |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Trombocitopenija1Leukocitoza1 | Kriza srpastih ćelija2 ; Splenomegalija2, Ruptura slezine2 | |||
| Poremećaji imunskog sistema | Reakcije preosetljivosti; Anafilaksa | ||||
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Povećana koncentracija mokraćne kiseline | ||||
| Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja1 | ||||
| Vaskularni poremećaji | Sindrom povećane propustljivost kapilara1 | Aortitis | |||
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Akutnirespiratorni distres sindrom2; Pulmonalne neželjene reakcije (intersticijalna upala pluća,plućni edem, plućni infiltrati i plućna fibroza) Hemoptiza | Plućna hemoragija | |||
| Gastrointestinalni poremećaji | Mučnina1 | ||||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Sweet-ov sindrom (akutna febrilna dermatoza)1,2; Kožni vaskulitis1,2 | Stevens- Johnson-ov sindrom | |||
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | Bol u kostima | Bol u mišićima i kostima (mijalgija, artralgija, bol u ekstremitetima, bol u leđima, bol u mišićima i | |||
| kostima, bol u vratu) | |||||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Glomerulonefritis2 | ||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Bol na mestu primene injekcije1 Ne-kardijalni bol u grudima | Reakcije na mestu primene injekcije2 | |||
| Ispitivanja | Povećane vrednosti laktat- dehidrogenaze i alkalne fosfataze1; Prolazno povećanje vrednosti testova funkcije jetre za ALT ili AST1 |
1. Videti deo „Opis odabranih neželjenih reakcija“ u nastavku.
2. Ova neželjena reakcija je uočena nakon stavljanja leka u promet, ali ne i u randomizovanim, kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod odraslih pacijenata. Kategorija učestalosti je procenjena
statističkim obračunom na osnovu 1576 pacijenata koji su pegfilgrastim primali u devet randomizovanih kliničkih ispitivanja.
Opis odabranih neželjenih reakcija
Povremeno su prijavljeni slučajevi Sweet-ovog sindroma, iako u nekim slučajevima ulogu u tome može imati i osnovna hematološka maligna bolest.
Kod pacijenata koji su na terapiji pegfilgrastimom povremeno su zabeleženi slučajevi kožnog vaskulitisa. Mehanizam nastanka vaskulitisa kod pacijenata koji primaju pegfilgrastim nije poznat.
Reakcije na mestu primene injekcije, uključujući eritem na mestu primene injekcije (povremeno) kao i bol na mestu primene injekcije (često) javljale su se prilikom prve ili sledeće terapije pegfilgrastimom.
Prijavljeni su česti slučajevi leukocitoze (broj leukocita > 100 x 109/L) (videti odeljak 4.4).
Reverzibilna, blaga do umerena povećanja koncentracija mokraćne kiseline i vrednosti alkalne fosfataze, bez povezanih kliničkih efekata, bila su povremena. Reverzibilna, blaga do umerena povećanja vrednosti laktat dehidrogenaze bez povezanih kliničkih efekata povremeno su se javljala kod pacijenata koji su primali pegfilgrastim nakon primene citotoksične hemioterapije.
Kod pacijenata koji su primali hemioterapiju veoma često su primećeni mučnina i glavobolja.
Povremeno su kod pacijenata, koji su nakon primene citotoksične hemioterapije primili pegfilgrastim, zabeležena povećanja vrednosti testova funkcije jetre za alanin aminotransferaze (ALT) ili aspartat aminotransferaze (AST). Ta povećanja su prolazna i vraćaju se na početne vrednosti.
Prijavljeni su česti slučajevi trombocitopenije.
Slučajevi sindroma povećane propustljivosti kapilara uz primenu faktora stimulacije rasta granulocita prijavljeni su nakon stavljanja leka u promet. Obično su se javili kod pacijenata sa uznapredovalom malignom bolešću, sepsom, pacijenata koji su uzimali hemioterapiju sa više lekova ili pacijenata na aferezi (videti odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija
Iskustvo kod dece je ograničeno. Primećena je veća učestalost ozbiljnih neželjenih reakcija kod mlađe dece, uzrasta 0-5 godina (92%) u odnosu na stariju decu, uzrasta 6-11 godina (80%) i 12-21 godina (67%), odnosno odrasle. Najčešće prijavljena neželjena reakcija bio je bol u kostima (videti odeljke 5.1 i 5.2).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Jednokratna doza od 300 mikrograma/kg primenjena je supkutano ograničenom broju zdravih dobrovoljaca i pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća bez pojave ozbiljnih neželjenih reakcija. Neželjene reakcije bile su slične onima koje se javljaju kod ispitanika koji su primali manje doze pegfilgrastima.
Farmakološki podaci - Ziextenzo 6mg/0.6mL
Farmakoterapijska grupa: imunostimulatori, faktori stimulisanja kolonije.
ATC šifra: L03AA13
Lek Ziextenzo je biološki sličan lek. Detaljnije informacije su dostupne na internet stranici Evropske agencije za lekove; http://www.ema.europa.eu
Humani faktor stimulacije rasta granulocita (G-CSF) je glikoprotein, koji reguliše stvaranje i otpuštanje neutrofila iz kostne srži. Pegfilgrastim je kovalentni konjugat rekombinantnog humanog G-CSF-a (r- metHuG-CSF) sa jednim molekulom polietilen-glikola (PEG) od 20 kd. Pegfilgrastim je oblik filgrastima produženog delovanja usled smanjenog bubrežnog klirensa.
Pokazano je da pegfilgrastim i filgrastim imaju identičan mehanizam delovanja i dovode do znatnog povećanja broja neutrofila u perifernoj krvi unutar 24 sata, sa manjim povećanjem broja monocita i/ili limfocita. Slično kao i kod filgrastima, neutrofili nastali kao odgovor na pegfilgrastim imaju uobičajenu ili poboljšanu funkciju, kako je pokazano ispitivanjima hemotaktičke i fagocitne funkcije. Kao i drugi hematopoetski faktori rasta, G-CSF pokazuje in vitro stimulišuća svojstva na humane endotelne ćelije. G- CSF može da podstakne rast mijeloidnih ćelija, uključujući maligne ćelije, in vitro, a slični efekti mogu da se primete i na nekim nemijeloidnim ćelijama in vitro.
U dva randomizovana, dvostruko slepa, pivotalna ispitivanja kod pacijenata sa karcinomom dojke visokog rizika, stadijum II-IV, podvrgnutih mijelosupresivnoj hemioterapiji koja se sastojala od doksorubicina i docetaksela, primena pegfilgrastima, u pojedinačnoj dozi jednom po ciklusu, smanjila je trajanje neutropenije i učestalost pojave febrilne neutropenije slično kao što je primećeno kod dnevne primene
filgrastima (medijana od 11 dnevnih primena). U odstustvu podrške faktora rasta primećeno je da takav režim rezultira srednjim trajanjem neutropenije 4. stepena od 5 do 7 dana i incidencom pojave febrilne neutropenije od 30 do 40%. U jednom ispitivanju (n=157), u kojem je primjenjivana fiksna doza pegfilgrastima od 6 mg, srednje vreme trajanja neutropenije 4. stepena u grupi koja je primala pegfilgrastim iznosilo je 1,8 dana, u poređenju sa 1,6 dana u grupi koja je primala filgrastim (razlika od 0,23 dana, 95% CI
-0,15, 0,63). Tokom celog ispitivanja stopa febrilne neutropenije kod pacijenata lečenih pegfilgrastimom iznosila je 13%, u poređenju sa 20% kod pacijenata lečenih filgrastimom (razlika 7%, 95% CI od -19%, 5%). U drugom ispitivanju (n=310), u kojem je primenjivana doza prilagođena telesnoj masi (100 mikrograma/kg), srednje trajanje neutropenije 4. stepena u grupi lečenoj pegfilgrastimom iznosilo je 1,7 dana, u poređenju sa 1,8 dana u grupi lečenoj filgrastimom (razlika 0,03 dana, 95% CI-0,36, 0,30). Ukupna stopa febrilne neutropenije kod pacijenata lečenih pegfilgrastimom iznosila je 9%, a 18% kod pacijenata lečenih filgrastimom (razlika 9%, 95% CI od -16,8%, -1,1%).
U placebo kontrolisanom, dvostruko slepom ispitivanju sprovedenom kod pacijenata sa karcinomom dojke, ispitivan je uticaj pegfilgrastima na incidencu pojave febrilne neutropenije nakon primene hemioterapijskog režima povezanog sa razvojem febrilne neutropenije sa stopom od 10-20% (docetaksel 100 mg/m2 svake 3 sedmice tokom 4 ciklusa). Randomizovano je 928 pacijenata tako da primaju ili pojedinačnu dozu pegfilgrastima ili placebo približno 24 sata (2. dan) nakon svakog hemioterapijskog ciklusa. Incidenca febrilne neutropenije bila je manja kod pacijenata randomizovanih u grupu koja je dobijala pegfilgrastim u poređenju sa pacijentima koji su dobijali placebo (1% prema 17%, p < 0,001). Incidenca bolničkog lečenja i intravenske primene antiinfektivnih lekova, povezanih sa kliničkom dijagnozom febrilne neutropenije, bila je manja u grupi pacijenata lečenih pegfilgrastimom nego u grupi koja je primala placebo (1% prema 14%, p < 0,001 i 2% prema 10%, p < 0,001).
U malom (n=83), randomizovanom, dvostruko slepom ispitivanju faze II, kod pacijenata lečenih hemioterapijom sa de novo akutnom mijeloidnom leukemijom upoređivan je pegfilgrastim (pojedinačna doza od 6 mg) sa filgrastimom, primenjivanima tokom indukcione hemioterapije. Medijana vremena oporavka od teške neutropenije procenjena je na 22 dana u obe terapijske grupe. Dugoročni ishod nije ispitivan (videti odeljak 4.4).
U fazi II (n=37) multicentričnog, randomizovanog, otvorenog ispitivanja pedijatrijskih pacijenata sa sarkomom koji su primali 100 mikrograma/kg pegfilgrastima nakon 1. ciklusa hemioterapije vinkristinom, doksorubicinom i ciklofosfamidom (VAdriaC/IE) uočeno je duže trajanje teške neutropenije (neutrofili < 0,5 x 109) kod mlađe dece uzrasta od 0-5 godina (8,9 dana) u odnosu na stariju decu uzrasta 6-11 godina (6 dana) i 12-21 godine (3,7 dana) kao i odrasle. Dodatno je primećena i veća incidenca pojave febrilne neutropenije kod mlađe dece uzrasta od 0-5 godina (75%) u poređenju sa starijom decom uzrasta od 6-11 godina (70%) i 12-21 godine (33%) odnosno odraslima (videti odeljke 4.8 i 5.2).
Nakon jednokratne supkutane doze pegfilgrastima maksimalna koncentracija pegfilgrastima u serumu se postiže 16 do 120 sati nakon doziranja, a koncentracija pegfilgrastima u serumu održava se tokom perioda neutropenije nakon mijelosupresivne hemioterapije. Eliminacija pegfilgrastima je nelinearna s obzirom na dozu; povećanjem doze smanjuje se klirens pegfilgrastima u serumu. Čini se da se pegfilgrastim uglavnom eliminiše klirensom posredovanim neutrofilima, koji postaje zasićen pri većim dozama. U skladu sa samoregulišućim mehanizmom klirensa, koncentracija pegfilgrastima u serumu brzo opada sa početkom oporavka neutrofila (videti sliku 1).
Slika 1. Profil medijane vrednosti koncentracije pegfilgrastima u serumu i apsolutnog broja neutrofila (ABN) kod pacijenata koji se leče hemioterapijom nakon primene jedne injekcije u dozi od 6 mg
Zbog mehanizma klirensa kojim posreduju neutrofili ne očekuje se da bi oštećena funkcija jetre ili bubrega uticala na farmakokinetiku pegfilgrastima. U otvorenom ispitivanju pojedinačne doze (n=31) različiti stadijumi oštećenja funkcije bubrega, uključujući terminalni stadijum bolesti, nisu uticali na farmakokinetiku pegfilgrastima.
Stariji pacijenti
Ograničeni podaci ukazuju da je farmakokinetika pegfilgrastima kod starijih ispitanika (> 65 godina) slična kao i kod odraslih.
Pedijatrijska populacija
Farmakokinetika pegfilgrastima ispitivana je kod 37 pedijatrijskih pacijenata sa sarkomom koji su primali
100 mikrograma/kg pegfilgrastima nakon završetka hemioterapije po protokolu VAdriaC/IE. Deca u najmlađoj uzrasnoj grupi (0-5 godina) imala su veću vrednost srednjeg izlaganja pegfilgrastimu (PIK) (± standardno odstupanje) (47,9 ± 22,5 mikrogram x sat/mL) u odnosu na stariju decu uzrasta od 6-11, odnosno 12-21 godine (22,0 ± 13,1 mikrogram·sat/mL i 29,3 ± 23,2 mikrogram·sat/mL) (videti odeljak 5.1). Sa izuzetkom najmlađe uzrasne grupe (0-5 godina), srednja vrednost PIK pedijatrijskih ispitanika bio je sličan onom kod odraslih pacijenata sa visokorizičnim rakom dojke stadijum II-IV, koji su primali 100 mikrograma/kg pegfilgrastima nakon završetka terapije kombinacijom doksorubicin/docetaksel (videti odeljke 4.8 i 5.1).
Farmaceutski podaci - Ziextenzo 6mg/0.6mL
Sirćetna kiselina, glacijalna Sorbitol (E 420)
Polisorbat 20
Natrijum - hidroksid (za podešavanje pH) Voda za injekcije
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, a posebno ne sa rastvorima natrijum-hlorida.
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C).
Lek Ziextenzo se može izložiti sobnoj temperaturi (do 35°C) jednokratno, tokom najviše 120 sati. Lek Ziextenzo ostavljen na sobnoj temperaturi duže od 120 sati treba odbaciti.
Ne zamrzavati. Slučajno jednokratno izlaganje temperaturama zamrzavanja u razdoblju kraćem od 24 sata ne utiče nepovoljno na stabilnost leka Ziextenzo.
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Unutrašnje pakovanje je napunjeni injekcioni špric (staklo tipa I), sa gumenim zatvaračem klipa, klipom, iglom od nerđajućeg čelika i gumenim zatvaračem za iglu sa automatskim štitnikom za iglu.
Jedan napunjeni injekcioni špric sadrži 0,6 mL rastvora za injekciju.
Intermedijerno pakovanje je blister u kome se nalazi jedan napunjeni injekcioni špric.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan napunjenim injekcioni špric sa 0,6 mL rastvora za injekciju, koji je smešten u blister (intermedijerno pakovanje) i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Pre upotrebe, potrebno je vizuelno proveriti da li rastvor leka Ziextenzo sadrži vidljive čestice. Ubrizgavati samo bistar, bezbojan do blago žućkast rastvor.
Prekomerno mućkanje može da prouzrokuje agregaciju pegfilgrastima i da ga na taj način učini biološki neaktivnim.
Pre primene pričekajte da napunjeni injekcioni špric dostigne sobnu temperaturu.