Itanem® 1000mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Itanem 1000mg
Lek Itanem je indikovan kod odraslih i dece uzrasta 3 meseca i starije, za lečenje sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1):
-
teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom;
-
bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze;
-
komplikovane infekcije urinarnog trakta;
-
komplikovane intraabdominalne infekcije;
-
intra- i post-partalne infekcije;
-
komplikovane infekcije kože i mekih tkiva;
-
akutni bakterijski meningitis.
Lek Itanem se može primenjivati u terapiji kod febrilnih pacijenata sa neutropenijom, za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom.
Lek Itanem se takođe koristi u terapiji pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana, sa bilo kojom od prethodno navedenih infekcija.
Treba uzeti u obzir zvanične smernice za pravilnu primenu antibiotika.
Doziranje
U tabelama koje slede prikazane su opšte preporuke za doziranje.
Pri određivanju doze meropenema koju treba primeniti i dužine terapije treba uzeti u obzir vrstu infekcije uključujući težinu infekcije, i klinički odgovor.
Doze do 2 g tri puta dnevno kod odraslih i adolescenata, kao i doze do 40 mg/kg tri puta dnevno kod dece mogu biti posebno pogodne za lečenje nekih vrsta infekcija, kao što su infekcije izazvane manje osetljivim bakterijskim vrstama (npr. Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp.) ili veoma teških infekcija.
Prilikom lečenja pacijenata sa insuficijencijom bubrega potrebna su detaljnija razmatranja doze leka (videti tabelu u nastavku).
Odrasli i adolescenti
| Infekcija | Primenjena doza na svakih 8 sati |
| Teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom | 500 mg ili 1g |
| Bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze | 2 g |
| Komplikovane infekcije urinarnog trakta | 500 mg ili 1 g |
| Komplikovane intra-abdominalne infekcije | 500 mg ili 1 g |
| Intra- i post-partalne infekcije | 500 mg ili 1 g |
| Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva | 500 mg ili 1 g |
| Akutni bakterijski meningitis | 2 g |
| Lečenje febrilnih pacijenata sa neutropenijom | 1 g |
Meropenem se obično primenjuje putem intavenske infuzije u trajanju od oko 15 do 30 minuta (videti odeljke 6.2, 6.3 i 6.6).
Alternativno, doze do 1 g se mogu primeniti putem intravenske bolus injekcije u trajanju od približno 5 minuta. Dostupni su ograničeni podaci o bezbednosti koji podržavaju primenu 2 g meropenema putem intravenske bolus injekcije kod odraslih.
Oštećenje funkcije bubrega
Dozu za odrasle i adolescente treba prilagoditi kada je klirens kreatinina manji od 51 mL/min, kao što je prikazano u sledećoj tabeli. Podaci koji podržavaju primenu ovih prilagođenih doza za pojedinačnu dozu od 2 g su ograničeni.
| Klirens kreatinina (mL/min) | Doza (na osnovu pojedinačnih doza 500 mg, 1 g, 2 g, videti prethodnu tabelu) | Učestalost |
| 26 - 50 | jedna pojedinačna doza | na svakih 12 sati |
| 10 - 25 | polovina jedne pojedinačne doze | na svakih 12 sati |
| < 10 | polovina jedne pojedinačne doze | na svaka 24 sata |
Meropenem se uklanja hemodijalizom i hemofiltracijom. Potrebnu dozu treba primeniti nakon završetka ciklusa hemodijalize.
Nema utvrđenih preporuka za doziranje kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi.
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega i onih čije su vrednosti klirensa kreatinina preko 50 mL/min.
Pedijatrijska populacija
Deca uzrasta do 3 meseca:
Bezbednost i efikasnost primene meropenema kao i optimalni režim doziranja kod dece uzrasta do 3 meseca nisu ustanovljeni. Međutim, ograničeni farmakokinetički podaci ukazuju da bi odgovarajući režim doziranja mogao biti 20 mg/kg na svakih 8 sati (videti odeljak 5.2).
Deca uzrasta od 3 meseca do 11 godina i do 50 kg telesne mase: Preporučeni režimi doziranja su prikazani u sledećoj tabeli:
| Infekcija | Doza koju treba primeniti na svakih 8 sati |
| Teška pneumonija, uključujući nozokomijalnu pneumoniju i pneumoniju povezanu sa mehaničkom ventilacijom | 10 ili 20 mg/kg |
| Bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze | 40 mg/kg |
| Komplikovane infekcije urinarnog trakta | 10 ili 20 mg/kg |
| Komplikovane intra-abdominalne infekcije | 10 ili 20 mg/kg |
| Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva | 10 ili 20 mg/kg |
| Akutni bakterijski meningitis | 40 mg/kg |
| Lečenje febrilnih pacijenata sa neutropenijom | 20 mg/kg |
Deca telesne mase preko 50 kg: Treba primenjivati dozu za odrasle.
Ne postoje iskustva o primeni leka kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega.
Način primene
Meropenem se obično primenjuje putem intravenske infuzije, u trajanju od 15-30 minuta (videti odeljke 6.2,
6.3 i 6.6). Alternativno, doze meropenema do 20 mg/kg se mogu primeniti putem intravenske bolus injekcije, u trajanju od otprilike 5 minuta. Dostupni su ograničeni podaci o bezbednosti koji podržavaju primenu doze od 40 mg/kg meropenema kod dece putem intravenske bolus injekcije.
Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak 6.6.
-
preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;
-
preosetljivost na bilo koji drugi karbapenemski antibiotik;
-
teške reakcije preosetljivosti (npr. anafilaktička reakcija, teška kožna reakcija) na bilo koji drugi beta- laktamski antibiotik (npr. peniciline, cefalosporine).
Prilikom izbora meropenema u terapiji svakog pojedinačnog pacijenta, treba uzeti u obzir prikladnost primene karbapenema u zavisnosti od težine infekcije, mogućnost pojave rezistencije na druge odgovarajuće antibiotike i rizik pogrešnog izbora za lečenje infekcije izazvane karbapenem-rezistentnom bakterijom.
Rezistencija sojeva Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa i Acinetobacter spp.
Rezistencija sojeva Enterobacteriaceae, Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter spp. na antibiotike sa penemskom strukturom varira širom Evropske Unije. Lekarima koji propisuju lek savetuje se da uzmu u obzir lokalnu prevalencu rezistencije navedenih bakterija na antibiotike sa penemskom strukturom.
Reakcije preosetljivosti
Kao i kod primene svih beta-laktamskih antibiotika, prijavljene su ozbiljne i povremeno reakcije preosetljivosti sa smrtnim ishodom (videti odeljke 4.3 i 4.8).
Pacijenti koji u anamnezi imaju reakcije preosetljivosti na karbapeneme, peniciline ili ostale beta-laktamske antibiotike takođe mogu biti preosetljivi i na meropenem. Pre započinjanja terapije meropenemom, neophodno je pažljivo ispitati prethodne pojave reakcija preosetljivosti na beta-laktamske antibiotike.
Ukoliko dođe do pojave teškog oblika alergijske reakcije, potrebno je prekinuti sa primenom leka i preduzeti odgovarajuće mere. Kod pacijenata koji su primali meropenem prijavljene su teške kožne neželjene reakcije (engl. severe cutaneous adverse reaction, SCAR), kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS), multiformni eritem (engl. erythema multiforme, EM) i akutna generalizovana egzantemska pustuloza (AGEP) (videti odeljak 4.8). Ukoliko se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, odmah treba prekinuti terapiju meropenemom i razmotriti primenu druge terapijske opcije.
Kolitis povezan sa upotrebom antibiotika
Prilikom upotrebe skoro svih antibiotika, uključujući i meropenem, prijavljeni su kolitis povezan sa upotrebom antibiotika i pseudomembranozni kolitis, koji mogu varirati po težini od blage do životno- ugrožavajuće forme. Stoga je važno uzeti u obzir dijagnozu pseudomembranoznog kolitisa kod pacijenata kod kojih dođe do pojave dijareje tokom ili nakon primene meropenema (videti odeljak 4.8). Treba razmotriti prekid terapije meropenemom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne treba primenjivati lekove koji usporavaju peristaltiku creva.
Konvulzije
Konvulzije su retko prijavljenje tokom terapije karbapenemima uključujući meropenem (videti odeljak 4.8).
Kontrolisanje funkcije jetre
Tokom primene meropenema treba pažljivo kontrolisati funkciju jetre zbog rizika od pojave hepatotoksičnosti (poremećaj funkcije jetre sa holestazom i citolizom) (videti odeljak 4.8).
Primena kod pacijenata sa oboljenjem jetre: kod pacijenata sa ranije postojećim oboljenjem jetre potrebno je pratiti funkciju jetre tokom terapije meropenemom. Nije neophodno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).
Direktni antiglobulinski test (Coombs-ov test) serokonverzije
Tokom lečenja meropenemom može doći do pojave pozitivnog direktnog ili indirektnog Coombs-ovog testa.
Istovremena primena sa valproinskom kiselinom/natrijum-valproatom/valpromidom
Ne preporučuje se istovremena primena meropenema i valproinske kiseline/natrijum-valproata/valpromida (videti odeljak 4.5).
Lek Itanem sadrži natrijum.
Itanem, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:
Jedna bočica sadrži približno 2 mmol (približno 45 mg) natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Itanem, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:
Jedna bočica sadrži približno 4 mmol (približno 90 mg) natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Nisu sprovedena specifična ispitivanja interakcija, osim sa probenecidom.
Probenecid stupa u kompeticiju sa meropenemom na nivou aktivne tubularne sekrecije i na taj način inhibira izlučivanje meropenema putem bubrega što utiče na produžavanje poluvremena eliminacije i povećanje koncentracije meropenema u plazmi. Potreban je oprez ukoliko se probenecid primenjuje istovremeno sa meropenemom.
Potencijalno dejstvo meropenema na vezivanje drugih lekova za proteine plazme ili na njihov metabolizam nije ispitivano. Međutim, vezivanje meropenema za proteine plazme je toliko malo da se ne očekuje bilo koja interakcija koja bi se objasnila ovim mehanizmom.
Smanjenje koncentracije valproinske kiseline u krvi je zabeleženo pri istovremenoj primeni sa karbapenemima što dovodi do 60-100% smanjenja koncentracije valproinske kiseline za oko dva dana. Usled brzog efekta i visokog stepena smanjenja koncentracije, istovremena primena valproinske kiseline/natrijum- valproata/valpromida i karbapenema nije pogodna i ne preporučuje se (videti odeljak 4.4).
Oralni antikoagulansi
Istovremena primena antibiotika sa varfarinom može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Postoji veliki broj prijava o povećanju antikoagulantnog efekta oralno primenjenih antikoagulanasa, uključujući varfarin, kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji antibioticima. Rizik može varirati u zavisnosti od postojeće infekcije, starosti i opšteg stanja pacijenta, pa je teško proceniti uticaj antibiotika na povećanje INR vrednosti (engl. international normalised ratio). Preporučuje se često praćenje vrednosti INR tokom i odmah pri započinjanju istovremene terapije antibioticima i oralnim antikoagulansima.
Pedijatrijska populacija
Ispitivanja interakcija su sprovedena samo kod odraslih.
Trudnoća
Podaci o primeni meropenema tokom trudnoće ne postoje ili su ograničeni.
Studije na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva ovog leka u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).
Kao mera opreza, preporučuje se izbegavanje primene meropenema tokom trudnoće.
Dojenje
Zabeleženo je da se male količine meropenema izlučuju u majčino mleko. Meropenem ne treba primenjivati tokom dojenja, osim ako potencijalna korist za majku opravdava potencijalni rizik po bebu.
Nisu sprovedene studije uticaja leka na sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, sa aspekta sposobnosti upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama, treba uzeti u obzir da su kod primene meropenema bile prijavljivane glavobolja, parestezije i konvulzije.
Sažetak bezbednosnog profila
Pregledom podataka dobijenih od 4872 pacijenta kod kojih je primenjeno 5026 ciklusa terapije meropenemom, prijavljene su najčešće neželjene reakcije: dijareja (2,3%), osip (1,4%), mučnina/povraćanje (1,4%) i zapaljenje na mestu primene injekcije (1,1%). Najčešće prijavljeni neželjeni događaji meropenema vezani za rezultate laboratorijskih analiza su bili trombocitoza (1,6%) i povećanje vrednosti enzima jetre (1,5
- 4,3%).
Tabelarni prikaz rizika od neželjenih reakcija
Sve neželjene reakcije su prikazane u sledećoj tabeli prema klasi sistema organa i učestalosti:
veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do <1/10), povremeno (≥ 1/1000 do <1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućoj ozbiljnosti.
Tabela 1.
| Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjena reakcija |
| Infekcije i infestacije | povremeno | oralna i vaginalna kandidijaza |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | često | trombocitemija |
| povremeno | agranulocitoza, hemolitička anemija, trombocitopenija, neutropenija, leukopenija, eozinofilija | |
| Poremećaji imunskog sistema | povremeno | anafilaksa (videti odeljke 4.3 i 4.4), angioedem |
| Psihijatrijski poremećaji | retko | delirijum |
| Poremećaji nervnog sistema | često | glavobolja |
| povremeno | parestezija | |
| retko | konvulzije (videti odeljak 4.4) | |
| Gastrointestinalni poremećaji | često | dijareja, bol u abdomenu, povraćanje, mučnina |
| povremeno | kolitis izazvan primenom antibiotika (videti odeljak 4.4) | |
| Hepatobilijarni poremećaji | često | Povećanje vrednosti transaminaza, povećanje vrednosti alkalne fosfataze i laktat dehidrogenaze u krvi |
| povremeno | povećana vrednost bilirubina u krvi | |
| često | osip, pruritus | |
| toksična epidermalna nekroliza,Stevens-Johnson-ov sindrom, |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | povremeno | multiformni eritem (videti odeljak 4.4), urtikarija |
| nepoznato | reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima, akutna generalizovana egzantemska pustuloza (videti odeljak 4.4) | |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | povremeno | povećanje koncentracije kreatinina i uree u krvi |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | često | zapaljenje, bol |
| povremeno | tromboflebitis, bol na mestu primene injekcije |
Pedijatrijska populacija
Meropenem je odobren za primenu kod dece starije od 3 meseca. Na osnovu ograničenih dostupnih podataka, nema dokaza o povećanom riziku od bilo koje neželjene reakcije na lek kod dece. Svi primljeni izveštaji bili su u skladu sa događajima zapaženim kod populacije odraslih.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Moguće je relativno predoziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ukoliko doza nije prilagođena prema preporuci iz odeljka 4.2. Ograničeno postmarketinško iskustvo pokazuje da su neželjene reakcije koje se javljaju usled predoziranja u skladu sa opisanim profilom neželjenih reakcija u odeljku 4.8. i obično su blage i prestaju sa smanjenjem doze ili obustavom primene meropenema. Ponekad je potrebna simptomatska terapija.
Kod osoba sa očuvanom funkcijom bubrega dolazi do brze eliminacije putem bubrega. Meropenem i njegov metabolit se eliminišu hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Itanem 1000mg
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; karbapenemi
ATC šifra: J01DH02
Mehanizam dejstva
Meropenem deluje baktericidno tako što inhibira sintezu ćelijskog zida kod gram-pozitivnih i gram- negativnih bakterija, vezivanjem za penicilin vezujuće proteine (engl. penicillin-binding proteins, PBPs).
Odnos farmakokinetike i /farmakodinamike leka
Slično ostalim beta-laktamskim antibioticima, pokazano je da je dužina vremena tokom kojeg je koncentracija meropenema veća od minimalne inhibitorne koncentracije (T > MIC) u najboljoj korelaciji sa efikasnošću. U pretkliničkim modelima meropenem je ispoljio aktivnost kada su njegove koncentracije u plazmi bile veće od minimalne inhibitorne koncentracije za datog uzročnika tokom približno 40% intervala doziranja. Ova ciljna vrednost nije utvrđena u kliničkim uslovima.
Mehanizam rezistencije
Bakterijska rezistencija na meropenem može da nastane zbog: (1) smanjene propustljivosti spoljašnje membrane gram-negativnih bakterija (zbog smanjenog stvaranja porina), (2) smanjenog afiniteta ciljnih penicilin vezujućih proteina (PBPs), (3) povećane ekspresije komponenti efluks pumpe i (4) proizvodnje beta-laktamaza koje mogu da hidrolizuju karbapeneme.
U okviru Evropske Unije prijavljene su lokalizovane grupe infekcija izazvane karbapenem-rezistentnim bakterijama.
Ne postoji ciljna unakrsna rezistencija između meropenema i lekova iz grupe hinolona, aminoglikozida, makrolida i tetraciklina. Međutim, bakterije mogu ispoljiti rezistenciju na više od jedne grupe antibiotika, ukoliko mehanizam rezistencije uključuje nepropustljivost i/ili efluks pumpu (pumpe).
Granične vrednosti
Kliničke granične vrednosti testiranja minimalne inhibitorne koncentracije (MIC), koje je odredio Evropski komitet za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) predstavljene su u tabeli koja sledi.
EUCAST kliničke MIC granične vrednosti za meropenem (2013-02-11, v 3.1)
| Mikroorganizam | Osetljiv (engl. susceptible, S) (mg/L) | Rezistentan (R) (mg/L) |
| Enterobacteriaceae | ≤ 2 | > 8 |
| Pseudomonas spp. | ≤ 2 | > 8 |
| Acinetobacter spp. | ≤ 2 | > 8 |
| Streptococcus grupe A, B, C, i G | videti napomenu 6 | videti napomenu 6 |
| Streptococcus pneumoniae1 | ≤ 2 | > 2 |
| Viridans grupa streptococci2 | ≤ 2 | > 2 |
| Enterococcus spp. | -- | -- |
| Staphylococcus spp. | videti napomenu 3 | videti napomenu 3 |
| Haemophilus influenzae1, 2 i Moraxella catarrhalis2 | ≤ 2 | > 2 |
| Neisseria meningitidis2,4 | ≤ 0,25 | > 0,25 |
| Gram-pozitivni anaerobi, osim Clostridium difficile | ≤ 2 | > 8 |
| Gram-negativni anaerobi | ≤ 2 | > 8 |
| Listeria monocytogenes | ≤ 0,25 | > 0,25 |
| Granične vrednosti koje nisu vezane za | ≤ 2 | > 8 |
| određene sojeve5 |
1 Granične vrednosti meropenema kod meningitisa izazvanog mikroorganizmima Streptococcus pneumoniae
i Haemophilus influenzae su 0,25 mg/L (osetljiv) i 1 mg/L (rezistentan).
2 Izolati sa vrednostima MIC iznad graničnih vrednosti osetljivosti su vrlo retki ili nisu još uvek zabeleženi.
Testovi identifikacije i antimikrobne osetljivosti na bilo kom od tih izolata moraju se ponoviti i ako se rezultati potvrde, izolat se mora poslati u referentnu laboratoriju. Sve dok ne postoji dokazi o kliničkom odgovoru za potvrđene izolate sa MIC vrednostima iznad važeće granične vrednosti rezistencije, treba ih smatrati rezistentnim.
3 Osetljivost stafilokoka na karbapeneme utvrđuje se na osnovu osetljivosti na cefoksitin.
4 Granične vrednosti se odnose samo na meningitis.
5 Granične vrednosti koje nisu vezane za određene sojeve utvrđene su korišćenjem podataka o odnosu
farmakokinetike i farmakodinamike leka i nezavisni su od distribucija MIC za specifične vrste. Primenjuju se samo za mikroorganizme za koje nisu utvrđene specifične granične vrednosti. Granične vrednosti koje nisu vezane za određene sojeve su zasnovane na sledećim dozama: granične vrednosti prema EUCAST koje se odnose na meropenem u dozi od 1000 mg, primenjen tri puta dnevno, intravenski tokom 30 minuta, kao najmanja doza. Primena 2 g tri puta dnevno je razmatrana kod teških infekcija i u određivanju I/R granične vrednosti.
6 Osetljivost streptokoka grupa A, B, C i G na beta-laktame utvrđuje se na osnovu osetljivosti na penicilin.
-- Testiranje osetljivosti se ne preporučuje pošto je bakterija slabo osetljiva na meropenem. Izolati se mogu prijaviti kao rezistentni bez prethodnog testiranja.
Prevalenca stečene rezistencije može da varira geografski i sa vremenom za pojedine sojeve, pa su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno kod lečenja teških infekcija. Po potrebi, treba potražiti mišljenje stručnjaka kad je lokalna prevalenca rezistencije takva da je efikasnost leka, makar kod nekih tipova infekcija, upitna.
Lista patogena u nastavku je nastala na osnovu kliničkog iskustva i terapijskih vodiča.
Uobičajeno osetljivi mikroorganizmi
Gram-pozitivne aerobne bakterije
Enterococcus faecalis$
Staphylococcus aureus (osetljiv na meticilin)£
Staphylococcus sojevi (osetljivi na meticilin) uključujući Staphylococcus epidermidis Streptococcus agalactiae (grupa B)
Streptococcus milleri grupa (S. anginosus, S. constellatus i S. intermedius) Streptococcus pneumoniae
Streptococcus pyogenes (grupa A)
Gram-negativne aerobne bakterije
Citrobacter freundii Citrobacter koseri Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Haemophilus influenzae Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Morganella morganii Neisseria meningitidis Proteus mirabilis Proteus vulgaris Serratia marcescens
Gram-pozitivne anaerobne bakterije Clostridium perfringens Peptoniphilus asaccharolyticus
Peptostreptococcus species (uključujući P. micros, P. anaerobius, P. magnus)
Gram-negativne anaerobne bakterije
Bacteroides caccae Bacteroides fragilis grupa Prevotella bivia Prevotella disiens
Mikroorganizmi kod kojih stečena rezistenicija može biti problem
Gram-pozitivne aerobne bakterije
Enterococcus faecium$ǂ
Gram-negativne aerobne bakterije
Acinetobacter sojevi Burkholderia cepacia Pseudomonas aeruginosa
Prirodno rezistentni mikroorganizmi Gram-negativne aerobne bakterije Stenotrophomonas maltophilia Legionella sojevi
Drugi mikroorganizmi Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Coxiella burnetii Mycoplasma pneumoniae
$ sojevi koji pokazuju prirodnu intermedijarnu osetljivost
£ sve meticilin rezistentne stafilokoke su rezistentne na meropenem
ǂ stopa rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više zemalja EU.
Sakagija i melioidoza: Primena meropenema kod ljudi bazira se na in vitro rezultatima osetljivosti B.mallei i
B. pseudomallei i na ograničenim podacima o primeni kod ljudi. Ordinirajući lekar treba da se osloni na nacionalne i/ili internacionalne smernice za lečenje sakagije i melioidoze.
Kod zdravih ispitanika srednje poluvreme eliminacije iz plazme iznosi oko 1 sat, srednja vrednost volumena distribucije je oko 0,25 L/kg (11 - 27 L), i srednji klirens je 287 mL/min pri dozi od 250 mg a smanjuje se do 205 mL/min pri primeni doze od 2 g. Doze od 500, 1000 i 2000 mg koje se primenjuju putem intravenske infuzije u trajanju od 30 minuta daju Cmax od približno 23, 49 i 115 mikrograma/mL, odgovarajuće PIK vrednosti su 39,3, 62,3 i 153 mikrogram.h/mL. Nakon primene doza od 500 i 1000 mg putem infuzije u trajanju od 5 minuta, vrednosti Cmax iznosile su 52 i 112 mikrograma/mL. Pri ponovljenom doziranju meropenema u intervalima od po 8 sati, kod osoba sa očuvanom funkcijom bubrega ne dolazi do akumulacije leka u organizmu.
U studiji koja je sprovedena kod 12 pacijenata koji su postoperativno primali meropenem u dozi od 1000 mg na svakih 8 sati zbog intraabdominalnih infekcija, pokazane su vrednosti Cmax i poluvremena eliminacije iz plazme koje su uporedive sa istim vednostima kod zdravih ispitanika, ali je volumen distribucije bio veći (27 L).
Distribucija
Prosečno vezivanje meropenema za proteine plazme je približno 2% i ne zavisi od koncentracije leka. Nakon brze primene (5 minuta ili manje) farmakokinetika je bieksponencijalna, ali ovo je mnogo manje izraženo nakon primene infuzije u trajanju od 30 minuta. Pokazano je da meropenem dobro prodire u većinu telesnih tečnosti i tkiva uključujući: pluća, bronhijalni sekret, žuč, cerebrospinalnu tečnost, ginekološka tkiva, kožu, fascije, mišiće i peritonealni eksudat.
Biotransformacija
Meropenem se metaboliše hidrolizom beta-laktamskog prstena, prelazeći u mikrobiološki neaktivan metabolit. U in vitro uslovima meropenem pokazuje slabiju osetljivost na hidrolizu humanom dehidropeptidazom-I (DHP-I) u poređenju sa imipenemom, pa ne postoji potreba za istovremenom primenom inhibitora DHP-I.
Eliminacija
Meropenem se pretežno izlučuje nepromenjen preko bubrega; oko 70% (50 - 75%) doze se izluči u nepromenjenom obliku tokom 12 sati. Preostalih 28% se nalazi u obliku mikrobiološki neaktivnog metabolita. Putem fecesa eliminiše se samo oko 2% ukupne doze. Izmereni renalni klirens i efekat probenecida pokazuju da meropenem podleže i filtraciji i tubularnoj sekreciji.
Insuficijencija bubrega
Oštećenje funkcije bubrega dovodi do veće vrednosti PIK i dužeg poluvremena eliminacije meropenema. Vrednost PIK se povećala 2,4 puta kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije bubrega (CrCl 33 - 74 mL/min), 5 puta kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CrCL 4 - 23 mL/min) i 10 puta kod pacijenata na hemodijalizi (CrCl < 2 mL/min) u poređenju sa zdravim ispitanicima (CrCl > 80 mL/min). Vrednost PIK mikrobiološki neaktivnog metabolita sa otvorenim prstenom je takođe značajno povećana kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Preporučuje se prilagođavanje doze kod pacijenata sa umerenim i teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).
Meropenem se eliminiše hemodijalizom, a klirens tokom hemodijalize je priblžno 4 puta veći nego kod pacijenata sa anurijom.
Insuficijencija jetre
Rezultati studije sprovedene kod pacijenata sa alkoholnom cirozom pokazali su da oboljenje jetre ne utiče na farmakokinetiku meropenema nakon primene ponovljenih doza.
Odrasli pacijenti
Farmakokinetička ispitivanja sprovedena kod pacijenata nisu pokazala značajne razlike farmakokinetičkih parametara u poređenju sa zdravim ispitanicima sa ekvivalentnom funkcijom bubrega. Populacioni model koji je razvijen iz podataka dobijenih od 79 pacijenata sa intra-abdominalnom infekcijom ili pneumonijom je pokazao zavisnost centralnog volumena od telesne mase pacijenta i klirensa od klirensa kreatinina i životnog doba.
Pedijatrijska populacija
Ispitivanjem farmakokinetike kod odojčadi i dece sa infekcijom, pri primeni doza od 10, 20 i 40 mg/kg, pokazano je da vrednosti Cmax odgovaraju dozama od 500 mg, 1000 mg i 2000 mg koje su primenjene kod odraslih. Poređenje je pokazalo konzistentnu farmakokinetiku između doza i poluvremena eliminacije slično onima zapaženim kod odraslih, izuzev u slučaju najmlađih ispitanika (mlađi od 6 meseci t1/2 = 1,6 sati). Srednje vrednosti klirensa meropenema su bile 5,8 mL/min/kg (kod dece uzrasta 6 - 12 godina), 6,2 mL/min/kg (kod dece uzraa 2 - 5 godina), 5,3 mL/min/kg (kod dece uzrasta 6 - 23 meseci) i 4,3 mL/min/kg (kod dece uzrasta 2 - 5 meseci). Približno 60% doze se izlučuje urinom tokom 12 sati u nepromenjenom obliku, a dodatnih 12 % u obliku metabolita. Koncentracije meropenema u cerebrospinalnoj tečnosti kod dece sa meningitisom iznose oko 20% koncentracije u plazmi, ali postoje značajne interindividualne razlike.
Ispitivanje farmakokinetike meropenema kod novorođenčadi kojima je potrebna antiinfektivna terapija pokazalo je veću vrednost klirensa kod dece sa većom hronološkom ili gestacionom dobi, sa ukupnim prosečnim poluvremenom eliminacije od oko 2,9 sata. Monte Karlo simulacija zasnovana na populacionom
farmakokinetičkom modelu je pokazala da se režimom doziranja od 20 mg/kg na svakih 8 sati postiže 60% T > MIC za Pseudomonas aeruginosa kod 95% prevremeno rođene novorođenčadi i 91% novorođenčadi koja su rođena u terminu.
Stariji pacijenti
Rezultati farmakokinetičkih studija sprovedenih kod zdravih starijih ispitanika (starosti 65 - 80 godina) su pokazali da dolazi do smanjenja klirensa leka iz plazme, koji je u korelaciji sa smanjenjem klirensa kreatinina zavisnog od starosti kao i manjeg smanjenja ne-bubrežnog klirensa. Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, osim u slučajevima umerenog do teškog oštećenja funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).
Farmaceutski podaci - Itanem 1000mg
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Rok upotrebe pre otvaranja
4 godine
Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaženja
Nakon rastvaranja sadržaja bočice sa 10 mL (lek jačine 500 mg), odnosno 20 mL (lek jačine 1000 mg) vode za injekcije, rastvor je stabilan:
-
2 sata na 25°C
- 12 sati na 4°C.
Čuvanje rastvora za injekciju/infuziju u odgovarajućem infuzionom rastvoru, dato je u tabeli:
| INFUZIONI RASTVORI | Temperatura | |
| 1-20 mg meropenema po 1 mL rastvora | 25°C | 4°C |
| Natrijum hlorid 0,9 % | 4 sata | 24 sata |
| Glukoza 5 % | 1 sat | 4 sata |
| Glukoza 10 % | 1 sat | 2 sata |
| Glukoza 5 % i Natrijum hlorid 0,225 % | 2 sata | 4 sata |
| Glukoza 5 % i Natrijum hlorid 0,9 % | 1 sat | 4 sata |
| Glukoza 5 % i Kalijum hlorid 0,15 % | 1 sat | 6 sati |
| Manitol 2,5 % | 2 sata | 16 sati |
| Manitol 10 % | 1 sat | 8 sati |
| Normosol M u Dekstrozi 5 % | 1 sat | 8 sati |
| Glukoza 5 % i Natrijum-bikarbonat 0,02% | 1 sat | 6 sati |
Sa mikrobiološke tačke gledišta proizvod treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, a ono ne bi smelo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2 do 8°C.
Rastvori meropenema se ne smeju zamrzavati. Neupotrebljeni rastvor nije za naknadnu upotrebu!
Čuvanje leka pre otvaranja
Lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaženja videti odeljak 6.3.
i posebne opreme za upotrebu, primenu ili implantaciju leka
Itanem, 500 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:
Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna staklena bočica (staklo tip I) zapremine 20 mL sa sivim čepom od brombutil gume, aluminijumskim zatvaračem i plastičnim flip-off poklopcem zelene boje.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa praškom (10 x 500 mg) i Uputstvo za lek.
Itanem, 1000 mg, prašak za rastvor za injekciju/infuziju:
Unutrašnje pakovanje leka je bezbojna staklena bočica (staklo tip I) zapremine 30 mL sa sivim čepom od brombutil gume, aluminijumskim zatvaračem i plastičnim flip-off poklopcem sive boje.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica sa praškom (10 x 1000 mg) i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Injekcije:
Meropenem koji je namenjen za primenu putem intravenske bolus injekcije rekonstituiše se sa sterilnom vodom za injekcije.
Infuzija:
Za primenu u intravenskoj infuziji meropenem se može rastvoriti u odgovarajućim infuzionim rastvorima (videti odeljak 6.3).
Svaka bočica služi za jednokratnu upotrebu.
Tokom pripreme rastvora moraju se poštovati osnovni principi aseptičnog rada.
Pripremljeni rastvor promućkati pre upotrebe.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.