Bactrim-Eumedica™ 400mg/5mL+80mg/5mL koncentrat za rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Bactrim-Eumedica 400mg/5mL+80mg/5mL
Lek Bactrim-Eumedica treba primeniti samo gde je, prema proceni lekara, korist od terapije veća u odnosu na moguće rizike; treba razmotriti da bude primenjen kao jedini efikasan antibakterijski lek.
Lek Bactrim-Eumedica je indikovan za terapiju sledećih infekcija izazvanih osetljivim mikroorganizmima:
Infekcije gornjih i donjih respiratornih puteva i uha: akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa, bronhiektazije, pneumonija (uključujući pneumoniju izazvanu Pneumocystis jirovecii), sinuzitis, otitis media.
Infekcije urogenitalnog trakta: akutni i hronični cistits, pijelonefritis, uretritis, prostatitis.
Infekcije gastrointestinalnog trakta, uključujući tifus i paratifus (takođe za terapiju kliconoštva), kolera (kao dodatna mera uz nadoknadu tečnosti i elektrolita).
Ostale infekcije izazvane osetljivim mikroorganizmima: akutna bruceloza, nokardioza, septikemija (izazvana osetljivim mikroorganizmima), micetoma (osim u slučaju eumicetoma), južnoamerička blastomikoza (Paracoccidioides brasiliensis).
Kao lek poslednje terapijske linije u slučaju osteomijelitisa (tj. u slučaju kontraidikovane primene vankomicina) izazvanog multirezistentnim mikroorganizmima, ukoliko je osetljivost na kotrimoksazol dokazana (kombinacija sulfametoksazola i trimetoprima u odnosu 5:1, poznata je pod nazivom kotrimoksazol).
S obzirom na to da in vitro osetljivost bakterija na antibiotike varira geografski i tokom vremena, potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o odgovarajućoj primeni antibakterijskih lekova i lokalnoj prevalenci rezistencije.
Lek Bactrim-Eumedica treba primeniti samo za terapiju ili prevenciju infekcija za koje je dokazano ili postoji sumnja da su izazvane osetljivim bakterijama ili mikroorganizmima. Ukoliko su nam ovi podaci nedostupni, lokalni epidemiološki podaci i obrasci osetljivosti mikroorganizama mogu biti korisni pri empirijskom odabiru odgovarajuće antibiotske terapije.
Intravenska primena je indikovana u slučajevima kada oralna primena nije moguća, posebno kod pre- i postoperativnih infekcija u okviru hirurške, traumatološke ili ginekološke terapije, u slučaju septikemije i drugih ozbiljnih infekcija izazvanih mikroorganizmima osetljivim na lek Bactrim-Eumedica (tifus, paratifus).
Doziranje
Odrasli i deca starija od 12 godina
Uobičajena doza: 2 ampule od 5 mL (10 mL) dva puta dnevno, na 12 sati.
Maksimalna doza (za posebno teške slučajeve): 3 ampule od 5 mL (15 mL) dva puta dnevno, na 12 sati.
Deca mlađa od 12 godina
Prosečna dnevna doza je 2 mL/5 kg telesne mase, podeljeno u dve jednake doze, na 12 sati.
Prema tome, preporučena doza kod dece je 6 mg trimetoprima i 30 mg sulfametoksazola po kilogramu telesne mase dnevno.
Pacijenti sa Pneumocystis jirovecii pneumonijom
Preporučena doza za pacijente sa Pneumocystis jirovecii penumonijom je do 20 mg trimetropima po kilogramu i do 100 mg sulfametoksazola po kilogramu za 24 sata; primenjuje se u jednakim podeljenim dozama u intervalima od 6 sati u trajanju od 14 dana.
Pacijenti sa Nokardiozom
Preporučena dnevna doza (podeljena u dve ili više jednakih doza) za odrasle sa nokardiozom je 480-640 mg trimetoprima i 2400-3200 mg sulfametoksazola najmanje 3 meseca. Preporučenu dozu je potrebno prilagoditi u odnosu na starost pacijenta, telesnu masu, funkciju bubrega i težinu bolesti. Zabeleženi su slučajevi dugotrajne terapije u trajanju od 18 meseci.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega
Preporučeno doziranje za pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega dato je u tabeli:
| Klirens kreatinina | Preporučena shema doziranja |
| >30 mL/min | Uobičajeno doziranje |
| 15-30 mL/min | Polovina uobičajene doze |
| <15 mL/min | Primena leka Bactrim-Eumedica se ne preporučuje (videti odeljak 4.3) |
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.
Pacijenti na dijalizi
Pacijenti na hemodijalizi treba da prime uobičajenu inicijalnu dozu TMP-SMZ, praćenu polovinom uobičajene doze nakon svake hemodijalize. Potrebno je pratiti koncentracije leka u serumu kako bi se prilagodila doza. Pacijente na hemodijalizi treba pažljivo pratiti zbog pojave znakova i simptoma toksičnosti. Peritonealna dijaliza pokazuje minimalni klirens primenjenih TMP i SMZ.
Nije preporučljiva primena TMP-SMZ kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi.
Trajanje terapije
Kao opšte pravilo, parenteralna formulacija leka Bactrim-Eumedica treba da se primenjuje samo kada oralna terapija nije moguća; uobičajenu dozu ne treba primenjivati duže od 5 uzastopnih dana, a maksimalnu dozu ne duže od 3 uzastopna dana.
Način primene
Lek Bactrim-Eumedica se primenjuje u obliku intravenske infuzije isključivo kao što je navedeno u delu
Način primene u odeljku 6.6.
Lek Bactrim-Eumedica se ne sme primenjivati nerazblažen intravenski ili direktno u infuzionu liniju.
-
Preosetljivost na aktivne supstance, sulfonamide i trimetoprim, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci u skladu sa sastavom
-
erythema exsudativum multiforme, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksično epidermalna nekroliza i egzantem od lekova sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (i u anamnezi)
-
Urođeni nedostatak glukoza- 6- fosfat dehidrogenaze eritrocita, anomalije hemoglobina kao Hb Köln i Hb Zürich
-
Akutna porfirija
-
Novorođenčad sa hiperbilirubinemijom ili nedostatkom glukoza- 6- fosfat dehidrogenazom eritrocita
-
Kod pacijenata sa izraženim oštećenjem parenhima jetre (npr. akutni hepatitis)
-
Kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom (klirens kreatinina<15 mL/min)
-
Patološke promene krvne slike kao što je megaloblastična anemija zbog nedostatka folne kiseline, trombocitopenija, granulocitopenija
-
Primena kod prevremeno rođenih beba ili novorođenčadi u prvih šest nedelja života zbog visokog rizika od kernikterusa
-
Primena u poslednjem trimestru trudnoće (videti odeljak 4.6)
-
Kombinacija sa dofetilidom (videti odeljak 4.5)
Lečenje se mora prekinuti odmah ako se jave prvi znaci egzantema ili druga teška neželjena dejstva (kao na primer hematološka neželjena dejstva).
Simptomi u vidu gripa, zapaljenja ždrela ili temperatura mogu da budu simptomi promene krvne slike. U slučaju pojave ovih simptoma potrebno je obaviti odmah kontrole krvne slike.
Kod pacijenata sa alergijom ili bronhijalnom astmom u anamnezi, lek Bactrim-Eumedica treba primenjivati sa oprezom.
Veoma retki, teški slučajevi respiratorne toksičnosti, koji ponekad napreduju do akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS), prijavljeni su tokom lečenja kotrimoksazolom. Pojava plućnih simptoma kao što su kašalj, groznica i dispneja zajedno sa radiološkim znacima plućnih infiltrata i pogoršanjem plućne funkcije mogu biti rani znaci ARDS-a. U ovim okolnostima, primenu kotrimoksazola treba prekinuti i započeti odgovarajuću terapiju.
Prijavljeni su slučajevi smrtnog ishoda, iako retko, povezani sa neželjenim reakcijama kao što su krvne diskrazije (aplazija, agranulocitoza, trombopenija), teške neželjene reakcije na koži (SCARs, npr. ozbilnji erythema exsudativum multiforme (Stevens-Johnson-ov sindrom), epidermolysis acuta toxica (Lyell-ov sindrom), osip na koži sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP)) i fulminantnom cirozom jetre, iako retko. Pacijente treba obavestiti o znacima i simptomima ovih teških neželjenih reakcija i pažljivo ih nadzirati u slučaju pojave reakcija na koži.
Rizik od pojave SJS, TEN ili DRESS najveći je u prvim nedeljama lečenja. Ako se jave simptomi SJS, TEN ili DRESS (npr. progredijentni osip na koži, često sa stvaranjem plikova ili pratećim lezijama na sluzokoži), potrebno je obustaviti terapiju kotrimoksazolom.
Tok SJS, TEN i DRESS se u velikoj meri određuje ranom dijagnozom, a trenutni prekid uzimanja svih sumnjivih lekova, odnosno rano ukidanje poboljšava prognozu.
Po pojavi SJS, TEN ili DRESS-a u vezi sa primenom kotrimoksazola, pacijent nikada više ne sme da bude lečen kotrimoksazolom.
Veoma retko su prijavljivani slučajevi hemofagocitne limfohistiocitoze (HLH) kod pacijenata lečenih kotrimoksazolom. HLH je po život opasan sindrom patološke imunološke aktivacije koju karakterišu klinički
znaci i simptomi prekomerne sistemske inflamacije (npr. groznica, hepatosplenomegalija, hipertrigliceridemija, hipofibrinogenemija, visoki nivoi feritina u serumu, citopenije i hemofagocitoza). Pacijente sa ranim manifestacijama patološke imunološke aktivacije treba odmah proceniti. Ako se dijagnostikuje HLH, treba prekinuti primenu kotrimoksazola.
Hematološke pojave su češće kod:
-
starijih ljudi,
-
kod ljudi sa nedostatkom folne kiseline (starije osobe, trudnoća (videti odeljak 4.3), alkoholizam, hronična insuficijencija jetre, neuhranjenost, hronična malapsorpcija). Ove hematološke promene su reverzibilne posle lečenja folnom kiselinom.
Kod ovih pacijenata se preporučuje trajanje terapije od deset dana sa kombinacijom trimetoprim- sulfametoksazola i ne sme da se prekorači.
Periodična kontrola je neophodna u sledećim slučajevima:
-
duže ili ponovljeno lečenje,
-
osobe starije od 65 godina,
-
osobe sa nedostatkom folne kiseline.
Primena kombinacije trimetoprim-sulfametoksazol kod makrocitarne anemije se ne preporučuje (videti odeljak 4.3).
Kod pacijenata kojima lek Bactrim-Eumedica mora da se daje duže vreme, potrebno je proveravati redovno krvnu sliku. Kod značajnog smanjenja korpuskularnog elementa u odnosu na normu, potrebno je ukinuti lek Bactrim-Eumedica.
Primena leka Bactrim-Eumedica se ne preporučuje tokom trudnoće i kod žena koje planiraju trudnoću osim ako je korist za pacijentkinju jasno veća od rizika, pošto TM i SMZ prolaze kroz placentu, mogu uticati na metabolizam folne kiseline ploda i tako predstavljati potencijalni rizik za plod i u kliničkoj primeni studije su otkrile povećan rizik od spontanog pobačaja.
Ženama u reproduktivnom periodu koje planiraju trudnoću, treba uraditi test trudnoće pre početka terapije lekom Bactrim-Eumedica i trudnoću treba isključiti.
Uticaj na bubrege
Sulfonamidi, uključujući i lek Bactrim-Eumedica, mogu izazvati povećanu diurezu, pogotovo kod pacijenata sa edemima kardiološkog porekla.
Neophodno je pažljivo pratiti koncentraciju kalijuma u serumu i funkciju bubrega, kod pacijenata koji dobijaju visoke doze leka Bactrim-Eumedica, kao što je slučaj kod pacijenata sa penumonijom izazvanom Pneumocystis jirovecii, ili kod pacijenata koji primaju preporučene doze leka Bactrim-Eumedica i imaju poremećen metabolizam kalijuma ili insuficijenciju bubrega ili kod onih koji su na terapiji lekovima koji izazivaju hiperkalemiju (videti odeljak 4.5).
Posebne populacije
Postoji povećani rizik od pojave težih neželjenih reakcija kod starijih osoba, kod pacijenata sa dodatnim komplikacijama, kao što je oslabljena funkcija bubrega i/ili jetre, kao i istovremenom primenom drugih lekova, u zavisnosti od doziranja i trajanja terapije.
U slučaju oštećenja funkcije bubrega, doziranje treba podesiti u skladu sa uputstvima za doziranje. Pacijente sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (npr. kod kojih je klirens kreatinina 15-30 mL/min), a koji su na terapiji TMP-SMZ, treba pažljivo pratiti na pojavu bilo kojih simptoma i znakova koji mogu da ukažu na toksičnost kao što su mučnina, povraćanje i hiperkalemija.
Pacijente sa težim hematološkim poremećajima treba lečiti lekom Bactrim-Eumedica samo u izuzetnim slučajevima.
Povremeno je lek dat obolelima od leukemije koji su bili pod uticajem citostatika; nisu uočena dodatna oštećenja koštane srži ili periferne krvne slike.
Kod pacijenata sa nedostatkom G6PD, kao i kod pacijenata sa izvesnim hemoglobinopatijama (Hb-Zürich, Hb-Köln), može da se javi cijanoza zbog sulf ili methemoglobinemije. Kod nedostatka glukoze-6-fosfat dehidrogenaze, kod osetljivih pacijenata može da se indukuje hemoliza, bez obzira na dozu (videti odeljak 4.3).
Da bi se neželjene reakcije ograničile na minimum, lečenje lekom Bactrim-Eumedica bi trebalo da bude što je moguće kraće, posebno kod starijih pacijenata.
Teške i dugotrajne dijareje za vreme ili posle terapije mogu da budu znak pseudomembranoznog kolitisa, koji mora da se leči odmah. U takvim slučajevima, lek Bactrim-Eumedica se ukida i uvodi se određena dijagnostika i terapija (npr. vankomicin oralno, 4x 250 mg svakodnevno). Preparati koji inhibiraju peristaltiku su kontraindikovani.
Kod duže primene, trebalo bi kontrolisati urin i funkciju bubrega (posebno kod pacijenata sa oštećenjem bubrega).
Pošto lek Bactrim-Eumedica, kao i drugi antibiotici, može da smanji dejstvo oralnih kontraceptivnih sredstava, trebalo bi ukazati pacijentima na to da za vreme lečenja lekom Bactrim-Eumedica donesu dodatne mere kontracepcije.
Kod dugotrajnije terapije lekom Bactrim-Eumedica može da dođe do rasta neosetljivih klica i gljivica. Kod pojave superinfekcije, odmah uvesti adekvatnu terapiju.
Oprez je neophodan kod pacijenata sa porfirijom ili disfunkcijom štitaste žlezde.
Kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, mogu da se jave hematološke promene, koje se svode na nedostatak folne kiseline; iste mogu da se regulišu pomoću lečenja folnom kiselinom.
Oprez je neophodan kod pacijenata koji imaju dodatni faktor rizika za nedostatak folne kiseline, npr. terapija fenitoinom sa drugim antagonistima folne kiseline, neuhranjenost.
Istovremena primena leka Bactrim-Eumedica i fenitoina se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).
Zabeležen je slučaj pancitopenije kod pacijenata koji su dobijali kombinaciju trimetoprima sa metotreksatom. Ne preporučuje se istovremena primena leka Bactrim-Eumedica i metotreksata (videti odeljak 4.5).
Pacijenti koji „sporo acetiliraju“ mogu biti skloniji idiosinkratskim reakcijama na sulfonamide.
Ovaj lek sadrži 34 mg natrijuma po ampuli. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Ovaj lek sadrži 500 mg alkohola (etanola) u svakih 5 mL. Količina u 5 mL ovog leka je ekvivalentna 13 mL piva ili 6 mL vina.
Štetan je za osobe koje boluju od alkoholizma. Mora se obratiti pažnja u lečenju trudnica i dojilja, dece i visokorizičnih grupa kao što su pacijenti sa bolestima jetre ili epilepsijom.
Ovaj lek sadrži 2,05 g propilenglikola po ampuli, što je ekvivalentno 0,41 g/mL. Može uzrokovati alkoholu slične simptome.
Farmakokinetičke interakcije
Trimetoprim je inhibitor transportera organskih katjona 2 (Organic Cation Transporter 2, OCT2) i slab inhibitor CYP2C8. Sulfametoksazol je slab inhibitor CYP2C9.
Ukoliko se istovremeno uzima kotrimoksazol, mogu se javiti povećane koncentracije digoksina u krvi, i to uglavnom kod starijih pacijenata i zbog toga kod takvih pacijenata treba pratiti nivo digoksina u serumu.
Ukoliko se kotrimoksazol daje u uobičajenim dozama, on produžava poluvreme eliminacije fenitoina za 39%, dok se klirens fenitoina smanjuje za 27%. Zbog toga je kod pacijenata koji primaju fenitoin potrebno pratiti pojavu bilo kog znaka toksičnosti fenitoina.
Pacijenti koji primaju derivate sulfonil uree (npr. glibenklamid, gliklazid, glipizid, hlorpropamid i tolbutamid) ili repaglinid, roziglitazon ili pioglitazon moraju se redovno kontrolisati zbog moguće pojave hipoglikemije.
Sulfonamidi, uključujući sulfametoksazol, mogu da potisnu metotreksat sa mesta vezivanja za proteine plazme i da poremete njegov bubrežni transport, čime se povećava koncentracija slobodnog metotreksata i pojačava njegovo dejstvo.
Kotrimoksazol može da utiče na potrebnu dozu oralnih hipoglikemika.
Lek Bactrim-Eumedica, kao i drugi antibiotici, može da umanji dejstvo oralnih kontraceptiva. Zbog toga je potrebno posavetovati pacijente da koriste dodatne mere kontracepcije tokom terapije lekom Bactrim- Eumedica.
Uočene interakcije
Povećana učestalost trombocitopenije sa purpurom zabeležena je kod starijih pacijenata koji istovremeno primaju neke diuretike, posebno tiazide. Iz tog razloga je za vreme korišćenja diuretika neophodna redovna kontrola trombocita.
Istovremena primena kotrimoksazola sa supstancama, koje se metabolišu prvenstveno preko CYP2C9, kao što su kumarini (varfarin, acenokumarol, fenprokumon), fenitoin i derivati sulfonil uree (glibenklamid, gliklazid, glipizid, hlorpropamid i tolbutamid), može uticati na povećanje sistemske izloženosti.
Zbog toga je kod pacijenata koji primaju terapiju sa kumarinima potrebno praćenje koagulacije.
Reverzibilno oštećenje funkcije bubrega uočeno je kod pacijenata koji su nakon transplantacije bubrega bili lečeni kotrimoksazolom i ciklosporinom.
Kod pacijenata koji su primali kombinaciju trimetroprima i metotreksata prijavljeni su slučajevi pancitopenije (videti odeljak 4.4). Trimetoprim poseduje mali afinitet za humanu dihidrofolat reduktazu, međutim, on može da pojača neželjena dejstva metotreksata, a naročito ukoliko postoje faktori rizika poput duboke starosti, hipoalbumenije, oštećenja funkcije bubrega i redukovane rezerve koštane srži, kao i kod pacijenata koji primaju visoke doze metotreksata. Pacijenti sa ovim rizicima moraju primiti folnu kiselinu ili kalcijum-folinat kako bi se sprečilo dejstvo metotreksata na hematopoezu.
Izolovani slučajevi ukazuju na to da se kod pacijenata koji uzimaju lekove sa pirimetaminom u cilju profilakse malarije, i to pri nedeljnim dozama većim od 25 mg pirimetamina, uz istovremenu primenu kotrimoksazola, može razviti megaloblastna anemija.
Oprez je potreban ukoliko se kotrimoksazol, koji štedi kalijum, daje istovremeno sa drugim supstancama koje povećavaju nivo kalijuma u serumu, npr. inhibitori angiotenzin konvertirajućeg enzima i blokatori receptora angiotenzina, diuretici koji štede kalijum i prednizolon.
Do povećanja sistemske izloženosti može doći ukoliko se kotrimoksazol uzima istovremeno sa supstancama koje transportuje OCT2, npr. sa dofetilidom, amantadinom, memantinom i lamivudinom.
Kotrimoksazol ne sme da se primenjuje u kombinaciji sa dofetilidom (videti odeljak 4.3). Postoje naznake da TM blokira izlučivanje dofetilida preko bubrega. Istovremena primena trimetoprima u dozi od 160 mg u kombinaciji sa sulfometoksazolom u dozi od 800 mg 2 x dnevno i dofetilida 500 mikrograma 2 x dnevno u toku 4 dana dovodi do povećanja površine ispod krive (PIK) dofetilida za 103% i povećanja maksimalne koncentracije u plazmi (Cmax) za 93%. Dofetilid može da prouzrokuje ozbiljne ventrikularne aritmije sa produženim QT intervalom, uključujući torsades de pointes koje direktno zavise od koncentracije dofetilida u plazmi.
Kod pacijenata koji se leče amantadinom ili memantinom, rizik od neuroloških neželjenih dejstava kao što su delirijum ili mioklonus može biti povećan. Zabeležen je slučaj toksičnog delirijuma nakon istovremene primene leka Bactrim-Eumedica i amantadina.
Do povećanja sistemske izloženosti može doći ukoliko se kotrimoksazol istovremeno primenjuje sa supstancama, koje se metabolišu prvenstveno preko CYP2C8, na primer sa paklitakselom, amjodaronom, dapsonom, repaglinidom, rosiglitazonom i pioglitazonom.
Paklitaksel i amjodaron imaju malu terapijsku širinu. Iz tog razloga se ne preporučuje istovremena primena sa TMP-SMZ.
I dapson kao i kotrimoksazol mogu da izazovu methemoglobinuriju. Kod pacijenata koji primaju dapson u kombinaciji sa kotrimoksazolom potrebno je praćenje simptoma methemoglobinurije. Potrebno je razmisliti i o alternativnim terapijama, ukoliko je to moguće.
Farmakodinamske interakcije
Potrebno je izbegavati istovremenu primenu sa klozapinom, supstancom sa značajnim potencijalom za izazivanje agranulocitoze.
Učestalost pojave i ozbiljnost mijelotoksičnih i nefrotoksičnih neželjenih reakcija se može povećati kada se TMP-SMZ daje zajedno sa drugim mijelosupresivnim lekovima ili lekovima koji dovode do oštećenja bubrega kao što su analozi nukleozida, takrolimus, azatioprin ili merkaptopurin. Pacijente koji su istovremeno na terapiji TMP-SMZ i ovom vrstom lekova treba pratiti zbog pojave hematološke i/ili toksičnosti bubrega.
Trudnoća
Ne preporučuje se primena leka Bactrim-Eumedica u trudnoći i kod žena koje planiraju trudnoću, osim ukoliko se smatra da korist od primene leka kod pacijentkinje jasno nadmašuje rizike, budući da i trimetoprim i sulfametoksazol prolaze kroz placentnu barijeru, utiču na metabolizam folne kiseline ploda i na taj način predstavljaju potencijalnu opasnost za plod, dok je u kliničkim ispitivanjima utvrđen povećan rizik od spontanih pobačaja.
Kod žena u reproduktivnom dobu koje planiraju da zatrudne, treba uraditi test za trudnoću i isključiti moguću trudnoću pre početka terapije lekom Bactrim-Eumedica.
Dve velike opservacione studije pokazale su da kod žena, koje su u prvom trimestru trudnoće lečene samo trimetoprimom ili kombinacijiom trimetorpima i sulfametoksazola, postoji 2 do 3,5 puta veći rizik od spontanih pobačaja u poređenju sa ženama koje nisu bile izložene antibioticima ili su bile izložene penicilinu.
Ne postoje uverljivi dokazi za rizik od pojave urođenih anomalija u slučaju primene terapije kotrimoksazolom kod žena tokom rane trudnoće. U ispitivanjima na životinjama, veoma visoke doze kotrimoksazola izazvale su neželjena farmakološka dejstva tipična za antagoniste folne kiseline.
Preporučuje se da trudnice ili žene koje planiraju da zatrudne, a kod kojih nije moguća alternativna terapija, dobijaju i 5 mg folne kiseline dnevno tokom neophodne terapije lekom Bactrim-Eumedica. Tokom poslednjeg trimestra trudnoće lek Bactrim-Eumedica je kontraindikovan zbog povećanog rizika od kernikterusa kod novorođenčeta (videti odeljke Kontraindikacije i Farmakokinetički podaci, Distribucija).
Kod urođenog deficita enzima G6PD, moguć je nastanak neonatalne hemolize.
Dojenje
I TM i SMZ prolaze u majčino mleko. Iako je količina leka Bactrim-Eumedica koju tako unese odojče mala, mogući rizik po odojče (kernikterus, preosetljivost) treba pažljivo proceniti u odnosu na očekivanu terapijsku korist za majku (videti odeljak 4.3 i deo Distribucija u odeljku 5.2).
Lek Bactrim-Eumedica nema direktan uticaj na sposobnosti upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak neželjena dejstva (videti odeljak 4.8) mogu u nekim slučajevima i značajno da ugroze te sposobnosti.
Najčešća neželjena dejstva su kožne reakcije i blagi gastrointestinalni poremećaji koji se javljaju u oko 5% terapijskih slučajeva.
Sledeća neželjena dejstva su prikazana u skladu sa MedDRA klasifikacijom sistema organa i učestalošću. Neželjena dejstva su prema učestalosti definisana kao: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10); povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000 do <1/1000); veoma retka (<1/10000); nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Neželjena dejstva prijavljena kod opšte populacije pacijenata koji su bili na terapiji TMP-SMZ
| Klasa sistemaorgana | Veoma često | Često | Povremeno | Retko | Veoma retko | Nepoznataučestalost |
| Poremećaji krvi i | Leukopenija, | Methemoglobinemij | ||||
| limfnog sistema | granulocitopenija, | a, agranulocitoza, | ||||
| trombocitopenija, | pancitopenija | |||||
| anemija | ||||||
| (megaloblastna, | ||||||
| hemolitička/ | ||||||
| autoimunska, | ||||||
| aplastična) | ||||||
| Kardiološki | Alergijski | |||||
| poremećaji | miokarditis, aritmije | |||||
| sa produženim QT | ||||||
| intervalom, torsades | ||||||
| de pointes | ||||||
| Trudnoća, puerperijum iperinatalna stanja | Spontani abortus | |||||
| Poremećaji uha ilabirinta | Tinitus, vrtoglavica | |||||
| Poremećaji oka | Uveitis | Retinalnivaskulitis | ||||
| Gastrointestinalni | Mučnina, | Dijareja, | Glositis, | Akutni | ||
| poremećaji | povraćanje | pseudomembran | stomatitis | pankreatitis | ||
| ozni | ||||||
| enterokolitis | ||||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Bol u venama i flebitis | |||||
| Hepatobilijarni | Povećane | Povećane | Holestaza | Nekroza jetre | Sindrom | |
| poremećaji | vrednosti | vrednosti | nestajućih žučnih | |||
| transaminaza | bilirubina, | puteva | ||||
| hepatitis | ||||||
| Poremećaji | Reakcije | |||||
| imunskog sistema | preosetljivosti, | |||||
| alergijske reakcije | ||||||
| (groznica, | ||||||
| angioedem, | ||||||
| anafilaktoidne | ||||||
| reakcije, serumska | ||||||
| bolest) | ||||||
| Infekcije i infestacije | Gljivične infekcije(kandidijaza) | |||||
| Ispitivanja | Hiperkalemija, hiponatremija | |||||
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Hipoglikemija, | |||||
| Poremećaji mišićno-koštanogsistema i | Rabdomioliza | Artralgija, mijalgija |
| vezivnog tkiva | |||||||
| Poremećaji | Konvulzije | Neuropatija | Ataksija, aseptični | Cerebralni | |||
| nervnog sistema | (uključujući | meningitis/ | vaskulitis | ||||
| periferni neurits i | simptomi slični | ||||||
| paresteziju) | meningitisu | ||||||
| Psihijatrijski poremećaji | Halucinacije,delirijum psihoze | i | |||||
| Poremećaji | Povećane | Oštećenje | Kristalurija | Intersticijalni | |||
| bubrega i | koncentracije uree | funkcije | nefritis, povećana | ||||
| urinarnog sistema | nitrata u krvi, | bubrega | diureza | ||||
| povećane | |||||||
| koncentracije | |||||||
| serumskog | |||||||
| kreatinina | |||||||
| Respiratorni, | Alergijske reakcije | Plućni vaskulitis | |||||
| torakalni | i | (plućni infiltrati, | |||||
| medijastinalni | intersticijalna i | ||||||
| poremećaji | eozinofilna | ||||||
| pneumonija, | |||||||
| respiratorna | |||||||
| insuficijencija) | |||||||
| Poremećaji kože i | Fiksirane erupcije | Urtikarija | Multiformni eritem, | Akutna febrilna | |||
| potkožnog tkiva | od lekova, osip na | Stevens-Johnson–ov | neutrofilna | ||||
| koži, | sindrom, toksična | dermatoza (Sweet | |||||
| eksfolijativni | epidermalna | sindrom) | |||||
| dermatitis, , | nekroliza (Lyell-ov | ||||||
| makulopapularni | sindrom), osip sa | ||||||
| osip na koži, | eozinofilijom i | ||||||
| morbiloformni | sistemskim | ||||||
| osip na koži, | smptomima | ||||||
| eritem, pruritus | (DRESS), | ||||||
| fotosenzitivnost, | |||||||
| akutna | |||||||
| generalizovana | |||||||
| egzantematozna | |||||||
| pustuloza. | |||||||
| Vaskularni | Purpura, Henoch- | Vaskulitis, | |||||
| poremećaji | Schönlein purpura | nekrotizirajući | |||||
| vaskulitis, | |||||||
| granulomatoza sa | |||||||
| poliangitisom, | |||||||
| poliarteritis | |||||||
| nodosa | |||||||
Opis pojedinih neželjenih događaja
Naveći broj prijavljenih hematoloških promena su bile blage, asimptomatske i reverzibilne nakon prestanka terapije.
Kao i prilikom upotrebe drugih lekova, moguća je pojava alergijskih reakcija kod osoba koje su preosetljive na pojedine sastojke leka. Najčešće neželjene reakcije na koži, tokom primene leka Bactrim-Eumedica su bile blage i povlačile bi se brzo nakon prestanka terapije.
Plućni infiltrati prijavljeni u kontekstu eozinofilnog ili alergijskog alveolitisa mogu se manifestovati simptomima kao što su kašalj ili kratak dah (videti odeljak 4.4).
Visoke doze TMP, koje se koriste kod pacijenata sa pneumonijom izazvanom Pneumocystis jirovecii, kod velikog broja pacijenata indukuju progresivno, ali reverzibilno povećanje koncentracije kalijuma u serumu. Čak i prilikom upotrebe preporučenih doza, TMP može da uzrokuje hiperkalemiju kod pacijenata koji imaju poremećen metabolizam kalijuma ili insuficijenciju bubrega, ili koji su već na terapiji drugim lekovima koji mogu da prouzrokuju hiperkalemiju (videti odeljak 4.4).
Prijavljeni su slučajevi hipoglikemije kod pacijenata koji su na terapiji TMP-SMZ, a nisu dijabetičari, obično nakon par dana od početka terapije (videti odeljak 4.5). Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega, bolestima jetre, neuhranjeni pacijenti ili oni koji primaju visoke doze TMP-SMZ su izloženi najvećem riziku od hipoglikemije.
Nekoliko pacijenata sa akutnim pankreatitisom su imali ozbiljna obolenja uključujući i AIDS.
Bezbednost TMP-SMZ kod HIV inficiranih pacijenata
Populacija obolelih od HIV infekcije slična je opštoj populaciji pacijenata kada govorimo o neželjenim događajima koji se mogu pojaviti. Međutim, neki neželjeni događaji se mogu pojaviti sa povećanom učestalošću i različitom kliničkom slikom. Te razlike se odnose na sledeće sisteme organa:
| Klasa sistema organa | Veoma često | Povremeno | Retko | Veoma retko |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Leukopenija, granulocitopenija, trombocitopenija | |||
| Gastrointestinalni poremećaji | Anoreksija, mučnina, povraćanje, dijareja | Pankreatitis | ||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Groznica (obično zajedno sa makulopapularni m osipom) | |||
| Hepatobilijarni poremećaji | Povećane vrednosti transaminaza, holestatska žutica | Težak hepatitis | ||
| Ispitivanja | Hiperkalemija | Hiponatremija | ||
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Hipoglikemija | |||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Makulopapularni osip, pruritus | Fotosenzitivnost | ||
| Poremećaji nervnog sistema | Tremor u miru | |||
| Psihijatrijski poremećaji | Akutna psihoza | |||
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | Artralgija, mijaligija | |||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Azotemija, kristalurija |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
U simptome akutnog predoziranja mogu spadati: mučnina i povraćanje, dijareja, glavobolja, vertigo, pospanost, fizički i vizuelni poremećaji, kristalurija, hematurija i anurija u teškim slučajevima.
Kod hroničnog predoziranja mogu se pojaviti depresija koštane srži, koja se manifestuje kao trombocitopenija ili leukopenija, kao i ostale krvne diskrazije zbog deficijencije folne kiseline.
Terapija
Zavisno od simptoma, treba razmotriti sledeće: prevenirati dalju resorpciju, unapređenje bubrežne ekskrecije pomoću forsirane diureze (alkalinizacija urina povećava eliminaciju sulfametoksazola), hemodijaliza (napomena: peritonealna dijaliza nije delotvorna), praćenje krvne slike i elektrolita. Ako dođe do značajnije krvne diskrazije ili žutice, treba uvesti specijalnu terapiju protiv ovih komplikacija. Kalcijum-folinat, 3-6 mg
i.m. tokom 5-7 dana može da se daje da se neutralizuje dejstvo trimetoprima na hematopoezu.
Farmakološki podaci - Bactrim-Eumedica 400mg/5mL+80mg/5mL
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; kombinacije sulfonamida sa trimetoprimom, uključujući derivate
ATC šifra: J01EE01
Lek Bactrim-Eumedica sadrži dve aktivne supstance koje deluju sinergistički blokadom dva enzima koji katalizuju uzastopne stadijume biosinteze folne kiseline u mikroorganizmima. Ovaj mehanizam obično dovodi do baktericidne aktivnosti in vitro u koncentracijama pri kojima svaka aktivna supstanca ima bakteriostatsko dejstvo. Uz to, lek Bactrim-Eumedica je često delotvoran i protiv mikroorganizama koji su rezistentni na jednu od ove dve komponente.
Zbog dvojnog dejstva leka Bactrim-Eumedica, rizik od razvoja široko rasprostranjene rezistencije je sveden na najmanju meru.
Antibakterijsko dejstvo leka Bactrim-Eumedica in vivo pokriva široki spektar gram-pozitivnih i gram- negativnih mikroorganizama kao što su:
Ubičajeno osetljivi mikroorganizmi (MIC < 80 mg/L)*
Koke: Branhamella catarrhalis
Gram negativni bacili: Haemophilus parainfluenzae, Klebsiella oxytoca, ostale Klebsiella spp, Enterobacter aerogenes, Hafnia alvei, Serratia marcescens, Serratia liquefaciens, ostale Serratia spp., Yersinia enterocolitica, ostale Yersinia spp., Vibrio cholerae.
Drugi gram negativni bacili: Edwardsiella tarda, Alcaligenes faecalis, Burkholderia (Pseudomonas) pseudomallei.
Zasnovano na dostupnom kliničkom iskustvu sledeći mikroorganizmi smatraju se osetljivim: Brucella, Listeria monocytogenes, Nocardia asteroides, Pneumocystis jirovecii, Cyclospora cayetanensis.
Delimično osetljivi mikroorganizmi (MIC = 80-160 mg/L)*
Koke: Staphylococcus aureus (meticilin rezistentni i meticilin osetljivi), Staphylococcus spp. koagulaza negativne, Streptococcus pneumoniae (penicilin osetljiv i penicilin rezistentan).
Gram negativne bacili: Haemophilus influenzae (ß-laktamaza pozitivni, ß-laktamaza-negativni), Haemophilus ducreyi, E. coli, Klebsiella pneumoniae, Proteus mirabilis, Proteus vulgaris, Morganella morganii, , Providencia rettgeri, ostale Providencia spp., Salmonella typhi, Salmonella enteritidis, Stenotrophomonas maltophilia (ranije Xanthomonas maltophilia), Citrobacter freundii, ostale Citrobacter spp..
Drugi gram negativni bacili: Acinetobacter lwoffi, Acinetobacter anitratis (posebno A. baumanii), Aeromonas hydrophila.
Rezistentni organizmi (MIC > 160 mg/L)*Burkholderia (Pseudomonas) cepacia, Pseudomonas aeruginosa, Mycoplasma spp., Mycobacterium tuberculosis Treponema pallidum, Neisseria gonorrhoeae, Bacteroides, druge striktno anaerobne bakterije.
*SMZ ekvivalenti
Neophodno je poznavanje lokalne prevalencije bakterijske rezistencije na kotrimoksazol zasnovano na iskustvu u lečenju infekcije.
U slučaju infekcije izazvane umereno osetljivim mikroorganizmima, preporučuje se ispitivanje osetljivosti kako bi se isključila moguća pojava rezistencije.
Osetljivost na kotrimoksazol može da se ispituje dilucionom ili disk-difuzionom metodom zasnovano na standardizovanom postupku koji preporučuje Evropski Komitet za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing - EUCAST). U pogledu navedenog ispitivanja EUCAST preporučuje sledeće kriterijume osetljivosti:
| Disk testa, diameter dijametar zone inhibicije(mm) | Dilucioni testb, MIC (µg/mL) | |||
| TMP | SMZ | |||
| Enterobacteriaceae | Osetljive | ≥ 14 | ≤ 2 | ≤ 38 |
| Rezistentne | < 11 | > 4 | > 76 | |
| Acinetobacter spp. | Osetljive | ≥ 14 | ≤ 2 | ≤ 38 |
| Rezistentne | < 11 | > 4 | > 76 | |
| Stenotrophomonas maltophilac | Osetljive | ≥ 16 | ≤ 4 | ≤ 76 |
| Rezistentne | < 16 | > 4 | > 76 | |
| Staphylococcus spp. | Osetljive | ≥ 17 | ≤ 2 | ≤ 38 |
| Rezistentne | < 14 | > 4 | > 76 | |
| Enterococcus spp.d | Osetljive | ≥ 50 | ≤ 0,03 | ≤ 0,57 |
| Rezistentne | < 21 | > 1 | > 19 | |
| Streptococcus pneumoniae | Osetljive | ≥ 18 | ≤ 1 | ≤ 19 |
| Rezistentne | < 15 | > 2 | > 38 | |
| Disk testa, diameter dijametar zone inhibicije(mm) | Dilucioni testb, MIC (µg/mL) | |||
| Streptococcus grupe A, B, C i G | Osetljive | ≥ 18 | ≤ 1 | ≤ 19 |
| Rezistentne | < 15 | > 2 | > 38 | |
| Haemophilus influenzae i Haemophilus parainfluenzae | Osetljive | ≥ 23 | ≤ 0,5 | ≤ 9,5 |
| Rezistentne | < 20 | > 1 | > 19 | |
| Listeria monocytogenes | Osetljive | ≥ 29 | ≤ 0,06 | ≤ 1,14 |
| Rezistentne | < 29 | > 0,06 | > 1,14 | |
| Pasteurella multocida | Osetljive | ≥ 23 | ≤ 0,25 | ≤ 4,75 |
| Rezistentne | < 23 | > 0,25 | > 4,75 | |
| Moraxella catarrhalis | Osetljive | ≥ 18 | ≤ 0,5 | ≤ 9,5 |
| Rezistentne | < 15 | > 1 | > 19 | |
a Disk: 1,25 µg TMP i 23,75 µg SMZ
b TMP i SMZ u odnosu 1 prema 19
c Optimalne koncentracije su zasnovane na terapiji visokim dozama, ≥ 240 mg trimetoprima i 1,2 g sulfametoksazola, koji se daju zajedno dva puta dnevno
d Nejasna je aktivnost TMP i TMP-SMZ protiv enterokoka; zbog toga se nativni nemutirani soj klasifikuje kao delimično osetljiv
Prema EUCAST-u nema dostupnih optimalnih koncentracija za sledeće vrste sa optimalnim koncentracijama prema CLSI (Institut za kliničke i laboratorijske standarde) (disk [mm]; i razređenje [mcg/mL]) su dati u zagradama:
-
Burkholderia cepacia (S, ≥ 16; I, 11 - 15; R, ≤ 10; i S, ≤ 2/≤ 38; I, nije dostupno; R, ≥ 4/≥ 76)
-
„Ostale non-enterobacteriaceae”, tj. Pseudomonas spp. i drugi nezahtevni gram-negativni bacili koji ne fermentišu glukozu, isključujući P. aeruginosa, Acinetobacter spp., Burkholderia cepacia i S. maltophilia (disk, nije dostupan; i S, ≤ 2/≤ 38; I, nije dostupan; R); , ≥ 4/≥ 76)
- Neisseria meningitidis (S, ≥ 30; I, 26 - 29; R, ≤ 25; i S, ≤ 0,12/≤ 2,4; I, 0,25/4,75; R, ≥ 0,5/≥ 9,5)
Razvoj rezistencije/ukrštena rezistencija
Tokom terapije, rezistencija na kotrimoksazol se retko razvija. Ukrštena rezistencija postoji između svih sulfonamida; ukrštena rezistencija na hemijski nesrodne antibiotike ne razvija se zbog razvoja rezistencije na kotrimoksazol.
Sinergizam/antagonizam
Postoji sinergizam između sulfametoksazola i trimetoprima. Ovaj sinergizam u najvećem delu postoji i kada je prisutna rezistencija na jednu ili dve komponente leka.
Klinička efikasnost
Klinička efikasnost leka Bactrim-Eumedica u odobrenim indikacijama (videti odeljak 4.1) je potvrđena brojnim kliničkim studijama.
U klinički relevantnim farmakokinetičkim osobinama TM i SMZ su u velikoj meri podudarni.
Resorpcija
Nakon davanja 160 mg timetoprima + 800 mg sulfametoksazola (2 ampule leka Bactrim-Eumedica) u vidu intravenske infuzije u trajanju od jednog sata, postižu se maksimalne koncentracije u plazmi, koje iznose 2 - 4 mg/L za trimetoprim i 45-60 mg/L za sulfametoksazol. U stanju ravnoteže, nakon ponovljene primene leka na svakih 12 sati, odgovarajuće vrednosti su približno dvostruko više. Tokom 12-satnog intervala
koncentracija trimetoprima i sulfametoksazola će se smanjiti na polovinu maksimalne koncentracije, u slučaju normalne funkcije jetre i bubrega.
Distribucija
Volumen distribucije trimetoprima je oko 1,6 L/kg, a volumen distribucije sulfametoksazola oko 0,2 L/kg. Trimetoprim je do 37%, a sulfametoksazol do 62% vezan za proteine plazme.
Difuzija kroz tkiva za kotrimoksazol je povoljna, kako su pokazali ogledi sa životinjama i merenja na ljudima. Trimetoprim prelazi veoma intenzivno iz krvotoka u intersticijalnu tečnost i druge ekstravaskularne telesne tečnosti, dok sulfametoksazol prelazi u manjoj meri. Koncentracija trimetoprima i sulfametoksazola može biti povećana u tkivima koja su izmenjena zapaljenskim procesom.
Trimetoprim i sulfametoksazol su pronađeni u fetalnoj placenti, u krvi pupčanika, u amnionskoj tečnosti i fetalnim tkivima (jetra, pluća), što dokazuje da obe supstance prodiru kroz placentarnu barijeru. Uopšteno gledano koncentracija trimetoprima kod ploda slična je onoj u majčinoj krvi, ali je nasuprot tome koncentracija sulfametoksazola niža (videti odeljak 4.6).
Obe supstance se izlučuju u majčino mleko. Koncentracije u majčinom mleku su slične (trimetoprim) ili niže (sulfametoksazol) nego koncentracije u majčinoj plazmi (videti odeljak 4.6).
Metabolizam
Približno se 30% trimetoprima transformiše metabolizmom. Na osnovu rezultata in vitro studija sa mikrozomima ljudske jetre, ne može se isključiti uticaj CYP3A4, CYP1A2 i CYP2C9 na oksidativni metabolizam TMP.
Trimetoprim-metaboliti su prevashodno 1- i 3-oksidi kao i 3'- i 4'-hidroksi derivati; neki metaboliti su aktivni.
Sulfametoksazol se metaboliše u jetri do 80%, uglavnom u njegov N4 acetil-derivat (≈ 40% date doze) i u neznatnoj meri glukuronidacijom. I sulfametoksazol se razgrađuje oksidativno. Prvi korak oksidacije, koji vodi do stvaranja hidroksilamin derivata, katalizovan je enzimom CYP2C9; metaboliti su neaktivni.
Eliminacija
Poluvremena eliminacije obe komponente kod normalne funkcije bubrega su veoma slični (za trimetoprim deset, za sulfametoksazol jedanaest sati).
Ukupni klirens za trimetoprim iznosi oko 100 mL/min, a za sulfametoksazol oko 20 mL/min.
Poluvreme eliminacije trimetoprima kod dece je oko upola kraće nego kod odraslih, dok se poluvreme eliminacije sulfametoksazola ne razlikuje značajno.
Obe supstance i njihovi metaboliti se pretežno izlučuju preko bubrega, kako glomerularnom filtracijom tako i tubularnom sekrecijom. Koncentracija trimetoprima u urinu je oko 100 puta viša nego u plazmi, a koncentracija sulfametoksazola je viša za oko pet puta.
Oko dve trećine primenjenog trimetoprima se urinom izlučuje nepromenjeno. Procenat doze sulfametoksazola koji se nepromenjen nalazi u urinu iznosi, u zavisnosti od pH-vrednosti urina, od 10 do 30%.
Klirens trimetoprima u ukupnoj plazmi odgovara 1,9 mL/min/kg, a klirens sulfametoksazola iznosi 0,32 mL/min/kg.
Bubrežni klirens iznosi za trimetoprim 20-80 mL/min, a za sulfametoksazol 1-5 mL/min. Mala frakcija obe supstance eliminiše se putem fecesa.
Farmakokinetika kod posebnih grupa
Pedijatrijska populacija
Rezultati različitih kliničkih farmakokinetičkih studija u pedijatrijskoj populaciji sa normalnom funkcijom bubrega pokazali su da farmakokinetika obe komponente leka Bactrim-Eumedica, TMP i SMZ, zavisi od starosti u ovoj populaciji. Dok je kod novorođenčadi eliminacija TMP-SMZ smanjena tokom prva dva meseca života, nakon toga i TMP i SMZ pokazuju veću eliminaciju sa većim klirensom i kraćim poluvremenom eliminacije. Razlika je najveća kod odojčadi (>1,7 meseci do 24 meseca) i smanjuje se sa godinama kada se poredi sa malom decom (1 do 3,6 godina), decom (7,5 do <10 godina) i odraslima.
Starije osobe
Shodno važnosti bubrežnog klirensa u procesu eliminacije TMP i uzimajući u obzir da se klirens kreatinina fiziološki smanjuje sa godinama, smanjenje bubrežnog klirensa i ukupnog klirensa TMP sa godinama je očekivano. Starenje ima manji uticaj na farmakokinetiku SMZ, jer bubrežni klirens SMZ sa samo 20% utiče na ukupni klirens SMZ. U skladu sa ovim treba prilagoditi i doziranje.
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega produžena su poluvremena eliminacije obe komponente i doziranje se zbog toga mora prilagoditi na odgovarajući način.
Isprekidana ili kontinualna ambulantna peritonealna dijaliza ne utiče značajno na eliminaciju kotrimoksazola. Kod hemodijalize i hemofiltracije količine trimetoprima i sulfametoksazola koje se uklanjaju nisu zanemarljive. Zbog toga se savetuje da se doza kotrimoksazola posle svake sesije hemodijalize poveća za 50%. Kod dece sa insuficijencijom bubrega (CLcr < 30 mL/min) klirens trimetoprima je smanjen, a njegovo poluvreme eliminacije produženo. Doza TMP-SMZ kod pedijatrijskih pacijenata sa oštećenjem bubrega treba da se bazira na funkciji bubrega (videti odeljak Doziranje za pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega u odeljku 4.2).
Oštećenje funkcije jetre
Ispitivana je farmakokinetika oralne pojedinačne doze trimetoprima i sulfametoksazola kod pacijenata sa umereno teškim (n = 4) ili teškim (n = 7) oštećenjima funkcije jetre, a rezultati ispitivanja su upoređeni sa onima kod zdravih ispitanika (n = 13). Izuzev produženja poluvremena eliminacije trimetoprima do maksimlno dvostruke vrednosti u odnosu na normalnu kod dva pacijenta sa teškim oštećenjem jetre, u pogledu farmakokinetike trimetoprima i sulfametoksazola nisu konstatovane značajne razlike između pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre i zdravih ispitanika.
I pored toga što kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre kinetika nije značajno promenjena, a posebno za trimetorpim, ipak se u slučajevima teške insuficijencije jetre savetuje oprez u lečenju visokim dozama leka Bactrim-Eumedica. Kod hemodijalize neophodno je određivanje nivoa u krvi kao i prilagođavanje doze.
Pacijenti sa cističnom fibrozom
Kod pacijenata sa cističnom fibrozom povećani su bubrežni klirens trimetoprima i metabolički klirens sulfametoksazola. Zbog toga je i kod jedne i kod druge supstance povećan ukupan plazma klirens, a poluvreme eliminacije je smanjeno.
Farmaceutski podaci - Bactrim-Eumedica 400mg/5mL+80mg/5mL
Etanolamin Propilenglikol Etanol, bezvodni Natrijum-hidroksid Voda za injekcije
U infuziju leka Bactrim-Eumedica se ne smeju dodavati nikakvi proizvodi, posebno ne oni koji smanjuju pH na ispod 8, jer može doći do taloženja.
Levuloza 5%, Hartmanov ratvor i natrijum-bikarbonat 1,4% se ne smeju koristiti za razblaživanje ampula sa rastvorom leka Bactrim-Eumedica.
Čuvati na temperaturi do 30 °C.
Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja/razblaživanja videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena ampula (tip I) u kojoj se nalazi 5 mL koncentrata za rastvor za infuziju.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 ampula i Uputstvo za lek. Ampule se nalaze u kartonskom ulošku integrisanom sa kutijom.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Način primene
Bactrim-Eumedica koncentrat za rastvor za infuziju treba razblažiti pre upotrebe. Sledeći infuzioni rastvori mogu se koristiti za razblaživanje:
glukoza 5% i 10%, ksilitol 10%, Ringerov rastvor (USP XVIII), Macrodex® *
(dekstran 70,6% u glukozi 5%), natrijum-hlorid 0,9%, natrijum-hlorid 0,45% + glukoza 2,5%.
* Zaštitni znak Pharmacia AB, Upsala, Švedska
Važno je pridržavati se sledećeg uputstva za minimalno razblaživanje, koje se zasniva na proporciji da 1 mL koncentrata iz ampule leka Bactrim-Eumedica odgovara približno 25-30 mL rastvora za infuziju:
-
1 ampula leka Bactrim-Eumedica (5 mL) za 125 mL rastvora za infuziju,
-
2 ampule leka Bactrim-Eumedica (10 mL) za 250 mL rastvora za infuziju,
-
3 ampule leka Bactrim-Eumedica (15 mL) za 500 mL rastvora za infuziju.
Ove rastvore sa lekom Bactrim-Eumedica treba pripremati neposredno pre upotrebe. Nakon dodavanja leka Bactrim-Eumedica u rastvor za infuziju, ovu mešavinu treba protresti ili kružnim pokretima promešati da bi se obezbedilo potpuno mešanje. Ako se pojavi vidljivo zamućenje ili kristalizacija u rastvoru pre ili tokom primene infuzije, treba ga zameniti sveže pripremljenim rastvorom. Rastvore za infuziju koji sadrže lek Bactrim-Eumedica treba upotrebiti u toku 6 sati od pripreme.
Faktor razblaživanja za pacijente na restriktivnom režimu unosa tečnosti
Ukoliko je neophodna restrikcija unosa tečnosti, svakih 5 mL Bactrim-Eumedica koncentrata za rastvor za infuziju može se dodati u 75 mL 5% glukoze, 0,9% natrijum-hlorida ili Ringerovog rastvora. Rastvori treba da budu pripremljeni neposredno pre upotrebe i moraju biti primenjeni u toku 2 sata na sobnoj temperaturi i difuznoj dnevnoj svetlosti.
Da bi se postigli efikasni nivoi leka u krvi, trajanje infuzije, koje će zavisiti od količine tečnosti, ne sme da bude duže od 1,5 h. Normalno trajanje je 30-60 minuta.
Posebna napomena: lek Bactrim-Eumedica treba primeniti i.v. samo u vidu rastvora za infuziju opisanog gore, i ne sme se davati nerazblažen bilo i.v. ili direktno u infuzionu cev.
Pripremljeni Bactrim-Eumedica rastvor za infuziju ne sme se mešati sa drugim lekovima ili rastvorima.