Mikrobiel 400mg/250mL rastvor za infuziju

Lek Mikrobiel je indikovan za lečenje:

• vanbolničke pneumonije (engl. community acquired pneumonia – CAP);

• komplikovanih infekcija kože i njenih struktura (engl. complicated skin and skin structure infections

  – cSSSI).

  Lek Mikrobiel treba koristiti samo kada se primena antibiotika, koji se uobičajeno koriste za inicijalno lečenje ovih infekcija, smatra neadekvatnom.

  Treba uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje

Preporučena doza iznosi 400 mg moksifloksacina, primenjena infuzijom jednom dnevno.

Kada je to klinički indikovano, inicijalno lečenje intravenskim putem može biti praćeno oralnom primenom tableta moksifloksacina od 400 mg.

U okviru kliničkih studija, većina pacijenata je prevedena na oralnu terapiju u roku od 4 (CAP) ili 6 dana (cSSSI). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7-14 dana (CAP) i 7-21 dan (cSSSI).

Oštećenje funkcije bubrega/jetre

Nije potrebno prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa blagim do teškim oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi tj. hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (za više detalja videti odeljak 5.2).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.3).

Ostale posebne populacije

Nije potrebno prilagođavanje doziranja kod starijih osoba i pacijenata sa malom telesnom masom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju. Efikasnost i bezbednost moksifloksacina kod dece i adolescenata još uvek nije ustanovljena (videti odeljak 4.3).

Način primene

Intravenska primena kontinuiranom infuzijom u periodu od 60 minuta (videti odeljak 4.4).

Ukoliko je medicinski indikovano, rastvor za infuziju se može primeniti putem T-tube, zajedno sa kompatibilnim infuzionim rastvorom (videti odeljak 6.6).

• Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6).

• Pacijenti uzrasta ispod 18 godina.

• Pacijenti koji u anamnezi imaju oboljenje/poremećaj tetiva u vezi sa terapijom hinolonima.

  Nakon izlaganja moksifloksacinu, u pretkliničkim i kliničkim ispitivanjima, primećene su promene u elektrofiziologiji srca, u obliku produženja QT intervala. Zbog toga je moksifloksacin iz bezbednosnih razloga kontraindikovan kod pacijenata sa:

• kongenitalim ili potvrđeno stečenim produženjem QT intervala;

• poremećajem elektrolita, posebno kod nekorigovane hipokalemije;

• klinički relevantnom bradikardijom;

• klinički relevantnom srčanom insuficijencijom sa smanjenom ejekcionom frakcijom leve komore;

• simptomatskim aritmijama u anamnezi.

  Moksifloksacin ne treba istovremeno primenjivati sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

  Zbog ograničenih kliničkih podataka, moksifloksacin je takođe kontraindikovan kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre (stadijum C po Child Pugh skali) kao i kod pacijenata sa povećanjem vrednosti transaminaza koje su veće od petostruke vrednosti gornje granice referentnog opsega.

Primenu moksifloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su imali teške neželjene reakcije pri ranijoj terapiji hinolonima ili fluorohinolonima (videti odeljak 4.8). Kod ovih pacijenata lečenje moksifloksacinom treba započeti samo u odsustvu drugih terapijskih opcija i nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti odeljak 4.3).

Korist od terapije moksifloksacinom, posebno kod infekcija koje nisu ozbiljne, treba proceniti u kontekstu informacija datih u ovom odeljku.

Produženje QTc intervala i klinička stanja kod kojih može doći do produženja QTc intervala

Na elektrokardiogramu (EKG) nekih pacijenata uočeno je da moksifloksacin produžava QTc interval. Produženje QT intervala se može povećati sa povećanjem koncentracije leka u plazmi usled brze intravenske infuzije. Zbog toga, trajanje infuzije ne treba da bude kraće od preporučenih 60 minuta, a intravenska doza od 400 mg jednom dnevno ne treba da bude prekoračena. Za više informacija videti tekst u nastavku i odeljke 4.3 i 4.5.

Terapiju moksifloksacinom treba obustaviti ukoliko tokom nje dođe do pojave simptoma ili znakova koji mogu biti povezani sa srčanim aritmijama, sa ili bez nalaza na EKG-u.

Moksifloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa bilo kojim stanjem koje predstavlja predispoziciju za pojavu aritmija (npr. akutna ishemija miokarda) jer kod njih može postojati povećani rizik od razvoja ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes) i srčanog zastoja. Videti odeljke 4.3 i 4.5.

Moksifloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji su na terapiji lekovima koji mogu smanjiti koncentraciju kalijuma. Videti odeljke 4.3 i 4.5.

Moksifloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove čija se primena vezuju za pojavu klinički značajne bradikardije. Videti odeljak 4.3.

Žene i stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na dejstva lekova koji produžavaju QTc interval, kakav je moksifloksacin, pa je iz tog razloga u ovim populacijama potreban poseban oprez.

Preosetljivost/alergijske reakcije

Nakon prve primene fluorohinolona, uključujući moksifloksacin, prijavljene su alergijske reakcije i preosetljivost. Anafilaktičke reakcije mogu progredirati do životno ugrožavajućeg stanja šoka, čak i nakon prve primene. U slučaju kliničkih manifestacija teških reakcija preosetljivosti, primenu moksifloksacina treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju (npr. antišok terapiju).

Teška oboljenja jetre

Pri primeni moksifloksacina prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa, koji može da dovede do insuficijencije jetre, uključujući smrtne slučajeve (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nastavka terapije u slučaju razvoja znakova i simptoma fulminantnog hepatitisa, kakvi su astenija koja se brzo razvija a koja je povezana sa žuticom, tamno prebojen urin, sklonost ka krvarenju ili hepatična encefalopatija.

Treba sprovesti testove/ispitivanja funkcije jetre u slučajevima kada postoje nagoveštaji poremećaja funkcije ovog organa.

Teške kožne neželjene reakcije

Pri primeni moksifloksacina prijavljeni su slučajevi teških kožnih neželjenih reakcija, uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN: takođe poznata kao Lyell-ov sindrom), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Pri propisivanju pacijente treba upoznati sa znacima i simptomima teških kožnih reakcija i pažljivo ih pratiti. Ukoliko se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, odmah treba prekinuti primenu moksifloksacina i razmotriti drugu terapiju. Ukoliko se tokom terapije moksifloksacinom kod pacijenta javi teška reakcija kao što je SJS, TEN ili AGEP, kod tog pacijenta se nikada ne sme ponovo uvesti terapija moksifloksacinom.

Pacijenti sa predispozicijom za pojavu konvulzija

Poznato je da hinoloni mogu da izazovu pojavu konvulzija. Treba ih upotrebljavati sa oprezom kod pacijenata sa poremećajima centralnog nervnog sistema (CNS) ili u prisustvu drugih faktora rizika koji mogu biti predispozicija za pojavu konvulzija ili sniženje praga za njihov nastanak. U slučaju pojave konvulzija, primenu moksifloksacina treba obustaviti i uvesti odgovarajuće mere.

Produžene, onesposobljavajuće i moguće ireverzibilne teške neželjene reakcije na lek

Kod pacijenata na terapiji hinolonima i fluorohinolonima, nezavisno od njihovog starosnog doba i prethodno postojećih faktora rizika, veoma retko su zabeleženi slučajevi produženih (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i moguće ireverzibilnih teških neželjenih reakcija na lek koje pogađaju različite, a ponekad veći broj sistema organa (poremećaji mišićno-koštanog, nervnog sistema, čula i psihijatrijski poremećaji). Pri pojavi prvog znaka ili simptoma bilo koje teške neželjene reakcije primenu moksifloksacina treba odmah obustaviti, a pacijente uputiti da se obrate lekaru za savet.

Periferna neuropatija

Kod pacijenata na terapiji hinolonima i fluorohinolonima prijavljeni su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja vodi paresteziji, hipoesteziji, disesteziji ili slabosti. Pacijente na terapiji

moksifloksacinom treba savetovati da obaveste svog lekara pre nastavka terapije ukoliko dođe do pojave simptoma neuropatije kakvi su bol, osećaj pečenja, peckanja, utrnulost ili slabost, a u cilju sprečavanja nastanka jednog potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske reakcije

Do pojave psihijatrijskih reakcija može doći čak i nakon prve primene hinolona, uključujući moksifloksacin. U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihotične reakcije progredirale su do suicidalnih misli i ponašanja koje odlikuje samopovređivanje, kakav je pokušaj suicida (videti odeljak 4.8). Ukoliko kod pacijenta dođe do pojave ovih reakcija, primenu moksifloksacina treba obustaviti i sprovesti odgovarajuće mere. Savetuje se oprez ukoliko moksifloksacin treba primeniti kod psihotičnih pacijenata ili pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjem u anamnezi.

Dijareja povezana sa primenom antibiotika, uključujući kolitis

Pri upotrebi antibiotika širokog spektra, uključujući moksifloksacin, prijavljeni su slučajevi dijareje povezane sa primenom antibiotika i kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis i dijareju povezanu sa Clostridium difficile, i mogu varirati po težini od blage dijareje do kolitisa sa smrtnim ishodom. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se razvije teška dijareja tokom ili nakon upotrebe moksifloksacina. Ukoliko se sumnja ili je potvrđena dijareja povezana sa primenom antibiotika ili kolitis povezan sa primenom antibiotika, treba obustaviti tekuću antibiotsku terapiju, uključujući moksifloksacin, i odmah uvesti odgovarajuće terapijske mere. Osim toga, treba preduzeti adekvatne mere kontrole infekcije kako bi se smanjio rizik od njenog prenosa. Upotreba antiperistaltika je kontraindikovana kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja teške dijareje.

Pacijenti sa miastenijom gravis

Kod pacijenata sa miastenijom gravis moksifloksacin treba koristiti sa oprezom, jer može doći do pogoršanja simptoma.

Zapaljenje i ruptura tetiva

Zapaljenje i ruptura tetiva (posebno, ali ne isključivo Ahilove tetive), ponekad bilateralna, može se javiti pri lečenju hinolonima i fluorohinolonima, čak i u prvih 48 sati od početka terapije, a prijavljena je i u periodu do nekoliko meseci po prestanku terapije (videti odeljke 4.3 i 4.8). Rizik od tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, pacijenata kod kojih je sprovedena transplantacija organa i onih koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu sa kortikosteroidima.

Na prvi znak tendinitisa (npr. bolni otok, zapaljenje), lečenje moksifloksacinom treba prekinuti i razmotriti primenu druge terapije. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet (ili ekstremiteti) bude adekvatno tretiran (npr. imobilizacija). Ukoliko se jave znaci tendinopatije, ne treba koristiti kortikosteroide.

Aneurizma i disekcija aorte i regurgitacija/insuficijencija srčanog zalistka

U epidemiološkim studijama, nakon uzimanja fluorohinolona, prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte posebno u populaciji starijih pacijenata, kao i od regurgitacije aortnog i mitralnog zalistka. Kod pacijenata na terapiji fluorohinolonima prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući smrtne slučajeve) i regurgitacije/insuficijencije bilo kog srčanog zalistka (videti odeljak 4.8).

Zbog toga fluorohinolone treba primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću ili kongenitalnom bolešću srčanog zalistka u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte ili oboljenje srčanog zalistka, ili u prisustvu drugih faktora rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju:

• i za aneurizmu i disekciju aorte i za regurgitaciju/insuficijenciju srčanog zalistka (npr. bolesti vezivnog tkiva kao što su Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno;

• za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija arterija ili poznata ateroskleroza ili Sjögren-ov sindrom) ili dodatno;

• za regurgitaciju/insuficijenciju srčanog zalistka (npr. infektivni endokarditis).

Rizik od aneurizme i disekcije aorte i njihove rupture može takođe biti povećan kod pacijenata na istovremenoj sistemskoj terapiji kortikosteroidima.

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju akutne dispnee, novog početka palpitacija, pojave edema u abdomenu ili donjim ekstremitetima odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Moksifloksacin treba koristiti sa oprezom kod starijih pacijenata sa poremećajima bubrega ukoliko nisu u stanju da održavaju adekvatan unos tečnosti, jer dehidratacija može povećati rizik od insuficijencije bubrega.

Poremećaji vida

Ukoliko dođe do oštećenja vida ili se primeti bilo koji efekat na očima, potrebno je odmah konsultovali oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Poremećaj koncentracije glukoze u krvi

Kao i sa svim fluorohinolonima, i pri primeni moksifloksacina prijavljeni su slučajevi poremećaja koncentracije glukoze u krvi, uključujući i hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8). Kod pacijenata na terapiji moksifloksacinom, do poremećaja koncentracije glukoze u krvi prevashodno je došlo kod starijih pacijenata sa dijabetesom koji su istovremeno bili na terapiji jednim lekom iz grupe oralnih hipoglikemika (npr. sulfonilurea) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata sa dijabetesom preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi.

Prevencija fotosenzitivnih reakcija

Pokazano je da hinoloni kod pacijenata izazivaju fotosenzitivne reakcije. Međutim, ispitivanja su pokazala da moksifloksacin nosi manji rizik od razvoja fotosenzitivnosti. Ipak, pacijentima treba savetovati da tokom terapije moksifloksacinom izbegavaju izlaganje bilo UV ili dugotrajnom i/ili jakom sunčevom zračenju.

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze ili oni kod kojih je ovaj poremećaj prisutan u porodičnoj anamnezi skloni su hemolitičkim reakcijama tokom terapije hinolonima. Zbog toga, kod ovih pacijenata moksifloksacin treba koristiti sa oprezom.

Zapaljenje periarterijskog tkiva

Rastvor za infuziju moksifloksacina je namenjen isključivo za intravensku upotrebu. Intraarterijsku primenu treba izbegavati jer su pretkliničke studije pokazale da dolazi do zapaljenja periarterijskog tkiva nakon ovako primenjene infuzije.

Pacijenti sa posebnim oblicima cSSSI

Nije utvrđena klinička efikasnost moksifloksacina u terapiji infekcija teških opekotina, fascitisa i infekcija dijabetskog stopala sa osteomijelitisom.

Uticaj na biološke testove

Terapija moksifloksacinom može uticati na test kulture Mycobacterium spp. supresijom rasta mikobakterija, te dovesti do lažno negativnih rezultata na uzorcima od pacijenata koji su trenutno na terapiji ovim lekom.

Pacijenti sa infekcijama izazvanim meticilin rezistentnim Staphylococcus aureus (MRSA)

Moksifloksacin se ne preporučuje u terapiji MRSA infekcija. U slučaju suspektne ili potvrđene MRSA infekcije, treba započeti terapiju odgovarajućim antibiotikom (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija

Primena moksifloksacina je kontraindikovana kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina (videti odeljak 4.3) usled neželjenih dejstava na hrskavicu mladih životinja (videti odeljak 5.3).

Pacijenti na dijeti sa ograničenim unosom natrijuma

Ovaj lek sadrži 52,5 mmol (1207 mg) natrijuma u 250 mL rastvora za infuziju. Savetuje se poseban oprez prilikom primene kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interakcije sa lekovima

Ne može se isključiti aditivan efekat na produženje QT intervala moksifloksacina i drugih lekova koji mogu produžiti QTc interval, što može dovesti do povećanog rizika od pojave ventrikularnih aritmija, uključujući torsade de pointes. Zbog toga je kontraindikovana istovremena primena moksifloksacina sa bilo kojim od sledećih lekova (videti odeljak 4.3):

• antiaritmici klase IA (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid);

• antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid);

• antipsihotici (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid);

• triciklični atidepresivi;

• određeni antimikrobni lekovi (sakvinavir, sparfloksacin, eritromicin primenjen intravenskim putem, pentamidin, antimalarici, a posebno halofantrin);

• određeni antihistaminici (terfenadin, astemizol, mizolastin);

• ostali (cisaprid, vinkamin primenjen intravenskim putem, bepridil, difemanil).

  Moksifloksacin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji su na terapiji lekovima koji mogu smanjiti koncentraciju kalijuma (npr. tiazidi i diuretici Henleove petlje, laksativi i klizme (u visokim dozama), kortikosteroidi, amfotericin B) ili izazvati klinički značajnu bradikardiju.

  Nakon primene ponovljenih doza kod zdravih dobrovoljaca, moksifloksacin je povećao C^max digoksina za oko 30%, bez uticaja na površinu ispod krive (PIK) ili bazalne vrednosti. Pri upotrebi sa digoksinom nisu potrebne posebne mere predostrožnosti.

  U ispitivanjima kod dobrovoljaca sa dijabetesom, istovremena oralna primena moksifloksacina sa glibenklamidom dovela je do sniženja maksimalnih koncentracija glibenklamida u plazmi za oko 21%. Teorijski, istovremena primena moksifloksacina i glibenklamida može dovesti do blage i prolazne hiperglikemije. Međutim, uočene promene u farmakokinetici glibenklamida nisu dovele do promena u farmakodinamskim parametrima (koncentracija glukoze/insulina u krvi). Iz tog razloga nije uočena klinički značajna interakcija između moksifloksacina i glibenklamida.

  Promene INR (engl. International Normalised Ratio) vrednosti

  Kod pacijenata na terapiji antibioticima, a posebno fluorohinolonima, makrolidima, tetraciklinima, kotrimoksazolom i nekim cefalosporinima, prijavljen je veliki broj slučajeva povećanja aktivnosti oralnih antikoagulanasa. Čini se da su faktori rizika stanja infekcije i inflamacije, starost i opšte stanje pacijenta. U ovim okolnostima teško je proceniti da li je infekcija ili terapija uzrok poremećaja INR vrednosti. Preventivna mera bila bi češće praćenje INR vrednosti. Ukoliko je neophodno, dozu oralnog antikoagulansa treba po potrebi prilagoditi.

  Klinička ispitivanja nisu pokazala postojanje interakcija nakon istovremene primene moksifloksacina sa ranitidinom, probenecidom, oralnim kontraceptivima, suplementima kalcijuma, parenteralno primenjenim morfinom, teofilinom, ciklosporinom ili itrakonazolom.

  Ispitivanja u in vitro uslovima korišćenjem enzima humanog citohroma P450 su potkrepila ove zaključke. Uzimajući u obzir ove rezultate, metaboličke interakcije putem enzima citohroma P450 su malo verovatne.

  Interakcije sa hranom

  Moksifloksacin nema klinički značajne interakcije sa hranom, uključujući i mlečne proizvode.

Trudnoća

Bezbednost primene moksifloksacina kod trudnica nije ispitivana. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat. Moksifloksacin je kontraindikovan tokom trudnoće zbog eksperimentalno utvrđenog rizika da fluorohinoloni dovedu do oštećenja hrskavice nezrelih životinja i reverzibilnog oštećenja zglobova opisanog kod dece na terapiji određenim fluorohinolonima (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Nema raspoloživih podataka za žene koje doje. Pretklinički podaci pokazuju da se male količine moksifloksacina izlučuju u mleko. U odsustvu podataka u humanoj populaciji i zbog eksperimentalno utvrđenog rizika da fluorohinoloni dovedu do oštećenja hrskavice kod nezrelih životinja, dojenje je kontraindikovano tokom terapije moksifloksacinom (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Studije na životinjama nisu pokazale negativan uticaj na plodnost (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja moksifloksacina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim fluorohinoloni, uključujući moksifloksacin, mogu dovesti do umanjenja sposobnosti pacijenta da upravlja vozilima ili rukuje mašinama usled uticaja na CNS (npr. vrtoglavica, akutni prolazni gubitak vida, videti odeljak 4.8) ili akutnog i kratkotrajnog gubitka svesti (sinkopa, videti odeljak 4.8). Pacijentima treba savetovati da, pre upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama, utvrde kako reaguju na moksifloksacin.

U nastavku su prema učestalosti navedene neželjene reakcije na moksifloksacin, primenjen u dozi od 400 mg na dan intravenski ili oralno (isključivo intravenska primena, intravenska pa oralna primena, isključivo oralna primena), uočene tokom kliničkih ispitivanja i dobijene iz izveštaja postmarketinškog praćenja.

Izuzimajući mučninu i dijareju, učestalost svih neželjenih reakcija bila je ispod 3%.

Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućoj ozbiljnosti. Učestalost je definisana po sledećoj konvenciji:

• često (≥1/100 do <1/10);

• povremeno (≥1/1000 do <1/100);

• retko (≥1/10000 do <1/1000);

• veoma retko (<1/10000);

• nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

  Klasa sistema
  organa
  (MedDRA baza					Nepoznata
  podataka)	Često	Povremeno	Retko	Veoma retko	učestalost

  Infekcije i infestacije	superinfekcije izazvane rezistentnim bakterijama ili gljivicama npr. oralna ivaginalna kandidijaza
  		anemija;
  		leukopenija/e;
  		neutropenija;
  		trombocito-
  		penija;
  		trombocite-
  		mija;
  		eozinofilija;		povećana vrednost
  		produženo		protrombina/pad
  Poremećaji krvi		protrombinsko		INR vrednosti;
  i limfnog		vreme/porast		agranulocitoza;
  sistema		INR vrednosti		pancitopenija
  			anafilaksa,
  			uključujući
  			veoma retko
  			životno
  			ugrožavajući
  			šok (videti
  			odeljak 4.4);
  			alergijski
  			edem/angio-
  			edem
  			(uključujući
  			potencijalno
  			životno
  			ugrožavajući
  			edem
  Poremećaji		alergijska	larinksa,
  imunskog		reakcija (videti	videti
  sistema		odeljak 4.4)	odeljak 4.4)
  				sindrom
  				neadekvatne
  				sekrecije
  				antidiuretskog
  				hormona (engl.
  				syndrome of
  				inappropriate
  				antidiuretic
  Endokrini				hormone secretion
  poremećaji				- SIADH)
  			hiperglike-
  Poremećaji			mija;	hipoglikemija;
  metabolizma i			hiperurike-	hipoglikemijska
  ishrane		hiperlipidemija	mija	koma

  			emocionalna
  			nestabilnost;
  			depresija (u
  			veoma
  			retkim
  			slučajevima
  			može da
  			kulminira
  			ponašanjem
  			koje odlikuje	depersonalizacija;
  			samopovre-	psihotične reakcije
  			đivanje, kao	(koje mogu da
  			što su	kulminiraju
  			suicidalne	ponašanjem koje
  			ideje/misli ili	odlikuje
  			pokušaji	samopovređivanje,
  		anksiozne	suicida,	kao što su
  		reakcije;	videti	suicidalne
  		psihomotorna	odeljak 4.4);	ideje/misli ili
  Psihijatrijski		hiperaktivnost/	halucinacije;	pokušaji suicida,
  poremećaji*		agitacija	delirijum	videti odeljak 4.4)
  			hipoestezija;
  			poremećaji
  			čula mirisa
  			(uključujući
  			anosmiju);
  			abnormalni
  			snovi;
  			poremećaj
  			koordinacije
  			(uključujući
  			poremećaj
  			hoda,
  		parestezija i	posebno
  		disestezija;	usled
  		poremećaji	vrtoglavice
  		čula ukusa	ili vertiga);
  		(uključujući u	konvulzije,
  		veoma retkim	uključujući
  		slučajevima	grand mal
  		ageuziju);	(videti
  		konfuzija i	odeljak 4.4);
  		dezorijenta-	poremećaj
  		cija;	pažnje;
  		poremećaji	poremećaji
  		spavanja	govora;
  		(prevashodno	amnezija;
  		insomnija);	periferna
  Poremećaji		tremor;	neuropatija i
  nervnog	glavobolja;	vertigo;	polineuro-
  sistema*	vrtoglavica	somnolencija	patija	hiperestezija

  				prolazni gubitak
  		poremećaji		vida (posebno
  		vida,		tokom CNS
  		uključujući		reakcija, videti
  		diplopiju i		odeljke 4.4 i 4.7);
  		zamagljen vid		uveitis i bilateralna
  		(posebno		akutna
  		tokom CNS		transiluminacija
  Poremećaji		reakcija, videti		irisa (videti odeljak
  oka*		odeljak 4.4)	fotofobija	4.4)
  			tinitus;
  			oštećenje
  			sluha
  			uključujući
  			gluvoću
  Poremećaji uha			(obično
  i labirinta*			reverzibilna)
  		produženje QT
  		intervala
  	produženje	(videti odeljak
  	QT intervala	4.4);	ventrikularne
  	kod	palpitacije;	tahiaritmije;	nespecifične
  	pacijenata sa	tahikardija;	sinkopa (tj.	aritmije;
  	hipokale-	atrijalna	akutni i	torsade de pointes
  	mijom (videti	fibrilacija;	kratkotrajni	(videti odeljak 4.4);
  Kardiološki	odeljke 4.3 i	angina	gubitak	srčani zastoj (videti
  poremećaji**	4.4)	pektoris	svesti)	odeljak 4.4)
  Vaskularni poremećaji**		vazodilatacija	hipertenzija; hipotenzija	vaskulitis
  Respiratorni,		dispnea
  torakalni i		(uključujući
  medijastinalni		astmatična
  poremećaji		stanja)
  			disfagija;
  			stomatitis;
  			kolitis
  			povezan sa
  			primenom
  			antibiotika
  			(uključujući
  			pseudome-
  			mbranozni
  			kolitis, u
  			veoma
  		smanjeni apetit	retkim
  		i unos hrane;	slučajevima
  	mučnina;	konstipacija;	povezan sa
  	povraćanje;	dispepsija;	životno
  	gastrointesti-	flatulencija;	ugrožavaju-
  	nalni i	gastritis;	ćim
  	abdominalni	povećana	komplikacija
  Gastrointestina-	bolovi;	vrednost	ma, videti
  lni poremećaji	dijareja	amilaze	odeljak 4.4)

  		oštećenje
  		funkcije jetre
  		(uključujući
  		porast
  		vrednosti
  		LDH);
  		povećana
  		koncentracija
  		bilirubina;
  		povećana
  		vrednost gama		fulminantni
  		glutamil		hepatitis koji može
  		transferaze;		dovesti do životno
  		povećana	žutica;	ugrožavajuće
  		vrednost	hepatitis	insuficijencije jetre
  	povećane	alkalne	(predomina-	(uključujući smrtne
  Hepatobilijarni	vrednosti	fosfataze u	ntno	slučajeve, videti
  poremećaji	transaminaza	krvi	holestatski)	odeljak 4.4)
  				bulozne kožne	akutna
  				reakcije kao što su	generalizo-
  				Stevens-Johnson-ov	vana
  				sindrom ili toksična	egzantema-
  				epidermalna	tozna
  				nekroliza	pustuloza
  		pruritus;		(potencijalno
  Poremećaji		osip;		životno
  kože i		urtikarija;		ugrožavajuće,
  potkožnog tkiva		suva koža		videti odeljak 4.4)
  			tendinitis
  			(videti	ruptura tetive
  			odeljak 4.4);	(videti odeljak 4.4);
  			grčevi	artritis;
  Poremećaji			mišića;	rigiditet mišića;
  mišićno-			podrhtavanje	pogoršanje
  koštanog			mišića;	simptoma
  sistema i		artralgija;	slabost	miastenije gravis
  vezivnog tkiva*		mialgija	mišića	(videti odeljak 4.4)	rabdomioliza
  			oštećenje
  			funkcije
  			bubrega
  			(uključujući
  			porast
  			koncentracije
  			uree i
  			kreatinina u
  			krvi);
  Poremećaji			insuficijenci-
  bubrega i			ja bubrega
  urinarnog			(videti
  sistema		dehidratacija	odeljak 4.4)

  		osećaj slabosti
  		(prevashodno
  		astenija ili
  		umor);
  		bolna stanja
  		(uključujući
  		bol u leđima,
  		grudima,
  		karlici i
  		ekstremiteti-
  		ma);
  	reakcije na	znojenje;
  Opšti	mestu	tromboflebitis
  poremećaji i	primene	ili flebitis na
  reakcije na	injekcije ili	mestu primene
  mestu primene*	infuzije	infuzije	edem

  *Kod pacijenata na terapiji hinolonima i fluorohinolonima, u nekim slučajevima nezavisno od prethodno postojećih faktora rizika, veoma retko su zabeleženi slučajevi produženih (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i moguće ireverzibilnih teških neželjenih reakcija povezanih sa primenom ovih lekova koje pogađaju različite, a ponekad veći broj sistema organa i čula (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, poremećaj pamćenja, poremećaji spavanja, oštećenje čula sluha, vida, ukusa i mirisa) (videti odeljak 4.4).

  **Kod pacijenata na terapiji fluorohinolonima prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući smrtne ishode) i regurgitacije/insuficijencije bilo kog srčanog zalistka (videti odeljak 4.4).

  Sledeća neželjena dejstva imaju veću učestalost u podgrupi pacijenata na intravenskoj terapiji, sa ili bez naknadne oralne terapije:

  Često

  povećana vrednost gama glutamil transferaze

  Povremeno

  ventrikularne tahiaritmije, hipotenzija, edem, kolitis povezan sa primenom antibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis, u veoma retkim slučajevima povezan sa životno ugrožavajućim komplikacijama, videti odeljak 4.4), konvulzije, uključujući grand mal (videti odeljak 4.4), halucinacije, oštećenje funkcije bubrega (uključujući porastkoncentracije uree i kreatinina u krvi), insuficijencija bubrega (videti odeljak 4.4)

  Veoma retko su usled primene drugih fluorohinolona prijavljeni slučajevi sledećih neželjenih dejstava (koja se možda mogu pojaviti i tokom terapije moksifloksacinom): povećan intrakranijalni pritisak (uključujući pseudotumor cerebri), hipernatremija, hiperkalcemija, hemolitička anemija, fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4).

  Prijavljivanje neželjenih reakcija

  Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

  Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

  Republika Srbija

  fax: +381 (0)11 39 51 131

  website: www.alims.gov.rs

  e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kod slučajnog predoziranja nema preporuka za primenu specifičnih mera. Ako do predoziranja dođe, potrebno je uvesti simptomatsku terapiju. Zbog mogućnosti produženja QT intervala potrebno je EKG praćenje. Istovremena primena aktivnog uglja sa 400 mg oralno ili intravenski primenjenog moksifloksacina će smanjiti sistemsku raspoloživost leka za više od 80% odnosno 20%. U slučajevima predoziranja oralnim putem upotreba aktivnog uglja u ranoj fazi resorpcije može biti korisna u prevenciji izrazitog povećanja sistemske izloženosti moksifloksacinu.