Lexaurin® 6mg tableta

Osnovne informacije

A1 - Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta, a koji imaju terapijsku paralelu (terapijsku alternativu) lekovima u Listi A
Р -
Lek propisuje izabrani lekar bez mišljenja lekara specijaliste određene grane medicine do tri meseca u toku 12 meseci, a nastavak terapije uz mišljenje lekara specijaliste određene grane medicine (psihijatra ili neuropsihijatra ili neurologa).
Nema podataka.
tableta
KRKA D.D., NOVO MESTO
KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD

Pakovanja

tableta; 6mg; blister, 2x15kom
A1
159,91 DIN
143,92 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
10 mg
1071324
DDD
JKL
* Prikazana cena je izračunata tako što je ceni na veliko sa RFZO dodato 12% marže i 10% poreza. Cena je samo procena i može da varira.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Anksioznost.

Benzodiazepini su indikovani samo kada su poremećaji teški, kada onesposobjavaju ili u velikoj meri iscrpljuju pacijenta.

Doziranje i način primene

Anksioznost

Terapija treba da bude što je moguće kraća. Ukupno trajanje terapije, uključujući i njeno postepeno obustavljanje, ne treba da bude duže od 8 do 12 nedelja.

Ovo su opšte preporuke, i doziranje bi trebalo individualno prilagoditi. Terapiju ambulantnih pacijenata treba započeti sa najmanjom preporučenom dozom, koja se po potrebi može povećavati do optimalnog delovanja. Stanje pacijenta treba redovno pratiti, i potrebu za nastavkom terapije treba preispitati naročito u slučaju prestanka simptoma.

U određenim slučajevima može biti potreban nastavak terapije i nakon maksimalno preporučenog perioda, pri čemu je u tom slučaju neophodno ponovo ispitati zdravstveni status pacijenta.

Doziranje Odrasli

Treba koristiti najmanju dozu kojom se postiže optimalna kontrola simptoma.

Optimalno doziranje i učestalost primene leka Lexaurin treba zasnovati na individualnom pristupu pacijentu, težini simptoma i prethodnoj psihotropnoj terapiji.

Uobičajeno doziranje u domenu opšte medicine je od 3 do 18 mg dnevno u podeljenim dozama.

U izuzetnim slučajevima, kod hospitalizovanih pacijenata, u terapiji može da se daje i do maksimalne dnevne doze od 60 mg bromazepama u podeljenim dozama.

Preporučuje se smanjenje doze za starije pacijente. Terapiju treba uvek postepeno obustavljati. Kod pacijenata koji su duže vreme bili na terapiji benzodiazepinima, može biti potreban duži period za postepeno smanjenje doze. Savetuje se i pregled lekara specijaliste.

Stariji i/ili iscrpljeni pacijenti

Kod starijih pacijenata su neophodne manje doze, zbog individualnih razlika u osetljivosti i farmakokinetici; ne sme se dati više od polovine preporučene doze za odrasle osobe (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ne treba da se upotrebljava lek Lexaurin (videti odeljak

4.3 Kontraindikacije).

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega treba primenjivati manje doze zbog individualnih razlika u osetljivosti i farmakokinetici.

Kod starijih pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega, preporučuje se redovna kontrola terapije i njen prekid što je pre moguće.

Deca

Lek Lexaurin se ne koristi kod dece mlađe od 12 godina. Bezbednost i efikasnost bromazepama nisu utvrđeni kod dece mlađe od 12 godina. U odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2 opisani su trenutno dostupni podaci, ali se ne mogu dati preporuke u vezi doziranja.

Kontraindikacije

  • Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljaku 6.1.

  • Preosetljivost na benzodiazepine.

  • Mijastenija gravis.

  • Teška respiratorna insuficijencija.

  • Sleep apnea sindrom .

  • Teška oštećenja funkcije jetre, jer primena benzodiazepina može dovesti do encefalopatije.

Posebna upozorenja

Amnezija

Benzodiazepini mogu da izazovu anterogradnu amneziju. Amnezija se najčešće javlja nekoliko sati nakon uzimanja leka i zato, da bi se smanjio rizik, pacijenati treba da vode računa da sebi obezbede neometan san od nekoliko sati. Amnezija može biti povezana sa neprimerenim ponašanjem (videti i odeljak 4.8).

Psihijatrijske i „paradoksalne“ reakcije

Poznato je da se prilikom upotrebe benzodiazepina mogu javiti reakcije kao što su uznemirenost, nervoza, razdražljivost, agresivnost, deluzije, bes, noćne more, halucinacije, psihoze, neprilagođeno ponašanje i drugi poremećaji ponašanja. U slučaju pojave ovih neželjenih dejstava, savetuje se prekid terapije.

Ove reakcije se češće javljaju kod dece i starijih pacijenata. Trajanje terapije

Trajanje lečenja treba da bude što kraće (videti odeljak 4.2). Ukupno trajanje terapije uključujući i njeno

postepeno obustavljanje, ne sme biti duže od 8 do12 nedelja. Posle ovog perioda, terapiju ne treba nastavljati bez ponovnog razmatranja zdravstvenog stanja pacijenta.

Preporučljivo je da se na početku terapije pacijent upozna sa njenim vremenskim ograničenjem, uz precizna objašnjenja vezana za postupak postepenog smanjenja doze. Takođe je važno da pacijent ima u vidu mogućnost pojave rebound fenomena, kako bi se na najmanju meru svela njegova zabrinutost pri eventualnoj pojavi simptoma tog tipa, tokom obustavljanja terapije.

Istovremena primena alkohola / CNS depresora

Treba izbegavati istovremenu primenu bromazepama sa alkoholom i/ili depresorima CNS-a, zbog mogućeg potenciranja kliničkih dejstava bromazepama uključujući tešku sedaciju, klinički značajnu depresiju respiratornog i/ili kardiovaskularnog sistema, koja može da rezultuje komom ili smrću (videti odeljke 4.5 i 4.9).

Pacijente na početku terapije treba pregledati radi minimiziranja doze i/ili učestalosti doziranja i sprečavanja predoziranja zbog akumulacije leka.

Rizik od istovremene primene opioida

Istovremena primena leka Lexaurin i opioida može dovesti do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog ovih rizika, istovremeno propisivanje sedativa kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, uključujući i lek Lexaurin, sa opioidima trebalo bi da bude rezervisano za pacijente koji nemaju druge mogućnosti lečenja. Ukoliko je doneta odluka da se lek Lexaurin propiše istovremeno sa opioidima, treba ga dati u najmanjoj mogućoj dozi, a trajanje lečenja treba da bude što kraće (videti i opšte preporuke za doziranje u odeljku 4.2). Pacijente treba pažljivo pratiti zbog eventualne pojave respiratorne depresije i sedacije. U tom smislu, strogo

je preporučeno da se pacijenti i njihovi negovatelji (gde je prikladno) obaveste o mogućim simptomima (videti odeljak 4.5).

Tolerancija

Posle ponovljene primene nakon nekoliko nedelja može doći do smanjenja efikasnosti bromazepama.

Posebne grupe pacijenata

Benzodiazepine ne treba propisivati deci bez pažljivog razmatranja opravdanosti takve terapije. Trajanje terapije mora biti što je kraće moguće.

Starijim pacijentima se propisuju manje doze (videti odeljak 4.2).

Kod pacijenata sa mijastenijom gravis kojima se propisuje bromazepam, treba voditi računa o postojećoj slabosti mišića.

Manje doze se takođe preporučuju i kod pacijenata sa hroničnom respiratornom insuficijencijom zbog rizika za nastanak respiratorne depresije.

Benzodiazepini se ne preporučuju kao primarna terapija psihičkih oboljenja.

Benzodiazepine ne treba koristiti kao monoterapiju u lečenju depresije ili anksioznosti udružene sa depresijom (kod takvih pacijenata se mogu javiti suicidalne ideje). Zbog toga, bromazepam treba koristiti oprezno i količina koja se propisuje treba biti ograničena kod pacijenata sa znakovima i simptomima depresivnog poremećaja ili sklonosti ka suicidu.

Benzodiazepine treba sa naročitim oprezom primenjivati kod pacijenata koji u anamnezi imaju zavisnost od alkohola ili zloupotrebe lekova (videti odeljak 4.5).

Oštećenje funkcije jetre

Benzodiazepini nisu indikovani za lečenje pacijenata sa teškom hepatičkom insuficijencijom jer mogu dovesti do razvoja encefalopatije (videti odeljak 4.3 Kontraindikacije). Posebnu pažnju treba obratiti na primenu bromazepama kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre.

Zavisnost

Primena benzodiazepina i benzodiazepinu sličnih lekova, može da dovede do razvoja fizičke i psihičke zavisnosti od ovih lekova. Rizik od razvoja zavisnosti se povećava sa povećanjem doze i trajanjem terapije, takođe, veći je kod pacijenta koji u anamnezi imaju zavisnost od alkohola ili zloupotrebu lekova. Zbog toga, bromazepam treba koristiti uz veliki oprez kod pacijenata koji u anamnezi imaju zavisnost od alkohola ili zloupotrebu lekova.

Zloupotreba je češće prijavljivana kod pacijenata koji zloupotrebljavaju više lekova (engl. poly-drug abuse).. Kada se koriste benzodiazepini sa dugotrajnim dejstvom, važno je upozoriti pacijenta da ne prelazi na benzodiazepine sa kratkotrajnim dejstvom zato što se mogu razviti simptomi obustave leka.

Kada se uspostavi fizička zavisnost, nagli prekid terapije će biti praćen simptomima obustave leka, koji mogu da se ispolje kao: glavobolja, dijareja, bol u mišićima, veoma izražena anksioznost, napetost, uznemirenost, konfuzija i razdražljivosti. Kod teških slučajeva može doći do sledećih simptoma: derealizacija, depersonalizacija, hiperakuzija, utrnulost i štipkanje u ekstremitetima, preosetljivost na svetlo, buku i fizički kontakt, halucinacije ili epileptični napadi (videti odeljak 4.8).

Povratna nesanica i anksioznost

Po ukidanju terapije može doći do prolaznog sindroma u kome se simptomi koji su doveli do terapije vraćaju u pojačanom obliku. To može biti propraćeno ili reakcijama koje uključuju promene raspoloženja, anksioznost ili poremećaje sna i uznemirenost. Pošto je rizik od pojave sindroma obustave leka/vraćanja simptoma veći nakon naglog prekida terapije, preporučuje se da se doza smanjuje postepeno.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lexaurin sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom

laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Lexaurin; 6 mg; tablete sadrže azo boje E102 i E124 koje mogu izazvati alergijske reakcije.

Interakcije

Farmakodinamičke interakcije lekova

Benzodiazepini mogu pojačati neželjena dejstva kao što su sedacija i kardiorespiratorna depresija kada se primenjuju istovremeno sa alkoholom ili drugim depresorima CNS-a. Istovremeni unos alkohola se ne preporučuje.

Bromazepam treba oprezno koristiti kada se kombinuje sa drugim depresorima CNS-a. Pri istovremenoj upotrebi sa antipsihoticima (neurolepticima), anksioliticima/sedativima, nekim antidepresivima, opioidima, antikonvulzivima i H1 antihistaminicima sedativnog dejstva, može da dođe do pojačanja centralnog depresivnog dejstva.

Opioidi

Posebno treba voditi računa prilikom primene uz depresore respiratorne funkcije, kao što su opioidi (analgetici, antitusici, supstitutivna terapija), posebno kod starijih ljudi.

Istovremenom primenom sedativnih lekova kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, uključujući lek Lexaurin sa opioidima, povećava se rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog depresornog dejstva na CNS. Dozu i trajanje istovremene primene treba ograničiti (videti odeljak 4.4).

Pri istovremenoj primeni, postoji opasnost od predoziranja drugih depresora CNS-a, uključujući i alkohol (videti odeljak 4.9.).

Farmakokinetičke interakcije lekova

Farmakokinetičke interakcije mogu da se jave kada se bromazepam uzima uz lekove koji inhibiraju enzim jetre CYP3A4, tako što se povećava koncentracije bromazepama u plazmi. To u manjoj meri važi i za benzodiazepine koji se metabolišu samo konjugacijom.

Treba biti oprezan pri istovremenoj primeni bromazepama i jakih CYP3A4 inhibitora (na primer, azolni antimikotici, inhibitori proteaze ili neki makrolidi) i razmotriti primenu značajno umanjenje doze. U slučaju primene narkotičkih analgetika, može da dođe i do pojačanja euforije, što vodi povećanoj zavisnosti od leka.

Istovremena primena sa cimetidinom, za koga se zna da inhibira mnoge izoenzime citohrom P450 enzimskog sistema (posebno CYP3A3/4, CYP2C9, CYP1A2, CYP2C18, CYP2D6) može da produži poluvreme eliminacije bromazepama usled znatnog smanjenja klirensa od približno 50%.

Istovremena primena propranolola produžava poluvreme eliminacije bromazepama za približno 20%, što dovodi do neznatnog povećanja klirensa bromazepama.

Kombinovana primena sa fluvoksaminom, inhibitorom CYP1A2, dovodi do značajnog povećanja izloženosti bromazepamu (vrednost PIK povećana 2,4 puta) i poluvremena eliminacije (povećanje od 1,9 puta).

Bromazepam nije uticao na metabolizam antipirina, što je surogat marker za aktivnost CYP1A2, CYP2B6, CYP2C i CYP3A. Štaviše, bromazepam nije indukovao glavne CYP450 izoenzime in vitro na mRNK; takođe nije aktivirao nuklearne hormonske receptore. Zbog toga je malo verovatno da će bromazepam izazvati farmakokinetičke interakcije lekova bazirane na osnovu indukcije CYP450.

Pedijatrijska populacija

Ispitivanja interakcija su rađena samo kod odraslih osoba.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Iako za bromazepam ne postoje posebni klinički podaci, velika količina podataka koja se bazira na kohort

studijama ukazuje na to da izlaganje benzodiazepinima tokom prvog trimestra, nije udruženo sa povećanjem rizika od pojave velikih malformacija. Međutim, neke rane epidemiološke studije slučajeva i kontrola, ukazala su na povećani rizik od pojave rascepa usne i nepca. Podaci su pokazali da je po izlaganju majke benzodiazepinima, rizik od rađanja deteta sa rascepom usne i nepca manji od 2/1000 u poređenju sa očekivanom stopom u javljanju takvog defekta, od otprilike 1/1000 u opštoj populaciji.

Terapija velikim dozama benzodiazepina tokom drugog i/ili trećeg trimestra trudnoće, bila je udružena sa smanjenjem aktivnih pokreta fetusa i varijabilnošću srčanog ritma fetusa.

Kada terapija iz medicinskih razloga mora da bude primenjena u poslednjem trimestru trudnoće, čak i pri malim dozama može da dođe do razvoja sindroma mlitavog odojčeta, uključujući i aksijalnu hipotoniju, smetnje prilikom sisanja koje su uzrok slabog dobijanja na težini.

Ovi znaci su reverzibilni, ali mogu da traju od 1 pa sve do 3 nedelje, u skladu sa poluvremenom eliminacije leka. Pri velikim dozama, kod novorođenčadi može da se razvije respiratorna depresija ili apneja i hipotermija. Osim toga, čak i ako ne dođe do pojave sindroma mlitavog odojčeta, nekoliko dana po rođenju mogu da se ispolje simptomi obustave leka kod neonatusa, uz hiperekscitabilnost, agitaciju i tremor.

Shodno tome, primena bromazepama u trudnoći može se razmatrati kao opcija samo uz strogo poštovanje terapijskih indikacija i doziranja.

Ako je lek propisan osobi ženskog pola u generativnom periodu, treba je upozoriti da se obrati svom lekaru u vezi prestanka uzimanja leka ako planira trudnoću ili sumnja da je trudna.

U slučaju da je terapija bromazepamom neophodna tokom poslednjeg trimestra trudnoće, treba izbegavati velike doze, a novorođenčad kontrolisati da ne dođe do pojave simptoma i znakova obustave leka i/ili sindroma mlitavog odojčeta.

Studije na životinjama pokazale su minimalan uticaj na fetus, dok su u nekoliko slučajeva zabeleženi kasniji poremećaj ponašanja kod potomaka koji su bili izloženi in utero.

Dojenje

Bromazepam se izlučuje u majčino mleko, zato se dojenje ne preporučuje tokom terapije lekom Lexaurin.

Upravljanje vozilom

Sedacija, amnezija, smanjenje koncentracije i umanjenje mišićne funkcije mogu negativno uticati na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. U slučaju nedovoljne količine sna, raste verovatnoća nastanka poremećaja pažnje (videti odeljak 4.5). Pacijente treba upozoriti da alkohol pojačava ova dejstva leka.

Neželjena dejstva

Lek Lexaurin se dobro podnosi u terapijskim dozama.

Sledeća neželjena dejstva su zabeležena tokom primene bromazepama, uz navedenu učestalost pojavljivanja:

Veoma često: ≥1/10; Često: ≥1/100 do <1/10;

Povremeno: ≥1/1000 do <1/100; Retko: ≥1/10000 do <1/1000; Veoma retko: <1/10000;

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Klase sistema organa prema MedDRA Neželjena dejstva
Poremećaji imunskog sistema
Nepoznata učestalost Hipersenzitivnost**, anafilaktički šok, angioedem
Psihijatrijski poremećaji
Nepoznata učestalost Stanje konfuzije*, dezorijentacija, emocionalni i poremećaji raspoloženja*, poremećaji libida, zavisnost od leka**, zloupotreba leka**, sindrom obustave leka** Depresija Paradoksalne reakcije, kao što su: nemir**, agitacija**, iritabilnost**, agresivnost**, deluzije**, bes, noćne more**, halucinacije**, psihoze**, neprimereno ponašanje**, nervoza, anksioznost, abnormalni snovi, hiperaktivnost Anterogradna amnezija**, poremećaj pamćenja
Poremećaji nervnog sistema
Nepoznata učestalost Pospanost*, glavobolja*, vrtoglavica*, smanjena pažnja*, ataksija*
Poremećaji oka
Nepoznata učestalost Diplopija*
Kardiološki poremećaji
Nepoznata učestalost Srčana insuficijencija uključujući i zastoj srca
Respratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
Nepoznata učestalost Respiratorna depresija
Gastrointestinalni poremećaji
Nepoznata učestalost Mučnina*, povraćanje*, konstipacija
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Nepoznata učestalost Osip, svrab, urtikaria
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva
Nepoznata učestalost Slabost mišića*
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema
Nepoznata učestalost Retencija urina
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Nepoznata učestalost Umor*
Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije
Nepoznata učestalost Padovi, frakture***

* Ova neželjena dejstva se uglavnom javljaju na početku terapije i nestaju nakon ponovljenog doziranja.

** videti odeljak 4.4 Upozorenja i mere opreza

***Rizik za nastanak padova i fraktura je povećan kod istovremene primene sedativa (uključujući i alkoholna pića) i kod starijih osoba.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi

Benzodiazepini često izazivaju pospanost, ataksiju, dizartriju i nistagmus. Predoziranje bromazepamom je retko opasno po život ukoliko se koristi kao monoterapija, ali može dovesti do pojave nerazgovetnog govora, arefleksije, apneje, hipotenzije, kardiorespiratorne depresije i kome. Ukoliko dodje do kome, ona, obično traje par sati, ali može biti produžena i ciklična, naročito kod starijih pacijenata.

Respiratorna depresija kao posledica terapije benzodiazepinima, znatno je ozbiljnija kod pacijenata sa respiratornim bolestima.

Benzidiazepini pojačavaju dejstvo drugih depresora centralnog nervnog sistema, uklučujući i alkohol.

Terapija

Neophodno je praćenje vitalnih parametara pacijenta i uvođenje suporativnih mera, u skladu sa kliničkim stanjem pacijenta. Posebno, pacijentima može biti potrebna simptomatska terapija za očuvanje funkcija kardiorespiratornog i centralnog nervnog siste Posebno se, ukoliko je to potrebno, kod nekih pacijenata sprovodi simptomatska terapija za očuvanje funkcija kardiorespiratornog i centralnog nervnog sistema.

Dalju resorpciju treba sprečiti korišćenjem odgovarajućeg metoda npr. davanjem aktivnog uglja ne kasnije od jednog do dva sata. Ako se koristi aktivni ugalj, neophodna je zaštita disajnih puteva, naročito kod komatoznih pacijenata.

U slučaju kombinovanog predoziranaj, treba razmotriti primenu gastrične lavaže, mada to nije uobičajena procedura.

U slučaju teške depresije CNS-a, treba razmotriti primenu specifičnog antagoniste benzodiazepinskih receptora, flumazenila. Njegova primena je opravdana samo pri kontinuiranom monitoringu. Ima kratko poluvreme eliminacije (otprilike sat vremena), usled čega je neophodan monitoring pacijenata nakon slabljenja dejstva flumazenila. Flumazenil treba koristiti sa posebnim oprezom kod pacijenata koji su na terapiji lekovima koji smanjuju prag napada (npr. triciklični antidepresivi). Za pravilnu upotrebu flumazenila, neophodno je pogledati informacije o pravilnom propisivanju.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: psiholeptici; derivati benzodiazepina ATC šifra: N05BA08

Bromazepam je jedinjenje piridilbenzodiazepina sa anksiolitičkim delovanjem.

Farmakokinetika

Resorpcija

Bromazepam se veoma brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Maksimalne koncentracije u plazmi se obično dostižu u roku od 2 sata nakon oralne primene bromazepama. Apsolutna bioraspoloživost tablete je 60%.

Hrana može da smanjiti bioraspoloživost bromazepama, međutim, nije utvrđena klinička relevantnost ove

pojave. Tokom višestrukog doziranja bromazepama, stepen resorpcije ostaje konstantan; primećene su predvidive koncentracije u stanju ravnoteže koje potvrđuju linearnu kinetiku leka.

Koncentracije u plazmi u stanju ravnoteže se postižu za otprilike 5 - 9 dana. Nakon višestrukih oralnih doza od 3 mg tri puta na dan, prosečna maksimalna koncentracija bromazepama u stanju ravnoteže bila je

120 nanograma/mL, što je 3 do 4 puta veće nego kod jedne doze od 3 mg.

Distribucija

Posle resorpcije, bromazepam se brzo distribuira po telu. Prosečno, 70% bromazepama se vezuje hidrofobnom interakcijom za proteine plazme; posrednici pri vezivanju su albumin i a1-kiseli glikoprotein. Volumen distribucije je 50 litara.

Biotransformacija

Bromazepam se metaboliše u jetri. Metaboliti sa poluvremenom eliminacije dužim nego kod početnog leka se ne stvaraju. Kvantitativno najzastupljeniji metaboliti su: 3-hidroksi-bromazepam (manje aktivan od bromazepama) i 2-(2-amino-5-bromo-3-hidroksibenzoil) piridin (neaktivan). Metaboliti bromazepama ne doprinose u značajnoj meri dejstvu leka.

Bromazepam se, barem jednim delom, metaboliše preko citohroma P450 (CYP450), ali nisu identifikovani konkretni CYP izoenzimi koji su uključeni u ovaj proces. Zapaženo je, međutim, da jak CYP3A4 inhibitor (itrakonazol) i umereni CYP2C9 inhibitor (flukonazol) nisu imali uticaja na farmakokinetiku bromazepama, iz čega proizilazi da ovi izoenzimi nisu u većoj meri uključeni u metabolizam bromazepama. Izražena interakcija sa fluvoksaminom (videti odeljak 4.5 Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija) ukazuje na istovremenu uključenost i CYP1A2.

Eliminacija

Prosečno poluvreme eliminacije bromazepama iznosi 20 časova. Klirens bromazepama iznosi 40 mL/min.

Metabolizam je ključni put eliminacije bromazepama. Samo otprilike 2% resorbovanog bromazepama se izlučuje nemetabolisano urinom, a 27% u vidu glukuronid konjugata 3-hidroksi-bromazepama i 40% u obliku 2-(2-amino-5-bromo-3-hidroksibenzoil) piridina.

Farmakokinetika kod posebne grupe pacijenata

Starija populacija

Stariji pacijenti mogu imati znatno veću maksimalnu koncentraciju u plazmi, manji volumen distribucije, povišenu vrednost slobodne frakcije u serumu, manji klirens pa samim tim i produženo poluvreme eliminacije. Iz tog razloga, koncentracija bromazepama u stanju ravnoteže, prilikom primene bilo koje doze, biće u proseku skoro dva puta veća kod starijih pacijenata u poređenju sa mlađim (videti odeljak 4.2 “Doziranje i način primene”).

Farmakološka dejstva benzodiazepina su izraženija kod starijih pacijenata nego kod mlađih, čak i sa sličnim koncentracijama benzodiazepina u plazmi, verovatno zbog starosnih promena u interakcijama lek-receptor, postreceptorskih mehanizama i funkcije organa. Preporučuje se smanjenje doze kod starijih pacijenata.

Oštećenjefunkcije bubrega

Nije sprovedena formalna farmakokinetička studija i nisu prikupljeni podaci o populacionoj farmakokinetici kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.

Oštećenjefunkcije jetre

Nije sprovedena formalna farmakokinetička studija i nisu prikupljeni podaci o populacionoj farmakokinetici kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.


Paralele