Diclofenac Duo 75mg kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrda

• Inflamatorni i degenerativni oblici reumatizma: reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis, osteoartritis i spondiloartritis, psorijatična artropatija, sindrom bolne kičme, vanzglobni reumatizam.

• Akutni mišićno-skeletni poremećaji kao što su: periartritis (npr. „smrznuto rame”), tendinitis, tendosinovitis, bursitis.

• Druga bolna stanja koja nastaju kao posledica traume, uključujući frakture, lumbalni bol, istegnuća, uganuća, dislokacije (iščašenja), ortopedske, stomatološke i druge manje hirurške intervencije.

• Posttraumatski i postoperativni bol, zapaljenje i otok, npr. nakon stomatološke ili ortopedske hiruške intervencije.

• Bolna i/ili inflamatorna stanja u ginekologiji, npr. primarna dismenoreja ili adneksitis i menoragija.

• Akutni giht.

Neželjena dejstva se mogu svesti na najmanju moguću meru, korišćenjem najmanje efektivne doze u najkraćem vremenskom periodu neophodnom za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Kapsule treba progutati cele, sa dovoljnom količinom tečnosti.

Lek je najbolje uzimati za vreme ili nakon obroka, ne žvakati i ne deliti kapsulu.

Odrasli

Preporučena početna dnevna doza je 75 do 150 mg diklofenaka, koja se primenjuje kao jedna do dve kapsule od 75 mg leka Diclofenac Duo.

Maksimalna preporučena dnevna doza diklofenaka je 150 mg.

Kod blažih slučajeva, kao i kod dugotrajne terapije, 75 mg diklofenaka dnevno je obično dovoljno.

U slučajevima gde su simptomi najizraženiji tokom noći ili ujutro, poželjno je uzimati lek Diclofenac Duo, kapsule 75 mg uveče.

Deca i adolescenti

Zbog svoje jačine, lek Diclofenac Duo se ne preporučuje za upotrebu kod dece i adolescenata.

Stariji pacijenti (životnog doba ≥ 65 godina)

Iako farmakokinetika diklofenaka kod starijih pacijenata nije izmenjena u klinički značajnom obimu, nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) treba primenjivati sa posebnim oprezom kod iscrpljenih starijih pacijenata ili kod onih sa malom telesnom masom (videti odeljak 4.4). Posebno se preporučuje primena najmanje efektivne doze leka kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.4). Procenu efikasnosti terapije treba vršiti u redovnim intervalima i prekinuti je ukoliko se ne uoči poboljšanje ili dođe do pojave intolerancije.

Oštećenje funkcije bubrega

Diklofenak je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.3). Nisu sprovedene specifične studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pa se iz tog razloga ne mogu dati posebne preporuke za prilagođavanje doze kod ovih pacijenata.

Potreban je oprez prilikom primene diklofenaka kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Diklofenak je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3).

Nisu sprovedene posebne studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, tako da se ne mogu dati posebne preporuke za doziranje kod ovih pacijenata. Savetuje se oprez prilikom primene diklofenaka kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4).

• poznata preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

• aktivni ulkus želuca ili creva, gastrointestinalno krvarenje ili perforacija

• istorija gastrointestinalnog krvarenja ili perforacije, povezanih sa ranijom primenom nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). Aktivan ili u istoriji bolesti poznati rekurentni peptički ulkus/hemoragija (dve ili više različitih epizoda dokazanih ulceracija ili krvarenja)

• poslednji trimestar trudnoće (videti odeljak 4.6. Plodnost, trudnoća i dojenje)

• insuficijencija jetre

• hronična bolest bubrega stepen 5 (GFR <15 mL/min./1,73 m²)

• potvrđena kongestivna srčana insuficijencija (NYHA II-IV), ishemijska bolest srca, bolest perifernih arterija i/ili cerebrovaskularna bolest

• kao i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), diklofenak je takođe kontraindikovan kod pacijenata kod kojih usled primene acetilsalicilne kiseline ili drugih NSAIL dolazi do precipitacije astme, angioedema, urtikarije ili akutnog rinitisa (unakrsne reakcije preosetljivosti izazvane NSAIL) (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Opšta upozorenja:

Neželjena dejstva mogu da se svedu na najmanju moguću meru ako se za kontrolu simptoma koristi najmanja efektivna doza, tokom najkraćeg mogućeg perioda (videti odeljak 4.2 Doziranje i način primene i gastointestinalne i kardiovaskularne rizike opisane u nastavku teksta).

Treba izbegavati istovremenu upotrebu leka Diclofenac Duo sa drugim lekovima iz grupe NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2, jer ne postoje dokazi o sinergizmu njihovog dejstva, a pri tome postoji potencijalna opasnost od pojave dodatnih neželjenih dejstava.

Na osnovu medicinskih podataka savetuje se oprez kod starijih pacijenata, naročito kada se primenjuje kod iscrpljenih starijih pacijenata ili onih sa malom telesnom masom.

Zbog svojih farmakodinamskih svojstava, lek Diclofenac Duo, kao i ostali NSAIL može maskirati znake i simptome infekcija.

Upotreba diklofenak-natrijuma može da umanji plodnost kod žena i ne preporučuje se njegova primena kod žena koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća da zatrudne ili ispituju neplodnost, treba razmotriti ukidanje leka Diclofenac Duo.

Gastrointestinalna dejstva:

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije, koji mogu biti sa smrtnim ishodom, prijavljeni su prilikom primene bilo kog NSAIL uključujući diklofenak i mogu nastati u bilo kom trenutku tokom terapije, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili prethodnih teških gastrointestinalnih događaja u istoriji bolesti. Njihove posledice su ozbiljnije kod starijih pacijenata. Ukoliko dođe do pojave gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracija kod pacijenata koji primaju lek Diclofenac Duo, treba obustaviti dalju primenu leka.

Kao i prilikom primene svih NSAIL, uključujući diklofenak, obavezan je pažljivi medicinski nadzor i poseban oprez prilikom propisivanja diklofenaka pacijentima sa simptomima koji ukazuju na gastrointestinalne poremećaje ili sa gastričnim ili intestinalnim ulceracijama, krvarenjem ili perforacijom u istoriji bolesti (videti odeljak 4.8). Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracije i perforacije raste sa povećanjem doze NSAIL, i kod pacijenata sa ulkusom u istoriji bolesti, naročito ukoliko su bili praćeni komplikacijama u vidu hemoragije ili perforacije (videti odeljak 4.3 Kontraindikacije). Kod starijih pacijenata je povećana učestalost ispoljavanja neželjenih reakcija na NSAIL, naročito gastrointestinalnih krvarenja i perforacija koje mogu da budu sa smrtnim ishodom.

Da bi se smanjio rizik od gastrointestinalne toksičnosti kod pacijenata sa ulkusom u istoriji bolesti, naročito ako su bili praćeni komplikacijama u vidu hemoragije ili perforacije, kao i kod starijih osoba, terapiju treba započeti i održavati najmanjom efektivnom dozom.

Kod ovih pacijenata, kao i kod pacijenata koji istovremeno primaju male doze acetilsalicilne kiseline ili druge lekove za koji postoji verovatnoća da povećavaju rizik od gastrointestinalnih poremećaja (videti u nastavku teksta i odeljak 4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija), treba razmotriti kombinovanu primenu lekova sa protektivnim dejstvom (npr. inhibitora protonske pumpe ili misoprostola).

Pacijente sa gastrointestinalnom toksičnošću u istoriji bolesti, posebno starije pacijente, savetovati da prijave pojavu bilo kog neuobičajenog abdominalnog simptoma (naročito gastrointestinalno krvarenje) posebno na početku lečenja.

Preporučuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu da povećaju rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi za sistemsku primenu, antikoagulantni lekovi kao što je varfarin, antiagregacioni lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina ili selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) (videti odeljak 4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Potreban je pažljiv medicinski nadzor i oprez kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom ili sa Crohn-ovom bolešću zbog mogućeg pogoršanja njihovog stanja (videti odeljak 4.8. Neželjena dejstva).

NSAIL, uključujući diklofenak, mogu biti povezani sa povećanim rizikom od gastrointestinalnog curenja iz anastomoze. Preporučuje se pažljiv medicinski nadzor i oprez pri primeni diklofenaka nakon gastrointestinalne operacije.

Dejstva na jetru:

Preporučuje se redovno praćenje pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre u slučaju propisivanja leka Diclofenac Duo, jer može doći do egzacerbacije njihovog stanja.

U toku primene NSAIL uključujući diklofenak, moguće je povećanje vrednosti jednog ili više enzima jetre. U toku dugotrajne terapije lekom Diclofenac Duo preporučuje se redovno praćenje parametara funkcije jetre kao mera predostrožnosti. Ukoliko povećane vrednosti enzima jetre perzistiraju ili rastu, ukoliko se razviju klinički znaci ili simptomi oštećenja funkcije jetre ili dođe do pojave drugih reakcija (npr. eozinofilija, osip), primenu leka Diclofenac Duo treba prekinuti. Za vreme terapije diklofenakom moguć je nastanak hepatitisa bez prodromalnih simptoma.

Oprez je potreban kod pacijenata koji imaju hepatičku porfiriju, jer je diklofenak potencijalni „okidač” napada.

Dejstvo na bubrege:

S obzirom na to da lekovi iz grupe NSAIL, uključujući i diklofenak, mogu da dovedu do retencije tečnosti i pojave edema, preporučuje se poseban oprez kod pacijenata sa oštećenom funkcijom srca ili bubrega, kod pacijenata sa hipertenzijom u istoriji bolesti, kod starijih pacijenata, kod pacijenata na istovremenoj terapiji diureticima ili lekovima koji mogu značajno uticati na funkciju bubrega i kod pacijenata sa značajnim smanjenjem volumena ekstracelularne tečnosti iz bilo kog razloga, npr. pre ili posle velikih hirurških zahvata (videti odeljak 4.3. Kontraindikacije). Kao posebna mera predostrožnosti prilikom primene leka Diclofenac Duo u ovakvim slučajevima, preporučuje se praćenje parametara funkcije bubrega. Prekid terapije je obično praćen oporavkom do stanja koje je postojalo pre početka terapije.

Dejstvo na kožu:

Ozbiljne reakcije na koži, od kojih neke i sa smrtnim ishodom, kao što su eksfolijativni dermatitis, Stivens- Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza su veoma retko prijavljene prilikom upotrebe lekova iz grupe NSAIL, uključujući i diklofenak (videti odeljak 4.8. Neželjena dejstva). Uočeno je da kod pacijenata postoji veći rizik od ovih reakcija na početku terapije. U većini slučajeva pojava ovih reakcija se desila u toku prvog meseca terapije. Terapiju lekom Diclofenac Duo treba prekinuti čim se pojave prvi znaci osipa na koži, mukoznih lezija ili bilo koji drugi znaci preosetljivosti.

Kao i sa drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, alergijske reakcije, uključujući anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije mogu se javiti u retkim slučajevima sa diklofenakom bez prethodnog izlaganja ovom leku. Reakcije preosetljivosti mogu prerasti u Kounis-ov sindrom, ozbiljnu alergijsku reakciju koja može dovesti do infarkta miokarda. Simptomi takvih reakcija mogu uključivati bol u grudima koji se javlja zajedno sa alergijskom reakcijom na diklofenak.

Kardiovaskularna i cerebrovaskularna dejstva:

Neophodno je odgovarajuće praćenje i savetovanje pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA-1), zato što su prijavljeni slučajevi zadržavanja tečnosti i pojave edema, povezani sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL.

Klinička istraživanja i epidemiološki podaci ukazuju na to da upotreba diklofenaka, naročito pri velikim dozama (150 mg dnevno) i kod dugotrajne terapije, može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičnih događaja (na primer infarkt miokarda ili moždani udar). Da bi se minimizirao potencijalni rizik od kardivaskularnih događaja kod pacijenata koji uzimaju NSAIL, posebno kod pacijenata sa faktorima rizika za pojavu kardiovaskularnih događaja, neophodna je primena najmanje efektivne doze tokom najkraćeg perioda potrebnog za kontrolu simptoma.

Pacijenti sa kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA-1) i pacijenti sa značajnim faktorima rizika za pojavu kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje) bi trebalo da primenjuju diklofenak tek nakon pažljive procene od strane lekara. S obzirom na to da rizik za pojavu kardiovaskularnih događaja raste sa povećanjem doze i sa dužinom trajanja terapije, neophodno je da terapija

traje što kraće uz primenu najmanje efektivne dnevne doze. Potrebno je periodično proceniti potrebu pacijenta za simptomatskom terapijom kao i odgovor na nju.

Pacijenti bi trebali biti u pripravnosti za znakove i simptome ozbiljnih arteriotrombotičkih događaja (npr. bolovi u grudima, nedostatak vazduha, slabost, otežan govor), koji se mogu javiti bez upozorenja. Pacijente treba uputiti da kod takvog događaja odmah potraže lekara.

Hematološka dejstva:

Kao i sa drugim NSAIL, i kod produžene terapije lekom Diclofenac Duo preporučuje se praćenje krvne slike.

Kao i drugi NSAL, lek Diclofenac Duo može reverzibilno da inhibira agregaciju trombocita. Preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata sa poremećajima hemostaze.

Postojeća astma:

Kod pacijenata sa astmom, sezonskim alergijskim rinitisom, otokom nazalne sluzokože (npr. nazalni polipi), hroničnom opstruktivnom bolešću pluća ili hroničnim infekcijama respiratornog trakta (naročito ukoliko su povezane sa simptomima sličnim alergijskom rinitisu), češća je pojava neželjenih reakcija na NSAIL, kao što su egzacerbacija astme (tzv. intolerancija na analgetike/astma uzrokovana analgeticima), Quincke-ov edem ili urtikarija, u poređenju sa ostalim pacijentima. Zato se kod ovih pacijenata preporučuje poseban oprez (spremnost da se brzo reaguje). Ovo se odnosi i na pacijente koji su alergični na druge supstance, npr. sa kožnim reakcijama, pruritusom ili urtikarijom.

Dugotrajna terapija:

Sve pacijente koji uzimaju nesteroidne antiinflamatorne lekove treba pratiti kao mere predostrožnosti, npr. funkciju bubrega, funkciju jetre (može doći do povećanja vrednosti enzima jetre) i krvnu sliku. Ovo se posebno odnosi na starije pacijente.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Lek Diclofenac Duo sadrži propilenglikol. Ovaj lek sadrži 1 mg propilenglikola po kapsuli. Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po kapsuli tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Navedene interakcije obuhvataju one koje su primećene pri upotrebi diklofenaka u obliku tableta sa produženim oslobađanjem i/ili drugih farmaceutskih oblika diklofenaka.

Primećene interakcije koje treba uzeti u obzir:

CYP2C9 inhibitori: Preporučuje se oprez u slučaju kada se istovremeno propisuju diklofenak sa CYP2C9 inhibitorima (kao što je vorikonazol), jer može doći do značajnog povećanja maksimalnih koncentracija u plazmi i izloženosti diklofenaku.

CYP2C9 induktori: Preporučuje se oprez u slučaju kada se istovremeno propisuju diklofenak sa CYP2C9 induktorima (kao što je rifampicin), jer može dovesti do značajnog smanjenja koncentracija u plazmi i izloženosti diklofenaku.

Litijum: Kod istovremene primene, diklofenak može da uzrokuje povećanje koncentracije litijuma u plazmi. Zbog toga se preporučuje redovno praćenje koncentracija litijuma u serumu.

Digoksin: Kod istovremene primene, diklofenak može da prouzrokuje povećanje koncentracije digoksina u plazmi. Zbog toga se preporučuje redovno praćenje koncentracija digoksina u serumu.

Diuretici i antihipertenzivni lekovi: Kao i drugi NSAIL i diklofenak istovremeno primenjen sa diureticima ili antihipertenzivima (npr. beta-blokatori, ACE inhibitori) može da smanji njihovo antihipertenzivno dejstvo.

Zbog toga ovakvu kombinaciju treba primenjivati sa oprezom i potrebna je periodična kontrola krvnog pritiska pogotovo kod starijih pacijenata. Pacijente bi trebalo odgovarajuće hidrirati i trebalo bi uzeti u obzir

praćenje funkcije bubrega, naročito nakon započinjanja istovremene terapije i periodično nakon toga, posebno kod istovremene primene sa diureticima i ACE inhibitorima zbog povećanog rizika od nefrotoksičnosti (videti odeljak 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Ciklosporin: Diklofenak, kao i drugi NSAIL, može da poveća nefrotoksičnost ciklosporina zbog dejstva na prostaglandine bubrega. Zbog toga se preporučuje primena u manjim dozama u odnosu na doze koje primaju pacijenti koji nisu na terapiji ciklosporinom.

Lekovi za koje se zna da izazivaju hiperkalemiju: Istovremena primena sa diureticima koji štede kalijum, ciklosporinom, takrolimusom ili trimetoprimom može biti povezana sa povećanom koncentracijom kalijuma u serumu, te je zato neophodna češća kontrola (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Hinolonski antibakterijski lekovi: Mogu se javiti konvulzije koje su posledica istovremene primene NSAIL i hinolonskih antibiotika.

Očekivane interakcije koje treba uzeti u obzir:

Drugi NSAIL i kortikosteroidi: Istovremena primena diklofenaka i drugih sistemskih NSAIL ili kortikosteroida može da poveća rizik od gastrointestinalne ulceracije ili krvarenja (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Istovremena terapija sa acetilsalicilnom kiselinom smanjuje koncentracije u plazmi svakog od njih, mada nije poznat klinički značaj.

Antikoagulantni lekovi i inhibitori agregacije trombocita: Preporučuje se oprez kod istovremene primene zbog povećanog rizika od krvarenja (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Iako klinička ispitivanja nisu pokazala da diklofenak utiče na aktivnost antikoagulantnih lekova, NSAIL mogu povećati antikoagulantno dejstvo lekova kao što je varfarin (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Prijavljeni su slučajevi kod kojih je istovremena primena dikofenaka i antikoagulantnih lekova povećala rizik od krvarenja. Neophodno je pažljivo praćenje ovih pacijenata.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (eng. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRI: Istovremena primena SSRI i diklofenaka može da poveća rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Antidijabetici: Kliničke studije su pokazale da diklofenak može da se primenjuje istovremeno sa oralnim antidijabeticima bez uticaja na njihovo kliničko dejstvo. Međutim, prijavljeni su izolovani slučajevi pojave kako hipoglikemije tako i hiperglikemije kod istovremene primene oralnih antidijabetika i diklofenaka, kada je bilo neophodno korigovati dozu oralnih antidijabetika. Iz tog razloga, preporučuje se praćenje koncentracije glukoze u krvi, kao mera predostrožnosti, tokom istovremene terapije.

Metotreksat: Diklofenak može da inhibira tubularni bubrežni klirens metotreksata i na taj način poveća koncentraciju metotreksata. Preporučuje se oprez ukoliko se NSAIL, uključujući diklofenak, primenjuju manje od 24 sata pre ili nakon terapije metotreksatom, pošto može doći do povećanja koncentracije metotreksata u krvi i povećanja njegove toksičnosti.

Holestipol i holestiramin: Ovi lekovi mogu da indukuju odlaganje ili smanjenje resorpcije diklofenaka. Zbog toga se preporučuje da se diklofenak uzima bar jedan sat pre ili 4 – 6 sati nakon davanja holestipola/holestiramina.

Fenitoin: Kod istovremene primene fenitoina i diklofenaka, preporučuje se praćenje koncentracija fenitoina u plazmi, zbog očekivanog povećanja izloženosti fenitoinu.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili na embriofetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na postojanje povećanog rizika od pobačaja, kao i od srčanih malformacija i gastrošize nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od nastanka kardiovaskularnih malformacija je bio povećan sa manje od 1% na otprilike 1,5%

Veruje se da rizik raste sa povećanjem doze i dužine trajanja terapije. Kod eksperimentalnih životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina je rezultirala povećanim pre i postimplantacionim gubitkom i embriofetalnim letalitetom. Osim toga, povećana učestalost različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, prijavljena je kod eksperimentalnih životinja kojima je davan inhibitor sinteze prostaglandina za vreme organogeneze.

Od 20. nedelje trudnoće pa nadalje, primena diklofenaka može uzrokovati oligohidramnion koji je posledica disfunkcije bubrega kod ploda. To se može dogoditi ubrzo nakon početka terapije i obično je reverzibilno nakon prekida terapije. Pored toga, bilo je izveštaja o suženju ductus arteriosus-a nakon terapije u drugom trimestru, od kojih je većina nestala nakon prestanka terapije. Dakle, tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, diklofenak ne treba primenjivati, osim ukoliko je to zaista neophodno. Ukoliko se diklofenak primenjuje kod žene koja pokušava da zatrudni ili za vreme prvog i drugog trimestra trudnoće, trebalo bi upotrebiti najmanju efektivnu dozu i trajanje terapije ograničiti na najkraći mogući period. Antenatalni monitoring radi otkrivanja moguće pojave oligohidramniona i suženja ductus arteriosus-a treba razmotriti nakon izloženosti diklofenaku nekoliko dana od 20. gestacijske nedelje i nadalje. Primena diklofenaka mora se prekinuti ako se utvrdi oligohidramnion ili suženje ductus arteriosus-a.

Za vreme trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina kod ploda mogu dovesti do:

• kardiopulmonalne toksičnosti kod ploda (prevremenog suženja/zatvaranja ductus arteriosus-a i plućne hipertenzije)

• disfunkcije bubrega (videti u prethodnom tekstu).

  Primena na kraju trudnoće, može kod majke i novorođenčeta da prouzrokuje sledeće:

  • moguće produženje vremena krvarenja, antiagregaciono dejstvo koje se može javiti čak i pri primeni veoma malih doza,

  • inhibiciju kontrakcija uterusa, što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Posledično, primena diklofenaka je kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.

Dojenje

Kao i drugi NSAIL, diklofenak se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Da bi se izbegla neželjena dejstva na novorođenče, ne preporučuje se primena leka Diclofenac Duo u toku dojenja.

Plodnost

Kao i drugi NSAIL, upotreba leka Diclofenac Duo može da umanji plodnost kod žena i ne preporučuje se njegova primena kod žena koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća da zatrudne ili su podvrgnute ispitivanju uzroka steriliteta, treba razmotriti obustavu leka Diclofenac Duo.

Pacijenti koji u toku terapije NSAIL osete vrtoglavicu, ošamućenost, somnolenciju ili druga neželjena dejstva na centralni nervni sistem uključujući vizuelne smetnje, ne treba da upravljaju vozilima ili da rukuju mašinama.

Neželjene reakcije iz kliničkih studija i/ili spontanih ili literaturnih slučajeva su navedene u Tabeli 1 (u nastavku teksta) prema klasi Sistema organa u skladu sa MedDRA konvencijom. U okviru svake klase Sistema organa, neželjene reakcije su opisane po opadajućoj učestalosti. U okviru svake grupe učestalosti javljanja, neželjene reakcije su opisane prema opadajućoj ozbiljnosti. Dodatno, učestalost se definiše na sledeći način (CIOMS III): veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do <

1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Najčešće primećeni neželjeni događaji su gastrointestinalne prirode. Mogu se javiti peptički ulkusi, perforacija ili gastrointestinalna krvarenja, ponekad sa smrtnim ishodom, posebno kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Nakon primene prijavljeni su mučnina, povraćanje, proliv, nadimanje, konstipacija, dispepsija, bol u abdomenu, melena, hematemeza, ulcerozni stomatitis, pogoršanje koilitisa i Crohn-ova bolest (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Manje često je primećen gastritis.

Sledeća tabela neželjenih dejstava uključuje one prijavljene sa lekom Diclofenac Duo i/ili drugim farmaceutskim oblicima diklofenaka, bilo sa kratkotrajnom ili dugotrajnom upotrebom.

Tabela 1

*Učestalost procenjena na osnovu podataka pri dugotrajnoj terapiji sa velikim dozama (150 mg/dan).

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci dosledno ukazuju na povećan rizik pojave arterijskih trombotičkih događaja (infarkt miokarda ili moždani udar) u vezi sa primenom diklofenaka, posebno u velikim dozama (150 mg dnevno) i pri dugotrajnoj terapiji (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Zabeleženi su edemi, hipertenzija i insuficijencija srca u vezi sa primenom NSAIL. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Ne postoji tipična klinička slika predoziranja diklofenakom. Može se javiti povraćanje, gastrointestinalna hemoragija, dijareja, vrtoglavica, tinitus ili konvulzije. Kod značajnog trovanja, mogu nastati akutna insuficijencija bubrega i oštećenje funkcije jetre.

Terapijske mere

Terapijske mere kod akutnog trovanja lekovima iz grupe NSAIL, uključujući diklofenak, uglavnom obuhvataju suportivne mere i simptomatsko lečenje. Suportivne mere i simptomatsko lečenje treba primeniti onda kada postoje komplikacije kao što su hipotenzija, insuficijencija bubrega, konvulzije, gastrointestinalni poremećaji i respiratorna depresija.

Posebne mere kao što su forsirana diureza, dijaliza ili hemoperfuzija verovatno ne pomažu u ubrzavanju eliminacije NSAIL uključujući diklofenak, zbog njihovog vezivanja za proteine plazme i brzog metabolizma.

Nakon uzimanja potencijalno toksične doze treba razmotriti upotrebu aktivnog uglja, a nakon unošenja doza koje su potencijalno opasne po život potrebno je uraditi lavažu želuca (npr. povraćanje, gastrična lavaža).