Diclofenac Duo 75mg kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrda

Osnovne informacije

Nema podataka.
Р -
Nema podataka.
kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrda
PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD
PHARMASWISS D.O.O., BEOGRAD

Pakovanja

kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, tvrda; 75mg; blister, 3x10kom
-
-
-
Lista RFZO
Cena
Doplata
-
1162207
DDD
JKL

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

  • Inflamatorni i degenerativni oblici reumatizma: reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis, osteoarthritis i spondiloartritis, psorijatična artropatija, sindrom bolne kičme, vanzglobni reumatizam

  • Akutni mišićno-skeletni poremećaji kao što su: periartritis (npr. „smrznuto rame”), tendinitis, tendosinovitis, bursitis.

  • Druga bolna stanja koja nastaju kao posledica traume, uključujući frakture, lumbalni bol, istegnuća, uganuća, dislokacije (iščašenja), ortopedske, stomatološke i druge manje hirurške intervencije.

  • Posttraumatski i postoperativni bol, zapaljenje i otok, npr. nakon stomatološke ili ortopedske hiruške intervencije

  • Bolna i/ili inflamatorna stanja u ginekologiji, npr. primarna dismenoreja ili adneksitis i menoragija.

  • Akutni giht

Doziranje i način primene

Neželjena dejstva se mogu svesti na najmanju moguću meru, korišćenjem najmanje efektivne doze u najkraćem vremenskom periodu neophodnom za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.4. „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Kapsule treba progutati cele, sa dovoljnom količinom tečnosti.

Lek je najbolje uzimati za vreme ili nakon obroka, ne žvakati i ne deliti kapsulu.

Odrasli

Preporučena početna dnevna doza je 75 do 150 mg diklofenaka, koja se primenjuje kao jedna do dve kapsule od 75 mg leka Diclofenac Duo.

Maksimalna preporučena dnevna doza diklofenaka je 150 mg.

Kod blažih slučajeva, kao i kod dugotrajne terapije, 75 mg diklofenaka dnevno je obično dovoljno.

U slučajevima gde su simptomi najizraženiji tokom noći ili ujutro, poželjno je uzimati lek Diclofenac Duo, kapsule 75 mg uveče.

Deca i adolescenti

Zbog svoje jačine, lek Diclofenac Duo se ne preporučuje za upotrebu kod dece i adolescenata.

Stariji pacijenti (životnog doba ≥ 65 godina)

Iako farmakokinetika diklofenaka kod starijih pacijenata nije izmenjena u klinički značajnom obimu, nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL) treba primenjivati sa posebnim oprezom kod iscrpljenih starijih pacijenata ili kod onih sa malom telesnom masom (videti odeljak 4.4). Posebno se preporučuje primena najmanje efektivne doze leka kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.4). Procenu efikasnosti terapije treba vršiti u redovnim intervalima i prekinuti je ukoliko se ne uoči poboljšanje ili dođe do pojave intolerancije.

Oštećenje funkcije bubrega

Diklofenak je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.3). Nisu sprovedene specifične studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pa se iz tog razloga ne mogu dati posebne preporuke za prilagođavanje doze kod ovih pacijenata.

Potreban je oprez prilikom primene diklofenaka kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.3. i 4.4).

Oštećenje funkcije jetre

Diklofenak je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3).

Nisu sprovedene posebne studije kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, tako da se ne mogu dati posebne preporuke za doziranje kod ovih pacijenata Savetuje se oprez prilikom primene diklofenaka kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.3. i 4.4).

Kontraindikacije

  • preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljaku 6.1

  • aktivni ulkus želuca ili creva, gastrointestinalno krvarenje ili perforacija

  • istorija gastrointestinalnog krvarenja ili perforacije, povezanih sa ranijom primenom

    drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). Aktivan ili u istoriji bolesti poznati rekurentni peptički ulkus/hemoragija (dve ili više različitih epizoda dokazanih ulceracije ili krvarenja)

  • poslednji trimestar trudnoće (videti odeljak 4.6. Primena u periodu trudnoće i dojenja)

  • insuficijencija jetre

  • hronična bolest bubrega stepen 5 (GFR <15 mL/min./1,73 m2)

  • potvrđena kongestivna srčana insuficijencija (NYHA II-IV), ishemijska bolest srca, bolest perifernih arterija i/ili cerebrovaskularna bolest

  • kao i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), diklofenak je takođe kontraindikovan kod pacijenata kod kojih usled primene acetilsalicilne kiseline ili drugih NSAIL dolazi do

reakcija preosetljivosti (npr. do pogoršanja napada astme, angioedema, urtikarije ili akutnog rinitisa) (unakrsna reakcija preosetljivosti izazvane NSAIL-om) (videte odeljak 4.4 i 4.8).

Posebna upozorenja

Opšta upozorenja:

Neželjena dejstva mogu da se svedu na najmanju moguću meru ako se za kontrolu simptoma koristi najmanja efektivna doza, tokom najkraćeg mogućeg perioda (videti odeljak 4.2 Doziranje i način primene i gastointestinalne i kardiovaskularne rizike opisane u nastavku).

Treba izbegavati istovremenu upotrebu leka Diclofenac Duo sa drugim lekovima iz grupe NSAIL, uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2, jer ne postoje dokazi o sinergizmu njihovog dejstva, a pri tome postoji potencijalna opasnost od pojave dodatnih neželjenih dejstava

Na osnovu medicinskih podataka savetuje se oprez kod starijih pacijenata, naročito kada se primenjuje kod iscrpljenih starijih pacijenata ili onih sa malom telesnom masom.

Zbog svojih farmakodinamskih svojstava, lek Diklofenak Duo, kao i ostali NSAIL može maskirati znake i simptome infekcija.

Upotreba leka Diclofenac Duo može da umanji plodnost kod žena i ne preporučuje se njegova primena kod žena koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća da zatrudne ili ispituju neplodnost, treba razmotriti ukidanje leka Diclofenac Duo.

Gastrointestinalna dejstva:

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije, koji mogu imati smrtan ishod, prijavljeni su prilikom primene bilo kog NSAIL uključujući diklofenak u bilo kom trenutku tokom terapije, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili prethodnih gastrointestinalnih poremećaja u istoriji bolesti. Njihove posledice su ozbiljnije kod starijih pacijenata. Ukoliko dođe do pojave ovih neželjenih dejstava, dalja primena leka se obustavlja.

Kao i prilikom primene svih NSAIL, uključujući diklofenak, obavezan je pažljivi medicinski nadzor, pri čemu posebnu pažnju treba usmeriti na propisivanje diklofenaka pacijentima sa simptomima koji ukazuju na gastrointestinalne poremećaje ili sa gastričnim ili intestinalnim ulceracijama, krvarenjem ili perforacijom u istoriji bolesti (videti odeljak 4.8). Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracije i perforacije raste sa povećanjem doze NSAIL, i kod pacijenata sa ulkusom u istoriji bolesti, naročito ukoliko su bili praćeni komplikacijama u vidu hemoragije ili perforacije (videti odeljak 4.3 Kontraindikacije). Kod starijih pacijenata je povećana učestalost ispoljavanja neželjenih reakcija na NSAIL, naročito gastrointestinalnih krvarenja i perforacija koje mogu da budu sa smrtnim ishodom.

Da bi se smanjenjio rizik od gastrointestinalne toksičnosti kod pacijenata sa ulkusom u istoriji bolesti, naročito ako su bili praćeni komplikacijama u vidu hemoragije ili perforacije, kao i kod starijih osoba, terapiju treba započeti i održavati najmanjom efektivnom dozom.

Kod ovih pacijenata, kao i kod pacijenata koji istovremeno primaju male doze acetilsalicilne kiseline ili druge lekove za koji postoji verovatnoća da povećavaju rizik od gastrointestinalnih poremećaja (videti odeljak 4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija), treba razmotriti kombinovanu primenu lekova sa protektivnim dejstvom (npr. inhibitora protonske pumpe ili misoprostola).

Pacijente sa gastrointestinalnom toksičnošću u istoriji bolesti, posebno starije pacijente, savetovati da prijave pojavu bilo kog neuobičajenog abdominalnog simptoma (naročito gastrointestinalno krvarenje) posebno na početku lečenja.

Preporučuje se oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu da povećaju rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi za sistemsku primenu, antikoagulantni lekovi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) ili antiagregacioni lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Potreban je pažljiv medicinski nadzor i oprez kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom ili sa Kronovom bolešću zbog mogućeg pogoršanja njihovog stanja (videti odeljak 4.8. Neželjena dejstva).

NSAIL, uključujući diklofenak, mogu biti povezani sa povećanim rizikom od gastrointestinalnog curenja iz anastomoze. Preporučuje se pažljiv medicinski nadzor i oprez pri primeni diklofenaka nakon gastrointestinalne operacije.

Dejstva na jetru:

Preporučuje se redovno praćenje pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre u slučaju propisivanja diklofenaka, jer može doći do egzacerbacije njihovog stanja.

U toku primene NSAIL uključujući diklofenak, moguće je povećanje vrednosti jednog ili više enzima jetre. U toku dugotrajne terapije diklofenakom preporučuje se redovno praćenje parametara funkcije jetre kao mera predostrožnosti. Ukoliko povišene vrednosti enzima jetre perzistiraju ili rastu, ukoliko postoje klinički znaci ili simptomi oštećenja funkcije jetre ili je došlo do pojave drugih reakcija (eozinofilija, osip), primenu

diklofenaka treba prekinuti. Za vreme terapije diklofenakom moguć je nastanak hepatitisa bez prodromalnih simptoma.

Oprez je potrebna kod pacijenata koji imaju hepatičku porfiriju, jer je diklofenak potencijalni „okidač” napada.

Dejstvo na bubrege:

S obzirom na to da lekovi iz grupe NSAIL, uključujući i diklofenak, mogu da dovedu do retencije tečnosti i pojave edema, preporučuje se poseban oprez kod pacijenata sa oštećenom funkcijom srca ili bubrega, kod pacijenata sa hipertenzijom u istoriji bolesti, kod starijih pacijenata, kod pacijenata na istovremenoj terapiji diureticima ili lekovima koji mogu značajno uticati na funkciju bubrega i kod pacijenata sa značajnim smanjenjem volumena ekstracelularne tečnosti iz bilo kog razloga, npr. pre ili posle velikih hirurških zahvata (videti odeljak 4.3. Kontraindikacije). Kao posebna mera predostrožnosti, u ovakvim slučajevima se preporučuje praćenje parametara funkcije bubrega. Prekid terapije je obično praćen oporavkom do stanja koje je postojalo pre početka terapije.

Dejstvo na kožu:

Ozbiljne reakcije na koži, od kojih neke i sa smrtnim ishodom, kao što su eksfolijativni dermatitis, Stivens- Johnson-ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza su veoma retko prijavljene prilikom upotrebe lekova iz grupe NSAIL, uključujući i diklofenak (videti odeljak 4.8. Neželjena dejstva). Uočeno je da kod pacijenata postoji veći rizik od ovih reakcija na početku terapije. U većini slučajeva pojava ovih reakcija se desila u toku prvog meseca terapije. Terapiju lekom Diclofenac Duo treba prekinuti čim se pojave prvi znaci osipa na koži, mukoznih lezija ili bilo koji drugi znaci preosetljivosti.

Kao i sa drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima i sa diklofenakom se mogu javiti alergijske reakcije, uključujući anailaktičke/anafilaktoidne reakcije, i bez prethodnog izlaganja ovom leku. Reakcije preosetljivosti mogu prerasti u Kunisov sindrom, ozbiljnu alergijsku reakciju koja može dovesti do infarkta miokarda. Simptomi takvih reakcija mogu uključivati bol u grudima koji se javlja zajedno sa alergijskom reakcijom na diklofenak.

Kardiovaskularna i cerebrovaskularna dejstva:

Neophodno je odgovarajuće praćenje i savetovanje pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA-1), zato što su prijavljeni slučajevi zadržavanja tečnosti i pojave edema, povezani sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL.

Klinička istraživanja i epidemiološki podaci ukazuju na to da upotreba diklofenaka, naročito pri velikim dozama (150 mg dnevno) i kod dugotrajne terapije, može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombocitnih događaja (na primer infarkt miokarda ili moždani udar). Da bi se minimizirao potencijalni rizik od kardivaskularnih događaja kod pacijenata koji uzimaju NSAIL, posebno kod pacijenata sa faktorima rizika za pojavu kardiovaskularnih događaja, neophodna je primena najmanje efektivne doze tokom najkraćeg perioda potrebnog za kontrolu simptoma.

Pacijenti sa kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA-1) i pacijenti sa značajnim faktorima rizika za pojavu kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje) bi trebalo da primenjuju diklofenak tek nakon pažljive procene od strane lekara. S obzirom na to da rizik za pojavu kardiovaskularnih događaja raste sa povećanjem doze i sa dužinom trajanja terapije, neophodno je da terapija traje što kraće uz primenu najmanje efektivne dnevne doze. Potrebno je periodično proceniti potrebu pacijenta za simptomatskom terapijom kao i odgovor na nju.

Pacijenti bi trebali biti u pripravnosti za znakove i simptome ozbiljnih arteriotrombotičkih događaja (npr. bolova u grudima, nedostatka daha, slabosti, zamućenja govora), koji se mogu javiti bez upozorenja. Pacijente treba uputiti da kod takvog događaja odmah potraže lekara.

Hematološka dejstva:

Kao i sa drugim NSAIL, i kod produžene terapije diklofenakom preporučuje se praćenje krvne slike.

Diklofenak može reverzibilno da inhibira agregaciju trombocita (videti antikoagulantne lekove u odeljku 4.5 Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Preporučuje se pažljivo praćenje pacijenata sa poremećajima hemostaze, sklonošću ka krvarenju ili hematološkim poremećajima.

Postojeća astma:

Kod pacijenata sa astmom, sezonskim alergijskim rinitisom, otokom nazalne sluzokože (npr. nazalni polipi), hroničnom opstruktivnom bolešću pluća ili hroničnim infekcijama respiratornog trakta (naročito ukoliko su povezane sa simptomima sličnim alergijskom rinitisu), je češća pojava neželjenih reakcija na NSAIL u poređenju sa ostalim pacijentima, kao što su egzacerbacija astme (tzv. intolerancija na analgetike/astma uzrokovana analgeticima), Quincke-ov edem ili urtikarija. Zato se kod ovih pacijenata preporučuje poseban oprez (spremnost da se brzo reaguje). Ovo se odnosi i na pacijente koji su alergični na druge supstance, npr. sa kožnim reakcijama, pruritusom ili urtikarijom.

Dugotrajna terapija:

Sve pacijente koji uzimaju nesteroidne antiinflamatorne lekove treba pratiti kao mere predostrožnosti, npr. funkciju bubrega, funkciju jetre (može doći do povećanja vrednosti enzima jetre) i krvnu sliku. Ovo se posebno odnosi na starije pacijente.

Interakcije

Navedene interakcije obuhvataju one koje su primećene pri upotrebi diklofenaka u obliku gastrorezistentnih tableta i/ili drugih farmaceutskih oblika diklofenaka.

Primećene interakcije koje treba uzeti u obzir:

CYP2C9 inhibitori: Preporučuje se oprez u slučaju kada se istovremeno propisuju diklofenak sa CYP2C9 inhibitori (kao što je vorikonazol), jer može doći do značajnog povećanja maksimalnih koncentracija u plazmi i izloženosti diklofenaku.

CYP2C9 induktori: Preporučuje se oprez u slučaju kada se istovremeno propisuju diklofenak sa CYP2C9 induktori (kao što je rifampicin), jer može dovesti do značajnog smanjenja koncentracija u plazmi i izloženosti diklofenaku.

Litijum: Kod istovremene primene, diklofenak može da uzrokuje povećanje koncentracije litijuma u plazmi. Zbog toga se preporučuje redovno praćenje koncentracija litijuma u serumu.

Digoksin: Kod istovremene primene, diklofenak može da prouzrokuje povećanje koncentracije digoksina u plazmi. Zbog toga se preporučuje redovno praćenje koncentracija digoksina u serumu.

Diuretici i antihipertenzivni lekovi: Kao i drugi NSAIL i diklofenak istovremeno primenjen sa diureticima ili antihipertenzivima (npr. beta-blokatori, ACE inhibitori) može da smanji njihovo antihipertenzivno dejstvo.

Zato ovakvu kombinaciju treba primenjivati sa oprezom, pogotovo kod starijih pacijenata koji zahtevaju i periodičnu kontrolu krvnog pritiska. Pacijente bi trebalo odgovarajuće hidrirati i trebalo bi uzeti u obzir praćenje funkcije bubrega, naročito nakon započinjanja istovremene terapije i periodično nakon toga naročito kod istovremene primene sa diureticima i ACE inhibitorima zbog povećanog rizika od nefrotoksičnosti (videte odeljak 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Ciklosporin: Diklofenak, kao i drugi NSAIL, može da poveća nefrotoksičnost ciklosporina zbog dejstva na prostaglandine bubrega. Zbog toga se preporučuje primena u manjim dozama u odnosu na doze koje primaju pacijenti koji nisu na terapiji ciklosporinom.

Lekovi za koje se zna da izazivaju hiperkalijemiju: Istovremena primena sa diureticima koji štede kalijum, ciklosporinom, takrolimusom ili trimetoprimom može biti povezana sa povećanom koncentracijom kalijuma u serumu, te je zato neophodna češća kontrola (videti odeljak 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Hinolonski antibakterijski lekovi: Mogu se javiti konvulzije koje su posledica istovremene primene NSAIL i hinolonskih antibiotika.

Očekivane interakcije koje treba uzeti u obzir:

Drugi NSAIL i kortikosteroidi: Istovremena primena diklofenaka i drugih sistemskih NSAIL ili kortikosterioida može da poveća rizik od gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracije. Potrebno je izbegavati istovremenu upotrebu dva ili više leka iz grupe NSAIL (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Istovremena terapija sa acetilsalicilnom kiselinom smanjuje koncentracije u plazmi svakog od njih, mada nije poznat klinički značaj.

Antikoagulantni lekovi i inhibitori agregacije trombocita: Preporučuje se oprez kod istovremene primene zbog povećanog rizika od krvarenja (videti odeljak 4.4. „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”). Iako klinička ispitivanja nisu pokazala da diklofenak utiče na aktivnost antikoagulantnih lekova, NSAIL mogu povećati antikoagulantno dejstvo lekova kao što je varfarin (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Prijavljeni su slučajevi kod kojih je istovremena primena dikofenaka i antikoagulantnih lekova povećala rizik od krvarenja. Neophodno je pažljivo praćenje ovih pacijenata.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (eng. selective serotonin reuptake inhibitors, SSRI: Istovremena primena SSRI i diklofenaka može da poveća rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Antidijabetici: Kliničke studije su pokazale da diklofenak može da se primenjuje istovremeno sa oralnim antidijabeticima bez uticaja na njihovo kliničko dejstvo. Međutim, prijavljeni su izolovani slučajevi pojave hiperglikemije i hipoglikemije kod istovremene primene oralnih antidijabetika i diklofenaka, kada je bilo neophodno korigovati dozu oralnih antidijabetika. Iz tog razloga, preporučuje se praćenje koncentracije glukoze u krvi, kao mera predrostožnosti, tokom istovremene terapije.

Metotreksat: Diklofenak može da inhibira tubularni bubrežni klirens metotreksata i na taj način poveća koncentraciju metotreksata. Preporučuje se oprez ukoliko se NSAIL, uključujući diklofenak, primenjuju manje od 24 sata pre terapije metotreksatom, pošto može doći do povećanja koncentracije metotreksata u krvi i povećanja njegove toksičnosti.

Holestipol i holestiramin: Ovi lekovi mogu da indukuju odlaganje ili smanjenje resorpcije diklofenaka. Zbog toga preporučuje da se diklofenak uzima bar jedan sat pre ili 4 – 6 sati nakon davanja holestipola/holestiramina.

Fenitoin: Kod istovremene primene fenitoina i diklofenaka, preporučuje se praćenje koncentracija fenitoina u plazmi, zbog očekivanog povećanja izloženosti fenitoinu.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da utiče na trudnoću i/ili na embriofetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na postojanje povećanog rizik od pobačaja, kao i od srčanih malformacija i gastroshize nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik od nastanka kardiovaskularnih malformacija je bio povećan sa manje od 1% na otprilike 1,5%

Veruje se da rizik raste sa povećanjem doze i dužine trajanja terapije. Kod eksperimentalnih životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina je rezultirala povećanim pre i postimplantacionim gubitkom i embriofetalnim letalitetom.

Osim toga, povećana incidenca različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, prijavljene su kod eksperimentalnih životinja kojima je davan inhibitor sinteze prostaglandina za vreme organogeneze. Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, diklofenak ne treba primenjivati, osim ukoliko je to zaista neophodno. Ukoliko se diklofenak primenjuje kod žene koja pokušava da zatrudni ili za vreme prvog i drugog trimestra

trudnoće, trebalo bi upotrebiti najmanju efektivnu dozu i trajanje terapije ograničiti na najkraći mogući period.

Za vreme trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina kod fetusa mogu dovesti do:

  • kardiopulmonalne toksičnosti kod ploda (sa prevremenim zatvaranjem ductus arteriosus-a i plućnom hipertenzijom)

  • disfunkcije bubrega koja može da progredira do insuficijencije bubrega sa oligohidroamnionom.

    Primena na kraju trudnoće, može kod majke i novorođenčeta da prouzrokuje sledeće:

    • moguće produženje vremena krvarenja, antiagregaciono dejstvo koje se može javiti čak i pri primeni veoma malih doza,

    • inhibiciju kontrakcija uterusa, što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Posledično, primena diklofenaka je kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.

Dojenje

Kao i drugi NSAIL, diklofenak se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Da bi se izbegla neželjena dejstva na novorođenče, ne preporučuje se primena diklofenaka u toku dojenja (videti odeljak 5.2. Farmakokinetički podaci).

Plodnost

Kao i drugi NSAIL, upotreba diklofenaka može da umanji plodnost kod žena i ne preporučuje se njegova primena kod žena koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća da zatrudne ili su podvrgnute ispitivanju uzroka steriliteta, treba razmotriti obustavu leka Diclofenac Duo (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Upravljanje vozilom

Pacijenti koji u toku terapije NSAIL osete vrtoglavicu, ošamućenost, somnolenciju ili druga neželjena dejstva na centralni nervni sistem uključujući vizuelne smetnje, ne treba da upravljaju vozilima ili da rukuju mašinama.

Neželjena dejstva

Neželjene raakcije su navedene u Tabeli 1 (u nastavku) prema klasi Sistema organa i učestalosti MedDRA-e konvencije. U okviru svih grupa učestalosti javljanja, neželjene reakcije su opisani po opadajućoj ozbiljnosti. Učestalost se definiše na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do<1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Najčešće primećeni neželjeni događaji su gastrointestinalne prirode. Mogu se javiti peptički ulkusi, perforacija ili gastrointestinalna krvarenja, ponekad sa smrtnim ishodom, posebno kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Nakon primene prijavljeni su mučnina, povraćanje, proliv, nadimanje, konstipacija, dispepsija, bol u abdomenu, melena, hematemeza, ulcerozni stomatitis, pogoršanje koilitisa i Crohnova bolest (vidi odeljak 4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Manje često je primećen gastritis.

Sledeća tabela neželjenih dejstava uključuje one prijavljene sa lekom Diclofenac Duo i/ili drugim farmaceutskim oblicima diklofenaka, bilo sa kratkotrajnom ili dugotrajnom upotrebom.

Tabela 1
Poremećaji krvi i limfnog sistema
Veoma retko Trombocitopenija, leukopenija, anemija (uključujući hemolitičku i aplastičnu anemiju), agranulocitoza
Poremećaji imunskog sistema
Retko Reakcija preosetljivosti, anafilaktične i anafilaktoidne reakcije (uključujući hipotenziju i šok)
Veoma retko Angioedem (uključujući edem lica)
Psihijatrijski poremećaji
Veoma retko Dezorijentisanost, depresija, nesanica, noćne more, iritabilnost, psihotične reakcije
Poremećaji nervnog sistema
Često Glavobolja, vrtoglavica
Retko Solmnolencija
Veoma retko Parestezija, poremećaj pamćenja, konvulzije, anksioznost, tremor, aseptični meningitis, poremećaj čula ukusa, cerebrovaskularni događaj
Poremećaji oka
Veoma retko Poremećaji vida (zamućen vid, diplopija)
Poremećaji uha i labirinta
Često Vertigo
Veoma retko Tinitus, oštećenje sluha
Kardiološki poremećaji:
Veoma retko Infarkt miokarda, insuficijencija srca, palpitacije, bol u grudima
Nepoznato Kounis sindrom
Vaskularni poremećaji
Veoma retko Hipertenzija, vaskulitis
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
Retko Astma / bronhospazam (uključujući dispneju)
Veoma retko Pneumonitis
Gastrointestinalni poremećaji
Često Mučnina, povraćanje, dijareja, dispepsija, abdominalni bol, nadimanje, smanjenje apetita
Retko Gastritis, gastrointestinalno krvarenje, hematemeza, hemoragična melena, gastrointestinalni ulkusi sa krvarenjem ili perforacijom ili bez njih
Veoma retko Kolitis (uključujući hemoragični kolitis i egzacerbaciju ulceroznog kolitisa ili Kronove bolesti), konstipacija, stomatitis (uključujući ulcerozni stomatitis), glositis, ezofagealne poremećaji, formiranje struktura sličnih dijafragmi u crevima, pankreatitis
Nepoznato Ishemijski kolitis
Hepatobilijarni poremećaji
Često Povećanje vrednosti transaminaza u serumu
Retko Hepatitis sa ili bez žutice, poremećaji funkcije jetre
Veoma retko Fulminantni hepatitis, nekroza jetre, insuficijencija jetre
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Često Osip
Retko Urtikarija
Veoma retko Dermatitis, bulozne erupcije, ekcem, eritem, multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza (Lyell-ov sindrom), eksfolijativni dermatitis, opadanje kose, reakcije fotosenzitivnosti, purpura uključujući i alergijsku
purpuru, Henoch-Schonlein purpura, pruritus
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema
Veoma retko Akutna bubrežna insuficijencija, hematurija, proteinurija, nefrotski sindrom, tubulo-intersticijalni nefritis, bubrežna papilarna nekroza
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Retko Edem

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci dosledno ukazuju na povećan rizik pojave arterijskih trombotičkih događaja (infarkt miokarda ili moždani udar) u vezi sa primenom diklofenaka, posebno u velikim dozama (150 mg dnevno) pri dugotrajnoj terapiji (videti odeljak 4.3. i 4.4).

Zabeleženi su edemi, hipertenzija i insuficijencija srca u vezi sa primenom NSAIL lekova. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi

Ne postoji tipična klinička slika predoziranja diklofenakom. Može se javiti povraćanje, gastrointestinalna hemoragija, dijareja, vrtoglavica, tinitus ili konvulzije. Kod značajnog trovanja, mogu nastati akutna insuficijencija bubrega i oštećenje funkcije jetre.

Terapijske mere

Terapijske mere kod akutnog trovanja lekovima iz grupe NSAIL, uključujući diklofenak, uglavnom obuhvataju suportivnih mera i simptomatsko lečenje. Suportivne mere i simptomatsko lečenje treba primeniti onda kada postoje komplikacije kao što su hipotenzija, insuficijencija bubrega, konvulzije, gastrointestinalni poremećaji i respiratorna depresija.

Posebne mere kao što su forsirana diureza, dijaliza ili hemoperfuzija verovatno ne omogućavaju eliminaciju NSAIL uključujući diklofenak, zbog njihovog vezivanja za proteine plazme i brzog metabolizma.

Nakon uzimanja potencijalno toksične doze treba razmotriti upotrebu aktivnog uglja, a nakon unošenja doza koje su potencijalno opasne po život potrebno je uraditi lavažu želuca (npr. povraćanje, gastrična lavaža).

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Antiinflamatatorni i antireumatski proizvodi; nesteroidni antiinflamatorni i antireumatski proizvodi ATC šifra: M01AB05 Mehanizam dejstva:

Diklofenak je nesteroidni lek sa analgetskim, antiinflamatornim, analgetičkim i antipiretičkim dejstvom. Inhibira prostaglandin-sintetazu, što je osnovni mehanizam njegovog dejstva, što je dokazano eksperimentalnim podacima. Prostaglandini igraju glavnu ulogu u izazivanju zapaljenja, bola i povišene telesne temperature.

Diklofenak-natrijum in vitro ne suprimira biosintezu proteoglikana u hrskavici u koncentracijama ekvivalentnim koncentracijama koje se postižu kod ljudi.

Farmakodinamsko dejstvo

Kod reumatskih bolesti antiinflamatorna i analgetska svojstva diklofenaka izazivaju klinički odgovor koji dovodi do izrazitog olakšanja od znakova i simptoma kao što su bol u mirovanju, bol pri pokretu, jutarnja ukočenost i oticanje zglobova, kao i poboljšanje opšteg funkcionisanja.

U posttraumatskim i postoperativnim zapaljenskim stanjima, diklofenak brzo ublažava i spontani bol i bol u pokretu i smanjuju zapaljensko oticanje i edem rane.

Kod pedijatrijskih pacijenata, postoji ograničeno iskustvo u kliničkim ispitivanjima o upotrebi diklofenaka kod juvenilnog reumatoidnog artritisa (JRA) / juvenilni idiopatski artritis (JIA). U randomiziranoj, dvostruko slepoj, dvonedeljnoj, paralelnoj grupnoj studiji kod dece uzrasta 3-15 godina sa JRA / JIA, efikasnost i bezbednost dnevnog unosa 2-3 mg / kg telesne mase diklofenaka, upoređena je sa acetilsalicilnom kiselinom (ASS, 50-100 mg / kg telesne mase dnevno) i placebo - 15 pacijenata u svakoj grupi.

U globalnoj proceni, 11 od 15 pacijenata na terapiji diklofenakom, 6 od 12 pacijenata na terapiji acetilsalicidnom kiselinom i 4 od 15 pacijenata sa placebom pokazali su poboljšanje u sa statistički značajnom razlikom (p <0,05).

Broj osetljivih zglobova smanjen je sa diklofenakom i ASS-om, ali se povećavao sa placebom.

U drugom slučajnom, dvostruko slepom, 6-nedeljnom, paralelno grupnom istraživanju kod dece uzrasta 4-15 godina sa JRA / JIA, efikasnost diklofenaka (dnevno doza 2-3 mg / kg telesne mase, n = 22) bila je uporediva sa dozom indometacina (dnevna doza 2-3 mg / kg telesne mase, n = 23).

Farmakokinetika

Resorpcija

Na osnovu vrednosti nepromenjenog diklofenaka izlučenog u urinu (eng. urinary recovery) i njegovih hidroksilovanih metabolita, ista količina diklofenaka se oslobađa i resorbuje iz kapsula sa modifikovanim oslobađanjem i gastrorezistentnih tableta. Međutim, prosečna sistemska raspoloživost diklofenaka kapsula sa modifikovanim oslobađanjem je 82% od one koja se postiže primenom iste doze diklofenaka u obliku gastrorezistentnih tableta (moguće usled stepena oslobađanja koji zavisi od metabolizma prvog prolaza). Usled sporijeg oslobađanja aktivne supstance kapsula sa modifikovanim oslobađanjem, maksimalne koncentracije koje se postižu su manje od onih koje su primećene nakon primene gastrorezistentnih tableta.

Srednje vrednosti maksimalnih koncentracija od 0,5 mikrograma/mL ili 0,4 mikrograma/mL (1,6 ili 1,25 mikromola/L) se postižu nakon prosečno 4 sata od oralne upotrebe tablete sa produženim oslobađanjem od 100 mg ili 75 mg.

Hrana nema klinički značajan uticaj na resorpciju i sistemsku raspoloživost diklofenaka, kapsula sa modifikovanim oslobađanjem.

Sa druge strane, srednje koncentracije u plazmi od 13 nanograma/mL (40 nanomola/L) se mogu uočiti 24 sata (16 sati) nakon primene kapsula sa modifikovanim oslobađanjem od 75 mg.

S obzirom na to da se otprilike polovina ukupne količine diklofenaka metaboliše prilikom prvog prolaza kroz jetru (dejstvo prvog prolaza), površina ispod krive (PIK) nakon oralne ili rektalne primene iznosi otprilike polovine PIK postignute primenom ekvivalentne doze parenteralnim putem. Koncentracije leka u krvi pred narednu dozu iznose otprilike 22 nanograma/mL ili 25 nanograma/mL (70 nanomola/L ili 80 nanomola/L) u

toku terapije diklofenakom, kapsula sa modifikovanim oslobađanjem od 100 mg jednom dnevno ili 75 mg dva puta dnevno.

Resorbovana količina je linearno srazmerna primenjenoj dozi. Farmakokinetičke osobine se ne menjaju nakon ponovljene primene. U toku primene leka u preporučenim doznim intervalima ne dolazi do akumulacije leka.

Distribucija

Aktivna supstanca se vezuje za proteine plazme u iznosu od 99,7%, uglavnom za albumine (99,4%). Diklofenak prelazi u sinovijalnu tečnost, gde se maksimalne koncentracije postižu u roku 2-4 sata nakon postizanja maksimalnih vrednostiu plazmi. Prividno poluvreme eliminacije iz sinovijalne tečnosti iznosi 3-6 sati. Dva sata nakon dostizanja maksimalnih vrednostiu plazmi, koncentracije aktivne supstance u sinovijalnoj tečnosti su već više od onih u plazmi, i ostaju duže do 12 sati.

Diklofenak je otkriven u niskoj koncentraciji (100 nanograma/mL) u majčinom mleku. Procenjena količina diklofenaka koju odojče unese mlekom odgovara dozi od 0,03 mg/kg/dnevne doze.

Biotransformacija

Biotransformacija diklofenaka se odvija delimično kroz glukuronizaciju nepromenjenog molekula, ali uglavnom pojedinačnom i višestrukom hidroksilacijom i metoksilacijom, čime nastaje nekoliko fenolnih metabolita, od kojih se većina prevodi u konjugate glukuronske kiseline. Dva fenolna metabolita su biološki aktivna, ali u značajno manjoj meri od diklofenaka.

Eliminacija

Ukupan sistemski klirens diklofenaka iz plazme iznosi 263 ± 56 mL/min (srednja vrednost ±SD). Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme iznosi 1-2 sata. Četiri metabolita, uključujući dva aktivna, takođe imaju kratko poluvreme eliminacije iz plazme koje iznosi 1-3 sata.

Otprilike 60% primenjene doze se izlučuje urinom u obliku glukuronskih konjugata nepromenjenog molekula i u obliku metabolita, od kojih je većina takođe prevedena u glukuronske konjugate. Manje od 1% se izlučuje u nepromenjenom obliku. Preostali deo doze se eliminišeu obliku metabolita putem žuči u feces.

Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti

Nisu zapažene relevantne razlike u resorpciji, metabolizmu ili izlučivanju diklofenaka koje bi bile zavisne od životnog doba, sa izuzetkom nalaza da je kod pet starijih pacijenata i.v. infuzija tokom 15 minuta dovela do 50% većih koncentracija od očekivanih za mlade zdrave ispitanike.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Na osnovu kinetike pojedinačne doze pri primeni uobičajenog doziranja ne može da se očekuje akumulacija neizmenjene aktivne supstance kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega. Pri klirensu kreatinina manjem od 10 mL/min, izračunate ravnotežne vrednosti u plazmi hidroksi metabolita iznose otprilike 4 puta više nego kod normalnih osoba. Međutim, metaboliti se konačno uklanjaju putem žuči.

Pacijenti sa oboljenjem jetre

Kod pacijenata sa hroničnim hepatitisom ili nekompenzovanom cirozom, kinetika i metabolizam diklofenaka su isti kao kod pacijenata bez oboljenja jetre.


Paralele