Pragiola® 150mg kapsula, tvrda
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Interakcije sa
Ograničenja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Pragiola 150mg
Neuropatski bol
Lek Pragiola je namenjen za terapiju perifernog i centralnog neuropatskog bola kod odraslih.
Epilepsija
Lek Pragiola se primenjuje kao adjuvantna terapija parcijalnih konvulzija kod odraslih, sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje.
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)
Lek Pragiola je namenjen za terapiju generalizovanog anksioznog poremećaja kod odraslih.
Doziranje
Dnevna doza se kreće u rasponu od 150 mg do 600 mg, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze.
Neuropatski bol
Početna doza pregabalina može biti 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno posle perioda od 3–7 dana, a ukoliko je potrebno, do maksimalne doze od 600 mg dnevno posle dodatnog intervala od 7 dana.
Epilepsija
Početna doza pregabalina može biti 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno posle perioda od nedelju dana. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići posle dodatnog sedmodnevnog intervala.
Generalizovani anksiozni poremećaj
Lek Pragiola se primenjuje u doznom opsegu od 150 mg do 600 mg dnevno, podeljeno u dve ili tri pojedinačne doze. Potrebu za terapijom treba redovno ponovno procenjivati.
Početna doza pregabalina može biti 150 mg dnevno. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećati na 300 mg dnevno nakon perioda od nedelju dana. Nakon perioda od još jedne nedelje, doza se može povećati na 450 mg dnevno. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići posle dodatnog sedmodnevnog intervala.
Prekid primene pregabalina
U skladu sa trenutnom kliničkom praksom, ukoliko je neophodan prekid terapije pregabalinom, preporučuje se postepeno ukidanje u toku najmanje 1 nedelje, nezavisno od indikacije (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Oštećenje funkcije bubrega
Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije primarno putem renalne ekskrecije u nepromenjenom obliku. Pošto je klirens pregabalina direktno proporcionalan sa klirensom kreatinina (videti odeljak 5.2), smanjenje doze kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega mora biti individualizovano prema vrednostima klirensa kreatinina (CLcr), kao što je navedeno u Tabeli 1, uz pomoć sledeće formule:
1,23 · [140 –uzrast(godine)] x telesna masa kg
CLcr (mL/min) =
koncentracija kreatinina u serumu mikromol / L(x 0,85 za žene)
Pregabalin se efikasno uklanja iz plazme hemodijalizom (50% leka za 4 sata). Za pacijente na hemodijalizi, dnevna doza pregabalina treba da se prilagodi na osnovu funkcije bubrega. Kao dodatak na dnevnu dozu, dodatna doza se može dati odmah nakon četvoročasovne hemodijalize (videti Tabelu 1).
Tabela 1. Prilagođavanje doze pregabalina na osnovu bubrežne funkcije
| Klirens kreatinina (CLcr) (mL/min) | *Ukupna dnevna doza pregabalina | Režim doziranja | |
| Početna doza (mg/dan) | Maksimalna doza (mg/dan) | ||
| ≥ 60 | 150 | 600 | 2 ili 3 puta dnevno |
| ≥ 30 - <60 | 75 | 300 | 2 ili 3 puta dnevno |
| ≥ 15 - <30 | 25-50 | 150 | 1 ili 2 puta dnevno |
| <15 | 25 | 75 | 1 put dnevno |
| Dopunska doza posle hemodijalize (mg) | |||
| 25 | 100 | +1 pojedinačna doza | |
* Ukupna dnevna doza (mg/dan) treba da bude podeljena prema režimu doziranja u odgovarajući broj pojedinačnih doza (mg/doza).
+ Dopunska doza je pojedinačna dodatna doza.
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenta sa oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost primene leka Pragiola kod dece mlađe od 12 godina i adolescenata (uzrasta 12-17 godina) nije ustanovljena. Trenutno dostupni podaci su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, međutim ne može se dati preporuka o doziranju.
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata može se zahtevati smanjenje doze pregabalina usled smanjenja funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).
Način primene
Lek Pragiola se može uzimati sa hranom ili bez nje. Lek Pragiola je namenjen samo za oralnu upotrebu.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Pacijenti sa dijabetesom
U saglasnosti sa trenutnom kliničkom praksom, pojedinim pacijentima sa dijabetesom kod kojih dolazi do povećanja telesne mase tokom lečenja pregabalinom, može biti potrebno prilagoditi terapiju hipoglikemijskim lekovima.
Reakcije preosetljivosti
Tokom postmarketinškog praćenja pregabalina prijavljena je pojava reakcija preosetljivosti, uključujući slučajeve angioedema. Upotrebu pregabalina treba odmah prekinuti ukoliko se pojave simptomi angioedema, kao što su facijalni i perioralni otoci ili oticanje gornjih disajnih puteva.
Vrtoglavica, pospanost, gubitak svesti, konfuzija i mentalni poremećaji
Tokom terapije pregabalinom javljaju se vrtoglavica i pospanost, što može da poveća pojavu zadesnih povreda (padova) kod starije populacije. Nakon stavljanja leka u promet prijavljeni su slučajevi gubitka svesti, konfuzije i mentalnih poremećaja. Zbog toga, pacijente treba savetovati da budu oprezni sve dok se ne upoznaju sa potencijalnim dejstvima leka.
Dejstva povezana sa vidom
U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila sa nastavkom terapije. U kliničkim studijama u kojima su sprovedena oftalmološka testiranja, učestalost pojave smanjene oštrine vida i promene vidnog polja bila je povećana kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo; učestalost pojavljivanja promena na očnom dnu bila je veća kod pacijenata koji su primali placebo (videti odeljak 5.1).
Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljena je takođe pojava neželjenih reakcija povezanih sa čulom vida koje obuhvatajugubitak vida, zamućenje vida ili druge promene oštrine vida, od kojih su mnoge bile prolazne.
Prekid terapije pregabalinom može da dovede do povlačenja ili poboljšanja ovih simptoma.
Bubrežna insuficijencija
Prijavljeni su slučajevi bubrežne insuficijencije, a prekid terapije pregabalinom je u nekim slučajevima pokazao da su ove neželjene reakcije reverzibilne.
Obustavljanje istovremene primene drugih antiepileptika
Nema dovoljno podataka o obustavljanju istovremene primene drugih antiepileptika, posle postizanja kontrole epileptičnih napada sa pregabalinom kao dodatnim lekom, u cilju prelaska na monoterapiju pregabalinom.
Simptomi obustave
Nakon prekida kratkotrajne i dugotrajne terapije pregabalinom, kod nekih pacijenata opaženi su simptomi obustave primene leka (engl. withdrawal symptoms). Zabeleženi su sledeći događaji: nesanica, glavobolja, mučnina, anksioznost, dijareja, sindrom sličan gripu, nervoza, depresija, bol, konvulzije, hiperhidroza i vrtoglavica, koji upućuju na fizičku zavisnost. Pacijenta o tome treba obavestiti na početku terapije.
Moguća je pojava konvulzija, uključujući status epilepticus i grand mal konvulzije, u toku upotrebe ili ubrzo nakon prestanka terapije pregabalinom.
Što se tiče prekida dugotrajne terapije pregabalinom, podaci ukazuju da incidenca i težina simptoma obustave primene leka mogu da budu dozno zavisni.
Kongestivna srčana insuficijencija
U postmarketinškom praćenju bilo je prijava o pojavi kongestivne srčane insuficijencije kod nekih pacijenata koji su primali pregabalin. Ove reakcije su najčešće primećene kod starijih kardiovaskularno kompromitovanih pacijenata tokom terapije pregabalinom za indikaciju neuropatskog bola. Kod ovih pacijenata, pregabalin treba upotrebljavati sa oprezom. Prekid primene pregabalina može dovesti do povlačenja ovih reakcija.
Terapija centralnog neuropatskog bola koji je posledica povrede kičmene moždine
Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je incidenca neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija centralnog nervnog sistema i naročito pospanost. To se može
pripisati aditivnom dejstvu zbog istovremene primene drugih lekova (npr. spazmolitika) koji su potrebni za terapiju ovog poremećaja. To treba uzeti u obzir kod propisivanja pregabalina kod ovog poremećaja.
Respiratorna depresija
Prijavljena je teška respiratorna depresija povezana sa upotrebom pregabalina. Pacijenti sa oštećenom respiratornom funkcijom, respiratornim ili neurološkim oboljenjem, oštećenjem funkcije bubrega, kao i oni koji su na istovremenoj terapiji depresorima CNS-a i starije osobe, mogu biti izložene većem riziku od pojave te teške neželjene reakcije. Kod ovih pacijenata će možda biti potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).
Suicidalne ideje i ponašanje
Suicidalne ideje i ponašanje prijavljeno je kod pacijenata lečenih antiepileptičnim lekovima kod nekoliko indikacija. Meta analiza randomizovanih placebo kontrolisanih studija sa antiepileptičnim lekovima takođe je pokazala malo povećan rizik za pojavu suicidalnih ideja i ponašanja. Nije poznat mehanizam ovog rizika i dostupni podaci ne isključuju mogućnost povećanog rizika i kod upotrebe pregabalina.
Zbog toga treba pratiti pacijente zbog pojave znakova suicidalnih ideja i ponašanja i razmotriti primenu odgovarajuće terapije. Savetuje se pacijentima (kao i onima koji se o njima brinu) da potraže medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja ili ponašanja.
Smanjena funkcija donjeg dela gastrointestinalnog trakta
U toku postmarketinškog praćenja prijavljeni su događajipovezani sa smanjenom funkcijom donjeg dela gastrointestinalnog trakta (npr. opstrukcija creva, paralitički ileus, konstipacija) prilikom istovremene primene pregabalina sa lekovima koji mogu da izazovu konstipaciju, kao što su opioidni analgetici. Kada se pregabalin i opioidi primenjuju u kombinaciji, mogu se razmotriti mere za sprečavanje pojave konstipacije (posebno kod žena i starijih pacijenata).
Istovremena upotreba sa opioidima
Savetuje se oprez kada se pregabalin propisuje istovremeno sa opioidima, zbog rizika od depresije CNS-a (videti odeljak 4.5). Jedna kontrolisana studija slučaja (engl. case-control study) sa pacijenatima koji su uzimali opioide, pokazala je da je kod pacijenata koji su istovremeno uzimali pregabalin i neki opioid, povećan rizik od smrtnog ishoda povezanog sa opioidima, u poređenju sa onima koji su uzimali samo opioid (prilagođeni odnos verovatnoća (engl. adjusted odds ratio, aOR), 1,68 [95% CI, 1,19 – 2,36]). Ovaj povećani rizik je primećen prilikom primene malih doza pregabalina (≤ 300 mg, aOR 1,52 [95% CI, 1,04 – 2,22]) i postojala je tendencija povećavanja rizika prilikom primene velikih doza pregabalina (> 300 mg, aOR 2,51 [95% CI 1,24 – 5,06]).
Pogrešna upotreba, potencijal za zloupotrebu ili zavisnost
Prijavljeni su slučajevi pogrešne upotrebe leka, zloupotrebe leka i zavisnosti. Potreban je oprez pri primeni leka kod pacijenata sa istorijom zloupotrebe supstanci koje izazivaju zavisnost i takve pacijente treba pratiti kako bi se uočili simptomi pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti od pregabalina (prijavljeni su slučajevi razvoja tolerancije, povećanja doze i kompulzivne potrebe za lekom).
Encefalopatija
Prijavljeni su slučajevi encefalopatije, uglavnom kod pacijenata sa postojećim stanjima koja mogu da izazovu encefalopatiju.
Budući da se pregabalin pretežno izlučuje nepromenjen u urinu, da je metabolizam ovog leka kod ljudi zanemarljiv (<2% doze se otkriva u urinu u obliku metabolita), da ne inhibiše metabolizam lekova in vitro, a ne vezuje se za proteine plazme, malo je verovatno da može da izazove ili da bude podložan farmakokinetičkim interakcijama.
In vivo studije i populaciona farmakokinetička analiza
U skladu sa gorenavedenim, u in vivo studijama nisu zapažene klinički značajne farmakokinetičke interakcije između pregabalina i fenitoina, karbamazepina, valproinske kiseline, lamotrigina, gabapentina, lorazepama, oksikodona ili etanola. Populaciona farmakokinetička analiza ukazuje da oralni antidijabetici, diuretici, insulin, fenobarbital, tiagabin i topiramat nemaju klinički značajan uticaj na klirens pregabalina.
Oralni kontraceptivi, noretisteron i/ili etinilestradiol
Istovremena upotreba pregabalina sa oralnim kontraceptivima noretisteronom i/ili etinilestradiolom ne utiče na farmakokinetiku ni jednog od ovih lekova u stanju ravnoteže.
Lekovi koji utiču na centralni nervni sistem
Pregabalin može da potencira dejstva etanola i lorazepama.
Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljene su pojave respiratorne insuficijencije, kome i smrti kod pacijenata koji su istovremeno uzimali pregabalin i opioide i/ili druge depresore centralnog nervnog sistema (CNS-a). Izgleda da pregabalin ima aditivno dejstvo na oštećenje kognitivnih i grubih motornih funkcija izazvanih oksikodonom.
Interakcije kod starijih
Nisu sprovedene specifične studije farmakodinamskih interakcija kod starijih dobrovoljaca. Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih.
Žene u reproduktivnom dobu/Kontracepcija kod muškaraca i žena
Pošto je mogući rizik kod ljudi nepoznat, kod žena u reproduktivnom periodu moraju se koristiti efektivne kontraceptivne mere.
Trudnoća
Nema odgovarajućih podataka o upotrebi pregabalina kod trudnica.
Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.
Lek Pragiola ne treba koristiti u trudnoći, osim ukoliko je to neophodno (korist za majku jasno prevazilazi potencijalni rizik za plod).
Dojenje
Pregabalin se izlučuje u majčino mleko (videti odeljak 5.2). Dejstvo pregabalina na novorođenče/odojče nije poznato. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija pregabalinom mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije pregabalinom za ženu.
Plodnost
Nisu dostupni klinički podaci o dejstvima pregabalina na plodnost žena.
U kliničkim ispitivanjima koja su procenjivala dejstvo pregabalina na pokretljivost spermatozoida, zdravi muški ispitanici su bili izloženi pregabalinu u dozama od 600 mg na dan. Nakon 3 meseca terapije, nisu uočena dejstva na pokretljivost spermatozoida.
Ispitivanje plodnosti na ženkama pacova pokazalo je neželjena dejstva na proces reprodukcije. Ispitivanja plodnosti na mužjacima pacova pokazala su neželjena dejstva na reprodukciju i razvoj. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat (videti odeljak 5.3).
Lek Pragiola može da ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Lek Pragiola može da izazove vrtoglavicu i pospanost i samim tim može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje da ne upravljaju vozilima ili složenim mašinama, niti da se bave potencijalno opasnim aktivnostima sve dok se ne utvrdi da li terapija ovim lekom utiče na njihove sposobnosti da obavljaju ove poslove.
Kliničkim programom ispitivanja pregabalina obuhvaćeno je preko 8900 pacijenata koji su izloženi pregabalinu, od kojih je preko 5600 učestvovalo u dvostruko slepim, kontrolisanim studijama uz primenu placeba. Najčešće prijavljene neželjene reakcije su bile vrtoglavica i pospanost. Neželjene reakcije su obično bile blagog do umerenog intenziteta. U svim kontrolisanim studijama, učestalost prekida terapije usled neželjenih reakcija iznosila je 12% za pacijente koji su dobijali pregabalin i 5% za pacijente koji su primali placebo. Najčešće neželjene reakcije koje su dovodile do prekida terapije kod pacijenata u grupi koji su lečeni pregabalinom bili su vrtoglavica i pospanost.
U tabeli 2 u nastavku, navedene su sve neželjene reakcije koje su se javile sa većom učestalošću u odnosu na placebo i kod više od jednog pacijenta, klasifikovane prema organskim sistemima i učestalosti pojavljivanja: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti.
Navedene neželjene reakcije takođe mogu biti povezane sa postojećim oboljenjem i/ili istovremenom terapijom.
Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je incidenca neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija CNS-a i naročito pospanosti (videti odeljak 4.4).
Dodatne reakcije prijavljene iz postmarketinškog iskustva su uključene u tabeli u nastavku (italic).
Euforija, konfuzija, razdražljivost, dezorijentacija, nesanica, smanjen libido
Halucinacije, napad panike, nemir, agitacija, depresija, depresivno raspoloženje, porast raspoloženja, agresija, promene raspoloženja, depersonalizacija, poteškoće sa izražavanjem, neuobičajeni snovi, povećan libido, anorgazmija, apatija
Dezinhibicija
Retko
Povremeno
Neutropenija
Preosetljivost
Angioedem, alergijska reakcija
Povećan apetit Anoreksija, hipoglikemija
Nazofaringitis
Infekcije i infestacije
Često
Poremećaji krvi i limfnog sistema
Povremeno
Poremećaji imunskog sistema
Povremeno Retko
Poremećaji metabolizma i ishrane
Često Povremeno
Psihijatrijski poremećaji
Često
Neželjene reakcije
Klasa sistema organa
Tabela 2. Neželjene reakcije pregabalina
Poremećaji nervnog sistema
Veoma često Vrtoglavica, pospanost, glavobolja
Često Ataksija, poremećaj koordinacije, tremor, dizartrija, amnezija, poremećaj pamćenja, poremećaj pažnje, parestezija, hipoestezija, sedacija, poremećaj ravnoteže, letargija
Povremeno Sinkopa, stupor, mioklonus, gubitak svesti, psihomotorna hiperaktivnost, diskinezija, posturalna vrtoglavica, intencioni tremor, nistagmus, kognitivni poremećaj, poremećaj mentalnih sposobnosti, poremećaj govora, hiporefleksija, hiperestezija, osećaj žarenja, ageuzija, osećaj slabosti
Retko Konvulzije, parosmija, hipokinezija, disgrafija
Poremećaji oka
Često Zamućen vid, diplopija
Povremeno Gubitak perifernog vida, poremećaj vida, oticanje oka, suženje vidnog polja, smanjena oštrina vida, bol u oku, astenopija, fotopsija, suvo oko, pojačano suzenje, iritacija oka
Retko Gubitak vida, keratitis, oscilopsija, izmenjena dubina vidne percepcije, midrijaza, strabizam, vizuelna svetlina
Poremećaji uha i labirinta
Često Vertigo
Povremeno Hiperakuzija
Kardiološki poremećaji
Povremeno Tahikardija, atrioventrikularni blok prvog stepena, sinusna bradikardija, kongestivna srčana insuficijencija
Retko Produženje QT intervala, sinusna tahikardija, sinusna aritmija
Vaskularni poremećaji
Povremeno Hipotenzija, hipertenzija, naleti vrućine, naleti crvenila, hladnoća perifernih delova tela
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
Povremeno Dispnea, epistaksa, kašalj, nazalna kongestija, rinitis, hrkanje, suvoća sluzokože nosa
Retko Plućni edem, stezanje u grlu
Nepoznata učestalost
Gastrointestinalni poremećaji
Respiratorna depresija
Često Povraćanje, mučnina, konstipacija, dijareja, flatulencija, distenzija abdomena, suvoća usta
Povremeno Gastroezofagealna refluksna bolest, pojačano lučenje pljuvačke, hipoestezija oralne sluzokože
Retko Ascites, pankreatitis, otok jezika, disfagija
Hepatobilijarni poremećaji
Nepoznata učestalost
Povećane vrednosti enzima jetre*
Retko Žutica
Veoma retko Insuficijencija jetre, hepatitis
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Povremeno Papularni osip, urtikarija, pojačano znojenje, svrab
Retko Stevens Johnson-ov sindrom, hladan znoj
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva
Često Grčevi u mišićima, artralgija, bol u leđima, bol u ekstremitetima, cervikalni spazam
Povremeno Oticanje zglobova, mialgija, trzaji mišića, bol u vratu, ukočenost mišića
Retko Rabdomioliza
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema
Povremeno Inkontinencija urina, dizurija
Retko
Insuficijencija bubrega, oligurija, retencija urina
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki
Često Povremeno
Retko
Erektilna disfunkcija
Seksualna disfunkcija, odložena ejakulacija, dismenoreja, bol u dojkama
Amenoreja, iscedak iz dojki, hipertrofija dojki, ginekomastija
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Često
Povremeno
Periferni edemi, edemi, nepravilan hod, padovi, osećaj pijanstva, neuobičajena osećanja, zamor
Generalizovani edem, otok lica, stezanje u grudima, bol, pireksija, žeđ, drhtavica, astenija
Ispitivanja
Često Povećana telesna masa
Povremeno Povećane vrednosti kreatinin fosfokinaze u krvi, hiperglikemija, smanjen broj trombocita, povećane koncentracije kreatinina u krvi, smanjena koncentracija kalijuma u krvi, smanjena telesna masa
Retko Smanjen broj belih krvnih zrnaca
*Povećane vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST).
Nakon prekida kratkotrajne i dugotrajne terapije sa pregabalinom kod nekih pacijenata opaženi su simptomi obustave primene leka (engl. withdrawal symptoms). Zabeležene su sledeće reakcije: nesanica, glavobolja, mučnina, uznemirenost, dijareja, sindrom sličan gripu, konvulzije, nervoza, depresija, bol, pojačano znojenje i vrtoglavica, koji ukazuju na fizičku zavisnost. Pacijenta treba obavestiti o tome na početku terapije.
Što se tiče prekida dugotrajne terapije pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave primene leka mogu da budu povezani sa dozom.
Pedijatrijska populacija
Bezbednosni profil pregabalina je posmatran u pet pedijatrijskih studija kod pacijenata sa parcijalnim konvulzijama sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje (12 nedelja duga studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 4 do 16 godina, n=295; 14 dana duga studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine, n=175; farmakokinetička studija i studija podnošljivosti, n=65; i dve jednogodišnje otvorene studije praćenja bezbednosti, n=54 i n=431) bio je sličan posmatranom u studiji kod odraslih pacijenata sa epilepsijom. Najčešći neželjeni događaji posmatrani u 12 nedelja dugoj studiji sa pregabalinom bili su pospanost, pireksija, infekcije gornjeg dela respiratornog trakta, pojačan apetit, povećana telesna masa i nazofaringitis. Najčešći neželjeni događaji uočeni u 14 dana dugoj studiji terapije pregabalinom su bili pospanost, infekcija gornjeg dela respiratornog trakta i pireksija (videti odeljke 4.2, 5.1 i 5.2).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Tokom postmarketinškog praćenja, najčešće prijavljene neželjene reakcije kod predoziranja pregabalinom uključuju pospanost, stanje konfuzije, agitaciju i nemir. Takođe su prijavljene i konvulzije.
U retkim prilikama, prijavljeni su slučajevi kome.
Terapija predoziranja pregabalinom treba da obuhvati opšte suportivne mere i može uključiti hemodijalizu ukoliko je to potrebno (videti odeljak 4.2, Tabela 1).
Farmakološki podaci - Pragiola 150mg
Farmakoterapijska grupa: antiepileptici, ostali antiepileptici
ATC šifra: N03AX16
Aktivna supstanca, pregabalin, je analog gama-amino buterne kiseline (GABA) [(S)-3-(aminometil)-5- metil heksanoinska kiselina].
Mehanizam dejstva
Pregabalin se vezuje za pomoćnu subjedinicu (α2-δ protein) voltažno-zavisnih kalcijumovih kanala u centralnom nervnom sistemu.
Klinička efikasnost i bezbednost
Neuropatski bol
Efikasnost je pokazana u ispitivanjima kod pacijenata sa dijabetesnom neuropatijom, postherpetičnom neuralgijom i povredom kičmene moždine. Efikasnost nije ispitivana kod drugih modela neuropatskog bola.
Pregabalin je ispitivan u 10 kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima je primenjivan 2 puta dnevno, najduže do 13 nedelja i tri puta dnevno, najduže do 8 nedelja. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta i tri puta dnevno bili su slični.
U kliničkim ispitivanjima koja su trajala do 12 nedelja, i za periferni i za centralni neuropatski bol, smanjenje bola zapaženo je u toku prve nedelje i održavalo se tokom čitavog perioda terapije.
U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima za periferni neuropatski bol 35% pacijenata lečenih pregabalinom i 18% pacijenata koji su primali placebo imalo je poboljšanje od 50% na skali procene bola. Za pacijente koji nisu osetili pospanost, ovo poboljšanje zapaženo je kod 33% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 18% pacijenata koji su primali placebo. Za pacijente koji su osetili pospanost, procenat onih koji su odgovorili na terapiju je bio 48% u grupi koja je primala pregabalin i 16% u grupi koja je primala placebo.
U kontrolisanom kliničkom ispitivanju za indikaciju centralni neuropatski bol, 22% pacijenata lečenih pregabalinom i 7% pacijenata koji su primali placebo je imalo poboljšanje od 50% na skali procene bola.
Epilepsija
Dodatna terapija
Pregabalin je ispitivan u 3 kontrolisana klinička ispitivanja u trajanju od 12 nedelja, u kojima je ukupna dnevna doza leka bila podeljena u dve ili tri dnevne doze. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta i tri puta dnevno bili su slični.
Smanjenje učestalosti konvulzija zapaženo je od prve nedelje.
Pedijatrijska populacija
Nije utvrđena efikasnost i bezbednost pregabalina kao dopunske terapije za epilepsiju kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 12 godina i adolescenata. U studiji koja ispituje farmakokinetiku i podnošljivost kod pacijenata uzrasta od 3 meseca do 16 godina (n=65) sa parcijalnim konvulzijama, neželjeni događaji su bili slični onima koji su primećeni kod odraslih. Rezultati 12 nedelja duge, placebo kontolisane studije sa 295 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 4 do 16 godina i 14 dana duge placebo kontrolisane studije sa 175 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine koje su sprovođene radi procene efikasnosti i bezbednosti pregabalina kao dodatne terapije kod parcijalnih konvulzija i dve jednogodišnje otvorene studije praćenja bezbednosti kod 54 i 431 pedijatrijskih pacijenata sa epilepsijom, uzrasta od 3 meseca do 16 godina ukazuju da su se neželjeni događaji pireksija i infekcije gornjeg respiratornog trakta češće javljali nego u studijama kod odraslih pacijenata sa epilepsijom (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.2).
U 12 nedelja dugoj, placebo kontrolisanoj studiji, pedijatrijski pacijenti (uzrasta od 4 do 16 godina) su dobijali pregabalin u dozi od 2,5 mg/kg/dan (maksimalno 150 mg/dan), pregabalin u dozi od 10 mg/kg/dan (maksimalno 600 mg/dan) ili placebo. Procenat ispitanika sa smanjenjem parcijalnih konvulzija za najmanje 50% u poređenju sa početnim vrednostima bila je 40,6% ispitanika koji su primali pregabalin u dozi od
10 mg/kg/dan (p=0,0068 u odnosu na placebo), 29,1% ispitanika koji su primali pregabalin u dozi od 2,5 mg/kg/dan (p=0,2600 u odnosu na placebo) i 22,6% kod onih koji su primali placebo.
U 14 dana dugoj placebo kontrolisanoj studiji, pedijatrijskim pacijentima (uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine), propisan je pregabalin 7 mg/kg/dnevno, pregabalin u dozi od 14 mg/kg/dnevno ili placebo.
Medijana učestalosti konvulzija tokom 24 sata na početku ispitivanja i prilikom poslednje posete bila je između 4,7 i 3,8 za pregabalin u dozi od 7 mg/kg/dnevno; 5,4 i 1,4 za pregabalin u dozi od 14 mg/kg/dnevno, odnosno 2,9 i 2,3 za placebo. Pregabalin u dozi od 14 mg/kg/dnevno je statistički značajno smanjio logaritamsku transformisanu učestalost parcijalnih konvulzija u poređenju sa placebom (p=0,0223); pregabalin u dozi od 7 mg/kg/dnevno nije pokazao poboljšanje u odnosu na placebo.
U 12-nedeljnoj placebo kontrolisanoj studiji kod pacijenata sa primarno generalizovanim tonično-kloničnim (engl. Primary Generalized Tonic-Clonic, PGTC) napadima 219 ispitanika (uzrasta od 5 do 65 godina, od kojih je 66 bilo uzrasta od 5 do 16 godina) je dobijalo pregabalin u dozi od 5 mg/kg/dnevno (maksimalno 300 mg/dnevno), 10 mg/kg/dnevno (maksimalno 600 mg/dnevno) ili placebo kao dodatnu terapiju. Procenat ispitanika sa najmanje 50% smanjenjem stope PGTC napada je iznosio 41,3% za pregabalin 5mg/kg/dan; 38,9% za pregabalin 10 mg/kg/dan i 41,7% za placebo.
Monoterapija (novodijagnostikovani pacijenti)
Pregabalin je ispitivan u jednom kontrolisanom kliničkom ispitivanju u trajanju od 56 nedelja sa doziranjem dva puta dnevno. Pregabalin nije postigao neinferiornost u poređenju sa lamotriginom u odnosu na parametar efikasnosti - odsustvo epileptičnog napada u toku 6 meseci. Pregabalin i lamotrigin su pokazali sličan profil bezbednosti i podnošljivosti.
Generalizovani anksiozni poremećaj
Pregabalin je ispitivan u 6 kontrolisanih ispitivanja, koja su trajala 4-6 nedelja, u jednom ispitivanju kod starijih pacijenata u trajanju od 8 nedelja i jednom dugotrajnom ispitivanju prevencije relapsa sa dvostruko slepom fazom prevencije relapsa, u trajanju od 6 meseci.
Ublažavanje simptoma vezano za generalizovani anksiozni poremećaj, prema skali HAM-A (engl.
Hamilton Anxiety Rating Scale) zapaženo je u toku prve nedelje.
U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (trajanje 4-8 nedelja) 52% pacijenata lečenih pregabalinom i 38% pacijenata koji su primali placebo je na kraju ispitivanja imalo najmanje 50%-tno poboljšanje ukupnog rezultata na HAM-A u odnosu na početne vrednosti.
U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila sa nastavkom terapije.
U oftalmološkom ispitivanju u sklopu kontrolisanih kliničkih ispitivanja (uključujući testiranje oštrine vida, formalno ispitivanje vidnog polja i pregled dilatiranog očnog dna) bilo je obuhvaćeno preko 3600 pacijenata. Kod ovih pacijenata, smanjenje oštrine vida zabeleženo je kod 6,5% pacijenata lečenih pregabalinom i 4,8% pacijenata koji su primali placebo. Promene vidnog polja zabeležene su kod 12,4% pacijenata lečenih pregabalinom i 11,7% pacijenata koji su primali placebo. Promene na očnom dnu primećene su kod 1,7% pacijenata lečenih pregabalinom i 2,1% pacijenata koji su primali placebo.
Farmakokinetika pregabalina u stanju ravnoteže je slična kod zdravih dobrovoljaca, pacijenata sa epilepsijom koji primaju antiepileptike i pacijenata sa hroničnim bolom.
Resorpcija
Pregabalin se brzo resorbuje kada se primeni u stanju gladovanja i dostiže maksimalne koncentracije u plazmi u roku od 1 sat, posle primene jedne i više doza leka. Procenjuje se da bioraspoloživost pregabalina posle oralne primene iznosi ≥ 90% i ne zavisi od doze. Posle ponovljene primene, stanje ravnoteže postiže se u roku od 24 do 48 sati. Kada se pregabalin uzima sa hranom smanjuje se stepen resorpcije što dovodi do smanjenja Cmax za oko 25-30% i odlaže tmax za oko 2,5 sata. Primena pregabalina sa hranom, međutim, nema klinički značajan uticaj na stepen resorpcije pregabalina.
Distribucija
U pretkliničkim studijama, pokazano je da pregabalin prolazi krvno-moždanu barijeru kod miševa, pacova i majmuna. Pokazano je da pregabalin prolazi kroz placentu kod pacova i prisutan je u mleku pacova u laktaciji. Kod ljudi, volumen distribucije pregabalina posle oralne primene iznosi oko 0,56 L/kg. Pregabalin se ne vezuje za proteine plazme.
Biotransformacija
Metabolizam pregabalina kod ljudi je zanemarljiv. Posle doze pregabalina obeleženog radioaktivnim izotopom, približno 98% radioaktivnosti otkrivene u urinu poticalo je od nepromenjenog pregabalina. Glavni metabolit pregabalina, N-metil derivat pregabalina, nađen je u urinu i predstavlja 0,9% primenjene doze. U pretkliničkim studijama nije bilo dokaza o racemizaciji S-enantiomera u R-enantiomer pregabalina.
Eliminacija
Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije uglavnom putem bubrega u nepromenjenom obliku. Prosečno poluvreme eliminacije pregabalina iznosi 6,3 sata. Klirens u plazmi i renalni klirens pregabalina su direktno srazmerni klirensu kreatinina (videti odeljak 5.2: Oštećenje funkcije bubrega).
Neophodno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata na hemodijalizi (videti odeljak 4.2, Tabela 1).
Linearnost/nelinearnost
Farmakokinetika pregabalina je linearna u okviru preporučenih dnevnih doza. Interindividualna varijabilnost farmakokinetike pregabalina je mala (<20%). Iz podataka dobijenih na osnovu primene jednokratne doze može se predvideti farmakokinetika višestrukih doza. Dakle, nema potrebe za rutinskim praćenjem koncentracije pregabalina u plazmi.
Pol
Klinička ispitivanja ukazuju da pol nema klinički značajan uticaj na koncentracije pregabalina u plazmi.
Oštećenje funkcije bubrega
Klirens pregabalina je direktno srazmeran klirensu kreatinina. Osim toga, pregabalin se efikasno uklanja iz plazme pomoću hemodijalize (nakon 4 sata hemodijalize, terapijske koncentracije pregabalina u plazmi smanjuju se za oko 50%). Zbog toga što je eliminacija putem bubrega glavni put eliminacije, kod pacijenata
sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je smanjiti dozu i dopuniti dozu nakon hemodijalize, ukoliko je to neophodno (videti odeljak 4.2, Tabela 1).
Oštećenje funkcije jetre
Nisu sprovedene specifične farmakokinetičke studije kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Pošto se pregabalin samo neznatno metaboliše i uglavnom se izlučuje nepromenjen u urinu, ne očekuje se da oštećena funkcija jetre može značajno da promeni koncentracije pregabalina u plazmi.
Pedijatrijska populacija
Farmakokinetika pregabalina je procenjivana kod pedijatrijskih pacijenata sa epilepsijom (uzrasna grupa: od 1 do 23 meseca, od 2 do 6 godina, od 7 do 11 godina i od 12 do 16 godina) sa dozama od 2,5; 5; 10 i
15 mg/kg/dnevno, u studiji ckoja je ispitivala farmakokinetiku i podnošljivost leka.
Nakon oralne primene pregabalina, natašte, kod pedijatrijskih pacijenata, uopšteno, vreme potrebno za postizanje maksimalne koncentracije leka u plazmi je bilo slično u svim uzrasnim grupama i iznosilo je 0,5 sati do 2 sata nakon doze.
Parametri Cmax i PIK za pregabalin su se linearno povećavali sa povećanjem doze u okviru svake uzrasne grupe. PIK je bio manji za 30% kod pedijatrijskih pacijenata sa telesnom masom manjom od 30 kg, zbog povećanja klirensa prilagođenog prema telesnoj masi od 43% kod ovih pacijenata, u poređenju sa pacijentima telesne mase ≥30 kg.
Terminalno poluvreme eliminacije pregabalina u proseku je oko 3 do 4 sata kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta do 6 godina, i od 4 do 6 sati kod onih uzrasta 7 godina i starijih.
Populacione farmakokinetičke analize su pokazale da je klirens kreatinina bio značajna kovarijabla klirensa pregabalina nakon oralne primene, telesna masa je bila značajna kovarijabla prividnog volumena distribucije pregabalina nakon oralne primene, a ovi odnosi su bili slični kod pedijatrijskih i odraslih pacijenata.
Farmakokinetika pregabalina kod pacijenata mlađih od 3 meseca nije ispitivana (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.1). Starije osobe
Sa starenjem se klirens pregabalina smanjuje. Ovo smanjenje klirensa pregabalina primenjenog oralno podudara se sa smanjenjem klirensa kreatinina do koga dolazi sa starenjem. Smanjenje doze pregabalina može biti neophodno kod pacijenata kod kojih je funkcija bubrega kompromitovana usled starosti (videti odeljak 4.2, Tabela 1).
Majke koje doje
Farmakokinetika pregabalina u dozi od 150 mg primenjena na svakih 12 sati (300 mg dnevna doza) je procenjivana kod 10 žena u periodu laktacije, najmanje 12 nedelja nakon porođaja. Laktacija ima mali ili nema uticaj na farmakokinetiku pregabalina. Pregabalin se izlučivao u mleko majke sa prosečnim koncentracijama leka u stanju ravnoteže od 76% od onog u plazmi majke.
Procenjena doza koja dospeva iz majčinog mleka u organizam odojčeta (pod pretpostavkom da je prosečna konzumacija mleka 150 mL/kg /dnevno) čije su majke primale 300 mg/dnevno ili maksimalno 600 mg/dnevno pregabalina bi iznosila 0,31, odnosno 0,62 mg/kg/dnevno.
Ove procenjene doze iznose približno 7% ukupne dnevne doze koju majka primi, izražene u mg/kg.
Farmaceutski podaci - Pragiola 150mg
Pragiola, kapsule, tvrde, 25 mg
Sadržaj kapsule:
Skrob, preželatinizovan;
Talk (E553b).
Tvrda želatinska kapsula N°4:
Titan-dioksid (E171); Želatin (E441);
Mastilo, crno (šelak (E904), gvožđe(III)-oksid, crni (E172), propilenglikol (E1520)). Pragiola, kapsule, tvrde, 50 mg
Sadržaj kapsule:
Skrob, preželatinizovan;
Talk (E553b).
Tvrda želatinska kapsula N°3: Titan-dioksid (E171);
Želatin (E441);
Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172);
Mastilo, crno (šelak (E904), gvožđe(III)-oksid, crni (E172), propilenglikol (E1520)). Pragiola, kapsule, tvrde, 75 mg
Sadržaj kapsule:
Skrob, preželatinizovan;
Talk (E553b).
Tvrda želatinska kapsula N°4:
Titan-dioksid (E171); Želatin (E441);
Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172);
Mastilo, crno (šelak (E904), gvožđe(III)-oksid, crni (E172), propilenglikol (E1520)). Pragiola, kapsule, tvrde, 150 mg
Sadržaj kapsule:
Skrob, preželatinizovan;
Talk (E553b).
Tvrda želatinska kapsula N°2:
Titan-dioksid (E171); Želatin (E441);
Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172);
Mastilo, crno (šelak (E904), gvožđe(III)-oksid, crni (E172), propilenglikol (E1520)). Pragiola, kapsule, tvrde, 300 mg
Sadržaj kapsule:
Skrob, preželatinizovan;
Talk (E553b).
Tvrda želatinska kapsula N°0:
Titan-dioksid (E171); Želatin (E441);
Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172); Gvožđe(III)-oksid, žuti (E172); Gvožđe(III)-oksid, crni (E172);
Mastilo, belo (šelak (E904), propilenglikol (E1520), kalijum-hidroksid (E525), titan-dioksid (E171)).
Unutrašnje pakovanje leka je PVC/PVDC//Al-blister sa 14 kapsula, tvrdih.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 14 kapsula, tvrdih i Uputstvo za lek.
PDF dokumenti
Pakovanje i cena
Lista RFZO
DDD
JKL
2. Generalizovani anksiozni poremećaj (F41.1) kod odraslih posle nezadovoljavajućeg odgovora na dva prethodno primenjena antidepresiva.