Lek Palexia SR je indikovana za terapiju umerenog do teškog hroničnog bola kod odraslih, kada se on može adekvatno kupirati samo opioidnim analgeticima.

Doziranje

Režim doziranja treba individualno podesiti u skladu sa težinom bola koji treba lečiti, na osnovu prethodnog terapijskog iskustva i mogućnosti za praćenje pacijenta.

Palexia SR treba da se uzima dva puta na dan, približno na svakih 12 sati.

Započinjanje terapije

Započinjanje terapije kod pacijenata koji trenutno ne uzimaju opioidne analgetike

Pacijent treba da započne terapiju pojedinačnim dozama od 50 mg tapentadola u obliku tableta sa produženim oslobađanjem, dva puta na dan.

Započinjanje terapije kod pacijenata koji trenutno uzimaju opioidne analgetike

Kada se prelazi sa drugog opioida na lek Palexia SR i određuje inicijalna doza, treba uzeti u obzir prirodu prethodno primenjivanog leka, način primene i srednju dnevnu dozu. Ovo može da iziskuje više inicijalne doze leka Palexia SR za pacijente koji trenutno uzimaju opioide nego kod onih koji opioide nisu uzimali pre započinjanja terapije lekom Palexia SR.

Titracija i održavanje

Posle započinjanja terapije dozu treba, pod strogim nadzorom ordinirajućeg lekara, individualno titrirati do nivoa koji obezbeđuje adekvatnu analgeziju i neželjena dejstva svodi na najmanju meru.

Iskustvo iz kliničkih ispitivanja pokazalo je da je režim titracije sa povećanjima doze tapendatola u vidu tableta sa produženim oslobađanjem za po 50 mg dva puta na dan na svaka 3 dana bio prikladan za postizanje adekvatne kontrole bola kod većine pacijenata.

Ukupne dnevne doze leka Palexia SR preko 500 mg tapentadola još uvek nisu ispitivane, pa se stoga takve doze ne preporučuju.

Obustava terapije

Nagla obustava terapije tapentadolom može da dovede do pojave apstinencijalnih simptoma (videti odeljak 4.8). Kada pacijentu terapija tapentadolom više nije neophodna, savetuje se postepeno smanjenje doze kako bi se izbegla pojava apstinencijalnih simptoma.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega nije potrebno podešavanje doze (videti odeljak 5.2).

Lek Palexia SR nije ispitivan u kontrolisanim kliničkim studijama efikasnosti kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega, pa se stoga upotreba u ovoj populaciji ne preporučuje (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim oštećenjem funkcije jetre nije potrebno podešavanje doze (videti odeljak 5.2).

Lek Palexia SR treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa umerenim oštećenjem funkcije jetre. Terapiju kod ovih pacijenata treba započeti najnižom raspoloživom jačinom leka, tj. 50 mg tapentadola u obliku tablete sa produženim oslobađanjem, i primenom ne češćom od jednom na svaka 24 sata. Na početku terapije

ne preporučuje se dnevna doza veća od 50 mg tapentadola u obliku tablete sa produženim oslobađanjem. Dalja terapija treba da omogući održavanje analgezije uz prihvatljivu podnošljivost (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Lek Palexia SR nije ispitivan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, pa se stoga upotreba u ovoj populaciji ne preporučuje (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Stariji pacijenti (osobe starosti 65 godina i stariji)

Uopšteno, nije potrebno korigovati dozu kod pacijenata starijeg životnog doba. Međutim, budući da su oslabljena funkcija bubrega i jetre češće kod gerijatrijskih pacijenata, potrebno je voditi računa da se doza odredi prema preporukama (videti odeljke 4.2 i 5.2).

Pedijatrijski pacijenti

Bezbednost i efikasnost leka Palexia SR kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina još uvek nije utvrđena. Prema tome, upotreba leka Palexia SR se ne preporučuje u ovoj populaciji.

Način primene

Palexia SR, tabletu sa produženim oslobađanjem se mora progutati cela, bez deljenja ili žvakanja, kako bi se očuvao mehanizam produženog oslobađanja aktivne supstance iz leka. Tabletu Palexia SR treba progutati sa dovoljno tečnosti.

Lek Palexia SR se može uzimati sa hranom ili bez nje.

Omotač (matrix) tablete tapentadola se ne mora u potpunosti svariti, pa zbog toga može biti eliminisan i vidljiv u stolici pacijenta. Međutim, ovaj nalaz nema klinički značaj, jer je aktivna supstanca iz tablete već resorbovana.

Palexia SR je kontraindikovana:

• Kod pacijenata preosetljivih na tapentadol ili bilo koju od pomoćnu supstancu leka (videti odeljak 6.1)

• U situacijama u kojima je kontraindikovana primena aktivnih supstanci agonista μ-opioidnih receptora (u daljem tekstu mi-opioidnih receptora), tj. kod pacijenata sa značajnom respiratornom depresijom (u uslovima gde nema monitoringa ili u odsustvu opreme za reanimaciju) i kod pacijenata sa akutnom ili teškom bronhijalnom astmom ili hiperkapnijom

• Kod svih pacijenata kod kojih postoji ili se sumnja da postoji paralitički ileus

• Kod pacijenata sa akutnom intoksikacijom alkoholom, hipnoticima, analgeticima sa centralnim delovanjem, ili psihotropnim aktivnim supstancama (videti odeljak 4.5).

Potencijal za zloupotrebu i razvoj zavisnosti/Sindrom zavisnosti

Lek Palexia SR ima potencijal za zloupotrebu i razvoj zavisnosti. Ovo treba imati u vidu kada se lek Palexia SR propisuje ili izdaje u situacijama u kojima postoji osnovana zabrinutost o povećanom riziku od pogrešne upotrebe, zloupotrebe, zavisnosti ili davanja trećim licima.

Sve pacijente na terapiji aktivnim supstancama koje imaju agonističku aktivnost na µ-opioidnim receptorima treba pažljivo pratiti kako bi se primetili znaci zloupotrebe i zavisnosti.

Rizik od istovremene upotrebe sedativnih lekova kao benzodiazepini ili srodne supstance

Istovremena upotreba leka Palexia SR sa sedativnim lekovima kao što su benzodiazepini ili srodne supstance, može da dovede do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog ovih rizika istovremeno propisivanje leka Palexia SR sa ovim sedativnim lekovima bi trebalo da bude rezervisano za pacijente za koje alternativni način lečenja nije moguć. Ako se donese odluka da se lek Palexia SR propiše istovremeno

sa sedativnim lekovima, podešavanje doze jednog ili oba leka treba uzeti u obzir, a trajanje istovremene terapije treba da bude što je kraće moguće.

Ove pacijente treba pažljivo pratiti u pogledu znakova respiratorne depresije i sedacije. U tom smislu se preporučuje da se pacijenti i njihovi staratelji informišu o ovim simptomima (videti odeljak 4.5).

Respiratorna depresija

U velikim dozama ili kod pacijenata osetljivih na agoniste µ-opioidnih receptora, Palexia SR može izazvati dozno-zavisnu respiratornu depresiju. Iz tog razlog, lek Palexia SR treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata sa oslabljenom disajnom funkcijom.

Treba uzeti u obzir alternativne analgetike koji nisu agonisti µ-opioidnih receptora, a lek Palexia SR kod takvih pacijenata treba koristiti samo pod pažljivim medicinskim nadzorom u najnižoj efektivnoj dozi. Ako se javi respiratorna depresija, treba je lečiti kao i svaku drugu respiratornu depresiju izazvanu agonistima µ- opioidnih receptora (videti odeljak 4.9).

Povreda glave i povišeni intrakranijalni pritisak

Lek Palexia SR ne treba da se koristi kod pacijenata koji mogu da budu posebno osetljivi na intrakranijalna dejstva retencije ugljen dioksida, kao što su oni sa dokazanim povišenim intrakranijalnim pritiskom, pacijenti sa poremećajem svesti, ili u komi. Analgetici sa aktivnošću agonista µ-opioidnih receptora mogu da maskiraju klinički tok kod pacijenta sa povredom glave. Lek Palexia SR treba oprezno koristiti kod pacijenata sa povredom glave i tumorima mozga.

Konvulzije

Lek Palexia SR nije sistematski ispitivan kod pacijenata sa konvulzijama i ti pacijenti su bili isključeni iz kliničkih ispitivanja. Međutim, kao i drugi analgetici koji imaju aktivnost agonista µ-opioidnih receptora, i lek Palexia SR se ne preporučuje kod pacijenata koji u anamnezi imaju konvulzije ili bilo koje stanje koje bi pacijenta izložilo riziku od pojave konvulzija. Dodatno, tapentadol može povećati rizik od pojave konvulzija kod pacijenata koji uzimaju lekove koji snižavaju prag za pojavu konvulzija (videti odeljak 4.5).

Bubrežna insuficijencija

Lek Palexia SR nije ispitivan u kliničkim studijama efikasnosti kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom. Zato se upotreba leka u ovoj populaciji ne preporučuje (videti odeljke 4.2 i 5.2).

Insuficijencija jetre

Ispitanici sa blagom i umerenom insuficijencijom jetre pokazali su povećanje sistemske izloženosti 2 puta odnosno 4,5 puta, u poređenju sa ispitanicima koji imaju normalnu funkciju jetre. Lek Palexia SR treba oprezno koristiti kod pacijenata sa umerenom insuficijencijom jetre (videti odeljke 4.2 i 5.2), a posebno nakon započinjanja terapije.

Lek Palexia SR nije ispitivan kod ljudi sa teškom insuficijencijom jetre, pa se zato upotreba leka u ovoj populaciji ne preporučuje (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Upotreba kod oboljenja pankreasa/bilijarnog trakta

Aktivne supstance koje imaju agonističko dejstvo na µ-opioidnim receptorima mogu da izazovu spazam Odijevog sfinktera. Lek Palexia SR treba sa oprezom koristiti kod pacijenata sa oboljenjem bilijarnog trakta, uključujući i akutni pankreatitis.

Mešoviti opioidni agonisti/antagonisti

Potreban je oprez kada se lek Palexia SR uzima sa mešovitim µ-opioidnim agonistima/antagonistima (kao što su pentazocin, nalbufin) ili parcijalnim µ-opioidnim agonistima (kao što je buprenorfin). Kod pacijenata koji su na terapiji održavanja buprenorfinom za lečenje zavisnosti od opioida, treba razmotriti druge terapijske opcije (kao što je npr. privremeni prekid lečenja buprenorfinom), ako primena punog µ-agoniste (kao što je tapentadol) postane neophodna za kupiranje akutnih bolnih stanja. Tokom zajedničke primene tapentadola sa buprenorfinom, prijavljeno je da su potrebne veće doze punih agonista µ-opioidnih receptora i

da je u ovakvim slučajevima potrebno pažljivo praćenje neželjenih događaja, kao što je respiratorna depresija.

Lek Palexia SR tablete sa produženim oslobađanjem sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjima intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Sedativni lekovi kao benzodiazepini ili slični lekovi

Istovremena primena leka Palexia SR sa sedativnim lekovima kao što su benzodiazepini ili drugi respiratorni ili CNS depresori (drugi opioidi, antitusici ili supstitucione terapije, barbiturati, antipsihotici, H1- antihistaminici, alkohol) povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti, zbog aditivnog depresornog efekta na CNS. Iz tog razloga, kada se razmatra kombinovana terapija lekom Palexia SR i lekovima koji imaju depresorno dejstvo na respiratorni sistem ili CNS, treba uzeti u obzir smanjenje doze jednog ili oba leka, a trajanje konkomitantne terapije treba da bude ograničeno (videti odeljak 4.4).

Mešoviti opioidni agonisti/antagonisti

Potreban je oprez kada se lek Palexia SR uzima sa mešovitim µ-opioidnim agonistima/antagonistima (kao što su pentazocin, nalbufin) ili parcijalnim µ-opioidnim agonistima, kao što je buprenorfin (videti takođe odeljak 4.4).

Lek Palexia SR može uzrokovati konvulzije i povećati potencijal selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI), tricikličnih antidepresiva, antipsihotika i drugih lekova koji smanjuju prag nadražaja za pojavu konvulzija.

Prijavljeni su slučajevi pojave serotoninskog sindroma, koji je vremenski bio povezan sa upotrebom tapentadola u kombinaciji sa serotoninergičkim lekovima, kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) i tricikličnih antidepresiva. Serotoninski sindrom je verovatan, kada se javi nešto od navedenog:

• Spontani klonus

• Indukovani ili okularni klonus sa agitacijom ili dijaforezom

• Tremor ili hiperrefleksija

• Hipertonija i temperatura tela >38°C i indukovani okularni klonus.

  Obustava serotoninergičkog leka obično dovodi do brzog oporavka. Terapija zavisi od prirode i težine simptoma.

  Glavni put eliminacije tapentadola je konjugacija sa glukuronskom kiselinom posredovana uridin difosfat- transferazom (UGT) uglavnom UGT1A6, UGT1A9 i UGT2B7 izoformama. Zbog toga, istovremena primena sa snažnim inhibitorima ovih izoenzima može dovesti do povećane sistemske izloženosti tapentadolu (videti odeljak 5.2).

  Kod pacijenata na terapiji tapentadolom neophodan je oprez ukoliko se istovremeno započinje ili prekida primena leka koji je snažan induktor enzima (npr. rifampicin, fenobarbital, kantarion (Hypericum perforatum)), jer to može da dovede do smanjenja efikasnosti u prvom, odnosno pojačanog rizika od neželjenih dejstava u drugom slučaju.

  Terapiju lekom Palexia SR treba izbegavati kod pacijenata koji koriste inhibitore monoamino oksidaze (MAO) ili koji su ih koristili u poslednjih 14 dana zbog potencijalnog aditivnog dejstva na koncentracije sinaptičkog noradrenalina, što može da dovede do neželjenih kardiovaskularnih događaja, kao što je hipertenzivna kriza.

Trudnoća

Podaci o upotrebi kod trudnica su veoma ograničeni.

Ispitivanja na životinjama nisu pokazala teratogena dejstva. Međutim, usporeni razvoj i embriotoksičnost zabeleženi su pri dozama koje su imale pojačana farmakološka dejstva (tzv. ‘’exaggareted pharmacology’’) (µ-opioidnim receptorima posredovani efekti na CNS povezani sa dozama koje su iznad terapijskog opsega). Dejstva na postnatalni razvoj su uočena već pri primeni doza koje kod majki nisu izazivale neželjena dejstva (tzv. NOAEL) (videti odeljak 5.3).

Lek Palexia SR treba koristiti tokom trudnoće samo ako potencijalna korist opravdava potencijalni rizik po fetus.

Trudovi i porođaj

Dejstvo tapentadola na trudove i porođaj kod žena nije poznato. Palexia SR se ne preporučuje kod žena tokom i neposredno pre pojave trudova i samog porođaja. Zbog agonističke aktivnosti tapentadola na µ- opioidnim receptorima, novorođenčad čije su majke uzimale tapentadol treba pratiti zbog eventualnog razvoja respiratorne depresije.

Dojenje

Nema informacija o izlučivanju tapentadola u humano mleko. Iz ispitivanja na novorođenim pacovima koje je dojila ženka koja je primala tapentadol zaključeno je da se tapentadol izlučuje u mleku (videti odeljak 5.3). Iz tog razloga, ne može se isključiti rizik po odojče. Lek Palexia SR ne treba koristiti tokom dojenja.

Lek Palexia SR može da ima jak uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama zbog činjenice da može nepovoljno da utiče na funkcije centralnog nervnog sistema (videti odeljak 4.8). Ovo se može očekivati posebno na početku terapije, pri svakoj promeni doze i kada se kombinuje sa alkoholom ili trankilizerima (videti odeljak 4.4). Pacijente treba upozoriti da nije dozvoljeno upravljanje vozilima i rukovanje mašinama.

Neželjene reakcije na lek koje su se javile kod pacijenata u placebo kontrolisanim ispitivanjima sprovedenim sa lekom Palexia SR bile su uglavnom blagog do umerenog intenziteta. Najčešće neželjene reakcije na lek javile su se na nivou gastrointestinalnog trakta i centralnog nervnog sistema (mučnina, vrtoglavica, opstipacija, glavobolja i pospanost).

U tabeli datoj u nastavku navedene su neželjene reakcije na lek koje su identifikovane u kliničkim ispitivanjima sprovedenim sa lekom Palexia SR. Navedene su po klasi i učestalosti. Učestalosti se definiše kao veoma česta(≥1/10); česta (≥1/100, <1/10); povremena (≥1/1,000, <1/100); retka (≥1/10,000, <1/1,000); veoma retka (<1/10,000), i nije poznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka.

Klinička ispitivanja sprovedena sa lekom Palexia SR u kome su pacijenti bili izlagani do godinu dana pokazali su minimalne dokaze o pojavi apstinencijalnih simptoma po nagloj obustavi leka, a po pravilu su klasifikovani kao blagi, ukoliko ih je bilo. Ipak, neophodno je pažljivo praćenje pacijenata kako bi se uočili eventualni apstinencijalni simptomi (videti odeljak 4.2) i u slučaju da se pojave, adekvatno lečenje pacijenta.

Poznato je da je rizik od suicida i suicidalnih ideja veći kod pacijenata koji pate od hroničnog bola. Pored toga, supstance sa izraženim dejstvom na monoaminergički sistem dovode se u vezu sa pojačanim rizikom od suicida kod pacijenata koji pate od depresije, a posebno na početku terapije. U slučaju tapentadola, podaci iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja leka ne daju dokaze o povećanju ovog rizika.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Iskustva sa predoziranjem tapentadola su veoma ograničena. Pretklinički podaci ukazuju da pri intoksikaciji tapentadolom mogu da se očekuju simptomi slični onima koje daju analgetici sa centralnim delovanjem i agonističkom aktivnošću na µ-opioidnim receptorima. U principu, ovi simptomi u kliničkom okruženju uključuju miozu, povraćanje, kardiovaskularni kolaps, poremećaje svesti do nivoa kome, konvulzije i respiratornu depresiju do nivoa zastoja disanja.

Terapija

U slučaju predoziranja, terapiju treba usmeriti na kontrolu simptoma uzrokovanih agonističkim dejstvom na

µ-opioidnim receptorima. Kada se sumnja na predoziranje tapentadolom primarnu pažnju treba posvetiti ponovnom uspostavljanju prohodnosti disajnih puteva i uvođenju asistirane ili kontrolisane ventilacije.

Čisti antagonisti opioidnih receptora kao što je nalokson su specifični antidoti za respiratornu depresiju koja je posledica predoziranja. Respiratorna depresija zbog predoziranja može da traje duže od dejstva antagonista opioidnih receptora. Davanje antagonista opioidnih receptora nije zamena za kontinuirano praćenje disajnih puteva, procesa disanja i cirkulacije nakon predoziranja opioidima. Ako je odgovor na antagoniste opioidnih receptora suboptimalan ili po prirodi, samo kratkotrajan, treba dati dodatnu dozu antagonista (npr. naloksona) u skladu sa uputstvom za upotrebu proizvođača tog leka.

Gastrointestinalna dekontaminacija se može razmotriti u cilju eliminacije neresorbovane aktivne supstance. Gastrointestinalna dekontaminacija se može vršiti aktivnim ugljem ili ispiranjem želuca u roku od 2 sata od uzimanja leka. Pre započinjanja gastrointestinalne dekontaminacije važno je da se obezbedi prohodnost disajnih puteva.