Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Cufence 200mg
Lek Cufence je indikovan za lečenje Vilsonove bolesti kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta od 5 ili više godina, koji ne podnose terapiju D-penicilaminom.
Lečenje treba da započne samo lekar specijalista sa iskustvom u lečenju Vilsonove bolesti. Doziranje
Početna doza obično odgovara najmanjoj preporučenoj dozi, nakon čega dozu treba prilagoditi prema kliničkom odgovoru pacijenta (videti odeljak 4.4).
Preporučena doza je 800 mg – 1600 mg (4 – 8 kapsula) dnevno podeljeno u 2 do 4 doze.
Preporučene doze leka Cufence izražene su u mg baze trientina (tj. ne u mg soli trientin dihidrohlorida) (videti odeljak 4.4).
Posebne populacije
Stariji pacijenti
Nema dovoljno dostupnih kliničkih podataka o leku Cufence da bi se utvrdilo da li postoje razlike u odgovoru na terapiju između starijih i mlađih pacijenata. Uopšteno, treba biti oprezan pri odabiru doze, pa se obično počinje od donjeg kraja opsega doziranja koji je preporučen za odrasle zbog veće učestalosti smanjene funkcije jetre, bubrega ili srca, ili pratećih bolesti ili druge terapije lekovima.
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega podaci su ograničeni. Stoga je preporučena doza kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ista kao za odrasle. Za posebne mere opreza videti odeljak 4.4.
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre podaci su ograničeni. Stoga je preporučena doza kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ista kao i za odrasle. Za posebne mere opreza videti odeljak 4.4.
Pacijenti kod kojih se uglavnom javljaju simptomi oštećenja funkcije jetre
Preporučena doza kod pacijenata kod kojih se uglavnom javljaju simptomi oštećenja funkcije jetre je ista kao preporučena doza za odrasle. Međutim, savetuje se praćenje pacijenata kod kojih se javljaju simptomi oštećenja funkcije jetre, na svake dve do tri nedelje nakon započinjanja terapije lekom Cufence.
Pacijenti kod kojih se uglavnom javljaju neurološki simptomi
Preporuke za dozu su iste kao i za odrasle. Međutim, titraciju na višu dozu treba vršiti na umeren i promišljen način, i prilagoditi je prema prema kliničkom odgovoru pacijenta, kao što je pogoršanje tremora, s obzirom na to da pacijenti mogu biti u riziku od neurološkog pogoršanja na početku terapije (videti odeljak 4.4). Dalje se savetuje praćenje pacijenata kod kojih se javljaju neurološki simptomi na svaku jednu do dve nedelje nakon započinjanja terapije lekom Cufence dok se ne postigne ciljna doza.
Pedijatrijska populacija
Doza je manja od doze za odrasle, a zavisi od uzrasta i telesne mase. Dozu treba prilagoditi prema kliničkom odgovoru; na početku terapije primenjuje se 400 mg - 1000 mg (2-5 kapsula) (videti odeljak 4.4).
Deca uzrasta < 5 godina
Bezbednost i efikasnost leka Cufence kod dece uzrasta od 0 do 5 godina još uvek nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka.
Način primene
Za oralnu upotrebu.
Kapsule treba progutati cele sa vodom.
Važno je uzimati lek Cufence na prazan želudac, najmanje jedan sat pre obroka ili dva sata nakon obroka i u razmaku od najmanje jednog sata od uzimanja bilo kog drugog leka, hrane ili mleka (videti odeljak 4.5).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju pomoćnu supstancu navedenu u odeljku 6.1.
Kada pacijent koji je uzimao neku drugu formulaciju trientina počinje da uzima ovaj lek, savetuje se oprez jer postoje razne soli trientina koje mogu imati drugačiji sadržaj trientina (baza) i drugačiju bioraspoloživost. Može biti potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.2).
Trientin je helatni agens za koji je utvrđeno da smanjuje koncentracije gvožđa u serumu. U određenim slučajevima će možda biti potrebno uzimati suplemente gvožđa. Gvožđe koje se istovremeno primenjuje peroralnim putem trebalo bi da se uzima u različito vreme od trientina (videti odeljak 4.5).
Ne preporučuje se kombinacija trientina sa cinkom. O istovremenoj upotrebi dostupni su samo ograničeni podaci pa nije moguće dati posebnu preporuku o doziranju.
Nema dokaza da antacidi kalcijuma i magnezijuma menjaju efikasnost trientina ali je preporučljivo odvojiti njihovu primenu (videti odeljak 4.5).
Kod pacijenata koji su prethodno lečeni D-penicilaminom zabeležene su reakcije slične lupusu tokom kasnijeg lečenja trientinom. Međutim, nije moguće utvrditi da li postoji uzročna veza sa trientinom.
Praćenje
Pacijenti koji primaju Cufence treba da budu pod redovnim nadzorom lekara i njihovo stanje treba pratiti uz sve dostupne kliničke podatke radi odgovarajuće kontrole kliničkih simptoma i koncentracija bakra, kako bi se optimizovala terapija. Preporučuje se da učestalost praćenja bude barem dva puta godišnje. Učestalije praćenje savetuje se tokom početne faze lečenja i tokom faza progresije bolesti ili u slučaju prilagođavanja doze u skladu sa odlukama nadležnog lekara (videti odeljak 4.2).
Cilj terapije održavanja je da se održe koncentracije slobodnog bakra u plazmi (poznat i kao bakar u plazmi koji nije vezan na ceruloplazmin) i izlučivanje bakra u urinu u prihvatljivim granicama.
Utvrđivanje slobodnog bakra u serumu koji se izračunava razlikom između ukupnog bakra i bakra vezanog za ceruloplazmin (normalna koncentracija slobodnog bakra u serumu obično iznosi od 100 do 150 mikrograma/l) može biti koristan indeks za praćenje terapije.
Merenje izlučivanja bakra u urinu može se sprovoditi tokom terapije. BS obzirom na to da helaciona terapija dovodi do povećanja koncentracije bakra u urinu, to (možda) neće dati tačan prikaz viška količine bakra u telu, ali može biti korisna mera pridržavanja terapije.
Upotreba odgovarajućih ciljnih raspona parametara bakra opisana je u smernicama kliničke prakse koje se odnose na Vilsonovu bolest.
Kao kod svih agenasa koji snižavaju koncentracije bakra, prekomerno lečenje nosi rizik od nedostatka bakra, što je naročito štetno za decu i trudnice (videti odeljak 4.6) jer je bakar potreban za pravilni rast i mentalni razvoj. Stoga je potrebno uspostaviti praćenje zbog moguće pojave manifestacija prekomernog lečenja.
Pacijente sa oštećenjima funkcije jetre i/ili bubrega koji primaju trientin potrebno je držati pod redovnim lekarskim nadzorom radi odgovarajuće kontrole simptoma i koncentracija bakra. Kod ovih pacijenata se takođe preporučuje pomno praćenje funkcije jetre i/ili bubrega (videti odeljak 4.2).
Na početku helacione terapije može doći do pogoršanja neuroloških simptoma zbog viška slobodnog bakra u serumu tokom početnog odgovora na terapiju. Moguće je da će ovaj efekat biti izraženiji kod pacijenata sa već postojećim neurološkim simptomima. Preporučuje se pomno praćenje pacijenata zbog tih znakova i simptoma, kao i razmatranje pažljive titracije kako bi se dostigla preporučena terapijska doza i po potrebi smanjila doza.
Prilagođavanje doze trientina potrebno je uzeti u obzir u slučaju znakova smanjene efikasnosti, kao što su (perzistentno) povećavanje enzima jetre i pogoršanje tremora. Doze trientina potrebno je prilagođavati u malim koracima. Dozu trientina moguće je isto smanjiti u slučaju pojave neželjenih reakcija na trientin, kao što su gastrointestinalne smetnje ili hematološke promene. Doze trientina potrebno je smanjiti na podnošljivije doze, a njihovo povećavanje je dozvoljeno onda kada se neželjene reakcije povuku.
Nisu sprovedena ispitivanja interakcija. Cink
Nema dovoljno podataka koji bi podržali istovremenu upotrebu cinka i trientina. Ne preporučuje se kombinacija trientina sa cinkom s obzirom na to da je interakcija cinka sa trientinom verovatna, što smanjuje dejstvo obe aktivne supstance.
Drugi agensi koji smanjuju koncentracije bakra
Nisu sprovedena ispitivanja interakcija u pogledu istovremene primene trientina i D- penicilamina.
Hrana
Trientin se slabo resorbuje nakon peroralne primene i hrana dodatno inhibira njegovu resorpciju. Specifična ispitivanja interakcija hrane sa trientinom sprovedena su kod zdravih osoba i ona su pokazala smanjenje stepena resorpcije trientina do 45%. Sistemska izloženost je od kritičnog značaja za glavni mehanizam delovanja trientina, helaciju bakra (videti odeljak 5.1). Stoga se preporučuje uzimanje trientina barem 1 sat pre obroka ili 2 sata nakon obroka, u razmaku od barem jedan sat od uzimanja bilo kojih drugih lekova, hrane ili mleka kako bi se osigurala maksimalna apsorpcija trientina i smanjila verovatnoća formiranja kompleksa vezivanjem leka na metale u gastrointestinalnom traktu (videti odeljak 4.2).
Drugi proizvodi
Ustanovljeno je da trientin smanjuje koncentracije gvožđa u serumu. Stoga će u određenim slučajevima možda biti potrebno uzimanje suplemenata gvožđa. Gvožđe i drugi teški metali koji se istovremeno upotrebljavaju peroralnim putem moraju se davati u drugo vreme od trientina kako bi se sprečilo formiranje kompleksa (videti odeljak 4.4). Iako nema dokaza da antacidi kalcijuma i magnezijuma menjaju efikasnost trientina, dobra je praksa odvojiti njihovu primenu (videti odeljak 4.4).
Trudnoća
Podaci o primeni trientina kod trudnica su ograničeni.
Ispitivanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost, što je verovatno rezultat manjka bakra uzrokovanog trientinom (videti odeljak 5.3).
Trientin se u trudnoći sme koristiti samo nakon pažljivog razmatranja koristi u odnosu na rizike prekidanja lečenja kod pojedine pacijentkinje. Faktori koje treba uzeti u obzir, uključuju poznate rizike vezane za nelečenu ili nedovoljno lečenu Vilsonovu bolest, rizike vezane za stadijum bolesti, rizik dostupnih zamenskih terapija i moguća dejstva trientina (videti odeljak 5.3).
U slučaju nastavka lečenja trientinom nakon analize rizika i koristi, posebnu pažnju bi trebalo obratiti na smanjenje doze trientina na najmanju efikasnu dozu i praćenju pridržavanja terapijskog režima.
Trudnoću treba pomno pratiti u cilju otkrivanja mogućih abnormalnosti fetusa i procene koncentracija bakra u serumu majke tokom trudnoće. Dozu trientina koja se koristi potrebno je prilagoditi kako bi se koncentracije bakra u serumu održale unutar normalnog raspona. S obzirom na to da je bakar potreban za pravilan rast i mentalni razvoj, možda će biti potrebno prilagođavanje doze kako bi se osiguralo da ne fetus nema deficijenciju bakra, pri čemu je pomno praćenje pacijentkinje ključno (videti odeljak 4.4).
Bebe koje su rodile majke na terapiji trientinom potrebno je pratiti zbog koncentracija bakra u serumu i ceruloplazmina gde je to potrebno.
Dojenje
Postoje ograničeni klinički podaci koji sugerišu da se trientin ne izlučuje u majčino mleko. Međutim, ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče.
Potrebno je odlučiti da li prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju/apstinirati od terapije trientinom, uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist lečenja za ženu.
Plodnost
Nije poznato da li trientin ima uticaj na plodnost kod ljudi.
Trientin nema uticaj ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Sažetak bezbednosnog profila
Mučnina se često može javiti prilikom početne terapije, a povremeno se može javiti i kožni osip. Zabeleženi su i slučajevi duodenitisa i težeg oblika kolitisa. Do neurološkog pogoršanja može doći na početku terapije.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Tabela u nastavku je u skladu sa klasifikacijom sistema organa prema MedDRA (klasa sistema organa i preporučeni termini). Učestalost se određuje na sledeći način: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10 000 do
< 1/1000); veoma retko (< 1/10 000); nepoznato (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| MedDRA – klasifikacija sistema organa | Neželjena reakcija |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema: | Povremeno: anemija |
| Povremeno: aplastična anemija | |
| Povremeno: sideroblastična anemija | |
| Poremećaji nervnog sistema: | Povremeno: distonija |
| Povremeno: tremor | |
| Nepoznato: disartrija | |
| Nepoznato: ukočenost mišića | |
| Nepoznato: neurološko pogoršanje | |
| Poremećaji imunoskog sistema: | Nepoznato: sindrom sličan lupusu |
| Nepoznato: lupus nefritis | |
| Gastrointestinalni poremećaji: | Često: mučnina |
| Nepoznato: kolitis | |
| Nepoznato: duodenitis | |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva: | Povremeno: osip |
Opis odabranih neželjenih reakcija
Kod pacijenata sa Vilsonovom bolešću zabeleženi su slučajevi neurološkog pogoršanja na početku terapije kelatorima bakra, uključujući trientin, sa simptomima, na primer, distonije, ukočenosti, tremora i disartrije (videti odeljak 4.2).
Pedijatrijska populacija
Klinička ispitivanja sa lekom Cufence koja su uključivala ograničen broj dece u starosnom rasponu od 5 do 17 godina na početku terapije ukazuju na to da bi učestalost, tip i težina neželjenih reakcija kod dece trebalo da bude ista kao kod odraslih pacijenata.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Zabeleženi su povremeni slučajevi predoziranja trientinom. U slučajevima predoziranja dozama do 20 g baze trientina, nisu zabeležene vidljive neželjene reakcije. Predoziranje velikom dozom od 40 g baze trientina izazvalo je samoograničavajuću vrtoglavicu i povraćanje, pri čemu nisu bile zabeležene druge kliničke posledice ili značajni biohemijski poremećaji.
U slučaju predoziranja potrebno je pacijenta držati na posmatranju, uraditi odgovarajuću biohemijsku analizu i pružiti simptomatsku terapiju. Ne postoji antidot.
Hronično prekomerno lečenje može dovesti do nedostatka bakra i reverzibilne sideroblastične anemije. Prekomerno lečenje i uklanjanje viška bakra moguće je pratiti pomoću vrednosti bakra koji se izlučuje u urinu i bakra koji nije vezan za ceruloplazmin. Potrebno je pažljivo praćenje radi optimizacije doze ili prilagođavanja terapije prema potrebi (videti odeljak 4.4).
Farmakološki podaci - Cufence 200mg
Farmakoterapijska grupa: ostali lekovi za digestivnitrakt i metabolizam, razni lekovi za digestivni trakt i metabolizam
ATC šifra: A16AX12
Mehanizam delovanja
Trientin je helator selektivan za bakar koji pospešuje sistemsko uklanjanje dvovalentnog bakra iz organizma, formiranjem stabilnog kompleksa koji se lako izlučuje putem bubrega. Trientin je helator sa poliaminskom strukturom, a bakar helira formiranjem stabilnog kompleksa sa četiri atoma azota u planarnom prstenu. Zbog toga farmakodinamsko delovanje trientina zavisi od njegovog hemijskog svojstva da helira bakar, a ne od interakcije sa receptorima, enzimima ili drugim biološkim supstancama kod različitih vrsta. Trientin može takođe da helira bakar u digestivnom traktu i tako inhibira resorpciju bakra.
Resorpcija
Bioraspoloživost kapsula trientina kod ljudi nije još utvrđena. Na osnovu pretkliničkih ispitivanja, mehanizma resorpcije i visokog dejstva prvog prolaza, očekuje se niska i visoko varijabilna bioraspoloživost trientina nakon peroralne primene. Kliničke studije pokazale su da se trientin kod zdravih dobrovoljaca i pacijenata resorbuje sa tmax između 0,5 i 6 sati nakon uzimanja doze. Izloženost trientinu vrlo je varijabilna između ispitanika, sa varijacijom do 60%.
U slučaju unosa hrane do 30 minuta pre primene trientina, odgađa se vreme postizanja maksimalnih koncentracija za 2 sata i smanjuje se stepen resorpcije trientina za otprilike 45%.
Distribucija
Vezivanje trientina za proteine humane plazme je nisko, a široko se distribuira u tkiva, sa relativno visokim koncentracijama izmerenim u jetri, srcu i bubregu pacova.
Biotransformacija
Trientin se acetiluje u dva glavna metabolita, N(1)-acetiltrietilentetramin (MAT) i N(1),N(10)-diacetiltrietilentetramin (DAT). Klinički podaci kod zdravih ispitanika ukazuju na to da je izloženost metabolitu MAT u plazmi otprilike 3 puta veća od izloženosti nepromenjenom trientinu, dok je izloženost metabolitu DAT nešto manja u poređenju sa trientinom. Metaboliti trientina imaju helacijska svojstva u vidu vezivanja bakra, ali je stabilnost tih kompleksa bakra mala zbog uvođenja acetilnih grupa. Podaci iz kliničkih ispitivanja kod zdravih dobrovoljaca ukazuju na ograničen doprinos metabolita MAT i DAT u vidu helacijskog dejstva. Nije utvrđeno koliko MAT i DAT utiču na celokupno dejstvo leka Cufence na koncentracije bakra kod pacijenata sa Vilsonovom bolešću.
Trientin se metaboliše acetilacijom putem spermidin/spermin N-acetiltransferaze, a ne putem N-acetiltransferaze 2.
Eliminacija
Trientin i pripadajući metaboliti nakon resorpcije se brzo izlučuju u urinu, bilo vezani ili nevezani za bakar. Neapsorbovani deo peroralno primenjenog trientina vezuje se za bakar u probavnom traktu i eliminše se izlučivanjem u stolici.
Poluvreme eliminacije trientina iznosi otprilike 4 sata (srednje vrednosti t1/2 od 3,8 ± 1,3 sata izmerene u stanju dinamičke ravnoteže kod pacijenata sa Vilsonovom bolešću, i 4,4 ± 4,7 sati izmerene nakon jedne doze kod zdravih dobrovoljaca). Poluvijekovi eliminacije dvaju metabolita iznosili su 14,1 ± 3,7 sati za MAT i 8,5 ± 3,0 sati za DAT nakon primjene jedne doze trientina kod zdravih ispitanika.
Posebne populacije Starost / pol / telesna masa
Podaci iz kliničkih ispitivanja sprovedenih na odraslim zdravim ispitanicima ukazuju na to da starost, pol i telesna masa nemaju očiglednog uticaja na farmokinetička svojstva trientina.
Etnička pripadnost
Nije sprovedena farmakokinetička analiza o međuetničkim razlikama.
Pretklinički podaci o bezbednosti
Neklinički podaci ne ukazuju na poseban rizik za ljude na osnovu niza ispitivanja kardiovaskularne bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i toksičnosti po embriofetalni razvoj.
Efekti u nekliničkim ispitivanjima u velikoj meri su konzistentni sa indukovanom deficijencijom bakra u plazmi i jetri kod životinja sa inače normalnom koncentracijom bakra, pa ih je kao takve moguće povezati sa farmakološkim dejstvom trientina. Glavni toksikološki nalazi povezani sa trientinom, koji su generalno zapaženi za sve ispitivane vrste, uključivali su gubitak telesne težine ili smanjeni dobitak težine, izmenjene koncentracije elektrolita u urinu, niske koncentracije bakra u plazmi i razne histopatološke promene u plućima (prevashodno intersticijski pneumonitis). Svi efekti su bili reverzibilni, izuzev plućnih nalaza; međutim, koncentracije doze u slučajevima gde su ovi efekti uočeni daleko su veće od onih koje su primenjivane klinički. Dalje, postoje sumnje u pogledu uzročne povezanosti sa trientinom, s obzirom na to da su plućni nalazi takođe zapaženi kod većine kontrolnih pasa u 26-nedeljnom ispitivanju. Kod pasa su primećene ataksija, tremor, nenormalan hod i umanjena aktivnost nakon primene izrazito visokih koncentracija trientina. Ustanovljen je i deo funkcionalnih neuroloških abnormalnosti, posebno kod teže pogođenih životinja, iako nije primećeno nikakvo povezano oštećenje nerava. Elektrokardiografska slika je takođe bila nepromenjena.
Kod skotnih životinja velika doza trientina povezana sa znatnim smanjenjem bakra u serumu pokazala je rano dejstvo na preživljavanje embriona i marginalno manju masu fetusa. Nema dokaza o embriofetalnoj toksičnosti pri manjim dozama leka uprkos smanjenjima bakra u serumu vezanima za dozu. Ovi efekti su primećeni samo pri izloženostima dovoljno iznad maksimalne izloženosti ljudi da imaju mali značaj za kliničku primenu.
Nisu dostupni podaci o plodnosti, ali estrusna cikličnost bila je bez promene, a reproduktivni organi nisu utvrđeni kao ciljni organi u generalnim ispitivanjima toksičnosti ponovljenih doza.
Prema izveštaju OECD SIDS iz 2002. godine o trietilentetraminu, genotoksični profil trientina klasifikovan je kao profil niskog prioriteta/niske važnosti. Dobijeni su određeni pozitivni in vitro podaci o mutagenosti, ali in vitro test sistemi nisu pokazali nikakvu mutagenu aktivnost. Do sada nisu sprovedena dugoročna ispitivanja kancerogenog potencijala kod životinja sa trientinom koji je primenjivan peroralno, ali kod dermalne primene nije bilo povećanja karcinoma iznad početne vrednosti. Dalje, postoje dokazi koji sugerišu da trientin zapravo smanjuje endogeno oštećenje DNK u soju pacova (Long-Evans Cinnamon) za koji se smatra da predstavlja odgovarajući model za Vlsonovu bolest. Ovo sugeriše smanjeni kancerogeni rizik za pacijente koji boluju od Vilsonove bolesti kao rezultat lečenja trientinom.
Trientindihlorid je poznat kao iritans, posebno za sluzokožu, gornji respiratorni trakt i kožu, i indukuje osetljivost kože u zamoraca, miševa i čoveka (izveštaj OECD SIDS za trietilentetramin iz 2002. godine).
Farmaceutski podaci - Cufence 200mg
Sadržaj kapsule: magnezijum-stearat
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni
Omotač kapsule: želatin
titan-dioksid (E171)
Sastav mastila za štampu:
šelak propilenglikol
titan-dioksid (E171) gvožđe(III)-oksid, crni (E172) gvožđe(III)-oksid, žuti (E172)
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja. Bocu čuvati dobro zatvorenu radi zaštite od vlage.
Unutrašnje pakovanje je boca od smeđeg stakla u kojoj se nalazi kesica silika gela. Boca je zatvorena polipropilenskim zatvaračem. Na otvoru boce se nalazi zatopljena zaštitna folija.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jednu bocu (ukupno 100 kapsula, tvrdih) i Upitstvo za lek.