Cefim® 1000mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
RFZO napomena
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Cefim 1000mg
Odrasli i adolescenti
Lek Cefim se primenjuje u lečenju infekcija izazvanih mikroorganizmima osetljivih na cefepim, kod pacijenata kod kojih je indikovano parenteralno davanje leka (npr. u intenzivnoj nezi):
-
infekcije donjeg respiratornog trakta, uključujući pneumoniju i bronhitis,
-
teške infekcije urinarnog trakta,
-
infekcije kože i mekih tkiva,
-
lečenje pacijenata sa bakterijemijom, koja je povezana sa ili se sumnja da je povezana sa primarnim infekcijama donjeg respiratornog trakta, urinarnog trakta, kože i mekih tkiva,
-
empirijsko lečenje pacijenata sa febrilnom neutropenijom:
Cefepim kao monoterapija indikovan je kod pacijenata sa febrilnom neutropenijom. Kod pacijenata sa velikim rizikom od teških infekcija (npr. pacijenti sa skorijom transplantacijom koštane srži, sa hipotenzijom na prijemu, sa malignim hematološkim bolestima, ili sa teškom ili prolongiranom neutropenijom) antimikrobna monoterapija možda neće biti odgovarajuća. Nema dovoljno podataka o efikasnosti monoterapije cefepimom kod ovih pacijenata,
-
teške/komplikovane intraabdominalne infekcije, uključujući peritonitis i infekciju žučne kese,
-
profilaksa u intraabdominalnoj hirurgiji.
Deca
Za lečenje infekcija izazvanih mikoorganizmima osetljivih na cefepim kod pacijenata kojima je indikovano parenteralno davanje leka:
-
pneumonija,
-
teške infekcije urinarnog trakta,
-
infekcije kože i mekih tkiva,
-
lečenje pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana sa ili se sumnja da je povezana sa primarnim infekcijama donjeg respiratornog trakta, urinarnog trakta, kože i mekih tkiva,
-
empirijsko lečenje pacijenata sa febrilnom neutropenijom:
Cefepim kao monoterapija indikovan je kod pacijenata sa febrilnom neutropenijom. Kod pacijenata sa velikim rizikom od teških infekcija (npr. pacijenti sa skorijom transplantacijom koštane srži, sa hipotenzijom na prijemu, sa malignim hematološkim bolestima, ili sa teškom ili prolongiranom neutropenijom) antimikrobna monoterapija možda neće biti odgovarajuća. Nema dovoljno podataka o efikasnosti monoterapije cefepimom kod ovih pacijenata,
-
bakterijski meningitis.
Prilikom primene cefepima treba pratiti zvanične preporuke i smernice za primenu antibiotika.
Doziranje i način primene cefepima zavisi od težine infekcije, funkcije bubrega kao i opšteg stanja pacijenta. Način primene
Za intravensku i intramuskularnu upotrebu.
Cefepim se može primeniti intravenski kao injekcija ili kao kratkotrajna infuzija u trajanju od približno 30 minuta ili intramuskularno kao injekcija duboko u veliku mišićnu masu.
Intravensku primenu treba odabrati kod pacijenata sa teškim infekcijama ili onim infekcijama koje su životno ugrožavajuće, posebno ako postoji mogućnost nastanka šoka.
Intravenska injekcija se daje u trajanju od 3-5 minuta direktno u venu ili kroz infuzioni set za vreme infuzije neke od kompatibilnih tečnosti za intravensku primenu.
Doziranje
Odrasli i deca telesne mase preko 40 kg:
Preporučena doza iznosi 1 g dva puta dnevno intravenski ili alternativno svakih 12 sati intramuskularno, doza se može povećati na 2 g dva puta dnevno (intravenski) odnosno u teškim, životno ugrožavajućim situacijama na 2 g tri puta dnevno intravenski.
Odrasli pacijenti telesne mase ≤40 kg treba da dobijaju smanjene doze (videti doziranje kod dece).
Za profilaksu u intraabdominalnoj hirurgiji primenjuje se pojedinačna doza od 2 g kao infuzija u trajanju od 30 minuta, 60 minuta pre prvog hirurškog reza, a zatim se odmah primenjuje metronidazol u dozi od 500 mg intravenski. Dozu metronidazola treba pripremiti i dati u skladu sa relevantnim Sažetkom karakteristika leka. Zbog inkompatibilnosti cefepima i metronidazola ova dva leka se ne smeju davati zajedno (videti odeljak 6.2). Preporučuje se da se pre infuzije metronidazola ispere infuzioni set sa kompatibilnom tečnošću. Ako hirurški zahvat traje duže od 12 sati, nakon 12 sati treba ponoviti infuzije.
Odojčad i deca (uzrasta od 2 meseca do 12 godina i/ili telesne mase ≤40 kg Preporučene doze:
Pneumonija, infekcije urinarnog trakta, infekcije kože i mekih tkiva: 50 mg/kg svakih 12 sati, u trajanju od 10 dana.
Kod teških infekcija doza može da se daje na svakih 8 sati.
Bakterijemija, bakterijski meningitis i empirijsko lečenje febrilne neutropenije: 50 mg/kg svakih 8 sati u trajanju od 7-10 dana.
Iskustva za primenu leka kod dece mlađe od 2 meseca su ograničena. Na osnovu podataka dobijenih u starosnoj grupi >2 meseca i na osnovu farmakokinetičkog modela preporučuje se da se deci između 1 i 2 meseca daju doze od 30 mg/kg svakih 12 ili svakih 8 sati. Doza od 50 mg/kg za pacijente >2 meseca, kao i doza od 30 mg/kg za pacijente između 1 i 2 meseca može se porediti sa dozom za odrasle od 2 g. Ove pacijente treba pažljivo pratiti za vreme primene cefepima.
Doziranje kod dece ne sme da prekorači preporučenu maksimalnu dnevnu dozu za odrasle (2 g svakih 8 sati). Postoje ograničena iskustva u vezi sa primenom intramuskularne injekcije kod dece.
Stariji pacijenti (preko 65 godina)
Nije potrebno prilagođavanje doze, osim u slučaju kada istovremeno postoji poremećaj funkcije bubrega.
Oštećena funkcija jetre kod odraslih:
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije potrebno prilagođavanje doze.
Oštećena funkcija bubrega kod odraslih:
Cefepim se skoro isključivo izlučuje putem bubrega, glomerularnom filtracijom. Iz tog razloga, kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (GFR <50 mL/min) treba prilagoditi dozu cefepima, kako bi se kompenzovala spora eliminacija putem bubrega. Preporučena početna doza kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega (osim dijalize, videti ispod) ista je kao kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega.
Ako je raspoloživa samo vrednost kreatinina u serumu (SCR mg/dl), pomoću Cockroft-Gaultove formule može se približno odrediti klirens kreatinina (CRCL). Koncentracija kreatinina u serumu predstavlja stanje funkcije bubrega:
Muškarci: CRCL (mL/min) = telesna masa (kg) x (140-starost)
(72 x SCR mg/dL)
Žene: CRCL (mL/min) = 0,85 x vrednost za muškarce
U sledećoj tabeli navedena je doza održavanja kod odraslih pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega:
| Klirens kreatinina (mL/min) | Preporučena doza održavanja | ||
| Uobičajena doza, nije potrebno prilagođavanje | |||
| >50 | 2 gsvakih 8 sati | 2 gsvakih 12 sati | 1 gsvakih 12 sati |
| 30-50 | 2 gsvakih 12 sati | 2 gsvaka 24 sata | 1 gsvaka 24 sata |
| 11-29 | 2 gsvaka 24 sata | 1 gsvaka 24 sata | 500 mgsvaka 24 sata |
| ≤10 | 1 gsvaka 24 sata | 500 mgsvaka 24 sata | 250 mgsvaka 24 sata |
| hemodijaliza | 500 mgsvaka 24 sata | 500 mgsvaka 24 sata | 500 mgsvaka 24 sata |
Pacijenti na dijalizi:
Kod pacijenata na dijalizi, oko 68% ukupne količine cefepima se eliminiše na početku hemodijalize, u trajanju hemodijalize od 3 sata. Farmakokinetika pokazuje da je kod pacijenata na hemodijalizi potrebno smanjenje doze cefepima. Cefepim se kod ovih pacijenata dozira na sledeći način: 1 g cefepima prvog dana kao početna doza, zatim 500 mg/dan kod svih infekcija osim kod febrilne neutropenije. U danima kada se obavlja dijaliza, cefepim treba davati nakon obavljene hemodijalize. Ukoliko je moguće, cefepim treba davati u isto vreme svakog dana.
Kod kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize cefepim se može davati u dozama koje su uobičajeno preporučene kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom (npr. 1 g ili 2 g, zavisno od težine infekcije), ali na svakih 48 sati.
Oštećena funkcija bubrega kod dece:
Pošto do eliminacije dolazi primarno putem bubrega (videti odeljak 5.2), dozu treba prilagoditi i kod pacijenata mlađih od 12 godina sa ograničenom funkcijom bubrega.
Doza od 50 mg/kg (pacijenti između 2 meseca i 12 godina) i doza od 30 mg/kg (pacijenti između 1 i 2 meseca) uporedive su sa dozama od 2 g kod odraslih.
Doza održavanja kod dece između 2 meseca i 12 godina sa oštećenom funkcijom bubrega:
| Klirens kreatinina (mL/min) | Preporučena doza održavanja Deca > 2 meseca do 12 godina |
| >50 | Uobičajeno doziranje, nije potrebno prilagođavanje doze: 50 mg/kg svakih 8 sati / 50 mg/kg svakih 12 sati |
| 30-50 | 50 mg/kg svakih 12 sati / 50 mg/kg svaka 24 sata |
| 11-29 | 50 mg/kg svaka 24 sata / 25 mg/kg svaka 24 sata |
| ≤10 | 25 mg/kg svaka 24 sata / 12,5 mg/kg svaka 24 sata |
Ako je raspoloživa samo vrednost za kreatinin u serumu (SCR), klirens kreatinina (CRCL) može da se izračuna po sledećoj formuli.
CRCL (mL/min/1,73 m2)= 0,55 x visina (cm)
SCR (mg/dL)
Ili
CRCL (mL/min/1,73 m2)= 0,52 x visina (cm) – 3,6
SCR (mg/dL)
Trajanje terapije zavisi od kliničke slike. U principu bi terapija trebala da se nastavi još nekoliko dana nakon spuštanja telesne temperature i povlačenja simptoma bolesti. Trajanje terapije obično iznosi 7 do 10 dana, mada će možda kod teških infekcija biti neophodna terapija u dužem vremenskom trajanju. Kod empirijskog lečenja febrilne neutropenije terapija bi trebalo da traje najmanje 7 dana ili onoliko dugo, dok se neutropenija ne povuče.
Intravenska primena:
Sadržaj bočice rastvoriti sa 10 mL nekog od sledećih rastvora: sterilna voda za injekcije, 0,9% natrijum- hlorid (fiziološki rastvor) ili 5% glukoze i dodati u odgovarajuću infuzionu tečnost. Cefepim je kompatibilan sa sledećim infuzionim rastvorima: 0,9% natrijum-hlorid (fiziološki rastvor), 5% glukoza. Pripremljeni rastvor treba primeniti tokom najmanje 30 minuta.
Nakon rekonstitucije/razblaženja, hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog rastvora je dokazana tokom 24 sata na sobnoj temperaturi ili u frižideru (na temperaturi 2 °C – 8 °C), 7 dana.
Rastvori cefepima, ne smeju se mešati sa rastvorima metronidazola, vankomicina, gentamicina, tobramicina, netilmicina i aminofilina, zbog fizičke i hemijske inkompatibilnosti. Ukoliko je potrebna zajednička terapija ovim lekovima, treba ih dati odvojeno.
Intramuskularna primena
Intramuskularna injekcija se priprema dodavanjem 2,4 mL nekog od sledećih rastvora: sterilna voda za injekcije, 0,9% natrijum-hlorid, 5% glukoza, sterilna voda za injekcije sa parabenima ili benzil-alkoholom, 0,5 ili 1% lidokain HCl. Nakon rekonstitucije/razblaženja, hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog rastvora je dokazana tokom 24 sata na sobnoj temperaturi ili u frižideru (na temperaturi 2 °C – 8 °C), 7 dana.
Cefepim je kontraindikovan u slučaju:
-
preosetljivosti na aktivnu supstancu, na druge antibiotike iz grupe cefalosporina ili na beta-laktamske antibiotike (npr. penicilin, monobaktami ili karbapenemi) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
Reakcije preosetljivosti
Kao i u slučaju drugih beta-laktamskih antibiotika, prijavljene su teške i povremeno sa smrtnim ishodom reakcije preosetljivosti. Ukoliko dođe do pojave teške alergijske reakcije na cefepim, potrebno je odmah prekinuti primenu leka i primeniti odgovarajuće hitne mere.
Pre započinjanja terapije cefepimom potrebno pažljivo ispitati, da li je pacijent ranije imao znake preosetljivosti na cefepim, cefalosporine, peniciline ili druge lekove. Potreban je oprez kod pacijenata sa alergijom u anamnezi, naročito na lekove ili kod pacijenata sa bronhijalnom astmom, urtikarijom i polenskom kijavicom.
Potrebno je pažljivo praćenje pacijenta tokom prve primene leka. Kod alergije na penicilin treba voditi računa o mogućoj unakrsnoj alergijskoj reakciji. Ukoliko dođe do pojave alergijske reakcije na cefepim, potrebno je odmah prekinuti primenu leka. Ozbiljne reakcije preosetljivosti mogu zahtevati terapiju adrenalinom kao i druge hitne mere. Potreban je oprez kod hiperkalemije.
Spektar antibakterijske aktivnosti cefepima
Zbog ograničenog spektra antibakterijske aktivnosti, cefepim nije pogodan lek za terapiju nekih vrsta infekcija, izuzev u slučajevima kada je izazivač infekcije već identifikovan ili postoji osnovana sumnja na infekciju sa izazivačem koji je osetljiv na cefepim (videti odeljak 5.1).
Kao i kod terapije drugim antibioticima, i za vreme terapije cefepimom može doći do povećanog rasta neosetljivih mikroorganizama. Ukoliko dođe do pojave superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.
Oštećena funkcija bubrega:
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina ≤50 mL/min) ili drugim stanjima koja mogu uticati na bubrežnu funkciju, doziranje treba uskladiti kako bi se kompenzovala usporena eliminacija leka putem bubrega. Kako se velike koncentracije antibiotika u serumu i one koncentracije koje se dugo održavaju, mogu pojaviti i pri uobičajenom doziranju kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom ili drugim stanjima koja mogu uticati na bubrežnu funkciju, dozu održavanja kod ovih pacijenata treba smanjiti. Dalje doziranje zavisi od stepena bubrežne insuficijencije, težine infekcije i osetljivosti uzročnika infekcije (videti odeljak 4.2 i 5.2).
U toku postmarketinškog praćenja prijavljena su ozbiljna neželjena dejstva, uključujući i reverzibilnu encefalopatiju (poremećaj svesti uključujući konfuziju, halucinacije, stupor i komu), mioklonus, konvulzije (uključujući nekonvulzivni status epileptikus) i/ili bubrežnu insuficijenciju (videti odeljak 4.8). Najveći broj slučajeva se odnosio na pacijente sa oštećenom funkcijom bubrega koji su primili doze cefepima koje su bile veće od preporučenih.
Obično su se simptomi neurotoksičnosti povlačili po prekidu terapije cefepimom i/ili posle hemodijalize, međutim neki slučajevi su imali smrtni ishod.
Dijareja izazvana Clostridium difficile
Dijareja izazvana Clostridium difficile (engl. Clostridium difficile associated diarrhea, CDAD) je prijavljena u slučaju primene skoro svih antibiotika, uključujući cefepim i varira po težini kliničke slike od blage dijareje do pseudomembranoznog kolitisa koji je životno ugrožavajući. CDAD treba uzeti u obzir kod svih
pacijenata kod kojih je prisutna dijareja tokom ili nakon primene cefepima. Pažljivo uzimanje anamneze je neophodno s obzirom na to da postoje izveštaji o slučajevima gde se CDAD pojavio i dva meseca posle primene antibakterijskog leka. Ukoliko se posumnja ili potvrdi dijagnoza CDAD, postojeću terapiju antibiotikom (koja ne deluje na C. difficile) bi trebalo prekinuti, uključujući cefepim, i odmah započeti odgovarajuće terapijske mere. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku u ovoj su situaciji kontraindikovani.
Stariji pacijenti
Pošto se cefepim uglavnom eliminiše putem bubrega, rizik od toksičnih reakcija ovog leka je veći kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.
S obzirom na to da je smanjena funkcija bubrega verovatnija kod starijih pacijenata, treba biti pažljiv pri određivanju doze kod ovih pacijenata i treba pratiti funkciju bubrega (videti odeljak 5.2).
Kod starijih pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, kod kojih doza cefepima nije bila prilagođena, javile su se ozbiljne neželjene reakcije koje uključuju reverzibilnu encefalopatiju (poremećaj svesti uključujući konfuziju, halucinacije, stupor i komu), mioklonus, konvulzije (uključujući nekonvulzivni status epileptikus) i/ili bubrežnu insuficijenciju (videti odeljak 4.8).
Interakcije sa serološkim testovima
Kod pacijenata lečenih cefepimom 2 puta dnevno opisana je pojava lažno pozitivnih rezultata Coombs-ovog testa (bez podataka o hemolizi) (videti odeljak 4.8).
Cefalosporini mogu takođe dati lažno pozitivnu reakciju glukoze u urinu kod testova sa reagensom na bazi bakra (Benedict-ov ili Fehling-ov rastvor ili sa Clinitest tabletama). Iz tog razloga se za glikozuriju preporučuju testovi za dokazivanje glukoze koji su bazirani na enzimskoj reakciji glukozaoksidaze.
Istovremena primena sa bakteriostatskim antibioticima može uticati na dejstvo beta-laktamskih antibiotika. Ako se istovremeno sa cefepimom propisuju lekovi sa nefrotoksičnim potencijalom kao što su npr. aminoglikozidi ili snažni diuretici, potrebno je pažljivo pratiti funkciju bubrega.
Cefalosporini mogu potencirati dejstvo kumarinskih antikoagulanasa.
Trudnoća
Bezbednost primene cefepima u trudnoći nije ustanovljena. Nema dovoljno podataka o primeni cefepima tokom trudnoće. Studije sprovedene na životinjama nisu pokazale ni direktna ni indirektna štetna dejstva na razvoj embriona ili ploda, trudnoću, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).
Cefepim treba primeniti u trudnoći samo onda, kada očekivana korist opravdava mogući rizik.
Dojenje
Cefepim se u veoma maloj koncentraciji izlučuje u mleko majki koje doje. Zato je potreban poseban oprez ukoliko se cefepim primenjuje kod dojilja.
Plodnost
Ne postoje podaci o uticaju cefepima na plodnost kod ljudi.
Nije primećen negativan uticaj na plodnost tokom sprovedenih reproduktivnih studija na životinjama.
Nije ispitivan uticaj cefepima na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Međutim, moguća je pojava neželjenih dejstava kao što su poremećaj svesti, vrtoglavica, stanje konfuzije ili halucinacije, koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljke 4.4, 4.8, i 4.9).
Najčešća neželjena dejstva u kliničkim studijama (N=5 598) bila su gastrointestinalne tegobe i hipersenzitivne reakcije.
Tabela neželjenih dejstava je predstavljena po klasi sistema organa, MedDRA terminologiji kao i MedDRA klasifikaciji učestalosti koristeći sledeće kategorije: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
U okviru svake kategorije učestalosti, neželjena dejstva su prikazana prema opadajućoj ozbiljnosti.
Neželjena dejstva prijavljena tokom kliničkih studija ili tokom postmarketinškog praćenja:
| Klasa sistema organa | Učestalost | MedDRA termin |
| Infekcije i infestacije | PovremenoRetko | Oralna kandidijaza, vaginalne infekcijeKandidijaza |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | ČestoPovremeno Nepoznata | Anemija, eozinofilijaTrombocitopenija, leukopenija, neutropenijaAplastična anemijaa, hemolitička anemijaa, agranulocitoza |
| Poremećaji imunskog sistema | RetkoNepoznata | Anafilaktička reakcija, angioedemAnafilaktički šok |
| Psihijatrijski poremećaji | Nepoznata | Stanje konfuzije, halucinacije |
| Poremećaji nervnog sistema | Povremeno RetkoNepoznata | GlavoboljaKonvulzije, parestezije, disgeuzija, vrtoglavicaKoma, stupor, encefalopatija, poremećaj svesti, mioklonus |
| Vaskularni poremećaji | ČestoRetko Napoznata | Flebitis na mestu primene infuzije VazodilatacijaHemoragija |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Retko | Dispnea |
| Gastrointestinalni poremećaji | Često PovremenoRetko Nepoznata | DijarejaKolitis (uključujući pseudomembranozni kolitis), mučnina, povraćanjeAbdominalni bol, konstipacija Gastrointestinalni poremećaj |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Često PovremenoNepoznata | Raš (osip)Eritem, urtikarija, svrabToksična epidermalna nekrolizaa, Stevens |
| Johnson-ov sindrom, multiformni eritem* | ||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | PovremenoNepoznata | Povećanje koncentracije uree u krvi, povećanje koncentracije kreatinina u serumuBubrežna insuficijencija, toksična nefropatijaa |
| Poremećaji reproduktivnogsistema i dojki | Retko | Genitalni pruritus |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | ČestoPovremeno Retko | Reakcije na mestu primene infuzije, bol i inflamacija na mestu primene injekcijePireksija, inflamacija na mestu primene infuzije Drhtavica |
| Ispitivanja *2 | Veoma često ČestoNepoznata | Pozitivan Coombs-ov testPovećanje vrednosti alkalne fosfataze, povećanje vrednosti alanin aminotransferaze, povećanje vrednosti aspartat aminotransferaze, povećanje ukupnog bilirubina, produženo protrombinsko i parcijalno tromboplastinsko vremeLažno pozitivan rezultat testa glukoze u urinu |
aNeželjeno dejstvo koje je poznato kao neželjeno dejstvo klase leka. Bezbednosni profil cefepima kod odojčadi i dece sličan je onom kod odraslih.
Kao i kod drugih lekova iz klase cefalosporina, zabeležene su encefalopatija (poremećaj svesti, uključujući konfuziju, halucinacije, stupor i komu), konvulzije, mioklonus i/ili insuficijenciju bubrega. Većina slučajeva dogodila se kod pacijenata sa bubrežnim oštećenjem koji su primali doze cefepima koje su bile veće od preporučenih (videti odeljak 4.4).
Kao i kod drugih cefalosporina, zabeležene su anafilaksa, uključujući anafilaktički šok, prolazna leukopenija, neutropenija, agranulocitoza i trombocitopenija.
Tokom kliničkih ispitivanja, promene u laboratorijskim ispitivanjima bile su prolazne kod pacijenata sa normalnim početnim vrednostima. Promene koje su se događale sa učestalošću između 1% i 2% (osim kada je zabeležena druga učestalost) bile su: povećanje vrednosti alanin aminotransferaze (3,6%), povećanje vrednosti aspartat aminotransferaze (2,5%), povećanje vrednosti alkalne fosfataze, povećanje vrednosti ukupnog bilirubina, anemija, eozinofilija, povećano protrombinsko i tromboplastinsko vreme (2,8%) i pozitivan Coombs-ov test bez hemolize (18,7%). Prolazno povećanje uremije, povećanje koncentracije kreatinina u serumu i trombocitopenija primećena je kod 0,5% do 1% pacijenata. Uočene su prolazna leukopenija i neutropenija (<0,5%).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
U slučajevima teškog predoziranja, posebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, hemodijaliza može pomoći u uklanjanju cefepima iz organizma. Peritonealna dijaliza ovde nije primenjiva. Do slučajnog predoziranja dolazilo je ako su pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega primali visoke doze (videti odeljke 4.2 i 4.4). Simptomi predoziranja obuhvataju encefalopatiju (poremećaj svesti uključujući konfuziju, halucinacije, stupor i komu), mioklonuse i konvulzije (videti odeljak 4.8).
Farmakološki podaci - Cefim 1000mg
Farmakoterapijska grupa: ostali beta laktam antibakterijski lekovi; cefalosporini, IV generacije
ATC šifra: J01DE01
Mehanizam dejstva:
Mehanizam dejstva cefepima bazira se na inhibiciji sinteze ćelijskog zida bakterije (tokom faze rasta), putem inhibicije penicilin vezujućih proteina (engl. penicillin-binding proeteins, PBPs) kao što su npr. transpeptidaze, rezultujući baktericidnim dejstvom.
Povezanost između farmakokinetike i farmakodinamike:
Efikasnost u velikoj meri zavisi od dužine vremena tokom kojeg nivo aktivne supstance prevazilazi minimalnu inhibitornu koncentraciju (MIC) patogena.
Mehanizmi rezistencije
Rezistencija cefepima može se bazirati na sledećim mehanizmima:
-
Deaktivacija putem beta-laktamaza. Cefepim može biti hidrolizovan putem određenih beta- laktamaza, naročito putem beta-laktamaza širokog spektra (tzv. extended spectrum betalactamases, ESBLs) što se dešava npr. kod sojeva Escherichia coli ili Klebsiella pneumoniae.
-
Smanjeni afinitet PBPs za cefepim. Stečena rezistencija kod pneumokoka i drugih streptokoka se bazira na promeni postojećih PBPs kao rezultat mutacije. Za rezistenciju kod meticilin (oksacilin)- rezistentnog stafilokoka odgovorno je stvaranje PBPs sa smanjenim afinetetom za cefepim.
-
Nedovoljna penetracija cefepima kroz spoljašnji ćelijski zid kod Gram-negativnih bakterija može dovesti do toga da PBPs nisu dovoljno inhibirani.
-
Cefepim se može aktivnim transportom izbaciti iz ćelije putem efluksnih pumpi.
Postoji parcijalna ili kompletna ukrštena rezistencija cefepima sa drugim cefalosporinima i penicilinima.
Granične vrednosti
Cefepim je testiran koristeći standardne dilucione serije. Određene su sledeće minimalne inhibitorne koncentracije za osetljive i rezistentne mikrobe:
EUCAST (European Commitee on Antimicrobial Susceptibility Testing) granične vrednosti:
| Patogen | Osetljiv | Rezistentan |
| Enterobacteriaceae | ≤ 1 mg/L | > 4 mg/L |
| Pseudomonas aeruginosa 1 | ≤ 8 mg/L 1) | > 8 mg/L 1) |
| Staphylococcus spp.2 | _2) | _2) |
| Streptococcus spp. (grupe A, B,C, G)3) | _3) | _3) |
| Streptococcus pneumoniae | ≤ 1 mg/L | > 2 mg/L |
| Haemophilus influenzae | ≤ 0,25 mg/L | > 0,25 mg/L |
| Moraxella catarrhalis | ≤ 4 mg/L | > 4 mg/L |
| Nezavisno od vrste* | ≤ 4 mg/L | > 8 mg/L |
1) Granične vrednosti se odnose na terapiju velikim dozama (2 g tri puta dnevno),
2) Rezultati testa za oksacilin odnosno cefoksitin su dobijeni na Staphylococcuss spp. Procenjeno je da je meticilin(oksacilin)-rezistentni stafilokok rezistentan na cefalosporine,
3) Rezultati testa za penicilin G su dobijeni na Streptococcus spp. (grupa A, B, C, G),
* primarno bazirano na serumskoj farmakokinetici.
Prevalencija stečene rezistencije
Prevalencija stečene rezistencije pojedinih bakterijskih sojeva može da varira geografski i sa vremenom. Zbog toga su potrebne lokalne informacije o osetljivosti sojeva pre započinjanja terapije ‒ naročito za adekvatnu terapiju teških infekcija. Ako je zbog lokalne rezistenciju dejstvo cefepima dovedeno u pitanje, trebalo bi konsultovati stručnjaka. Naročito u slučaju teških infekcija ili u slučaju da terapija ne uspe, potrebno je tražiti mikrobiološku dijagnozu sa dokazom o izazivaču i o njegovoj osetljivosti na cefepim.
| Najčešće osetljive vrste |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
| Staphylococcus aureus (osjetljiv na meticilin) |
| Streptococcus pneumoniae (uključujući penicilin rezistentne sojeve)˚ |
| Streptococcus pyogenes ˚ |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi |
| Acinetobacter pitti |
| Citrobacter freundii |
| Enterobacter aerogenes |
| Haemophilus influenzae |
| Moraxella catarrhalis˚ |
| Morganella morganii |
| Proteus mirabilis% |
| Proteus vulgaris˚ |
| Serratia liquefaciens˚ |
| Serratia marcescens |
| Bakterijski sojevi kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem tokom primene leka |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
| Staphylococcus aureus3 |
| Staphylococcus epidermidis + |
| Staphylococcus haemolyticus+ |
| Staphylococcus hominis+ |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi |
| Acinetobacter baumannii |
| Enterobacter cloacae |
| Escherichia coli % |
| Klebsiella oxytoca% |
| Klebsiella pneumoniae% |
| Pseudomonas aeruginosa |
| Prirodno rezistentni sojevi |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
| Enterococcus spp. |
| Listeria monocytogenes |
| Staphylococcus aureus (meticilin rezistentni) |
| Aerobni Gram-negativni mikroogranizmi |
| Legionella spp. |
| Stenotrophomonas maltophilia |
| Anaerobni mikroorganizmi |
| Bacteroides fragilis |
| Clostridium difficile |
| Ostali mikroorganizmi |
| Chlamyia spp. |
| Chlamydophila spp. |
| Mycoplasma spp. |
˚ Ne postoje aktuelni podaci u vreme objavljivanja tabele. Osetljivost je pretpostavljena u primarnoj literaturi, svakodnevnoj praksi i terapijskim preporukama.
+ Stopa rezistencije je preko 50% u najmanje jednom regionu.
%Beta-laktamaze (ESBL) proširenog spektra-produkujuće vrste su uvek rezistentne.
3U vanbolničkim uslovima, stopa rezistencije je <10%.
Farmakokinetički parametri za cefepim su linearni u opsegu od 250 mg do 2 g intravenski i 500 mg do 2 g intramsukularno i ne razlikuju se u odnosu na trajanje terapije.
Resorpcija
Cefepim se u potpunosti resorbuje nakon intramuskularne primene.
Prosečna koncentracija u plazmi (Cmax) nakon intravenske primene cefepima u dozi od 2 g u trajanju od 30 minuta iznosila je kod zdravih ispitanika 163,1 mikrograma/mL, a nakon intramuskularne primene istih doza 36,1 mikrograma/mL.
Distribucija
Cefepim se dobro distribuira u telesne tečnosti i tkiva. U rasponu od 250 mg do 2 g, relativna distribucija cefepima u tkiva ne varira u odnosu na primljenu dozu. Prosečni volumen distribucije u stanju ravnoteže cefepima je 18 L. Ne postoje dokazi o nakupljanju cefepima kod zdravih ispitanika koji su primali doze do 2 g intravenski u razmacima od 8 sati tokom 9 dana. Vezivanje cefepima za proteine plazme je u proseku 16,4% i ne zavisi od koncentracija u serumu. Prosečno poluvreme eliminacije iznosi oko dva sata.
Biotransformacija
Cefepim se metaboliše u maloj količini. Primarni metabolit u urinu je tercijarni amin, N-metilpirolidin-oksid, koji čini samo oko 7% doze.
Eliminacija
Prosečna vrednost ukupnog klinresa iznosi 120 mL/min. Prosečni renalni klirens cefepima iznosi 110 mL/min; što pokazuje da se cefepim skoro isključivo eliminiše putem bubrega, prvenstveno glomerularnom filtracijom. Količina nepromenjenog cefepim izlučenog urinom iznosi oko 85% doze; ovo dovodi do visokih koncentracija cefepima u urinu. Nakon intravenske primene 500 mg cefepima, u plazmi se nakon 12 sati nije mogla detektovati aktivna supstanca, dok u urinu nije mogla da se detektuje nakon 16 sati.
Stariji pacijenti:
Distribucija cefepima ispitana je kod starijih pacijenata oba pola (>65 godina). Bezbednost i efikasnost je uporediva sa onom kod odraslih. Kod starijih pacijenata je uočeno neznatno produženje poluvremena eliminacije leka i manje vrednosti klirensa kreatinina. Potrebno je prilagođavanje doze u slučaju da istovremeno postoji oštećena funkcija bubrega (videti u odeljku 4.2 „Oštećena funkcija bubrega kod odraslih” i u odeljku 4.4 „Stariji pacijenti”).
Farmakokinetika cefepima je nepromenjena kod pacijenata sa cističnom fibrozom i poremećajem funkcije jetre prilikom jednokratne primene 1 g cefepima, ztog toga nije potrebno prilagođavanje doze.
Deca:
Farmakokinetika cefepima je ispitivana kod pacijenata uzrasta od 2,1 mesec do 11,2 godine. Oni su primili jednokratne doze od 50 mg/kg telesne mase (kroz intravensku infuziju ili intramuskularnu injekciju) ili višekratno 50 mg/kg svakih 8 odnosno svakih 12 sati u vremenu od najmanje 48 sati.
Resorpcija:
Nakon intramuskularne injekcije, bioraspoloživost cefepima bila je u proseku 82%.
Distribucija:
Prosečne koncentracije cefepima u plazmi posle prve doze bile su slične kao u stanju dinamičke ravnoteže. Primećeno je samo blago nakupljanje leka u slučaju višestrukog doziranja. Nakon primene intramuskularne injekcije, prosečna maksimalna koncentracija u plazmi od 68 mikrograma/mL u stanju dinamičke ravnoteže postignuta je u proseku nakon 0,75 sati. Prosečna najmanja koncentracija nakon primene intramuskularne injekcije u stanju dinamičke ravnoteže bila je 6,0 mikrograma/mL nakon 8 sati.
Eliminacija:
Nakon primene jednokratne doze (intravenski), prosečni ukupni klirens bio je 3,3 mL/min/kg, a prosečni volumen distribucije 0,3 L/kg. Prosečno poluvreme eliminacije iznosilo je 1,7 sati.
U nepromenjenom obliku u urin se izluči oko 60,4% od primenjene doze. Cefepim se uglavnom eliminiše putem bubrega, a klirens kreatinina u proseku iznosi 2,0 mL/min/kg.
Drugi farmakokinetički parametri kod male dece i dece bili su isti nakon primene prve doze i u stanju dinamičke ravnoteže u intervalu doziranja od 12 ili 8 sati. Nije bilo razlike u farmakokinetici kod dece različitog uzrasta ili između dečaka i devojčica.
Oštećena funkcija bubrega:
Ispitivanja kod pacijenata sa različitim stepenom poremećaja funkcije bubrega su pokazala da u slučaju poremećaja funkcije bubrega dolazi do značajnog produženja poluvremena eliminacije leka. Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega postoji linearni odnos između ukupnog klirensa i klirensa kreatinina. Kod pacijenata na dijalizi – bez obzira da li su na hemodijalizi ili na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi - prosečno poluvreme eliminacije iznosi 13 do 19 sati.
