Teicoplanin DEMO 200mg/3mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Teicoplanin 200mg/3mL
Lek Teicoplanin DEMO je indikovan kod odraslih osoba i dece od rođenja, za parenteralnu terapiju sledećih infekcija (videti odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):
-
komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva,
-
infekcija kostiju i zglobova,
-
bolničke pneumonije,
-
vanbolničke pneumonije,
-
komplikovanih infekcija urinarnog trakta,
-
infektivnog endokarditisa,
-
peritonitisa povezanog sa kontinuiranom ambulantnom peritonealnom dijalizom (engl. continuous ambulatory peritoneal dialysis; CAPD),
-
bakterijemije koja se javlja udružena sa bilo kojom od prethodno navedenih indikacija.
Lek Teicoplanin DEMO je takođe indikovan kao alternativna oralna terapija za lečenje dijareje i kolitisa izazvanih infekcijom bakterijom Clostridium difficile.
Kada je prikladno, teikoplanin treba primenjivati u kombinaciji sa drugim antibioticima.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke za upotrebu antibakterijskih lekova.
Doziranje
Dozu i trajanje lečenja treba prilagoditi prema vrsti i težini infekcije, kliničkom odgovoru pacijenta, kao i prema životnom dobu, funkciji bubrega i drugim faktorima vezanima za pacijenta.
Merenje koncentracija u serumu
Po završetku početnog režima doziranja treba pratiti minimalne (trough) koncentracije teikoplanina u serumu u stanju ravnoteže kako bi se osiguralo postizanje minimalne (trough) koncentracije u serumu:
-
za većinu Gram-pozitivnih infekcija, minimalne koncentracije teikoplanina moraju iznositi najmanje 10 mg/L mereno HPLC (High Performance Liquid Chromatography) metodom ili najmanje 15 mg/L mereno metodom fluorescentne imunopolarizacije (Fluorescence Polarization Immunoassay, FPIA)
-
za endokarditis i druge teške infekcije, minimalne koncentracije teikoplanina moraju iznositi 15-30 mg/L mereno HPLC metodom ili 30-40 mg/L mereno FPIA metodom.
Tokom terapije održavanja, minimalne koncentracije teikoplanina u serumu mogu se određivati najmanje jednom nedeljno kako bi se osigurala njihova stabilnost.
Odrasli i stariji pacijenti sa očuvanom funkcijom bubrega
Indikacije Udarna doza Doza održavanja Udarni režim doziranja Ciljne najmanje koncentracije od 3.do 5. dana Doza održavanja Ciljne najmanje koncentracijetokom terapije održavanja 6 mg/kg telesne mase svakih12 sati tokomprve 3 doze primenjenih intravenski ili intramuskularno >15 mg/L1 6 mg/kg telesne mase intravenski ili intramuskularno jednom dnevno >15 mg/L1 jednom nedeljno - Infekcije kostiju i zglobova 12 mg/kg telesne mase svakih 12 sati tokom prvih 3-5 doza primenjenihintravenski >20 mg/L1 12 mg/kg telesne maseintravenski ili intramuskularno jednom dnevno >20 mg/L1 - Infektivni endokarditis 12 mg/kg telesne mase svakih 12 sati tokom prvih3-5 doza primenjenih intravenski 30-40 mg/L1 12 mg/kg telesne maseintravenski ili intramuskularno jednom dnevno >30 mg/L1 -
Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva
-
Pneumonija
-
Komplikovane infekcije urinarnog trakta
1mereno FPIA metodom
Dozu treba prilagoditi prema telesnoj masi, kolika god da je telesna masa pacijenta.
Trajanje lečenja
Odluku o trajanju lečenja treba doneti na osnovu kliničkog odgovora. Za infektivni endokarditis odgovarajućim se obično smatra lečenje u trajanju od najmanje 21 dana. Lečenje ne sme trajati duže od 4 meseca.
Kombinovana terapija
Teikoplanin ima ograničen spektar antibakterijskog dejstva (Gram pozitivne bakterije). Nije prikladan kao monoterapija za lečenje određenih vrsta infekcija, osim ako je patogen već determinisan i zna se da je osetljiv na teikoplanin ili u slučaju velike verovatnoće da bi najverovatniji patogen(i) mogao biti osetljiv na teikoplanin.
Dijareja i kolitis izazvani infekcijom bakterijom Clostridium difficile
Preporučena doza je 100-200 mg oralno dva puta na dan tokom 7-14 dana.
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavati dozu, osim u slučaju oštećenja funkcije bubrega (videti u nastavku).
Odrasli i stariji pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Kod pacijenta sa oštećenjem funkcije bubrega dozu ne treba prilagođavati do četvrtog dana lečenja, nakon čega doziranje treba prilagoditi kako bi se održala minimalna koncentracija u serumu od najmanje 10 mg/L kada se meri metodom HPLC ili najmanje 15 mg/L kada se meri FIPA metodom.
Nakon četvrtog dana lečenja:
-
-
pacijenti sa blagim i umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina 30-80 mL/min): dozu održavanja treba prepoloviti, bilo primenom doze svaki drugi dan ili primenom polovine doze jednom dnevno;
-
pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina manji od 30 mL/min) i pacijenti na hemodijalizi: dozu treba smanjiti na jednu trećinu uobičajene doze, bilo primenom početne doze svaki treći dan ili primenom trećine doze jednom dnevno.
Teikoplanin se ne odstranjuje hemodijalizom.
Pacijenti na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (CAPD)
Nakon jednokratne udarne intravenske doze od 6 mg/kg telesne mase, u prvoj nedelji se primenjuje 20 mg/L u svakoj kesi sa rastvorom za dijalizu, u drugoj nedelji 20 mg/L u svakoj drugoj kesi, a u trećoj nedelji 20 mg/L u kesi za noć.
Pedijatrijska populacija
Preporučene doze jednake su za odrasle i decu stariju od 12 godina.
Novorođenčad i odojčad uzrasta do 2 meseca:
Početna doza
Jedna doza od 16 mg/kg telesne mase primenjena intravenskom infuzijom prvog dana.
Doza održavanja
Jedna doza od 8 mg/kg telesne mase primenjena intravenskom infuzijom jednom dnevno.
Deca (od 2 meseca do 12 godina):
Početna doza:
Jedna doza od 10 mg/kg telesne mase primenjena intravenski svakih 12 sati; daju se 3 takve doze.
Doza održavanja
Pojedinačna doza od 6-10 mg/kg telesne mase primenjena intravenski jednom dnevno.
Način primene
Teikoplanin treba primeniti intravenskim ili intramuskularnim putem. Intravenska injekcija može se primeniti ili kao bolus injekcija tokom 3-5 minuta ili kao infuzija u trajanju od 30 minuta.
Kod novorođenčadi se lek sme primeniti samo putem infuzije.
Kod infekcija Clostridium difficile koje izazivaju dijareju i kolitis, lek treba primenjivati oralno. Za uputstva o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.
Preosetljivost na teikoplanin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
Reakcije preosetljivosti
Prilikom primene teikoplanina prijavljene su ozbiljne, po život opasne reakcije preosetljivosti, ponekad sa smrtnim ishodom (npr. anafilaktički šok). Ako se pojavi alergijska reakcija na teikoplanin, terapija se mora odmah prekinuti i moraju se uvesti odgovarajuće hitne mere.
Teikoplanin se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na vankomicin jer su moguće ukrštene reakcije preosetljivosti, uključujući anafilaktički šok sa smrtnim ishodom.
Međutim, „sindrom crvenog čoveka“ u anamnezi koji je u vezi sa primenom vankomicina nije kontraindikacija za terapiju teikoplaninom.
Reakcije na infuziju
U retkim slučajevima (čak i kod prve doze) primećen je sindrom crvenog čoveka (skup simptoma koji uključuju pruritus, urtikariju, eritem, angioneurotski edem, tahikardiju, hipotenziju, dispneju).
Smanjenje brzine ili prekid primene infuzije može dovesti do povlačenja tih reakcija. Reakcije na infuziju mogu se ograničiti ako se dnevna doza ne primenjuje u obliku bolus injekcije nego kao infuzija tokom
30 minuta.
Teške bulozne reakcije
Kod primene teikoplanina prijavljeni su Stevens-Johnsonov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN), po život opasne reakcije kože koje mogu imati i smrtni ishod. Ako se pojave simptomi ili znaci
SJS-a ili TEN-a (npr. progresivni osip kože često praćen pojavom plikova na koži ili lezijama sluzokože), treba odmah prekinuti terapiju teikoplaninom.
Spektar antibakterijskog dejstva
Teikoplanin ima ograničen spektar antibakterijskog dejstva (Gram pozitivne bakterije). Nije prikladan kao monoterapija za lečenje određenih vrsta infekcija, osim ako je patogen već determinisan i zna se da je osetljiv na teikoplanin ili u slučaju velike verovatnoće da bi najverovatniji patogen(i) mogao biti osetljiv na teikoplanin.
Racionalna primena teikoplanina treba da uzme u obzir raspon antibakterijskog dejstva, bezbednosni profil i primerenost standardne antibakterijske terapije u terapiji individualnog pacijenta. Na osnovu ovoga se očekuje da će teikoplanin u većini slučajeva biti primenjen za lečenje teških infekcija kod pacijenata kod kojih se standardna antibakterijska aktivnost smatra nedovoljnom.
Trombocitopenija
Tokom primene teikoplanina prijavljena je pojava trombocitopenije (videti odeljak 4.8). Preporučuju se periodične hematološke analize tokom trajanja terapije, uključujući kompletnu krvnu sliku.
Nefrotoksičnost
Kod pacijenata na terapiji teikoplaninom prijavljena je pojava nefrotoksičnosti i insuficijencije bubrega (videti odeljak 4.8). Pacijente sa insuficijencijom bubrega, pacijente koji primaju velike doze teikoplanina ili pacijente koji uz teikoplanin istovremeno ili sukcesivno primaju i druge lekove sa poznatim nefrotoksičnim potencijalom (aminoglikozidi, kolistin, amfotericin B, ciklosporin i cisplatin) treba pažljivo pratiti, a to praćenje treba da uključuje i testove slušne funkcije.
Budući da se teikoplanin izlučuje prvenstveno putem bubrega, neophodno je prilagoditi dozu teikoplanina
kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).
Ototoksičnost
Kao i kod drugih glikopeptida, i kod pacijenata na terapiji teikoplaninom je prijavljena pojava ototoksičnosti (gluvoća i tinitus) (videti odeljak 4.8). Pacijente kod kojih se tokom terapije teikoplaninom pojave znaci i simptomi slabljenja sluha ili poremećaja unutrašnjeg uha, treba pažljivo proceniti i pratiti, posebno u slučaju dugotrajne terapije i kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega. Pacijente koji uz teikoplanin istovremeno ili sukcesivno primaju i druge lekove sa poznatim neurotoksičnim/ototoksičnim potencijalom (aminoglikozidi, kolistin, amfotericin B, ciklosporin, cisplatin, furosemid i etakrinska kiselina) treba pažljivo pratiti i proceniti korist terapije teikoplaninom ako dođe do pogoršanja slušne funkcije.
Moraju se preduzeti posebne mere opreza kada se teikoplanin primenjuje kod pacijenata koji zahtevaju istovremenu terapiju ototoksičnim i/ili nefrotoksičnim lekovima pri čijoj se primeni preporučuju redovne hematološke analize, kao i testovi funkcije jetre i bubrega.
Superinfekcija
Kao i kod drugih antibiotika, primena teikoplanina, posebno u dužem vremenskom periodu, može za posledicu imati prekomeran rast neosetljivih mikroorganizama. Ako se za vreme terapije razvije superinfekcija, treba preduzeti odgovarajuće mere.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (0,41 mmol/9,43 mg) natrijuma po dozi tj. suštinski „bez natrijuma“.
Nisu sprovedene posebne studije interakcija.
Teikoplanin i rastvori aminoglikozida su inkompatibilni pa se ne smeju mešati u injekcijama; međutim, kompatibilni su u tečnosti za dijalizu pa se slobodno mogu koristiti u terapiji peritonitisa povezanoga sa CAPD-om.
Potreban je oprez kada se uz teikoplanin istvremeno ili sukcesivno primenjuju drugi lekovi sa poznatim nefrotoksičnim ili ototoksičnim potencijalom. Ovo uključuje aminoglikozide, kolistin,
amfotericin B, ciklosporin, cisplatin, furosemid i etakrinsku kiselinu (videti odeljak 4.4, Nefrotoksičnost i ototoksičnost). Međutim, nema dokaza koji bi ukazivali na sinergijsku toksičnost u kombinaciji sa teikoplaninom.
U kliničkim studijama teikoplanin se primenjivao kod velikog broja pacijenata koji su već primali različite lekove, uključujući druge antibiotike, antihipertenzive, anestetike, kardiovaskularne lekove i antidijabetike, bez znakova neželjene interakcije.
Pedijatrijska populacija
Studije interakcija sprovođene su samo kod odraslih osoba.
Trudnoća
Podaci o primeni teikoplanina kod trudnica su ograničeni. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost pri velikim dozama (videti odeljak 5.3): kod pacova je primećena povećana incidenca mrtvorođenosti i neonatalnog mortaliteta. Potencijalni rizik za ljude nije poznat.
Zato se teikoplanin ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ukoliko je to neophodno. Ne može se isključiti potencijalan rizik od oštećenja unutrašnjeg uha i bubrega fetusa (videti odeljak 4.4).
Dojenje
Nije poznato da li se teikoplanin izlučuje u majčino mleko. Nema dovoljno podataka o izlučivanju teikoplanina u mleko životinja. Odluku o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija lekom Teicoplanin DEMO mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije lekom Teicoplanin DEMO za ženu.
Plodnost
Reproduktivne studije na životinjama nisu pokazala poremećaj plodnosti.
Lek Teicoplanin DEMO zanemarivo utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Teikoplanin može izazvati pojavu vrtoglavice i glavobolje, što može uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Pacijenti kod kojih se pojave ova neželjena dejstva ne treba da upravljaju vozilima niti rukuju mašinama.
Tabelarni prikaz neželjenih dejstava
U tabeli u nastavku navedena su sva neželjena dejstva koje su se javila u incidenciji većoj nego kod primene placeba i kod više od jednoga pacijenta. Učestalost neželjenih dejstava definisana je kao:
veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do
<1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedene u opadajućem redosledu prema ozbiljnosti.
| Klasa sistema organa | Često (≥1/100 do<1/10) | Povremeno (≥1/1000 do<1/100) | Retko (≥1/10000i<1/1000) | Veoma retko (<1/10000) | Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnihpodataka) |
| Infekcije i infestacije | apsces | superinfekcija (prekomeran rastneosetljivih mikroorganizama) | |||
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | leukopenija, trombocitopenija, eozinofilija | agranulocitoza, neutropenija, pancitopenija | |||
| Poremećaji imunskog sistema | anafilaktička reakcija (anafilaksa) (videti odeljak 4.4) | reakcija na lek praćena eozinofilijom i opštim simptomima (engl. drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms, DRESS),anafilaktički šok (videtiodeljak 4.4) | |||
| Poremećajinervnog sistema | vrtoglavica,glavobolja | konvulzije | |||
| Poremećaji uha i labirinta | gluvoća, gubitak sluha (videti odeljak 4.4), tinitus,vestibularni poremećaj | ||||
| Vaskularni | flebitis | tromboflebitis |
| poremećaji | |||||
| Respiratorni, torakalni i medijastinalniporemećaji | bronhospazam | ||||
| Gastrointestinalni poremećaji | dijareja, povraćanje,mučnina | ||||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | osip, eritem, pruritus | sindrom crvenog čoveka (npr. crvenilo gornjeg dela tela praćenoosećajem vrućine) (videtiodeljak 4.4) | toksična epidermalna nekroliza,Stevens-Johnsonov sindrom, multiformni eritem, angioedem, eksfolijativni dermatitis, urtikarija (videti odeljak 4.4) | ||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | povećane vrednosti kreatinina u krvi | insuficijencija bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) (videtii opis odabranihneželjenih reakcija u nastavku)* | |||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | bol, pireksija | apsces na mestu primene injekcije, drhtavica(jeza) | |||
| Ispitivanja | povećane vrednosti transaminaza (prolazna odstupanja od normalnih vrednosti transaminaza), povećane vrednosti alkalne fosfataze u krvi (prolazna odstupanja od normalnih vrednostialkalne fosfataze), |
Opis odabranih neželjenih reakcija
*Na osnovu izveštaja iz literature, procenjena stopa nefrotoksičnosti kod pacijenata koji primaju malu početnu dozu u proseku 6 mg/kg dva puta dnevno, praćenu održavanjem doze od prosečno 6 mg/kg jednom
dnevno, iznosi oko 2%.
U postmarketinškoj studiji o bezbednosti koja je obuhvatila 300 pacijenata prosečne starosti 63 godine (lečenih od infekcija kostiju i zglobova, endokarditisa ili drugih teških infekcija) koji su primali veliku početnu dozu od 12 mg/kg dva puta dnevno (primalo se 5 udarnih doza kao prosek), praćenu dozom održavanja od 12 mg/kg jednom dnevno, zabeležena stopa potvrđene nefrotoksičnosti bila je 11,0% (95% CI
= [7,4%; 15,5%]) tokom prvih 10 dana. Kumulativna stopa nefrotoksičnosti od početka lečenja do 60 dana nakon poslednje doze iznosila je 20,6% (95% CI = [16,0%; 25,8%]). Kod pacijenata koji su primali više od 5 velikih inicijalnih doza od 12 mg/kg dva puta dnevno, praćenih dozom održavanja od 12 mg/kg jednom dnevno, zabeležena kumulativna stopa nefrotoksičnosti od početka lečenja do 60 dana nakon poslednje primene iznosila je 27% (95% CI = [20,7%; 35,3%]) (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Prijavljeni su slučajevi slučajne primene prevelikih doza kod pedijatrijskih pacijenata. U jednom slučaju je prijavljena agitacija kod novorođenčeta uzrasta 29 dana koje je primilo 400 mg leka intravenski (95 mg/kg).
Terapija
Terapija predoziranja teikoplaninom treba da bude simptomatska.
Teikoplanin se ne uklanja hemodijalizom dok je uklanjanje peritonealnom dijalizom sporo.
Farmakološki podaci - Teicoplanin 200mg/3mL
Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; glikopeptidni antibakterijski lekovi
ATC šifra: J01XA02
Mehanizam dejstva
Teikoplanin inhibira rast osetljivih mikroorganizama ometanjem biosinteze ćelijskog zida na mestu različitom od onoga na koje deluju beta-laktami. Sinteza peptidoglikana blokirana je specifičnim vezivanjem za D-alanil-D-alanin rezidue.
Mehanizam rezistencije
Rezistencija na teikoplanin može biti zasnovana na sledećim mehanizmima:
-
Modifikacija ciljne strukture: ovaj oblik rezistencije posebno je primećen kod bakterije Enterococcus faecium. Modifikacija se zasniva na zameni funkcije terminalnog D-alanin-D-alanina aminokiselinskog lanca u mureinskom prekursoru sa D-ala-D-laktatom, čime se smanjuje afinitet za vankomicin. Enzimi odgovorni za to su novosintetisani D-laktat dehidrogenaza ili ligaza.
-
Smanjena osetljivost ili rezistencija stafilokoka na teikoplanin zasniva se na prekomernoj proizvodnji mureinskih prekursora za koje se teikoplanin vezuje.
Može doći do ukrštene rezistencije između teikoplanina i glikoproteina vankomicina. Brojne enterokoke rezistentne na vankomicin osetljive su na teikoplanin (fenotip van-B).
Granične vrednosti u ispitivanju osetljivosti
Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija (MIK) prema kriterijumima Evropskog komiteta za ispitivanje osetljivosti bakterija (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST), verzija 10.0 od 1. januara 2020, prikazane su u sledećoj tabeli:
| Mikroorganizam | osetljiv | rezistentan |
| Staphylococcus aureus a,b | ≤2 mg/L | >2 mg/mL |
| Staphylococcus spp. (koagulaza negativni stafilokok a) | ≤4 mg/L | >4 mg/mL |
| Enterococcus spp. | ≤2 mg/L | >2 mg/mL |
| Streptococcus spp.(A, B, C, G) b | ≤2 mg/L | >2 mg/mL |
| Streptococcus pneumoniae b | ≤2 mg/L | >2 mg/mL |
| Viridans grupa streptokokab | ≤2 mg/L | >2 mg/mL |
a MIK vrednosti za glikopeptide zavise od primenjene metode i treba ih utvrditi metodom mikrodilucije u bujonu (videti ISO 20776-1). S. aureus sa MIK vrednostima za vankomicin od 2 mg/mL na granici je distribucije MIK-a za divlji soj, što može umanjiti klinički odgovor.
b Izolati sa MIK vrednostima iznad granice osetljivosti veoma su retki ili još nisu prijavljeni. Testovi identifikacije i antimikrobne osetljivosti svakog takvog izolata moraju se ponoviti i, ako se rezultat potvrdi, izolat poslati u referentnu laboratoriju.
Farmakokinetički/farmakodinamički odnos
Antimikrobno dejstvo teikoplanina zavisi od vremena tokom koga je koncentracija leka viša od minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) za patogen.
Osetljivost
Prevalencija rezistencije odabranih vrsta može se razlikovati s obzirom na geografsko područje i tokom vremena pa su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno kod terapije teških infekcija. Po potrebi treba zatražiti savet stručnjaka kada je lokalna prevalencija rezistencije takva da dovodi u pitanje korisnost leka kod barem nekih vrsta infekcija.
Vrste koje su obično osetljive Aerobne Gram-pozitivne bakterije Corynebacterium jeikeiumaEnterococcus faecalis
Staphylococcus aureus (uključujući meticilin rezistentne sojeve)
Streptococcus agalactiae
Streptococcus dysgalactiae podvrsta equisimilisa
(streptokoke grupe C i G) Streptococcus pneumoniae Streptococcus pyogenes Streptokoki iz grupe viridans a b
Anaerobne Gram-pozitivne bakterije Clostridium difficileaPeptostreptococcus spp.a
Vrste kod kojih bi stečena rezistencija mogla biti problem
Aerobne Gram-pozitivne bakterije Enterococcus faecium Staphylococcus epidermidis
Staphylococcus haemolyticus Staphylococcus hominis
Prirodno rezistentne bakterije Sve Gram-negativne bakterije Ostale bakterije
Chlamydia spp. Chlamydophila spp. Legionella pneumophila Mycoplasma spp.
a Trenutni podaci nisu bili dostupni u vreme objavljivanja ovih tablica. U primarnoj literaturi, standardnim izdanjima i preporukama za lečenje pretpostavlja se osetljivost
b Zajednički izraz za heterogenu grupu streptokoknih vrsta. Stopa rezistencije može varirati zavisno od vrste streptokoka
Resorpcija
Teikoplanin se primenjuje parenteralnim putem (intravenski ili intramuskularno). Nakon intramuskularne primene, bioraspoloživost teikoplanina (u poređenju sa intravenskom primenom) gotovo je potpuna (90%). Nakon šest dana intramuskularne primene doze od 200 mg, srednja (SD) maksimalna koncentracija teikoplanina (Cmax) iznosi 12,1 (0,9) mg/L, a postiže se 2 sata nakon primene.
Nakon udarne doze od 6 mg/kg primenjene intravenski svakih 12 sati tokom prvih 3 do 5 doza, vrednosti Cmax kreću se u rasponu od 60 do 70 mg/L, a vrednosti Ctrough su obično iznad 10 mg/L. Nakon intravenske udarne doze od 12 mg/kg primenjene svakih 12 sati tokom prve 3 doze, srednje vrednosti Cmax procenjuju se na približno 100 mg/L, a Ctrough na približno 20 mg/L.
Nakon doze održavanja od 6 mg/kg primenjene jednom dnevno, vrednost Cmax iznosi približno 70 mg/L, a Ctrough približno 15 mg/L. Nakon doze održavanja od 12 mg/kg jednom dnevno, vrednosti Ctrough kreću se u rasponu od 18 do 30 mg/L.
Kada se primjenjuje oralno, teikoplanin se ne resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Kada je jednokratna doza od 250 ili 500 mg primenjena oralno kod zdravih ispitanika, teikoplanin nije pronađen u serumu niti mokraći, nego samo u fecesu (otprilike 45% primenjene doze) u nepromenjenom obliku.
Distribucija
Vezivanje za proteine u humanom serumu kreće se u rasponu od 87,6 do 90,8%, bez varijacija funkcije koncentracija teikoplanina. Teikoplanin se u serumu uglavnom vezuje za humani albumin. Teikoplanin se ne distribuira u eritrocite.
Volumen distribucije u stanju ravnoteže (Vss) kreće se u rasponu od 0,7 do 1,4 mL/kg. Najveće
vrednosti Vss primećene su u nedavnim ispitivanjima gde je period prikupljanja uzoraka bio duži od 8 dana.
Teikoplanin se distribuira uglavnom u pluća, miokard i koštana tkiva, pri čemu su odnosi tkivo/serum veći od 1. U eksudatima plikova, sinovijalnoj tečnosti i peritonealnoj tečnosti odnosi tkivo/serum kretali su se u rasponu od 0,5 do 1. Eliminacija teikoplanina iz peritonealne tečnosti odvija se istom brzinom kao i eliminacija iz seruma. U pleuralnoj tečnosti i potkožnom masnom tkivu odnosi tkivo/serum iznosili su između 0,2 i 0,5. Teikoplanin ne prodire u cerebrospinalnu tečnost.
Biotransformacija
Teikoplanin u nepromenjenom obliku glavni je molekul pronađen u plazmi i mokraći, što ukazuje na minimalan metabolizam. Dva metabolita verovatno nastaju hidroksilacijom, a predstavljaju 2-3% primenjene doze.
Eliminacija
Teikoplanin se u nepromenjenom obliku uglavnom izlučuje mokraćom (80% unutar 16 dana) dok je 2,7% primenjene doze pronađeno u fecesu (putem izlučivanja kroz žuč) unutar 8 dana nakon primene.
Poluvreme eliminacije teikoplanina varira od 100 do 170 sati u najnovijim ispitivanjima u kojima su uzorci krvi prikupljani tokom približno 8 do 35 dana.
Ukupan klirens teikoplanina je nizak i kreće se u rasponu od 10 do 14 mL/h/kg, a renalni klirens iznosi 8-12 mL/h/kg, što ukazuje na to da se teikoplanin uglavnom izlučuje bubrežnim mehanizmima.
Linearnost
Teikoplanin je pokazao linearnu farmakokinetiku u rasponu doza od 2 do 25 mg/kg.
Posebne populacije
-
Oštećenje funkcije bubrega:
Budući da se teikoplanin izlučuje putem bubrega, eliminacija teikoplanina se smanjuje sa stepenom oštećenja funkcije bubrega. Ukupan klirens i renalni klirens teikoplanina zavise od klirensa kreatinina.
-
Stariji pacijenti:
U starijoj populaciji se farmakokinetika teikoplanina ne menja, osim u slučaju oštećenja funkcije bubrega.
-
Pedijatrijska populacija:
-
Primećen je veći ukupan klirens (15,8 mL/h/kg za novorođenčad, 14,8 mL/h/kg za srednji uzrast od
8 godina) i kraće poluvreme eliminacije (40 sati za novorođenčad, 58 sati za osmogodišnjake) u odnosu na odrasle pacijente.
Farmaceutski podaci - Teicoplanin 200mg/3mL
Prašak za rastvor za injekciju/infuziju natrijum-hlorid;
natrijum-hidroksid; voda za injekcije□
□voda za injekcije nije prisutna u gotovom leku.
Rastvarač
voda za injekcije.
Rastvori teikoplanina i aminoglikozida nisu kompatibilni ukoliko se mešaju direktno i zato ih ne treba mešati pre injektovanja.
Ako se teikoplanin primenjuje u kombinovanoj terapiji sa drugim antibioticima, mora se primeniti odvojeno. Lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim onih navedenih u odeljku 6.6.
Rok upotrebe neotvorenog leka:
3 godine
Rok upotrebe nakon rekonstitucije:
Nakon rekonstitucije, dokazana je hemijska i fizička stabilnost, leka pripremljenog prema uputstvu, tokom perioda od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C.
Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor nakon rekonstitucije treba upotrebiti odmah. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja predstavljaju odgovornost korisnika i ne treba da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2 do 8 °C, osim ako se rekonstitucija ne izvrši pod kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Čuvati na temperature do 25°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak 6.3.
Teicoplanin DEMO, 200 mg/3 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuzij,: Unutrašnje pakovanje je:
za prašak: bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), zapremine 10 mL, zatvorena gumenim čepom (tip I) i aluminijumskom kapicom sa flip-off poklopcem.
za rastvarač: plastična, polipropilenska ampula (Ph.Eur), koja sadrži 3 mL vode za injekcije. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bočicu sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (1 x 200 mg), 1 ampulu sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvo za lek.
Teicoplanin DEMO, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju, 400 mg/3 mL:
Unutrašnje pakovanje je:
za prašak: bočica od bezbojnog stakla (hidrolitičke otpornosti tip I), zapremine 22 mL, zatvorena gumenim čepom (tip I) i aluminijumskom kapicom sa flip-off poklopcem.
za rastvarač: plastična, polipropilenska ampula (Ph.Eur), koja sadrži 3 mL vode za injekcije. Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 1 bočicu sa praškom za rastvor za injekciju/infuziju (1 x 400 mg), 1 ampulu sa rastvaračem za rastvor za injekciju/infuziju (1x 3 mL) i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Lek je namenjen samo za jednokratnu primenu. Priprema rekonstituisanog rastvora:
-
Polako prebaciti celokupan sadržaj rastvarača u bočicu sa praškom.
-
Bočicu zatim lagano obrtati između dlanova dok se prašak kompletno ne rastvori. Ukoliko rastvor zapeni, ostaviti bočicu da odstoji približno 15 minuta. Treba primeniti samo bistri i žućkasti rastvori. Rekonstituisani rastvor sadržaće 200 mg teikoplanina u 3,0 mL i 400 mg teikoplanina u 3,0 mL.
Deklarisana količina teikoplanina u bočici 200 mg 400 mg Zapremina bočice sa praškom 10 mL 22 mL Zapremina koja sadrži deklarisanu dozu teikoplanina(izvlači se špricem od 5 mL i iglom veličine 23 G) 3,0 mL 3,0 mL Rekonstituisani rastvor se može primeniti direktno ili se alternativno može razblažiti ili se može primeniti oralno.
Priprema razblaženog rastvora pre primene u obliku infuzije:
Lek Teicoplanin DEMO se može primeniti u sledećim infuzionim rastvorima:
-
rastvor natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%);
-
Ringer-ov rastvor,
-
Ringer-laktat rastvor,
-
5% rastvor glukoze za injekcije,
-
rasvor 0,18% natrijum-hlorida i 4% glukoze,
-
rastvor za peritonealnu dijalizu koji sadrži 1,36% glukoze,
-
rastvor za peritonealnu dijalizu koji sadrži 3,86% glukoze.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.