BMI Kategorije – WHO Klasifikacija Gojaznosti
Svetska zdravstvena organizacija (SZO/WHO) definisala je standardizovanu klasifikaciju uhranjenosti odraslih na osnovu vrednosti indeksa telesne mase (ITM/BMI). Ova klasifikacija se koristi u kliničkoj proceni, epidemiološkom praćenju i planiranju terapijskih intervencija kod pacijenata sa prekomerenoj telesnoj masi ili gojaznošću. Mediately BMI kalkulator automatski prikazuje odgovarajuću WHO kategoriju na osnovu unesenih vrednosti.
WHO klasifikaciona tabela
| BMI (kg/m²) | Kategorija | Klinički značaj |
|---|---|---|
| < 18,5 | Pothranjenost | Povećan rizik od malnutricije i komplikacija |
| 18,5 – 24,9 | Normalna telesna masa | Nizak rizik udruženih bolesti |
| 25,0 – 29,9 | Prekomerna telesna masa | Umeren rizik; savetuje se modifikacija načina života |
| 30,0 – 34,9 | Gojaznost I stepena | Visok rizik; razmatranje farmakološke intervencije |
| 35,0 – 39,9 | Gojaznost II stepena | Veoma visok rizik; mogućnost bariatrijskog pristupa |
| ≥ 40,0 | Gojaznost III stepena | Ekstremno visok rizik; bariatrijska hirurgija u razmatranju |
Klinička interpretacija po kategorijama
Pothranjenost (BMI < 18,5 kg/m²)
Pothranjenost je udružena sa oslabljenim imunitetom, slabošću mišića, smanjenom koštanom gustinom i lošijim oporavkom od bolesti ili hirurških zahvata. Kod ove kategorije pacijenata, konsultujte smernice za nutritivnu procenu i potporu (ESPEN smernice za kliničku ishranu).
Normalna telesna masa (BMI 18,5–24,9 kg/m²)
Kategorija sa najnižim rizikom od uhranjenošću udruženih bolesti u opštoj populaciji. Kod pacijenata sa metaboličkim faktorima rizika (hipertenzija, dislipidemija, porodična anamneza), cardiovaskularna procena se sprovodi bez obzira na BMI vrednost.
Prekomerna telesna masa (BMI 25,0–29,9 kg/m²)
Povećan rizik od dijabetesa tipa 2, hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti. Prema ESC/EASO smernicama, nefarmakološka intervencija (dijeta, fizička aktivnost) se preporučuje kao primarni pristup. Prisutnost abdominalnog masnog tkiva procenjuje se merenjem obima struka.
Gojaznost I stepena (BMI 30,0–34,9 kg/m²)
Klinički značajna gojaznost sa povećanim rizikom od metaboličkog sindroma, opstruktivne apneje u snu, osteoartritisa i nealkoholne masne jetre. Farmakološka terapija gojaznosti dolazi u razmatranje kada nefarmakološke mere nisu dovele do zadovoljavajućeg rezultata.
Gojaznost II stepena (BMI 35,0–39,9 kg/m²)
Veoma visok kardiometabolički rizik. Bariatrijska hirurgija se razmatra kod pacijenata sa BMI ≥35 kg/m² i pratećim komorbiditetima. Konsultujte EASO i IFSO smernice za kriterijume selekcije.
Gojaznost III stepena – morbidna gojaznost (BMI ≥ 40,0 kg/m²)
Najveći rizik od udruženih bolesti i mortaliteta. Bariatrijska hirurgija se preporučuje kao efikasan terapijski pristup prema aktuelnim međunarodnim smernicama (ASMBS/IFSO 2022).
BMI kalkulator — indeks telesne mase
Procena uhranjenosti i gojaznosti prema WHO kategorijama za odrasle
Kada primeniti ovu klasifikaciju
- Klinička kategorizacija uhranjenosti u ambulantnoj praksi (opšta medicina, interna medicina, endokrinologija)
- Određivanje praga za uvođenje farmakološke terapije gojaznosti
- Utvrđivanje indikacija za bariatrijski savetodavni pregled
- Praćenje efekata intervencije za smanjenje telesne mase
- Epidemiološko izveštavanje i procena prevalencije gojaznosti
Ograničenja klasifikacije
- Iste BMI vrednosti imaju različit kardiometabolički značaj u zavisnosti od etničke pripadnosti, pola i starosti pacijenta.
- Klasifikacija je zasnovana na podacima pretežno iz evropskih i severnoameričkih populacija i možda nije direktno primenjiva na sve etničke grupe.
- BMI kategorija ne uzima u obzir raspodelu telesne masti; dva pacijenta sa istim BMI mogu imati bitno različite metaboličke profile.
Često postavljana pitanja
Da li se iste kategorije primenjuju za žene i muškarce? WHO klasifikacija je ista za oba pola. Ipak, žene u proseku imaju veći procenat masnog tkiva pri istom BMI u poređenju sa muškarcima, što se uzima u obzir pri sveobuhvatnoj proceni metaboličkog rizika.
Koja je razlika između prekomerne telesne mase i gojaznosti? Prekomerna telesna masa (BMI 25,0–29,9 kg/m²) označava povećan rizik, dok gojaznost (BMI ≥30 kg/m²) predstavlja klinički definisano hronično oboljenje koje zahteva aktivno upravljanje. Pristup terapiji se razlikuje po intenzitetu intervencije.
Da li postoje posebne BMI granice za azijsku populaciju? Svetska zdravstvena organizacija i neka nacionalna tela preporučuju niže granične vrednosti za populacije azijskog porekla (npr. granica za prekomerenoj telesnoj masi na BMI 23 kg/m²). Pristupite aktuelnim smernicama za relevantnu populaciju.
Izvori
- World Health Organization. Obesity: preventing and managing the global epidemic. WHO Technical Report Series 894. Geneva: WHO; 2000.
- Fruhbeck G, et al. EASO Position Statement on the Global Pandemic of Obesity. Obes Facts. 2019;12(2):148–152.
- Yumuk V, et al. European Guidelines for Obesity Management in Adults. Obes Facts. 2015;8(6):402–424.
