Azinocin® 500mg film tableta

Lek Azinocin je indikovan u terapiji sledećih infekcija, ako se zna ili je verovatno da su one izazvane jednim ili više mikroorganizama osetljivih na azitromicin (videti odeljak 5.1):

• infekcije gornjih disajnih puteva: faringitis/tonzilitis, sinuzitis, otitis media;

• infekcije donjih disajnih puteva: akutna egzacerbacija hroničnog bronhitisa, vanbolnički stečena pneumonija;

• infekcija kože i mekih tkiva: umereni oblik acne vulgaris, erythema migrans (prvi stadijum lajmske bolesti), erizipel, impetigo i piodermija;

• polno prenosive bolesti: nekomplikovani uretritis/cervicitis izazvan bakterijom Chlamydia trachomatis;

• infekcije želuca i duodenuma uzrokovane bakterijom Helicobacter pilory;

• hronični prostatitis uzrokovan bakterijom Chlamydia trachomatis.

  Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o odgovarajućoj upotrebi antibiotika.

Doziranje

Odrasli, starije osobe, deca i adolescenti sa telesnom masom većom od 45 kg

U terapiji infekcija gornjih i donjih disajnih puteva, infekcija kože i mekih tkiva (osim erythema migrans) ukupna doza azitromicina iznosi 1500 mg, a daje se tokom 3 dana (500 mg jednom dnevno).

U terapiji umerenog oblika acne vulgaris, za ukupnu dozu od 6 g preporučuje se sledeći način doziranja: jedna tableta od 500 mg jednom dnevno tokom 3 dana, a nakon toga nastaviti lečenje primenom jedne tablete od 500 mg jednom nedeljno, tokom narednih 9 nedelja. U drugoj nedelji terapije, dozu treba uzeti 7 dana nakon prve primenjene tablete, a narednih osam doza takođe treba uzeti u vremenskim intervalima od 7 dana.

U lečenju erythema migrans ukupna doza azitromicina iznosi 3 grama, koju treba propisati na sledeći način: 1 g (2 tablete po 500 mg odjedanput) prvog dana, a potom po 500 mg jednom dnevno, od drugog do petog dana terapije.

Kod nekomplikovanih polno prenosivih bolesti izazvanih bakterijom Chlamydia trachomatis doza je 1000 mg i ona se primenjuje kao jedna doza.

U terapiji infekcija želuca i duodenuma uzrokovanih bakterijom Helicobacter pilory doza iznosi 1 g na dan, u kombinaciji sa antisekretornim lekovima i ostalim lekovima, po preporuci lekara.

U lečenju hroničnog prostatitisa uzrokovanog bakterijom Chlamydia trachomatis, ukupna doza azitromicina iznosi 4,5 grama i primenjuje se na sledeći način: jedna tableta od 500 mg jednom dnevno tokom 3

uzastopna dana, što treba ponoviti tokom tri uzastopne sedmice (1,5 grama sedmično, tj. ukupno 4,5 grama tokom 3 sedmice).

Pedijatrijska populacija

Lek Azinocin, film tablete, može se primenjivati samo kod dece telesne mase veće od 45 kg i tada treba koristiti uobičajenu dozu za odrasle.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem bubrega (GFR 10 – 80 mL/min). Potreban je oprez pri primeni azitromicina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 10 mL/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Budući da se azitromicin metaboliše u jetri i izlučuje putem žuči, lek se ne sme propisivati pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod ovih pacijenata nisu sprovedena ispitivanja terapije azitromicinom.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata se primenjuju iste doze kao kod odraslih. S obzirom da stariji pacijenti mogu imati proaritmijska stanja, preporučuje se poseban oprez, usled rizika od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes (videti odeljak 4.4).

Način primene Oralna primena.

Tablete se primenjuju jednom dnevno. Tablete treba progutati cele. Lek se može primenjivati nezavisno od obroka.

Azitromicin je kontraindikovan kod pacijenata preosetljivih na azitromicin, eritromicin, drugi makrolidni ili ketolidni antibiotik ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljaku 6.1.

Alergijske reakcije

Kao i pri upotrebi eritromicina i drugih makrolida, retko su zabeležene ozbiljne alergijske reakcije, uključujući angioedem i anafilaksu (retko fatalne), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS - engl. Drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms), akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) (retko fatalno). Neke od ovih reakcija izazvale su rekurentne simptome i zahtevale su dužu opservaciju i lečenje.

Hepatotoksičnost

S obzirom da je jetra glavni put eliminacije azitromicina, azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa teškim oboljenjem jetre. Pri primeni azitromicina prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa, koji potencijalno može dovesti do životno ugrožavajuće insuficijencije jetre (videti odeljak 4.8). Moguće je da su neki od ovih pacijenata već imali oboljenje jetre ili su uzimali neki drugi hepatotoksični lek.

U slučajevima kada se jave znaci i simptomi disfunkcije jetre, kao što su brz razvoj astenije udružene sa pojavom žutice, tamna prebojenost urina, sklonost ka krvarenju ili hepatička encefalopatija, treba sprovesti funkcionalna ispitivanja/analize jetre. Primenu azitromicina treba prekinuti ako se jave znaci poremećaja funkcije jetre.

Ergot derivati i azitromicin

Istovremena primena ergot derivata i makrolidnih antibiotika ubrzava nastanak ergotizma. Nema podataka o mogućnostima interakcije između ergot derivata i azitromicina. Međutim, zbog teoretske mogućnosti ergotizma, azitromicin i ergot derivate ne treba primenjivati istovremeno.

Superinfekcije

Kao i prilikom primene bilo kog drugog antibakterijskog leka, preporučuje se praćenje pojave superinfekcije uzrokovane neosetljivim mikroorganizmima, uključujući gljivice.

Dijareja izazvana bakterijom Clostridium difficile

Kod primene skoro svih antibiotika, uključujući azitromicin, prijavljena je dijareja izazvana bakterijom Clostridium difficile (engl. Clostridium difficile associated diarrhea, CDAD), i po težini se može kretati od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Primena antibiotika menja normalnu bakterijsku floru creva i može dovesti do preteranog rasta C.difficile.

C. difficile produkuje toksine A i B koji doprinose razvoju CDAD. Sojevi C. difficile koji proizvode hipertoksine povezani su sa većim morbiditetom i mortalitetom, s obzirom da ove infekcije mogu biti rezistentne na antimikrobnu terapiju i mogu zahtevati kolektomiju. Pojava CDAD se mora uzeti u obzir kod svih pacijenata kod kojih se javi dijareja nakon upotrebe antibiotika. Neophodno je pažljivo uzeti anamnestičke podatke, s obzirom da je prijavljeno da se CDAD javlja i dva meseca posle primene antibiotika.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 10 mL/min), zabeleženo je povećanje sistemske raspoloživosti azitromicina za 33%.

Produženje QT intervala

Produžena srčana repolarizacija i QT interval, koji su udruženi sa rizikom od srčane aritmije i torsades de pointes, zabeleženi su tokom terapije makrolidima, uključujući i azitromicin (videti odeljak 4.8). Ovo povećava rizik od ventrikularnih aritmija (uključujući torsades de pointes), što može dovesti do srčanog zastoja. Zbog toga je neophodan oprez pri lečenju pacijenata sa proaritmogenim stanjima (posebno kod žena i starijih osoba) kao što su:

• kongenitalni ili dokazano produžen QT interval;

• istovremena terapija drugim lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA (hinidin i prokainamid) i klase III (dofetilid, amjodaron, sotalol), cisaprid i terfenadin, antipsihotici (pimozid), antidepresivi (citalopram), fluorohinoloni (moksifloksacin, levofloksacin);

• elektrolitni disbalans, posebno u slučaju hipokalemije i hipomagnezemije;

• klinički značajna bradikardija, srčana aritmija ili teška srčana insuficijencija. Miastenija gravis i azitromicin

Kod pacijenata koji su koristili azitromicin prijavljeno je pogoršanje simptoma miastenije gravis i novi početak miasteničnog sindroma (videti odeljak 4.8).

Streptokokne infekcije

Penicilin je obično lek prvog izbora u terapiji faringitisa/tonzilitisa izazvanih bakterijom Streptococcus pyogenes, kao i u profilaksi akutne reumatske groznice. Azitromicin je uopšteno efikasan protiv streptokoknih infekcija farinksa, ali ne postoje podaci koji ukazuju na njegovu efikasnost u profilaksi akutne reumatske groznice.

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost intravenske primene azitromicina u lečenju infekcija kod dece nije utvrđena. Efikasnost i bezbednost primene azitromicina u prevenciji i lečenju infekcija izazvanih bakterijom

Mycobacterium Avium Complex kod dece nije utvrđena.

Antacidi: U farmakokinetičkoj studiji efekata istovremene primene antacida i azitromicina, nisu zabeleženi efekti na ukupnu biološku raspoloživost, iako je maksimalna koncentracija u serumu bila smanjena za približno 25%. Kod pacijenata kojima je propisana terapija azitromicinom i antacidima, ove lekove ne treba primenjivati istovremeno.

Cetirizin: Kod zdravih dobrovoljaca, istovremena petodnevna primena azitromicina i cetirizina u dozi od 20 mg u ravnotežnom stanju nije dovela do farmakokinetičkih interakcija niti do značajnih promena QT intervala.

Didanozin (Dideoksinozin): Istovremena primena 1200 mg azitromicina i 400 mg didanozina dnevno kod 6 HIV-pozitivnih ispitanika nije imala uticaj na farmakokinetiku didanozina, u poređenju sa placebom.

Digoksin i kolhicin (P-gp supstrati): Postoje podaci da istovremena primena makrolidnih antibiotika, kao što je azitromicin, sa supstratima P-glikoproteina kao što su digoksin i kolhicin, dovodi do povećanja koncentracije P-gp supstrata u serumu. Treba imati na umu mogućnost povećanja koncentracije digoksina kod pacijenata na istovremenoj terapiji azitromicinom. Tokom terapije azitromicinom i nakon obustave njegove primene, potrebno je kliničko praćenje, a po mogućnosti i praćenje koncentracije digoksina u serumu.

Zidovudin: Pojedinačna doza od 1000 mg zidovudina i višestruka primena 1200 mg ili 600 mg azitromicina je imala manje efekte na farmakokinetiku u plazmi ili eliminaciju zidovudina putem bubrega ili njegovog metabolita glukuronida. Međutim, primena azitromicina je povećala koncentraciju fosforilisanog zidovudina, klinički aktivnog metabolita, u mononuklearnim ćelijama periferne krvi. Klinički značaj ovog nalaza nije jasan, ali on može biti koristan za pacijente.

Azitromicin ne stupa u značajnu interakciju sa hepatičkim sistemom enzima P450. Ne smatra se da podleže farmakokinetičkim interakcijama, za razliku od eritromicina i ostalih makrolida. Azitromicin ne dovodi do indukcije ili inaktivacije hepatičkog citohroma P450 putem citohrom-metaboličkog kompleksa.

Derivati ergotamina: Zbog teoretske mogućnosti pojave ergotizma, ne preporučuje se istovremena primena azitromicina i derivata ergotamina (videti odeljak 4.4).

Sprovedene su farmakokinetičke studije azitromicina sa sledećm lekovima koji se metabolišu dejstvom citohroma P450.

Atorvastatin: Istovremena primena atorvastatina (10 mg dnevno) i azitromicina (500 mg dnevno) nije dovela do promene koncentracije atorvastatina u plazmi (zasnovano na ispitivanju inhibicije HMG CoA – reduktaze). Ipak, tokom postmarketinškog praćenja su prijavljeni slučajevi rabdomiolize kod pacijenata koji su istovremeno primali azitromicin i statine.

Karbamazepin: U studiji farmakokinetičke interakcije kod zdravih dobrovoljaca, nije uočen značajan efekat azitromicina na koncentracije karbamazepina ili njegovog aktivnog metabolita u plazmi.

Cimetidin: U farmakokinetičkoj studiji koja je ispitivala efekte pojedinačne doze cimetidina primenjene 2 sata pre azitromicina na farmakokinetiku azitromicina, nisu uočene promene u farmakokinetici azitromicina.

Oralni antikoagulansi tipa kumarina: U studiji farmakokinetičke interakcije, azitromicin nije menjao antikoagulantne efekte varfarina primenjenog u vidu pojedinačne doze od 15 mg kod zdravih dobrovoljaca. U postmarketinškom periodu, dobijeni su izveštaji o pojačanom antikoagulantnom efektu nakon istovremene primene azitromicina i oralnih antikoagulanasa tipa kumarina. Iako uzročna povezanost nije utvrđena, treba razmotriti češće praćenje protrombinskog vremena kada se azitromicin primenjuje kod pacijenata koji koriste oralne antikoagulanse tipa kumarina.

Ciklosporin: U farmakokinetičkoj studiji sa zdravim dobrovoljcima koji su oralno primali 500 mg/dan azitromicina tokom 3 dana, a zatim jednu dozu od 10 mg/kg/dan ciklosporina, uočen je značajan porast C^max i PIK^0-5 ciklosporina. Zbog toga je potreban oprez pri istovremenoj primeni ova dva leka. Ako je istovremena primena neophodna, potrebno je pratiti koncentracije ciklosporina i u skladu sa tim korigovati dozu.

Efavirenz: Istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 600 mg i 400 mg efavirenza dnevno tokom 7 dana nije dovela do klinički značajnih farmakokinetičkih interakcija.

Flukonazol: Istovremena primena pojedinačne doze od 1200 mg azitromicina nije menjala farmakokinetiku pojedinačne doze flukonazola od 800 mg. Ukupna izloženost i poluvreme eliminacije bili su nepromenjeni pri istovremenoj primeni flukonazola, međutim, uočeno je klinički neznačajno smanjenje C^max (18%) azitromicina.

Indinavir: Istovremena primena pojedinačne doze od 1200 mg azitromicina nije imala statistički značajan efekat na farmakokinetiku indinavira primenjenog u dozi od 800 mg tri puta dnevno tokom 5 dana.

Metilprednizolon: U studiji farmakokinetičke interakcije kod zdravih dobrovoljaca, azitromicin nije imao značajan efekat na farmakokinetiku metilprednizolona.

Midazolam: Kod zdravih dobrovoljaca, istovremena primena azitromicina 500 mg/dan tokom tri dana nije uzrokovala klinički značajne promene u farmakokinetici i farmakodinamici midazolama primenjenog u pojedinačnoj dozi od 15 mg.

Nelfinavir: Istovremena primena azitromicina (1200 mg) i nelfinavira u ravnotežnom stanju (750 mg tri puta dnevno) je dovela do porasta koncentracije azitromicina. Nisu uočena klinički značajna neželjena dejstva i nije bilo potrebno prilagođavanje doze.

Rifabutin: Istovremena primena azitromicina i rifabutina nije uticala na serumske koncentracije bilo kog od ova dva leka.

Neutropenija je uočena kod ispitanika na istovremenoj terapiji azitromicinom i rifabutinom. Iako je neutropenija bila povezana sa primenom rifabutina, nije utvrđena uzročna povezanost sa kombinacijom sa azitromicinom (videti odeljak 4.8).

Sildenafil: Kod zdravih muških dobrovoljaca, nije bilo dokaza o uticaju azitromicina (500 mg/dan, tokom 3 dana) na vrednosti PIK i C^max sildenafila ili njegovog glavnog metabolita u krvi.

Terfenadin: U farmakokinetičkim studijama nisu pronađeni dokazi o interakciji između azitromicina i terfenadina. Prijavljeni su retki slučajevi u kojima se ne može u potpunosti isključiti mogućnost ove interakcije, međutim, nije bilo specifičnih dokaza da se ovakva interakcija desila.

Teofilin: Nema dokaza o klinički značajnoj farmakokinetičkoj interakciji pri istovremenoj primeni azitromicina i teofilina kod zdravih dobrovoljaca.

Triazolam: Kod 14 zdravih dobrovoljaca, istovremena primena azitromicina 500 mg prvog dana i 250 mg drugog dana sa 0,125 mg triazolama drugog dana nije imala značajne efekte na farmakokinetičke parametre triazolama, u poređenju sa istovremenom primenom triazolama i placeba.

Trimetoprim/sulfametoksazol: Istovremena primena trimetoprim/sulfametoksazola (160 mg/800 mg) tokom 7 dana sa 1200 mg azitromicina sedmog dana nije imala značajan efekat na maksimalne koncentracije, ukupnu izloženost ili urinarnu ekskreciju trimetoprima niti sulfametoksazola.

Koncentracije azitromicina u plazmi bile su slične onima koje su viđene u drugim studijama.

Hidroksihlorohin: Azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji primaju lekovi koji produžuju QT interval i potencijalno mogu izazvati srčane aritmije, poput hidroksihlorohina.

Trudnoća

Nema adekvatnih i kontrolisanih studija kod trudnica. U studijama reproduktivne toksičnosti kod životinja, pokazano je da azitromicin prolazi placentu, ali nije bilo dokaza o teratogenom dejstvu. Nije potvrđena bezbednost primene azitromicina u trudnoći. Stoga, azitromicin u trudnoći treba koristiti samo ukoliko korist primene leka prevazilazi rizik.

Dojenje

Azitromicin se izlučuje u mleko, ali nisu sprovedene adekvatne i dobro kontrolisane studije kojima bi se procenila farmakokinetika azitromicina kod dojilja.

Plodnost

U studijama plodnosti sprovedenim na pacovima, primećena je manja učestalost trudnoća nakon primene azitromicina. Značaj ovog nalaza kod ljudi nije potvrđen.

Moguća je pojava neželjenih reakcija kao što su delirijum, halucinacije, ošamućenost, somnolencija, sinkopa i konvulzije, koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

U tabeli u nastavku teksta navedena su neželjena dejstva zabeležena tokom kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja, prema sistemima organa i učestalosti. Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim podacima o učestalosti: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka). U svakoj grupi učestalosti, neželjena dejstva su prikazana od najozbiljnih ka najblažim.

Neželjene reakcije koje su moguće/verovatno povezane sa azitromicinom, podaci iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja

Neželjene reakcije povezane sa profilaksom i terapijom Mycobacterium Avium kompleksa (zasnovano na podacima iz kliničkih studija i postmarketinškog praćenja). Ove reakcije se razlikuju po tipu reakcije i učestalosti.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Neželjena dejstva uočena pri dozama višim od preporučenih, bila su slična neželjenim dejstvima prilikom primene normalnih doza. Uobičajeni simptomi predoziranja makrolidnim antibioticima uključuju reverzibilni gubitak sluha, jaku mučninu, povraćanje i dijareju. U slučaju predoziranja, ukoliko je potrebno, indikovana je primena medicinskog uglja, opšte simptomatske terapije, kao i suportivnih mera.