Oldon® 250mg+250mg+65mg tableta

Lek Oldon je indikovan za odrasle za akutan tretman glavobolje i migrenoznih napada sa ili bez aure.

Doziranje

Odrasli (18 godina i stariji)

Glavobolja

Uobičajena preporučena doza je jedna tableta pri pojavi bola. Još jedna tableta može se uzeti nakon 4 do 6 sati. U slučaju jačeg bola, mogu se uzeti dve tablete.

Ukoliko je potrebno, mogu se uzeti još 1 do 2 tablete, sa razmakom od 4 do 6 sati između doza. Lek Oldon je namenjen za povremenu primenu, do 4 dana za lečenje glavobolje.

• Migrena

  Kada se pojave simptomi treba uzeti dve tablete. Ukoliko je potrebno, mogu se uzeti još 2 tablete, sa razmakom od 4 do 6 sati između doza.

  Lek Oldon je namenjen zapovremenu primenu, do 3 dana za lečenje migrene.

  I za lečenje glavobolje i za lečenje migrene, unos mora da se ograniči na 6 tableta u toku 24 sata. Ovaj lek ne treba da se koristi duže vreme ili u većim dozama bez prethodne konsultacije sa lekarom (videti odeljak 4.4).

  Pedijatrijska populacija (mlađi od 18 godina)

  Bezbednost i efikasnost primene leka Oldon kod dece i adolescenata nije ustanovljena. Prema tome, lek Oldon ne treba primenjivati kod dece i adolescenata (videti odeljak 4.4).

  Stariji pacijenti

  U skladu sa opštim medicinskim preporukama lek Oldon treba koristiti sa oprezom kod starijih pacijenata, posebno ukoliko imaju manju telesnu masu.

  Oštećenje funkcije jetre i bubrega

  Uticaj bolesti jetre ili bubrega na farmakokinetiku leka Oldon nije ispitivan. Zbog mehanizma dejstva acetilsalicilne kiseline i paracetamola može doći do dodatnog oštećenja funkcije jetre ili bubrega. Prema tome, lek Oldon je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega i insuficijencijom (npr. GFR < 30mL/min/1,73m², engl. glomerular filtration rate) (videti odeljak 4.3), a treba da se koristi sa oprezom kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega (GFR > 30mL/min/1,73m²) (videti odeljak 4.4).

  Način primene

  Za oralnu upotrebu.

  Lek Oldon treba da se uzme uz čašu vode.

• Preosetljivost na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Pacijenti kod kojih su napadi astme, bronhospazma, angioedema, urtikarije ili akutnog rinitisa izazvani acetilsalicilnom kiselinom ili drugim lekom iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su diklofenak ili ibuprofen.

• Aktivni ulkus želuca ili creva, gastrointestinalno krvarenje ili perforacija kao i kod pacijenata sa peptičkim ulkusom u anamnezi.

• Hemofilija ili drugi hemoragijski poremećaji.

• Teška insuficijencija jetre ili teško oštećenje funkcije bubrega ili insuficijencija (GFR

  <30mL/min/1,73m²).

• Teška srčana insuficijencija.

• Unos više od 15 mg metotreksata nedeljno (videti odeljak 4.5).

• Poslednji trimestar trudnoće (videti odeljak 4.6).

Opšta upozorenja

• Lek Oldon ne treba koristiti istovremeno sa drugim lekovima koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol.

• Kao i kod drugih lekova za akutno lečenje migrene, pre započinjanja terapije kod pacijenata kod kojih migrena ranije nije dijagnostikovana, kao i kod pacijenata sa migrenom koji imaju atipične simptome, potrebno je isključiti druga potencijalno ozbiljna neurološka oboljenja.

• Pacijenti kod kojih se javi povraćanje u više od 20% migrenoznih napada ili kojima je potrebno mirovanje u više od 50% migrenoznih napada ne treba da koriste ovaj lek.

• Ukoliko pacijent sa migrenom ne oseti olakšanje nakon primene prve doze (2 tablete) leka Oldon, potrebno je da potraži savet lekara.

• Produžena upotreba bilo koje vrste lekova protiv bolova za glavobolju može dovesti do njenog pogoršanja. Ukoliko postoji sumnja ili do ovoga dođe, potrebno je obustaviti terapiju i potražiti savet lekara. Na dijagnozu glavobolje uzrokovane prekomernom upotrebom lekova (MOH, engl. Medication Overuse Headache) treba posumnjati kod pacijenata koji imaju hronične glavobolje (15 ili više dana mesečno) uz istovremenu prekomernu upotrebu lekova protiv glavobolje duže od 3 meseca. Prema tome, ovaj lek ne treba da se koristi duže od 10 dana mesečno u periodu dužem od 3 meseca.

• Potreban je oprez kod pacijenata sa rizikom od dehidratacije (npr. usled bolesti, dijareje ili pre ili nakon većih hirurških intervencija).

• Lek Oldon, zbog svojih farmakodinamskih svojstava, može maskirati znakove i simptome infekcije.

  Upozorenja zbog prisustva acetilsalicilne kiseline:

• Istovremenu upotrebu acetilsalicilne kiseline sa drugim lekovima iz grupe NSAIL za sistemsku primenu, uključujući COX-2 selektivne inhibitore, treba izbegavati zbog mogućeg aditivnog uticaja na neželjena dejstva (videti odeljak 4.5).

• Lek Oldon treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji imaju giht, poremećaj funkcije jetre ili bubrega, dehidrataciju, nekontrolisanu hipertenziju i dijabetes melitus.

• Acetilsalicilna kiselina u malim dozama smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Kod pacijenata koji su skloni smanjenoj ekskreciji mokraćne kiseline, ova pojava može dovesti do napada gihta.

• Poznato je da acetilsalicilna kiselina dovodi do zadržavanja natrijuma i vode u organizmu, što može dodatno da pogorša hipertenziju, kongestivnu srčanu insuficijenciju i poremećaj funkcije bubrega.

• Lek Oldon treba da se koristi sa oprezom kod pacijenata koji pate od teškog oblika deficijencije glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), jer acetilsalicilna kiselina može izazvati hemolizu ili hemolitičku anemiju. Faktori koji mogu povećati rizik od pojave hemolize su npr. visoka doza, povišena telesna temperatura ili akutne infekcije.

• Lek Oldon može da poveća tendenciju krvarenja tokom i nakon hirurških intervencija (uključujući manje zahvate kao što je vađenje zuba) usled inhibitornog efekta acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita, a koji traje od 4 do 8 dana nakon primene.

• Acetilsalicilna kiselina smanjuje adhezivnost trombocita i produžava vreme krvarenja. Mogu se javiti hematološki i hemoragijski efekti, i biti ozbiljni. Pojavu bilo kog neuobičajenog simptoma krvarenja pacijenti treba da prijave svom lekaru.

• Lek Oldon ne treba da se koristi istovremeno sa antikoagulansima ili drugim lekovima koji inhibiraju agregaciju trombocita bez nadzora lekara (videti odeljak 4.5). Pacijente koji imaju poremećaj hemostaze treba pažljivo pratiti. Kod pacijentkinja sa menoragijom ili metroragijom potrebna je posebna pažnja.

• U slučaju pojave gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracija potrebno je odmah prekinuti terapiju lekom Oldon. Gastrointestinalno krvarenje, ulceracija ili perforacija, koje može biti sa smrtnim ishodom, prijavljivano je prilikom upotrebe svih lekova iz grupe NSAIL i može se dogoditi u bilo kom trenutku u toku primene leka, sa ili bez simptoma upozorenja ili prethodne istorije ozbiljnih gastrointestinalnih događaja. Generalno, imaju ozbiljnije posledice kod starijih osoba. Rizik od gastrointestinalnog krvarenja može biti pojačan alkoholom, kortikosteroidima i lekovima iz grupe NSAIL (videti odeljak 4.5).

• Lek Oldon može dovesti do bronhospazma i egzacerbacije astme (tzv. “intolerancija na analgetike

  /analgetska astma”) ili druge reakcije preosetljivosti. Faktori rizika uključuju postojeću bronhijalnu astmu, sezonski alergijski rinitis, nazalne polipe, hroničnu opstruktivnu bolest pluća ili hroničnu infekciju respiratornog trakta (posebno ukoliko je povezana sa simptomima sličnim alergijskom rinitisu). Ovo se odnosi i na pacijente koji imaju alergijske reakcije (npr. kožne reakcije, svrab, urtikariju) na druge lekove. Kod ovih pacijenata je potrebna posebna pažnja (spremnost na hitnu medicinsku pomoć).

• Lek Oldon ne treba primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, osim ako je to izričito indikovano, zbog moguće povezanosti između acetilsalicilne kiseline i Rejevog sindroma. Rejev sindrom je veoma retko oboljenje koje zahvata mozak i jetru i može imati smrtni ishod.

• Acetilsalicilna kiselina može uticati na rezultate testova funkcije štitaste žlezde usled lažno sniženih koncentracija levotiroksina (T⁴) ili trijodotironina (T³) (videti odeljak 4.5).

  Upozorenja zbog prisustva paracetamola

• Predoziranje paracetamolom može izazvati insuficijenciju jetre, što dalje može da dovede do transplantacije jetre ili smrtnog ishoda. Postojeća bolest jetre povećava rizik od nastanka oštećenja jetre povezanog sa paracetamolom.

• Ukupan odnos koristi i rizika treba pažljivo razmotriti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega pre primene leka.

• Prijavljeni su slučajevi disfunkcije/insuficijencije jetre kod pacijenata sa stanjima smanjene koncentracije glutationa kao što su teška malnutricija, anoreksija, mali indeks telesne mase, hronični teški alkoholizam ili sepsa.

• Rizik od toksičnosti paracetamola može biti povećan kod pacijenata koji primaju druge, potencijalno hepatotoksične lekove ili lekove koji indukuju mikrozomalne enzime jetre (npr. rifampicin, izoniazid, hloramfenikol, hipnotici i antiepileptici uključujući fenobarbital, fenitoin i karbamazepin). Pacijenti sa alkoholizmom u anamnezi su naročito u riziku od oštećenja jetre (videti odeljak 4.5).

• Pacijentima treba savetovati da ne uzimaju istovremeno druge lekove koji sadrže paracetamol zbog rizika od ozbiljnog oštećenja jetre u slučaju predoziranja (videti odeljak 4.9).

• Potrebno je izbegavati alkoholna pića tokom terapije ovim lekom jer konzumacija alkohola u kombinaciji sa paracetamolom može dovesti do oštećenja jetre (videti odeljak 4.5). Paracetamol treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa alkoholnom zavisnošću.

• Slučajevi sa metaboličkom acidozom sa povećanim anjonskim jazom (engl. high anion gap metabolic acidosis, HAGMA) usled piroglutaminske acidoze, prijavljeni su kod pacijenata sa ozbiljnim bolestima kao što su teško oštećenje funkcije bubrega i sepsa ili kod pacijenata sa neuhranjenošću ili drugim stanjima sa nedostatkom glutationa (npr. hronični alkoholizam), koji su bili lečeni paracetamolom u terapijskim dozama tokom dužeg perioda ili kombinacijom paracetamola i flukloksacilina. Ako se sumnja na HAGMA usled piroglutaminske acidoze, preporučuje se hitan prekid terapije paracetamolom i pažljivo praćenje. Merenje 5-oksoprolina u urinu može biti korisno kako bi se identifikovala piroglutaminska acidoza kao osnovni uzrok HAGMA kod pacijenata sa više faktora rizika.

  Upozorenja zbog prisustva kofeina

• Lek Oldon treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa gihtom, hipertireoidizmom i aritmijom.

• Pacijenti treba da ograniče unos proizvoda koji sadrže kofein tokom primene leka, jer prekomerni unos kofeina može izazvati nervozu, razdražljivost, nesanicu i povremeno ubrzan rad srca.

Lekovi na bazi kombinacije acetilsalicilne kiseline, paracetamola i kofeina ne bi trebalo da se koriste istovremeno sa drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL), uključujući acetilsalicilnu kiselinu i inhibitore ciklooksigenaze-2, jer ovo može povećati rizik od pojave neželjenih dejstava.

Interakcije svake od aktivnih supstanci sa drugim lekovima su dobro poznate i nema naznaka da bi došlo do njihove promene prilikom upotrebe aktivnih supstanci u kombinaciji. Nema bezbednosno relevantnih interakcija između acetilsalicilne kiseline i paracetamola.

Tabela 1 – Acetilsalicilna kiselina

Tabela 2 – Paracetamol

Tabela 3 – Kofein

Interakcije sa laboratorijskim testovima

• Visoke doze acetilsalicilne kiseline mogu uticati na rezultate nekoliko kliničko-hemijskih laboratorijskih testova.

• Primena paracetamola može uticati na rezultate određivanja mokraćne kiseline primenom metode fosfovolframove kiseline i na rezultate određivanja glikemije primenom metode glukoza oksidaza/peroksidaza.

• Kofein može da invertuje dejstvo dipiridamola i adenozina na kardiovaskularni protok krvi, čime može ometati rezultate snimanja srca. Preporučuje se obustava primene kofeina najmanje 24 sata pre snimanja.

Trudnoća

Ne preporučuje se primena tokom trudnoće. Lek Oldon je kontraindikovan tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3).

Nema adekvatnih podataka o primeni leka Oldon kod trudnica. Studije na životinjama sa kombinacijom acetilsalicilne kiseline, paracetamola i kofeina nisu sprovedene (videti odeljak 5.3).

Acetilsalicilna kiselina

Inhibicija sinteze prostaglandina može negativno uticati na trudnoću i/ili razvoj embriona/ploda. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od spontanog pobačaja, srčanih malformacija i gastrošize nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Smatra se da rizik raste sa dozom i trajanjem terapije. Kod životinja, pokazano je da primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodi do povećanja pre- i postimplatacionog gubitka embriona i embrio-fetalne smrtnosti. Dodatno, povećanje učestalosti različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, bilo je prijavljivano kod životinja kojima je primenjivan inhibitor sinteze prostaglandina u organogenetičkom periodu.

Od 20. nedelje trudnoće nadalje, upotreba acetilsalicilne kiseline može izazvati oligohidramnion usled oštećenja funkcije bubrega ploda. Ovo stanje se može javiti ubrzo nakon početka terapije i obično je reverzibilno nakon prekida terapije. Dodatno, prijavljeni su slučajevi suženja ductus arteriosus-a nakon primene u drugom trimestru trudnoće, u kojima je uglavnom došlo do oporavka nakon obustave leka. Stoga, acetilsalicilnu kiselinu ne treba koristiti u prvom i drugom trimestru trudnoće, osim ako je neophodno. Ako se acetilsalicilna kiselina primenjuje kod žena koje planiraju trudnoću ili tokom prvog ili drugog trimestra trudnoće, doza treba da bude što niža, a trajanje terapije što kraće. Nakon izlaganja acetilsalicilnoj kiselini nekoliko dana od 20. nedelje trudnoće nadalje, potrebno je razmotriti prenatalno praćenje oligohidramniona i suženje ductus arteriosus-a. Lečenje acetilsalicilnom kiselinom treba obustaviti ako se utvrde oligohidramnion ili suženje ductus arteriosus-a.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti plod sledećem:

• kardiopulmonalnoj toksičnosti (prevremeno suženje/zatvaranje ductus arteriosus-a i plućna hipertenzija);

• disfunkciji bubrega (videti u prethodnom tekstu); majku i novorođenče, na kraju trudnoće, potencijalno:

• produženju vremena krvarenja i antiagregacionom efektu koji se može javiti čak i pri veoma malim dozama;

• inhibiciji kontrakcija materice, što može dovesti do odloženog ili produženog porođaja.

Shodno tome, acetilsalicilna kiselina je kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljke 4.3 i 5.3).

Paracetamol

Veliki broj podataka o korišćenju paracetamola kod trudnica ne ukazuje na malformacije niti feto/neonatalnu toksičnost. Epidemiološke studije o neurološkom razvoju kod dece izloženih paracetamolu in utero ne daju konkretne zaključke. Ukoliko je klinički indikovano, paracetamol se može koristiti u toku trudnoće, ali u najmanjoj efektivnoj dozi, u što kraćem vremenskom periodu i što je moguće ređe.

Kofein

Postoje dokazi da produžen unos visokih doza kofeina može da dovede do spontanog pobačaja ili prevremenog porođaja. Pretkliničke studije primene kofeina u jako visokim dozama pokazale su reproduktivnu toksičnost.

Dojenje

Salicilat, paracetamol i kofein se izlučuju u majčino mleko. Kofein može uticati na ponašanje deteta koje sisa (uzbuđenje, loš obrazac spavanja). Salicilat može dovesti do neželjenih dejstava na funkciju trombocita kod deteta (može izazvati blago krvarenje), iako nijedan takav slučaj nije prijavljen. Takođe, pri primeni acetilsalicilne kiseline postoji bojazan vezano za razvoj Rejevog sindroma kod odojčadi. Prema tome, ne preporučuje se upotreba leka Oldon tokom dojenja.

Plodnost

Acetilsalicilna kiselina

Postoje dokazi da lekovi koji inhibiraju ciklooksigenazu/sintezu prostagladnina mogu štetno uticati na plodnosti kod žena, usled uticaja na ovulaciju. Ovaj efekat je reverzibilan po obustavi terapije.

Nisu sprovedene studije uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Potrebno je upozoriti pacijente da u slučaju pojave neželjenih dejstava poput vrtoglavice ili pospanosti, ne treba da upravljaju vozilima i rukuju mašinama, kao i da se obrate lekaru za savet.

Mnoge od sledećih neželjenih reakcija su očigledno dozno zavisne i variraju od osobe do osobe.

U tabeli koja sledi pobrojana su neželjena dejstva iz 16 kliničkih studija efikasnosti i bezbednosti primene tableta paracetamola/acetilsalicilne kiseline/kofeina u pojedinačnoj dozi u terapiji migrene, glavobolje, zubobolje povezane sa vađenjem zuba na 4809 ispitanika, kao i podaci dobijeni spontanim prijavljivanjem u postmarketinškom periodu. Neželjene reakcije koje su prikazane u tabeli su one za koje se smatra da su bar moguće povezane sa upotrebom tableta paracetamola/acetilsalicilne kiseline/kofeina i navedene su prema opadajućoj učestalosti po MedDRA klasifikaciji sistema organa.

Učestalost neželjenih reakcija koje potiču iz spontanih prijava slučajeva ne može da se utvrdi sa pouzdanošću pa su prema tome nepoznate učestalosti.

Neželjene reakcije su navedene prema klasi sistema organa i učestalosti, prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Neželjene reakcije prijavljene u kliničkim studijama i tokom postmarketinškog perioda

*uključujući rinitis

Veoma retko su prijavljeni slučajevi ozbiljnih kožnih reakcija.

Nema dostupnih informacija koje bi sugerisale da se obim i vrsta neželjenih događaja pojedinačnih supstanci pojačavaju ili da se spektar neželjenih događaja širi kada se fiksna kombinacija koristi kako je propisano.

Povećanje rizika od krvarenja može trajati 4-8 dana nakon uzimanja acetilsalicilne kiseline. Veoma retko može da se javi ozbiljno krvarenje (npr. intracerebralno krvarenje) posebno kod pacijenata sa nelečenom hipertenzijom i/ili istovremenom terapijom antikoagulansima. U pojedinim slučajevima ovo može biti opasno po život.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Metabolička acidoza sa povećanim anjonskim zjapom

Slučajevi metaboličke acidoze sa povećanim anjonskim zjapom zbog piroglutaminske acidoze primećeni su kod pacijenata sa faktorima rizika koji su primenjivali paracetamol (videti odeljak 4.4). Piroglutaminska acidoza može se pojaviti kao posledica smanjenih vrednosti glutationa kod ovih pacijenata.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje povezano sa acetilsalicilnom kiselinom

Simptomi blage intoksikacije salicilatima uključuju vrtoglavicu, tinitus, gluvoću, znojenje, tople ekstremitete sa nepravilnim pulsom, mučninu i povraćanje, dehidrataciju, glavobolju i konfuziju. Oni se mogu javiti pri koncentracijama u plazmi od 150 do 300 mikrograma/mL. Ovi simptomi se mogu kontrolisati smanjenjem doze ili prekidom lečenja.

Ozbiljnija intoksikacija se javlja pri koncentracijama većim od 300 mikrograma/mL. Simptomi ozbiljnog predoziranja uključuju hiperventilaciju, groznicu, nemir, ketozu, respiratornu alkalozu i metaboličku acidozu. Depresija centralnog nervnog sistema (CNS) može dovesti do kome. Može doći i do kardiovaskularnog kolapsa i respiratorne insuficijencije.

Neuobičajene karakteristike uključuju hematemezu, hiperpireksiju, hipoglikemiju, hipokalemiju, trombocitopeniju, povećan INR/PTR, intravaskularnu koagulaciju, insuficijenciju bubrega i nekardiogeni plućni edem.

Karakteristike uticaja na centralni nervni sistem uključuju konfuziju, dezorijentaciju, komu i konvulzije, ređe su kod odraslih nego kod dece.

Tretman ozbiljnog predoziranja

Potrebno je odmah prebaciti pacijenta u bolnicu i kontaktirati Centar za kontrolu trovanja.

Kada se sumnja da je pacijent uneo više od 120 mg/kg salicilata u toku poslednjih sat vremena, potrebno je oralno davati ponavljene doze aktivnog uglja.

Kod pacijenata koji su uneli više od 120 mg/kg salicilata potrebno je pratiti koncentraciju u plazmi, iako se težina trovanja ne može odrediti samo na osnovu toga. Potrebno je uzeti u obzir i kliničke i biohemijske parametre.

Kod plazma koncentracija većih od 500 mikrograma/mL (350 mikrograma/mL kod dece mlađe od 5 godina), intravenska primena natrijum-bikarbonata je efikasna u uklanjanju salicilata iz plazme. Forsirana diureza ne treba da se koristiti samostalno jer ne pojačava izlučivanje salicilata i može izazvati plućni edem.

Hemodijaliza ili hemoperfuzija su metode izbora u slučajevima kada je koncentracija salicilata u plazmi veća od 700 mikrograma/mL, ili niža kod dece i starijih osoba, ili ako postoji teška metabolička acidoza.

Predoziranje povezano sa paracetamolom

Predoziranje (>10 g ukupno za odraslu osobu ili >150 mg/kg u jednom unosu) može izazvati citolizu jetre koja može dovesti do potpune i ireverzibilne nekroze (insuficijencija jetre, metabolička acidoza, insuficijencija bubrega) i posledično do kome i moguće smrti ili može zahtevati transplantaciju jetre. Ređe se može razviti bubrežna tubularna nekroza.

Rani znaci predoziranja (veoma često mučnina, povraćanje, anoreksija, bledilo, letargija i znojenje) uglavnom se povlače u prvih 24 sata.

Abdominalni bol može biti prva indikacija oštećenja jetre, koja obično nije očigledna prvih 24 do 48 sati, a može biti odložena 4 do 6 dana nakon unosa. Oštećenje jetre je uglavnom maksimalno 72 do 96 sati nakon ingestije. Može doći do poremećaja metabolizma glukoze i metaboličke acidoze. Akutna insuficijencija bubrega sa akutnom tubularnom nekrozom može se razviti čak i u odsustvu ozbiljnog oštećenja jetre. Prijavljene su srčane aritmije i pankreatitis.

Smatra se da su pacijenti pod visokim rizikom kada primaju lekove koji indukuju enzime jetre, kao što su karbamazepin, fenitoin, fenobarbital, rifampicin i kantarion, ili kada u anamnezi imaju zloupotrebu alkohola ili su podhranjeni.

Tretman predoziranja

U slučaju predoziranja neophodan je hitan medicinski tretman, čak i ako simptomi predoziranja nisu prisutni.

Ako se potvrdi ili posumnja na predoziranje, uputiti pacijenta u najbliži Centar za hitnu medicinsku pomoć i odmah kontaktirati Centar za kontrolu trovanja. Ovo je potrebno čak i kod pacijenata bez simptoma ili znakova predoziranja zbog rizika od odloženog oštećenja jetre.

Ako se sumnja da je pacijent uneo više od 150 mg/kg paracetamola u toku poslednjih sat vremena, potrebno je oralno davati ponavljene doze aktivnog uglja. Međutim, ukoliko acetilcistein ili metionin treba davati oralno, aktivni ugalj je najbolje ukloniti iz želuca kako bi se sprečilo smanjenje resorpcije antidota.

Antidoti

Acetilcistein treba primeniti intravenski ili oralno što je pre moguće. Najefikasniji je tokom prvih 8 sati od predoziranja. Posle toga, efekat antidota se progresivno smanjuje. Ipak, pokazalo se da je tretman koristan do i nakon 24 sata nakon ingestije.

Metionin je najefikasniji u prvih 10 sati od predoziranja paracetamolom. Oštećenje jetre je češće i teže ukoliko se lečenje metioninom započne više od 10 sati nakon ingestije.

Oralna resorpcija može biti smanjena povraćanjem ili aktivnim ugljem. Predoziranje povezano sa kofeinom

Uobičajeni simptomi uključuju epigastrični bol, povraćanje, anksioznost, nervozu, nemir, nesanicu, uzbuđenost, trzanje mišića, konfuzija, tremor i konvulzije. Kod unosa visokih doza kofeina može da se javi hiperglikemija. Kardiološki simptomi uključuju tahikardiju i srčanu aritmiju. Simptomi se kontrolišu smanjenjem ili prekidom unosa kofeina.

Da bi se ispoljili klinički značajni simptomi predoziranja kofeinom usled predoziranja lekom Oldon, unesena količina leka bi bila povezana sa ozbiljnom toksičnošću jetre izazvane paracetamolom.