Amoksicilin HF 250mg kapsula, tvrda
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Amoksicilin 250mg
Amoksicilin je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih i dece (videti odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):
-
Akutni bakterijski sinuzitis
-
Akutni otitis media
-
Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis
-
Akutne egzacerbacije hroničnog bronhitisa/ akutne egzacerbacije hronične opstruktivne bolesti pluća
-
Vanbolnički stečena pneumonija
-
Akutni cistitis
-
Asimptomatska bakteriurija u trudnoći
-
Akutni pijelonefritis
-
Tifoidna i paratifoidna groznica
-
Dentalni apscesi sa celulitisom koji se širi
-
Infekcije veštačkih zglobova
-
Eradikacija infekcije Helicobacter pylori
-
Lajmska bolest.
Amoksicilin je takođe indikovan za profilaksu endokarditisa.
Potrebno je poštovati zvanične smernice o pravilnoj upotrebi antibakterijskih lekova.
Doziranje
Prilikom odabira doze leka Amoksicilin HF u terapiji pojedinačne infekcije potrebno je uzeti u obzir sledeće:
-
očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (Videti odeljak 4.4)
-
težinu i lokalizaciju infekcije
-
uzrast, telesnu masu i funkciju bubrega pacijenta, u skladu sa dole navedenim podacima.
Trajanje terapije treba odrediti prema vrsti infekcije i odgovoru pacijenta, i generalno treba da bude što je moguće kraće. Neke infekcije zahtevaju duži period lečenja (videti odeljak 4.4. koji se tiče produžene terapije).
Odrasli i deca ≥40 kg
Preporučene doze
| Indikacija* | Doza* |
| Akutni bakterijski sinuzitis | 250 mg do 500 mg na svakih 8 sati ili 750 mg do 1 gsvakih 12 satiZa teške infekcije 750 mg do 1 g svakih 8 sati. Akutni cistitis se može lečiti dozom po 3 g dvaput dnevno tokom jednog dana. |
| Asimptomatska bakteriurija u trudnoći | |
| Akutni pijelonefritis | |
| Dentalni apscesi sa celulitisom koji se širi | |
| Akutni cistitis | |
| Akutni otitis media | 500 mg na svakih 8 sati, 750 mg do 1 g svakih 12 satiZa teške infekcije 750 mg do 1 g svakih 8 sati tokom 10 dana |
| Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis | |
| Akutne egacerbacije hroničnog bronhitisa | |
| Vanbolnička pneumonija | 500 mg do 1 g na svakih 8 sati |
| Tifoidna i paratifoidna groznica | 500 mg do 2 g na svakih 8 sati |
| Infekcije veštačkog zgloba | 500 mg do 1 g na svakih 8 sati |
| Profilaksa endokarditisa | 2 g oralno, pojedinačna doza 30 do 60 minuta preprocedure |
| Eradikacija Helicobacter pylori | 750 mg do 1 g dvaput dnevno u kombinaciji sa inhibitorom protonske pumpe (npr. omeprazol,lansoprazol) i drugim antibiotikom (npr. klaritromicin, metronidazol) tokom 7 dana |
| Lajmska bolest (videti odeljak 4.4) | Rani stadijum: 500 mg do 1 g na svakih 8 sati do maksimalnih 4 g dnevno u podeljenim dozama tokom 14 dana (10 do 21 dan).Kasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti): 500 mg do 2 g svakih 8 sati do maksimalnih 6 g dnevno upodeljenim dozama tokom 10 do 30 dana. |
| *Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice za terapiju svake indikacije. | |
Deca <40 kg
Deca mogu biti lečena lekom Amoksicilin HF, kapsule, tvrde ili lekom Amoksicilin HF, granule za oralnu suspenziju.
Kod male dece (mlađe od šest godina) preporučuje se upotreba granula za oralnu suspenziju. Za decu telesne mase 40 kg ili više propisuju se doze kao kod odraslih.
| Indikacija+ | Doza+ |
| Akutni bakterijski sinuzitis | 20 do 90 mg/kg/dan u podeljenim dozama* |
| Akutni otitis media | |
| Vanbolnička pneumonija | |
| Akutni cistitis | |
| Akutni pijelonefritis | |
| Dentalni apscesi sa celulitisom koji se širi | |
| Akutni streptokokni tonzilitis i faringitis | 40 do 90 mg/kg/dan u podeljenim dozama* |
| Tifoidna i paratifoidna groznica | 100 mg/kg/dan u tri podeljene doze |
| Profilaksa endokarditisa | 50 mg/kg oralnim putem, pojedinačna doza 30 do 60minuta pre procedure |
| Lajmska bolest (videti odeljak 4.4) | Rani stadijum: 25 do 50 mg/kg/dan u tri pojedinačne doze tokom 10 do 21 dan.Kasni stadijum (sistemska manifestacija bolesti): 100 mg/kg/dan u tri pojedinačne doze tokom 10 do 30 dana. |
| + Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice za terapiju svake indikacije. | |
| *Doziranje od dva puta dnevno je potrebno razmotriti kada se primenjuje velika doza. | |
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavanje doze.
Oštećenje funkcije bubrega
| GFR (mL/min) | Odrasli i deca ≥40 kg | Deca <40 kg# |
| Veći od 30 | nije neophodno prilagođavanjedoze | nije neophodno prilagođavanjedoze |
| 10 - 30 | Maksimalna doza je 500 mg dva puta dnevno | 15 mg/kg dva putadnevno (maksimalna doza je 500 mg dva puta dnevno) |
| Manji od 10 | Maksimalna doza je 500 mg/dan | 15 mg/kg primenjeno kao jedna dnevna doza (maksimalno 500mg) |
| # U većini slučajeva prednost se daje parenteralnoj terapiji | ||
Pacijenti na hemodijalizi
Amoksicilin se može ukloniti iz cirkulacije hemodijalizom.
| Hemodijaliza | |
| Odrasli i deca ≥40 kg | 500 mg svakih 24 sataPre hemodijalize treba dati jednu dodatnudozu od 500 mg. Kako bi se ponovo uspostavileodgovarajuće koncentracije leka u cirkulaciji, nakon hemodijalize je potrebno primeniti još |
| jednu dozu od 500 mg. | |
| Deca <40 kg | 15 mg/kg/dan primenjeno kao jedna dnevna doza (maksimalna doza je 500 mg)Pre hemodijalize treba dati jednu dodatnudozu od 15 mg/kg. Kako bi se ponovo uspostavile odgovarajuće koncentracije leka u cirkulaciji, nakon hemodijalize je potrebno primeniti još jednu dozu od 15 mg/kg. |
Pacijenti na peritonealnoj dijalizi
Maksimalna doza amoksicilina iznosi 500 mg/dan.
Oštećenje funkcije jetre
Lek primeniti uz oprez i pratiti funkciju jetre u redovnim vremenskim intervalima (videti odeljke 4.4 i 4.8). Način primene
Lek Amoksicilin HF, kapsule, tvrde, namenjen je za oralnu primenu. Hrana ne utiče na resorpciju leka Amoksicilin HF.
Kapsule treba progutati cele (bez otvaranja) sa dovoljnom količinom vode.
Kod pacijenata koji nisu u mogućnosti da progutaju kapsule, koristiti druge farmaceutske oblike amoksicilina dostupne na tržištu Republike Srbije.
*Terapija se može započeti primenom parenteralnog oblika u skladu sa preporukama za doziranje za datu intravensku formulaciju i zatim se može nastaviti sa primenom oralnog oblika.
Preosetljivost na aktivnu supstancu, bilo koji penicilin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Ozbiljne i teške reakcije rane preosetljivosti (npr. anafilaksa) u na drugi beta-laktamski lek (npr. cefalosporin, karbapenem ili monobaktam) u anamnezi.
Reakcije preosetljivosti
Pre započinjanja terapije amoksicilinom, potrebno je pažljivo ispitati mogućnost postojanja prethodnih reakcija preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske lekove (videti odeljke 4.3. i 4.8).
Kod pacijenata koji su primali beta-laktamske antibiotike prijavljeni su slučajevi ozbiljnih reakcija preosetljivosti (uključujući anafilaktoidne i teške kožne neželjene reakcije) koji su povremeno bili sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.3). Veća je verovatnoća javljanja ovih reakcija kod pacijenata sa preosetljivošću na penicilin u anamnezi i kod osoba atopijske konstitucije. Reakcije preosetljivosti mogu napredovati do Kounis sindroma, ozbiljne alergijske reakcije koja može izazvati infarkt miokarda. Simptomi takvih reakcija mogu uključivati bol u grudima koji se javljaju u kombinaciji sa alergijskom reakcijom na amoksicilin (videti odeljak 4.8). Lekom izazvan sindrom enterokolitisa (engl. Drug induced enterokolitis syndrome, DIES) je često prijavljivan kod dece koja su primala amoksicilin (videti odeljak 4.8). DIES je alergijska reakcija sa glavnim simptomom prolongiranog povraćanja (1-4 sata nakon uzimanja leka) bez pojave alergije ili respiratornih simptoma. Ostali simptomi mogu biti abdominalni bol, letargija, dijareja, hipotenzija ili leukocitoza sa neutrofilijom. U težim slučajevima lekom izazvan sindrom enterokolitisa može napredovati do šoka. U slučaju pojave alergijske reakcije, neophodno je odmah prekinuti lečenje amoksicilinom i primeniti adekvatnu terapiju.
Neosetljivi mikroorganizmi
Amoksicilin nije pogodan za terapiju nekih tipova infekcija osim ako je već dokumentovano i poznato da je patogen osetljiv ili postoji velika verovatnoća da bi primena amoksicilina bila odgovarajuća za lečenje tog patogena (videti odeljak 5.1). Ovo se posebno odnosi na razmatranje terapije kod pacijenata sa infekcijama urinarnog trakta ili teškim infekcijama uha, grla i nosa.
Konvulzije
Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kod onih koji dobijaju velike doze amoksicilina ili kod pacijenata sa predisponirajućim faktorima (npr. napadi u anamnezi, lečena epilepsija ili poremećaji moždanih ovojnica (videti odeljak 4.8).
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, doza treba da bude podešena u skladu sa stepenom oštećenja (videti odeljak 4.2).
Reakcije na koži
Pojava generalizovanog eritema praćenog groznicom i pustulama, na početku terapije, može biti simptom akutnog generalizovanog pustuloznog egzantema (AGEP, videti odeljak 4.8). Ova reakcija zahteva prekid terapije amoksicilinom i predstavlja kontraindikaciju za bilo koju sledeću primenu ovog leka.
Amoksicilin treba izbegavati ukoliko se sumnja na infektivnu mononukleozu s obzirom na to da je pojava morbiliformnog osipa povezana sa ovim stanjem nakon primene amoksicilina.
Reakcija Jarisch-Herxheimer
Reakcija Jarisch-Herxheimer je primećena nakon primene amoksicilina u terapiji Lajmske bolesti (videti odeljak 4.8). Ona direktno proizilazi iz baktericidne aktivnosti amoksicilina na bakteriju uzročnika Lajmske bolesti, spirohetu Borrelia burgdorferi. Pacijente treba uveriti da je ovo česta i obično samoograničavajuća posledica antibiotske terapije Lajmske bolesti.
Prekomerni rast neosetljivih mikroorganizama
Produžena primena može povremeno dovesti do prekomernog rasta neosetljivih mikroorganizama.
Kolitis povezan sa primenom antibiotika prijavljen je sa skoro svim antibakterijskim lekovima, a po težini kliničke slike može varirati od blagog do životno ugrožavajućeg (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata koji prijave dijareju tokom ili neposredno nakon primene bilo kog antibiotika.
Ukoliko dođe do pojave kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, terapiju amoksicilinom treba odmah prekinuti, konsultovati lekara i započeti odgovarajuću terapiju. Kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.
Produžena terapija
Tokom produžene primene preporučuje se periodično procenjivanje funkcije sistema organa; uključujući funkciju bubrega i jetre, kao i hematopoeznu funkciju. Prijavljene su povišene vrednosti enzima jetre i promene u krvnoj slici (videti odeljak 4.8).
Antikoagulansi
Produženje protrombinskog vremena retko je prijavljeno kod pacijenata koji su primali amoksicilin. Potrebno je sprovesti odgovarajuće praćenje kada su uporedo propisani antikoagulansi. Prilagođavanje doze oralnih antikoagulanasa može biti neophodno u cilju održavanja željenog nivoa antikoagulantnog dejstva (videti odeljke 4.5 i 4.8).
Kristalurija
Kod pacijenata sa smanjenim izlučivanjem urina, vrlo retko je zapažana kristalurija, prvenstveno pri parenteralnoj primeni. Tokom primene velikih doza amoksicilina, savetuje se održavanje adekvatnog unosa
tečnosti i izlučivanja urina, u cilju smanjenja mogućnosti nastanka amoksicilinske kristalurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom treba redovno proveravati prohodnost katetera (videti odeljke 4.8 i 4.9).
Uticaj na dijagnostičke testove
Povećane koncentracije amoksicilina u serumu i urinu će verovatno uticati na rezultate određenih laboratorijskih testova. Usled velikih koncentracija amoksicilina u urinu, lažno pozitivna očitavanja su česta kod primene hemijskih metoda.
Kada se radi testiranje na prisustvo glukoze u urinu tokom terapije amoksicilinom, preporučuju se enzimske glukoza-oksidaze metode.
Prisustvo amoksicilina može izmeniti rezultate testa za estriol kod trudnica.
Lek Amoksicilin HF 500 mg, kapsule, tvrde sadrži azo boje, koje mogu izazvati alergijske reakcije.
Probenecid
Ne preporučuje se istovremena primena probenecida. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena primena probenecida sa amoksicilinom može dovesti do povećanja koncentracije i produženja vremena prisustva amoksicilina u krvi.
Alopurinol
Istovremena primena alopurinola tokom terapije amoksicilinom može da poveća verovatnoću razvoja alergijskih reakcija na koži.
Tetraciklini
Tetraciklini i drugi bakteriostatski lekovi mogu uticati na baktericidno dejstvo amoksicilina.
Oralni antikoagulansi
Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici su u širokoj upotrebi u kliničkoj praksi bez prijava interakcija. Međutim, u literaturi su opisani slučajevi povećanja internacionalnog normalizovanog odnosa (INR) kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom, a kojima je propisana terapija amoksicilinom. Ako je neophodna istovremena primena ovih lekova, potrebno je pažljivo praćenje protrombinskog vremena ili INR-a pri uvođenju ili obustavljanju amoksicilina. Dodatno, može biti potrebno podešavanje doze oralnih antikoagulanasa (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Metotreksat
Penicilini mogu smanjiti izlučivanje metotreksata dovodeći do potencijalnog povećanja toksičnosti.
Trudnoća
Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti. Ograničeni podaci o primeni amoksicilina tokom trudnoće kod ljudi ne ukazuju na povećan rizik od kongenitalnih malformacija. Amoksicilin može da se koristi u trudnoći kada potencijalna korist prevazilazi rizik.
Dojenje
Amoksicilin se izlučuje u majčino mleko u malim količinama što za dete znači moguć rizik od senzitizacije. Posledično, moguća je pojava dijareje i gljivične infekcije mukoznih membrane kod odojčeta, zbog čega će možda biti potrebno da se dojenje prekine. Amoksicilin se može primeniti tokom dojenja samo nakon procene odnosa koristi i rizika od strane nadležnog lekara.
Plodnost
Nema podataka o uticaju amoksicilina na plodnost kod ljudi. Studije reproduktivne toksičnosti na životinjama nisu pokazale nikakav uticaj na plodnost.
Nisu sprovedene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanje mašinama. Ipak, mogu se javite neželjene reakcije (npr. alergijske reakcije, vrtoglavica, konvluzije) koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilom i rukovanje mašinama (videti odeljak 4.8).
Najčešće prijavljena neželjena dejstva su dijareja, mučnina i osip na koži.
U nastavku su prikazana neželjena dejstva iz kliničkih studija i post-marketinškog praćenja amoksicilina, prema MedDRA klasifikaciji sistema organa.
Učestalosti neželjenih dejstava su definisane na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| Infekcije i infestacije | |
| Veoma retko | Mukokutana kandidijaza |
| Poremećaj krvi i limfnog sistema | |
| Veoma retko | Reverzibilna leukopenija (uključujući tešku neutropeniju ili agranulocitozu), reverzibilna trombocitopenija i hemolitička anemija.Produženje vremena krvarenja i protrombinskog vremena (videti odeljak 4.4) |
| Poremećaji imunskog sistema | |
| Veoma retko | Teške alergijske reakcije, uključujući angioneurotski edem, anafilaksa, serumska bolest i hipersenzitivnivaskulitis (videti odeljak 4.4) |
| Nepoznate učestalosti | Jarisch-Herxheimer-ova reakcija (videti odeljak 4.4) |
| Poremećaji nervnog sistema | |
| Veoma retko | Hiperkinezija, vrtoglavica, aseptični meningitis,konvulzije (videti odeljak 4.4) |
| Kardiološki poremećaji | |
| Veoma retko: | Kounis sindrom (videti odeljak 4.4) |
| Gastrointestinalni poremećaji | |
| Podaci iz kliničkih studija | |
| *Često | Dijareja i mučnina |
| *Povremeno | Povraćanje |
| Podaci prikupljeni nakon stavljanja leka u promet | |
| Veoma retko | Kolitis povezan sa primenom antibiotika (uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragijski kolitis), lekom indukovan sindrom enterokolitisa (videti odeljak 4.4);Crn dlakav jezik. |
| Hepatobilijarni poremećaji | |
| Veoma retko | Hepatitis i holestatski ikterus. Umereno povećanjevrednosti AST i/ili ALT |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | |
| Podaci iz kliničkih studija | |
| *Često | Osip na koži |
| *Povremeno | Urtikarija i pruritus |
| Postmarketinški podaci | |
| Veoma retko | Reakcije na koži kao što su erythema multiforme,Stevens Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna |
| nekroliza, bulozni i eksfolijativni dermatitis akutna generalizovana egzematozna pustuloza (AGEP) (videti odeljak 4.4) i reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima – DRESS sindrom, simetrični intertriginozni i fleksuralni egzantem povezan sa lekom (SDRIFE - baboonsindrom), linearna IgA bolest | |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | |
| Veoma retko | intersticijalni nefritis, kristalurija (videti odeljke 4.4 i4.9). |
| *Incidenca navedenih neželjenih događaja izvedena je iz kliničkih studija koje su obuhvatile ukupno oko6000 odraslih i pedijatrijskih pacijenata na terapiji amoksicilinom. | |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi i znaci predoziranja
Mogu da se jave gastrointestinalni simptomi (kao što su mučnina, povraćanje i dijareja) i poremećaj ravnoteže tečnosti i elektrolita. Zapažena je amoksicilinska kristalurija koja je u nekim slučajevima dovodila do bubrežne insuficijencije. Konvulzije se mogu javiti kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom ili kod onih koji su na terapiji velikim dozama leka (videti odeljke 4.4. i 4.8).
Terapija intoksikacije
Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, sa posebnom pažnjom na ravnotežu vode i elektrolita.
Amoksicilin može da se ukloni iz cirkulacije hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Amoksicilin 250mg
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, penicilini širokog spektra
ATC šifra: J01CA04 Mehanizam delovanja
Amoksicilin je polusintetski penicilin (beta-laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (koji se nazivaju penicilin-vezujući proteini, engl. penicillin-binding proteins, PBPs) u biosintetskom putu bakterijskog peptidoglikana, koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, što je obično praćeno lizom ćelije i ćelijskom smrću.
Amoksicilin je podložan degradaciji beta-laktamazama, koje stvaraju rezistentne bakterije i stoga spektar dejstva samog amoksicilina ne uključuje mikroorganizme koji stvaraju navedene enzime.
Odnos farmakokinetike/farmakodinamike
Vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) se smatra najznačajnijim faktorom efikasnosti amoksicilina.
Mehanizmi rezistencije
Glavni mehanizmi rezistencije na amoksicilin su:
-
inaktivacija bakterijskim beta-laktamazama,
-
alteracija PBPs, koja smanjuje afinitet antibakterijskog leka prema ciljnoj strukturi.
Nepropustljivost bakterija ili mehanizmi efluks pumpe, mogu izazvati ili doprineti bakterijskoj rezistenciji, pogotovu kod Gram-negativnih bakterija.
Granične vrednosti
Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija za amoksicilin (MIK) prikazane su prema Evropskoj komisiji za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial susceptibility Testing (EUCAST)) - verzija 11.0).
| Mikroorganizam | Granična vrednost osetljivosti (mikrograma/mL) | |
| Osetljiv | Rezistentan | |
| Haemophilus influenzae1 | ≤ 0,001 | > 2 |
| Moraxella catarrhalis | Beleška2 | Beleška2 |
| Staphylococcus spp. | Beleška3,4,5 | Beleška3,4,5 |
| Enterococcus spp.6 | ≤ 47 | >87 |
| Streptococcus grupe A, B, C, G (indikacije semmeningitisa) | Beleška8 | Beleška8 |
| Streptococcuspneumoniae9 | ≤ 0,5 | >1 |
| Enterobakterije10 | ≤8 | >8 |
| Gram-negativneanaerobne bakterije11 | ≤0,5 | >2 |
| Gram-pozitivne anaerobne bakterije11(sem Clostridioides difficile) | ≤4 | >8 |
| Granične vrednosti bezobzira na vrstu | ≤ 2 | >8 |
| Viridans grupastreptokoka | ≤ 0,5 | > 2 |
| Pasteurella multocida | ≤1 | >1 |
| Helicobacter pylori | ≤0,125 | >0,125 |
| Neisseria meningitidis(indikacije sem meningitisa) | ≤0,125 | >1 |
1 Mogu se prijaviti beta-laktamaza pozitivni izolati rezistentni na ampicilin, amoksicilin i piperacilin bez inhibitora. Testovi zasnovani na hromogenom cefalosporinu mogu se koristiti za otkrivanje betalaktamaze.
2 Većina M. catarrhalis sojeva proizvodi beta-laktamazu, iako je proizvodnja beta-laktamaze spora i može dati slabe rezultate u in vitro testovima. Sojevi koji proizvode beta-laktamaze trebali bi biti prijavljeni da su
rezistentni na peniciline i aminopeniciline bez inhibitora.
3 Većina S. aureusa sojeva proizvodi penicilinazu, a neki su rezistentni na meticilin. Bilo koji mehanizam ih čini otpornim na benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, ampicilin, amoksicilin, piperacilin i tikarcilin. Izolati koji su osetljivi na benzilpenicilin i cefoksitin mogu se prijaviti kao osetljivi na sve peniciline. Izolati otporni na benzilpenicilin, ali osetljivi na cefoksitin, osetljivi su na beta-laktam beta-inhibitor laktamaze kombinacije, izoksazolilpenicilini (oksacilin, kloksacilin, dikloksacilin i flukloksacilin) i nafcilin. Za lekove koji se daju oralnim putem, paziti da se postigne dovoljna izloženost na mestu infekcije. Izolati koji su otporni na cefoksitin otporni su na sve peniciline.
4 Većina koagulaza-negativnih stafilokoka proizvode penicilinaze, a neki su otporni na meticilin. Bilo koji mehanizam ih čini otpornima na benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, ampicilin, amoksicilin, piperacilin i tikarcilin. Trenutno nije dostupna metoda koja može pouzdano da detektuje proizvodnju penicilinaze kod koagulaza negativnih stafilokoka, ali otpornost na meticilin može se otkriti cefoksitinom kako je opisano.
5 S. saprophyticus koji su osetljivi na ampicilin su mecA negativni i osetljivi na ampicilin, amoksicilin i piperacilin (bez ili sa inhibitorom beta-laktamaze).
6 Granične tačke aminopenicilina kod enterokoka zasnovane su na intravenskoj primeni. Za oralnu primenu granične tačke su relevantne samo za urinarne infekcije.
7 Osetljivost na ampicilin, amoksicilin i piperacilin (sa i bez inhibitora beta-laktamaze) može se zaključiti iz ampicilina. Rezistencija na ampicilin nije uobičajena kod E. faecalis (potvrditi sa MIC), ali česta kod sojeva
E. faecium.
8 Osetljivost streptokoka grupa A, B, C i G na peniciline zaključuje se iż osetljivosti na benzilpenicilin (druge indikacije osim meningitisa) sa izuzetkom fenoksimetilpenicilina i izoksazolilpenicilina za streptokoke grupe B.
9 Oksacilin 1 mikrogram disk screen test ili benzilpenicilin MIC test će se koristiti za isključivanje mehanizama rezistencije na beta-laktame. Kada je nalaz negativan (oksacilin zona inhibicije ≥20 mm, ili MIC benzilpenicilina ≤0,06 mg/L), svi beta-laktamski agensi za koje su kliničke granične tačke dostupne, mogu se prijaviti kao osetljivi bez daljeg testiranja, osim za cefaklor, koji, ako je prijavljen, treba prijaviti kao "osetljiv, povećana izloženost” (I). Kada je nalaz pozitivan (zona inhibicije <20 mm ili benzilpenicilin MIC >0,06 mg/L), pogledati EUCAST dijagram toka.
10 Granične tačke aminopenicilina kod Enterobacterales zasnivaju se na intravenskoj primeni. Za oralnu primenu granične tačke su relevantne samo za urinarne infekcije. Granične tačke za druge infekcije su u fazi ispitivanja.
11 Osetljivost na ampicilin, amoksicilin, piperacilin i tikarcilin može se zaključiti na osnovu osetljivosti na benzilpenicilin.
Prevalenca rezistencije može da varira kako geografski, tako i sa vremenom kod određenih vrsta mikroorganizama, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Ukoliko je neophodno, potrebno je potražiti savet stručnjaka kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da se dovodi u pitanje korist primene leka u terapiji kod pojedinih tipova infekcija.
In vitro osetljivost mikroorganizama na amoksicilin
Često osetljive vrste Gram-pozitivni aerobi Enterococcus faecalis
Beta-hemolitičke streptokoke (grupe A, B, C i G)
Listeria monocytogenes
Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem
Gram-negativni aerobi Escherichia coli Haemophilus influenzae Helicobacter pylori Proteus mirabilis Salmonella typhi Salmonella paratyphi Pasteurella multocida
Gram-pozitivni aerobi Koagulaza negativne stafilokoke Staphylococcus aureus £ Streptococcus pneumoniae Streptokoke iz grupe Viridans
Gram-pozitivni anaerobi
Clostridium spp.
Gram-negativni anaerobi
Fusobacterium spp.
Ostali
Borrelia burgdorferi
Prirodno rezistentni mikroorganizmi+
Gram-pozitivni aerobi
Enterococcus faecium+
Gram-negativni aerobi
Acinetobacter spp. Enterobacter spp. Klebsiella spp.
Pseudomonas spp.
Gram-negativni anaerobi
Bacteroides spp. (mnogi sojevi Bacteroides fragillis su rezistentni).
Ostali Chlamydia spp. Mycoplasma spp. Legionella spp.
+ Prirodno intermedijerno osetljivi u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije.
£ Skoro svi S.aureus su rezistentni na amoksicilin usled sinteze penicilinaze. Dodatno, svi meticilin- rezistentni sojevi su rezistentni na amoksicilin.
Resorpcija
Amoksicilin se u potpunosti rastvara u vodenom rastvoru pri fiziološkoj pH. Brzo i dobro se resorbuje posle oralne primene. Nakon oralne primene, bioraspoloživost amoksicilina je oko 70%. Vreme do postizanja maksimalne plazma koncentracije (Tmax) je približno 1 sat.
Farmakokinetički rezultati ispitivanja u kojem je amoksicilin u dozi od 250 mg, 3 puta dnevno, bio primenjen grupama zdravih dobrovoljaca natašte, navedeni su u tabeli u nastavku teksta.
| Cmax | Tmax* | PIK (0-24h) | T1/2 |
| (mikrogram/mL) | (h) | (mikrogram.h/mL) | (h) |
| 3,3 ± 1,12 | 1,5 (1,0-2,0) | 26,7 ± 4,56 | 1,36 ± 0,56 |
| *Srednja vrednost (raspon) | |||
U rasponu od 250 do 3000 mg bioraspoloživost je linearna proporcionalno dozi (mereno kroz Cmax i PIK). Na resorpciju ne utiče istovremeno uzimanje hrane.
Hemodijaliza se može koristiti za eliminaciju amoksicilina. Distribucija
Oko 18% ukupnog amoksicilina u plazmi je vezano za proteine i volumen distribucije je oko 0,3 do 0,4 L/kg.
Nakon intravenske primene, amoksicilin se može naći u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom tkivu, mišićnom tkivu, sinovijalnoj i peritonealnoj tečnosti, žuči i gnoju. Amoksicilin se ne distribuira u dovoljnoj meri u cerebrospinalnu tečnost.
Na osnovu ispitivanja na životinjama, nema dokaza o značajnom zadržavanju u tkivnom materijalu. Amoksicilin se, kao i većina penicilina, može naći u majčinom mleku (videti odeljak 4.6).
Amoksicilin prolazi kroz placentalnu barijeru (videti odeljak 4.6). Biotransformacija
Amoksicilin se delom izlučuje urinom u obliku neaktivne peniciloinske kiseline u količinama koje su ekvivalentne 10-25% od inicijalne doze.
Eliminacija
Glavni put eliminacije amoksicilina je putem bubrega.
Srednje poluvreme eliminacije amoksicilina je oko 1 sat i srednji ukupni klirens oko 25 L/sat kod zdravih dobrovoljaca. Oko 60 do 70% amoksicilina se izlučuje nepromenjeno putem urina tokom prvih 6 sati nakon primene pojedinačne doze od 250 mg ili 500 mg amoksicilina. Rezultati iz različitih studija su pokazali da se 50-85% amoksicilina izluči urinom u toku 24 sata.
Istovremena primena sa probenecidom produžava eliminaciju amoksicilina (videti odeljak 4.5). Starost
Poluvreme eliminacije amoksicilina je približno isto kod dece uzrasta oko 3 meseca do 2 godine i starije dece i odraslih. Kod jako male dece (uključujući i novorođenčad rođenu pre termina) tokom prve nedelje života učestalost primene ne bi trebalo da prelazi dva puta dnevno usled nerazvijenosti renalnih puteva eliminacije. Kod starijih pacijenata se, s obzirom na veću verovatnoću smanjene funkcije bubrega, savetuje oprez prilikom odabira doze leka, a može biti korisno praćenje funkcije bubrega.
Pol
Nakon oralne primene amoksicilina zdravim dobrovoljcima muškog i ženskog pola, zaključeno je da pol nema značajnog uticaja na farmakokinetiku amoksicilina.
Oštećenje funkcije bubrega
Ukupni klirens amoksicilina iz seruma se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.4).
Oštećenje funkcije jetre
Savetuje se oprez prilikom određivanja doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre uz redovno praćenje funkcije jetre u pravilnim vremenskim intervalima.
Farmaceutski podaci - Amoksicilin 250mg
Amoksicilin HF, 250 mg, kapsule, tvrde:
Sadržaj kapsule: Magnezijum-stearat Celuloza, mikrokristalna
Omotač kapsule:
Kapa kapsule:
Titan-dioksid (E 171)
Quinoline yellow (E 104)
Indigo carmine-FD&C Blue 2 (E 132) Želatin
Telo kapsule:
Titan-dioksid (E 171) Quinoline yellow (E 104) Želatin
Amoksicilin HF, 500 mg, kapsule, tvrde:
Sadržaj kapsule: Magnezijum-stearat Celuloza, mikrokristalna
Omotač kapsule:
Kapa kapsule:
Titan-dioksid (E 171) Azorubin, carmoisine (E 122) Sunset yellow FCF (E 110) Želatin
Telo kapsule:
Titan-dioksid (E 171)
Gvožđe (III)-oksid, žuti (E 172) Želatin
Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage.
Unutrašnje pakovanje je PVC/Al blister.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze dva blistera sa po 8 kapsula, tvrdih (ukupno 16 kapsula, tvrdih) i Uputstvo za lek.