Lercanil® 20 20mg film tableta

Lek Lercanil 20 je indikovan kod odraslih za terapiju blage do umerene esencijalne hipertenzije.

Doziranje

Preporučena oralna doza je 10 mg jednom dnevno najmanje 15 minuta pre obroka. Doza se može povećati do 20 mg u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta.

Titracija doze je postepena, jer može biti potrebno oko 2 nedelje do pojave maksimalnog antihipertenzivnog efekta.

Pojedini pacijenti, neadekvatno kontrolisani samo jednim antihipertenzivnim lekom, mogu imati koristi od dodatne terapije lekom Lercanil 20 uz terapiju blokatorom beta adrenergičkih receptora (npr.atenolol), diuretikom (hidrohlortiazid) ili ACE inhibitorom (kaptopril ili enalapril).

S obzirom na to da kriva odnosa doze i efekta ima strm nagib i da dostiže plato pri dozama između 20 mg i 30 mg, nije verovatno da će daljim povećanjem doze efikasnost rasti, dok se mogućnost pojave neželjenih dejstava može povećati.

Stariji pacijenti

Potreban je poseban oprez pri započinjanju terapije kod starijih pacijenata, iako farmakokinetički podaci i kliničko iskustvo ne ukazuju na to da je potrebno prillagođavanje dnevne doze.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Lercanil 20 kod dece uzrasta do 18 godina nije još utvrđena. Nema dostupnih podataka.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Potreban je poseban oprez kada se započinje terapija kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega ili jetre. Iako ovi pacijenti mogu podnositi dobro uobičajeno preporučeno doziranje, povećanju doze do 20 mg dnevno potrebno je pristupiti sa oprezom. Antihipertenzivni efekat može biti i pojačan kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, te je potrebno razmotriti prilagođavanje doziranja.

Lek Lercanil 20 je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 30 mL/min), uključujući pacijente na dijalizi (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Način primene

Oralna upotreba.

Mere predostrožnosti koje treba preduzeti pre primene ovog leka:

• Terapiju je poželjno uzimati ujutru, najmanje 15 minuta pre doručka.

• Ovaj lek se ne sme uzimati sa sokom od grejpfruta (videti odeljke 4.3 i 4.5).

• Preosetljivost na aktivnu supstancu lerkanidipin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka navedenih u odeljku 6.1.

• Opstrukcija izlaznog puta leve komore

• Nelečena kongestivna srčana insuficijencija

• Nestabilna angina pektoris ili nedavni (unutar mesec dana) infarkt miokarda

• Teško oštećenje funkcije jetre

• Teško oštećenje funkcije bubrega (GFR<30mL/min), uključujući pacijente na dijalizi

• Istovremena primena:

  • snažnih inhibitora CYP3A4 (videti odeljak 4.5)

  • ciklosporina (videti odeljak 4.5)

  • grejpfruta ili soka od grejpfruta (videti odeljak 4.5)

Sick sinus sindrom (Sindrom bolesnog sinusa)

Posebnu pažnju treba obratiti kada se lerkanidipin primenjuje kod pacijenata sa sindromom bolesnog sinusa (ukoliko nije primenjen pejs-mejker).

Disfunkcija leve ventrikularne komore

Iako kontrolisane hemodinamske studije nisu ukazale na poremećaj ventrikularne funkcije, neophodan je poseban nadzor kod pacijenata sa disfunkcijom leve komore.

Ishemijska bolest srca

Postoji podatak da neki od dihidropiridina kratkog dejstva mogu doprineti povećanju kardiovaskularnog rizika kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca. Iako je lerkanidipin dugog dejstva, potrebno je obratiti pažnju kod ovih pacijenata.

Pojedini dihidropiridini mogu, retko, dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Veoma retko, pacijenti sa već postojećom anginom pektoris mogu iskusiti povećanje učestalosti, produženo trajanje ili intenziviranja napada. U izolovanim slučajevima, može doći do akutnog infarkta miokarda (videti odeljak 4.8).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Posebnu pažnju treba obratiti kada se terapija započinje kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Iako se očekuje dobra podnošljivost preporučene dnevne doze od 10mg, povećanju doze do 20 mg dnevno se mora pristupiti sa oprezom.

Antihipertenzivni efekat se može uvećati kod pacijenata sa umerenim hepatičkim oštećenjem i shodno tome se mora razmotriti prilagođavanje doze.

Lerkanidipin je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, kao i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 30 mL/min) uključujući i pacijente na dijalizi (videti odeljke 4.2 i 4.3).

Peritonealna dijaliza

Lerkanidipin je doveden u vezu sa stvaranjem zamućenog peritonealnog dijalizata kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi. Zamućenost je uslovljena povećanjem koncentracije triglicerida u peritonealnoj tečnosti. Iako je mehanizam nastanka nepoznat, zamućenost se povlači brzo nakon ukidanja lerkanidipina. Sve ovo je veoma važno prepoznati, s obzirom na to da se zamućena peritonealna tečnost može pogrešno dovesti u vezu sa infektivnim peritonitisom i posledično nepotrebnom hospitalizacijom i empirijskom upotrebom antibiotika.

Induktori CYP3A4

Induktori CYP3A4, kao što su antikonvulzivi (npr. fenitoin, karbamazepin) i rifampicin mogu smanjiti koncentraciju lerkanidipina u plazmi, a samim tim i efikasnost lerkanidipina može biti manja od očekivane (videti odeljak 4.5).

Alkohol

Konzumiranje alkohola treba izbegavati s obzirom na to da može potencirati vazodilatatorne efekte antihipertenzivnih lekova (videti odeljak 4.5).

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost lerkanidipina nije utvrđena kod dece.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju uzimati ovaj lek.

Ovaj lek sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je bez natrijuma.

Kontraindikacije u istovremenoj primeni

Inhibitori CYP3A4

Lerkanidipin se metaboliše sistemom enzima CYP3A4, pa zbog toga istovremena primena inhibitora CYP3A4 može uticati na metabolizam i eliminaciju lerkanidipina.

Studija interakcije sa snažnim CYP3A4 inhibitorom, ketokonazolom, pokazala je znatno povećanje nivoa lerkanidipina u plazmi (petnaestostruko povećanje PIK-a i osmostruko povećanje C^max enantiomera

S-lerkanidipina).

Treba izbegavati istovremenu primenu lerkanidipina sa inhibitorima CYP3A4 (npr. ketokonazola, itrakonazola, ritonavira, eritromicina, troleandomicina, klaritromicina) (videti odeljak 4.3).

Ciklosporin

Prilikom istovremene primene lerkanidipina i ciklosporina, povećane su koncentracije obe aktivne supstance u plazmi. Studija sprovedena kod mladih, zdravih ispitanika je pokazala da se koncentracija lerkanidipina u plazmi nije menjala pri primeni ciklosporina tri sata nakon uzimanja lerkanidipina, dok se PIK ciklosporina

uvećala za 27%. Međutim, istovremena primena lerkanidipina i ciklosporina uslovila je tri puta veću koncentraciju lerkanidipina u plazmi i povećane vrednosti PIK-a ciklosporina od 21% .

Ciklosporin i lerkanidipin se ne smeju primenjivati zajedno (videti odeljak 4.3).

Grejpfrut ili sok od grejpfruta

Kao i drugi dihidropiridini, lerkanidipin je osetljiv na inhibiciju metabolizma izazvanu grejpfrutom ili sokom od grejpfruta, sa posledičnim porastom sistemske raspoloživosti i pojačanjem hipotenzivnog efekta.

Lerkanidipin se ne sme primenjivati sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta (videti odeljak 4.3).

istovremena primena leka se ne preporučuje

Induktori CYP3A4

Istovremenoj primeni lerkanidipina sa induktorima CYP3A4 kao što su antikonvulzivi (npr.fenitoin, fenobarbital, karbamazepin) i rifampicin treba da se pristupi sa oprezom s obzirom na to da se antihipertenzivni efekat može redukovati i krvni pritisak se mora pratiti češće nego inače (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Alkohol treba izbegavati s obzirom na to da može potencirati vazodilatatorno dejstvo antihipertenzivnih lekova (videti odeljak 4.4).

Mere opreza koje uključuju i prilagođavanje doze

CYP3A4- supstrati

Posebnu pažnju treba obratiti kada se lerkanidipin propisuje istovremeno sa drugim supstratima enzima CYP3A4, kao što je terfenadin, astemizol, antiaritmici III klase kao što su amijodaron, hinidin i sotalol.

Midazolam

Kada se istovremeno primenjivao u dozi od 20 mg oralno sa midazolamom kod starijih ispitanika, resorpcija lerkanidipina se povećala (za oko 40%), a brzina resorpcije se smanjila (t^max je produžen sa 1,75 na 3 sata). Koncentracije midazolama u krvi se nisu menjale.

Metoprolol

Kada se lerkanidipin istovremeno primenjivao sa metoprololom, beta blokatorom koji se uglavnom eliminiše putem jetre, bioraspoloživost metoprolola se nije menjala, dok se bioraspoloživost lerkanidipina smanjila za 50%. Ovaj efekat može biti rezultat smanjenog protoka krvi kroz jetru uzrokovanog β-blokatorima, te se može pojaviti i pri primeni drugih lekova iz ove grupe. Prema tome, lerkanidipin se može bezbedno primenjivati zajedno sa blokatorima β-adrenergičkih receptora, ali može biti neophodno prilagođavanje doze.

Digoksin

Istovremena primena 20 mg lerkanidipina kod pacijenata koji su na hroničnoj terapiji β-metildigoksinom ne ukazuje na postojanje farmakokinetičke interakcije. Ipak, zabeleženo je srednje povećanje C^max digoksina od 33%, dok PIK (površina ispod krive) i renalni klirens nisu pokazali značajne modifikacije. Pacijente na istovremenoj terapiji digoksinom treba pažljivo klinički pratiti zbog pojave znakova trovanja digoksinom.

Istovremena primena sa drugim lekovima

Fluoksetin

Studija interakcije sa fluoksetinom (inhibitor sistema CYP2D6 i CYP3A4), sprovedena na ispitanicima starosne dobi od 65 ± 7 godina (srednja vrednost ± standardna devijacija), pokazala je da ne postoji klinički relevantna promena u farmakokinetici lerkanidipina.

Cimetidin

Istovremena primena 800 mg cimetidina u dnevnoj dozi nije uzrokovala značajne promene koncentracije lerkanidipina u plazmi, ali je neophodan oprez pri primeni većih doza, s obzirom na to da se bioraspoloživost i hipotenzivni efekat lerkanidipina mogu povećati.

Simvastatin

Kada je doza od 20 mg lerknidipina ponavljano primenjivana sa simvastatinom u dozi od 40 mg, PIK lerkanidipina se nije značajno promenio, dok se PIK simvastatina povećao za 56%, a njegovog aktivnog metabolita β-hidroksi-kiseline za 28%. Malo je verovatno da su ove promene klinički relevantne. Kada se lerkanidipin primenjuje ujutru a simvastatin uveče, kako je i naznačeno za taj lek, nikakva interakcija se ne očekuje.

Diuretici i ACE inhibitori

Lerkanidipin se bezbedno primenjuje sa diureticima i ACE inhibitorima.

Ostali lekovi koji utiču na krvni pritisak

Kao i kod svih antihipertenzivnih lekova, povećanje hipotenzivnih efekata se može primetiti kada se lerkanidipin primenjuje sa drugim lekovima koji utiču na krvni pritisak, kao što su alfa blokatori u terapiji urinarnih simptoma, triciklični antidepresivi, neuroleptici. Nasuprot tome, redukcija hipotenzivnog efekta se može očekivati pri istovremenoj primeni sa kortikosteroidima.

Trudnoća

Nema podataka o primeni lerkanidipina kod trudnica. Pretkliničke studije na životinjama nisu ukazale na teratogena dejstva (videti odeljak 5.3), ali su ona utvrđena sa drugim dihidropiridinskim derivatima.

Lerkanidipin se ne preporučuje tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje

Nije poznato da li se lerkanidipin/ili metaboliti izlučuju u majčino mleko. Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče. Lerkanidipin se ne sme primenjivati tokom dojenja.

Plodnost

Nema dostupnih kliničkih podataka o uticaju lerkanidipina na plodnost u humanoj populaciji. Reverzibilne biohemijske promene u glavi spermatozoida koje mogu loše uticati na fertilizaciju su prijavljene kod nekih pacijenata na terapiji blokatorima kalcijumskih kanala. U slučajevima kada su ponavljane in vitro

fertilizacije bile neuspešne i gde se drugo objašnjenje ne može pronaći, može se razmotriti primena blokatora kalcijumskih kanala kao uzroka.

Lerkanidipin ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, neophodan je oprez, jer se mogu pojaviti vrtoglavica, astenija, umor i retko somnolencija.

Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednost lerkanidipina primenom doze od 10 mg do 20 mg jednom dnevno je ispitivana u dvostruko slepoj, placebo-kontrolisanoj kliničkoj studiji (sa 1 200 pacijenata koji su primali lerkanidipin i 603 pacijenta koji su primali placebo) i u aktivno kontrolisanim i nekontrolisanim dugoročnim kliničkim studijama na ukupno 3 676 pacijenata sa hipertenzijom koji su primali lerkanidipin. Najčešće prijavljena neželjena dejstva u kliničkim ispitivanjima i post-marketinškom praćenju su bila: periferni edem, glavobolja, naleti crvenila lica, tahikardija i palpitacije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Navedena tabela pokazuje incidencu neželjenih reakcija leka prijavljenih u kliničkim ispitivanjima i post marketinškom praćenju, koje su u najmanju ruku mogućno uzročno povezane, a grupisane po klasifikaciji MedDRA sistema organa i rangirane prema sledećoj učestalosti: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do

<1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato

(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, zapažene neželjene reakcije su predstavljene po opadajućoj ozbiljnosti.

1neželjene reakcije iz spontanih prijava širom sveta iz postmarketinškog praćenja

Opis odabranih neželjenih reakcija

U placebo kontrolisanim kliničkim studijama, incidenca perifernih edema je bila 0,9% sa 10-20 mg lerkanidipina i 0,83% sa placebom. Ova učestalost je dostigla 2% u sveukupnom ispitivanju populacije uključujući dugoročna klinička ispitivanja.

Ne očekuje se da lerkanidipin ima neželjeni uticaj na koncentraciju glukoze u krvi, ni na nivo lipida u serumu.

Neki dihidropiridini mogu retko dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Veoma retko pacijenti sa već postojećom anginom pektoris mogu doživeti povećanje učestalosti, trajanja ili težine ovih napada.

Primećeni su i izolovani slučajevi infarkta miokarda. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Prema postmarketinškom iskustvu, prijavljeni su neki slučajevi predoziranja lerkanidipinom u opsegu od 30-40 mg pa do 800 mg, uključujući izveštaje o pokušaju samoubistva.

Simptomi

Kao kod drugih dihidropiridina, predoziranje može uzrokovati prekomernu perifernu vazodilataciju sa značajnom hipotenzijom i refleksnom tahikardijom. Ipak, pri visokim dozama, periferna selektivnost se može izgubiti, dovodeći do bradikardije i negativnog inotropnog efekta. Najčešće neželjene reakcije prijavljene u vezi sa predoziranjem su bile: hipotenzija, vrtoglavica, glavobolja i palpitacije.

Terapija

Klinički značajna hipotenzija zahteva aktivnu kardiovaskularnu podršku uključujući često praćenje srčane i respiratorne funkcije, elevaciju ekstremiteta i praćenje zapremine cirkulišućeg volumena tečnosti i izlučivanja urina. U pogledu prolongiranog farmakološkog dejstva lerkanidipina, neophodan je monitoring kardiovaskularnog statusa kod predoziranih pacijenata od najmanje 24 sata. S obzirom na to da ovaj lek pokazuje veliki stepen vezivanja za proteine, dijaliza se ne smatra efektivnom. Pacijentima kod kojih postoji umereno do teško trovanje, treba obezbediti mogućnost intenzivnog medicinskog zbrinjavanja.