Ultiva® 2mg prašak za koncentrat za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Ultiva 2mg
Lek Ultiva je indikovan kao analgetik za primenu tokom uvođenja u opštu anesteziju i/ili tokom njenog održavanja.
Lek Ultiva je indikovan za obezbeđivanje analgezije kod pacijenata na intenzivnoj nezi koji su na respiratoru, starosti 18 godina i starijih.
Lek Ultiva se primenjuje isključivo u uslovima potpune opremljenosti za praćenje i podršku respiratornih i kardiovaskularnih funkcija, i to od strane osoblja posebno obučenog u oblasti primene anestetičkih lekova, prepoznavanja i terapije očekivanih neželjenih dejstava potentnih opioida, uključujući i kardiopulmonalnu reanimaciju. Neophodno je da navedena obuka obuhvati obezbeđivanje i održavanje prohodnosti disajnih puteva i asistiranu ventilaciju.
Kontinuirane infuzije leka Ultiva se moraju primenjivati pomoću kalibrisane infuzione pumpe, preko
i.v. linije sa brzim protokom, ili preko zasebne i.v. linije. Ova infuziona linija treba da bude povezana na vensku kanilu ili u njenoj blizini, i potpuno ispunjena infuzionim rastvorom kako bi se izbegao potencijalni prazan prostor (videti odeljak 6.6).
Lek Ultiva se takođe može primeniti i putem infuzije kontrolisane ciljnom koncentracijom (engl. target–controlled infusion, TCI) pomoću odobrene infuzione pumpe koja ima ugrađen Minto farmakokinetički model, sa kovarijansama za starost i telesnu masu bez masti (engl. lean body mass, LBM) pacijenta (Anesthesiology 1997; 86: 10-23).
Potrebno je voditi računa kako bi se izbegla opstrukcija ili prekid infuzionih linija, kao i adekvatno čišćenje linija u cilju uklanjanja zaostale količine leka Ultiva nakon upotrebe (videti odeljak 4.4).
Lek Ultiva je namenjen isključivo za intravensku primenu i ne sme se primenjivati epiduralnom ili
intratekalnom injekcijom (videti odeljak 4.3).
Razblaživanje
Nakon rekonstitucije, lek Ultiva se može dalje razblažiti. Za uputstvo o razblaživanju leka pre primene videti odeljak 6.6.
Prilikom primene putem manuelno kontrolisane infuzije, lek Ultiva se može razblažiti do koncentracija od 20 do 250 mikrograma/mL (preporučena koncentracija rastvora je 50 mikrograma/mL za odrasle, a 20 do 25 mikrograma/mL za pedijatrijske pacijente uzrasta godinu dana ili više).
Za primenu putem TCI, preporučeno razblaženje leka Ultiva je od 20 do 50 mikrograma/mL. Opšta anestezija
Primena leka Ultiva mora biti individualno prilagođena na osnovu odgovora pacijenta.
Odrasli
Primena putem manuelno kontrolisane infuzije
| INDIKACIJA | BOLUS INJEKCIJA(mikrogram/kg) | KONTINUIRANA INFUZIJA(mikrogram/kg/min) | |
| Početna brzina | Raspon | ||
| Uvođenje u anesteziju | 1 (primena tokomnajmanje 30 sekundi) | 0,5 do 1 | – |
| Održavanje anestezije kod pacijenata na respiratoru | |||
| 0,5 do 1 | 0,4 | 0,1 do 2 | |
| 0,5 do 1 | 0,25 | 0,05 do 2 | |
| mikrograma/kg/min) | 0,5 do 1 | 0,25 | 0,05 do 2 |
-
Azot-suboksid (66%)
-
Izofluran (početna doza 0,5 MAC)
-
Propofol (početna doza 100
Tabela 1. sažeto prikazuje početne brzine primene injekcije/infuzije i raspon doza: Tabela 1. Smernice za doziranje kod odraslih
MAC (engl. minimum alveolar concentration) - minimalna alveolarna koncentracija
Kada se primenjuje putem spore bolus injekcije, lek Ultiva je potrebno ubrizgavati tokom najmanje 30 sekundi.
Pri prethodno navedenim preporučenim dozama, remifentanil značajno smanjuje količinu hipnotika potrebnog za održavanje anestezije. Stoga, izofluran i propofol treba primenjivati u skladu sa prethodno navedenim preporukama, kako bi se izbeglo pojačanje hemodinamskih efekata kao što su hipotenzija i bradikardija (videti u ovom odeljku Istovremena primena sa drugim lekovima).
Nema dostupnih podataka na osnovu kojih bi se preporučilo doziranje drugih hipnotika primenjenih istovremeno sa remifentanilom, izuzev onih navedenih u Tabeli 1.
Uvođenje u anesteziju: Za uvođenje u anesteziju, lek Ultiva treba primeniti sa standardnom dozom hipnotika, kao što je propofol, tiopental ili izofluran. Lek Ultiva se može primeniti pri brzini infuzije od 0,5 do 1 mikrograma/kg/min, sa ili bez početne spore bolus injekcije od 1 mikrograma/kg koja se primenjuje tokom najmanje 30 sekundi. Ukoliko se endotrahealna intubacija sprovodi nakon više od 8 do 10 minuta od početka infuzije leka Ultiva, primena bolus injekcije nije neophodna.
Održavanje anestezije kod pacijenata na respiratoru: Nakon endotrahealne intubacije, potrebno je smanjiti brzinu infuzije leka Ultiva, u skladu sa anesteziološkom tehnikom, kao što je prikazano u Tabeli 1. Zbog brzog početka i kratkog trajanja dejstva leka Ultiva, brzina primene leka u toku anestezije može biti titrirana sa povećanjem za 25% do 100%; ili smanjenjem za 25% do 50%, svakih 2 do 5 minuta kako bi se održao željeni nivo µ-opioidnog odgovora. U slučaju blage anestezije, dodatna spora bolus injekcija može se primeniti svakih 2 do 5 minuta.
Anestezija kod pacijenata sa spontanim disanjem i obezbeđenim disajnim putem (npr. anestezija uz laringealnu masku): Kod anesteziranih pacijenata sa spontanim disanjem i obezbeđenim disajnim putem, verovatna je pojava respiratorne depresije. Potreban je poseban oprez prilikom prilagođavanja doze leka potrebama pacijenta, a može biti potrebna i respiratorna potpora. Preporučena početna brzina infuzije za dodatnu analgeziju kod anesteziranih pacijenata koji spontano dišu je 0,04 mikrograma/kg/min uz titraciju doze do postizanja efekta. Ispitivan je raspon brzina infuzije koji se kreće od 0,025 do 0,1 mikrograma/kg/min.
Ne preporučuje se primena bolus injekcija kod anesteziranih pacijenata koji spontano dišu.
Lek Ultiva se ne sme koristiti kao analgetik kod zahvata tokom kojih je svest pacijenata očuvana ili se ne koristi nikakva potpora za održavanje disajnog puta.
Istovremena primena sa drugim lekovima: Primena remifentanila smanjuje količine ili doze inhalacionih anestetika, hipnotika i benzodiazepina potrebnih za anesteziju (videti odeljak 4.5).
Kod istovremene primene sa remifentanilom, doze sledećih lekova koji se koriste u anesteziji smanjene su do 75%: izoflurana, tiopentala, propofola i temazepama.
Smernice za prekid/nastavak primene leka u periodu neposredno nakon operacije: Zbog veoma brzog prestanka dejstva leka Ultiva, rezidualna opioidna aktivnost će prestati u roku od 5 do 10 minuta od prekida primene leka Ultiva. Kod pacijenata koji se podvrgavaju operativnim zahvatima nakon kojih se očekuje pojava postoperativnog bola, potrebno je primeniti analgetike pre prekida primene leka Ultiva. Mora se ostaviti dovoljno vremena kako bi analgetici sa produženim dejstvom ostvarili svoj maksimalni efekat. Izbor analgetika treba da bude u skladu sa vrstom operativnog zahvata sprovedenog kod pacijenta i nivoom postoperativne nege.
U slučaju da pre kraja operativnog zahvata nije obezbeđena dalja analgezija analgeticima sa produženim dejstvom, može biti potrebno da se nastavi primena leka Ultiva kako bi se održala analgezija tokom neposrednog postoperativnog perioda, dok analgetici sa produženim dejstvom ne dostignu svoj maksimalni efekat.
Smernice za primenu leka kod pacijenata na respiratoru u intenzivnoj nezi date su u ovom odeljku
Primena u jedinici intenzivne nege.
Kod pacijenata koji dišu spontano, brzinu infuzije leka Ultiva treba u početku smanjiti na brzinu od 0,1 mikrograma/kg/min. Brzina infuzije se potom može povećati ili smanjiti za ne više od 0,025 mikrograma/kg/min na svakih 5 minuta kako bi se izbalansirali nivo analgezije i brzina respiracije kod pacijenta.
Lek Ultiva se primenjuje isključivo u uslovima potpune opremljenosti za praćenje i podršku respiratornih i kardiovaskularnih funkcija, i to pod pažljivim nadzorom osoblja posebno
obučenog za prepoznavanje i terapiju efekata potentnih opioida na respiratornu funkciju.
Kod pacijenata koji dišu spontano ne preporučuje se primena bolus injekcije leka Ultiva za ublažavanje bola u toku postoperativnog perioda.
Primena putem infuzije kontrolisane ciljnom koncentracijom (TCI)
Uvođenje u anesteziju i njeno održavanje kod pacijenata na respiratoru: Tokom uvođenja u anesteziju i njenog održavanja kod odraslih pacijenata koji su na respiratoru, lek Ultiva putem TCI treba primeniti istovremeno sa intravenskim ili inhalacionim hipnotikom (videti Tabelu 1, u ovom odeljku Opšta anestezija). Kada se lek Ultiva primenjuje istovremeno sa navedenim lekovima, adekvatna analgezija za uvođenje u anesteziju i operaciju se obično može postići pomoću ciljnih koncentracija remifentanila u krvi u opsegu od 3 do 8 nanograma/mL. Dozu leka Ultiva treba titrirati prema individualnom odgovoru pacijenta. Za posebno stimulativne operacije mogu biti potrebne ciljne koncentracije leka u krvi do 15 nanograma/mL.
Pri prethodno navedenim preporučenim dozama, remifentanil značajno smanjuje količinu hipnotika potrebnog za održavanje anestezije. Stoga, izofluran i propofol treba primenjivati u skladu sa prethodno navedenim preporukama, kako bi se izbeglo pojačanje hemodinamskih efekata kao što su hipotenzija i bradikardija (videti Tabelu 1 i u ovom odeljku Istovremena primena sa drugim lekovima).
Za podatke o koncentracijama remifentanila u krvi koje se postižu putem manuelno kontrolisane infuzije videti odeljak 6.6, Tabelu 11.
Ne preporučuje se primena leka Ultiva pomoću TCI kod anestezije sa spontanim disanjem, s obzirom na to da nema dovoljno podataka.
Smernice za prekid/nastavak primene leka u periodu neposredno nakon operacije: Pri kraju operacije, kod prestanka primene TCI ili smanjenja ciljne koncentracije, očekuje se povratak spontanog disanja pri izračunatoj koncentraciji remifentanila u opsegu od 1 do 2 nanograma/mL. Kao i kod manuelno kontrolisane infuzije, potrebno je uspostaviti postoperativnu analgeziju analgeticima sa produženim dejstvom pre kraja operacije (videti u ovom odeljku Primena putem manuelno kontrolisane infuzije – Smernice za prekid/nastavak primene leka u periodu neposredno nakon operacije).
Ne preporučuje se primena leka Ultiva putem TCI u cilju obezbeđivanja postoperativne analgezije, budući da nema dovoljno podataka o navedenom načinu primene.
Pedijatrijska populacija (uzrasta od 1 do 12 godina)
Istovremena primena leka Ultiva i intravenskih anestetika za uvođenje u anesteziju nije dovoljno ispitana i stoga se ne preporučuje.
Primena leka Ultiva putem TCI kod pedijatrijskih pacijenata nije ispitana i stoga se kod navedenih pacijenata ne preporučuje primena leka Ultiva putem TCI. Za održavanje anestezije preporučuje se primena sledećih doza leka Ultiva:
Tabela 2. Smernice za doziranje kod pedijatrijskih pacijenata (uzrasta od 1 do 12 godina)
| ISTOVREMENO PRIMENJEN | BOLUS INJEKCIJA | KONTINUIRANA INFUZIJA(mikrogram/kg/min) | |
| Početna brzina | |||
| ANESTETIK* | (mikrogram/ kg) | Uobičajene brzine održavanja | |
| Halotan (početna doza 0,3 MAC) | 1 | 0,25 | 0,05 do 1,3 |
| Sevofluran (početna doza 0,3 MAC) | 1 | 0,25 | 0,05 do 0,9 |
| Izofluran (početna doza 0,5 MAC) | 1 | 0,25 | 0,06 do 0,9 |
*primenjuje se istovremeno sa azot-suboksidom/kiseonikom u odnosu 2:1
MAC - minimalna alveolarna koncentracija
Kada se lek Ultiva primenjuje putem bolus injekcije, lek ne treba primenjivati u periodu kraćem od 30 sekundi. Operacija ne sme da počne pre isteka najmanje 5 minuta od početka infuzije leka Ultiva, ukoliko istovremeno nije primenjena bolus doza. Pri primeni isključivo azot-suboksida (70%) sa lekom Ultiva, uobičajene brzine infuzije potrebne za održavanje anestezije treba da budu u opsegu između 0,4 i 3 mikrograma/kg/min. Iako nisu vršena posebna ispitivanja, podaci o primeni kod odraslih osoba ukazuju na to da je 0,4 mikrograma/kg/min odgovarajuća početna brzina infuzije. Neophodno je pažljivo pratiti pedijatrijske pacijente i prilagoditi dozu dubini analgezije koju zahteva određeni operativni zahvat.
Istovremena primena sa drugim lekovima: Pri prethodno navedenim preporučenim dozama, remifentanil značajno smanjuje količinu hipnotika potrebnog za održavanje anestezije. Stoga, izofluran, halotan i sevofluran treba primenjivati u skladu sa prethodno navedenim preporukama, kako bi se izbeglo pojačanje hemodinamskih efekata kao što su hipotenzija i bradikardija. Nema dostupnih podataka na osnovu kojih bi se preporučilo doziranje drugih hipnotika primenjenih istovremeno sa remifentanilom, izuzev onih navedenih u tabeli (videti u ovom odeljku Odrasli – Istovremena primena sa drugim lekovima).
Smernice za zbrinjavanje pacijenta u periodu neposredno nakon operacije
Uspostavljanje alternativne analgezije pre prekida primene leka Ultiva: Zbog veoma brzog prestanka dejstva leka Ultiva, rezidualna opioidna aktivnost će prestati u roku od 5 do 10 minuta od prekida primene leka Ultiva. Kod pacijenata koji se podvrgavaju operativnim zahvatima nakon kojih se očekuje pojava postoperativnog bola potrebno je primeniti analgetike pre prekida primene leka Ultiva. Mora se ostaviti dovoljno vremena kako bi analgetici sa produženim dejstvom ostvarili svoj efekat. Izbor leka/lekova, primenjene doze i vreme primene treba da budu unapred planirani i individualno prilagođeni hirurškoj proceduri kojoj se pacijent podvrgava i očekivanom nivou postoperativne nege (videti odeljak 4.4).
Novorođenčad/odojčad (mlađa od 1 godine)
Postoje ograničena iskustva iz kliničkih ispitivanja o primeni remifentanila kod novorođenčadi i odojčadi (mlađih od 1 godine; videti odeljak 5.1). Farmakokinetički profil remifentanila kod novorođenčadi/odojčadi (mlađih od 1 godine) može se uporediti sa profilom kod odraslih nakon korekcije za razlike u telesnoj masi (videti odeljak 5.2). Međutim, zbog nedovoljno kliničkih podataka ne preporučuje se primena leka Ultiva u ovoj starosnoj grupi.
Primena za totalnu intravensku anesteziju (TIVA): Postoje ograničena iskustva iz kliničkih ispitivanja o primeni remifentanila za TIVA kod odojčadi (videti odeljak 5.1). Međutim, nema dovoljno kliničkih podataka da bi se dale preporuke za doziranje.
Anestezija kod kardiohirurških intervencija
Primena putem manuelno kontrolisane infuzije
Tabela 3. Smernice za doziranje pri anesteziji kod kardiohirurških intervencija
| INDIKACIJA | BOLUS INJEKCIJA(mikrogram /kg) | KONTINUIRANA INFUZIJA(mikrogram /kg/min) | |
| Početna brzina | Uobičajene brzine infuzije | ||
| Intubacija | Ne preporučuje se | 1 | – |
| Održavanje anestezije | |||
| 0,4 MAC) | 0,5 do 1 | 1 | 0,003 do 4 |
| 50 mikrograma/kg/min) | 0,5 do 1 | 1 | 0,01 do 4,3 |
| Nastavak postoperativne | |||
| analgezije, primenjene pre | Ne preporučuje se | 1 | 0 do 1 |
| ekstubacije | |||
-
Izofluran (početna doza
-
Propofol (početna doza
MAC - minimalna alveolarna koncentracija
Period uvođenja u anesteziju: Nakon primene hipnotika kako bi došlo do gubitka svesti, lek Ultiva treba primeniti pri početnoj brzini infuzije od 1 mikrograma/kg/min. Ne preporučuje se primena bolus injekcije leka Ultiva tokom uvođenja u anesteziju kod pacijenata koji se podvrgavaju kardiohirurškoj intervenciji. Ne treba vršiti endotrahealnu intubaciju pre nego što prođe najmanje 5 minuta od početka infuzije.
Period održavanja anestezije: Nakon endotrahealne intubacije, potrebno je prilagoditi brzinu infuzije leka Ultiva potrebama pacijenta. Dodatne spore bolus doze se mogu primeniti ukoliko je potrebno. Kardiološkim pacijentima pod visokim rizikom, kao što su oni sa slabom ventrikularnom funkcijom ili pacijenti koji se podvrgavaju operaciji srčanih zalistaka, treba primeniti maksimalnu bolus dozu od 0,5 mikrograma/kg. Navedene preporuke za doziranje važe i za hipotermički kardiopulmonarni bajpas (videti u odeljku 5.2 Anestezija kod kardiohirurških intervencija).
Istovremena primena sa drugim lekovima: Primena remifentanila u prethodno navedenim dozama, značajno smanjuje količinu hipnotika koji je potreban za održavanje anestezije. Stoga, izofluran i propofol treba primeniti u skladu sa prethodno navedenim preporukama, kako bi se izbeglo pojačanje hemodinamskih efekata kao što su hipotenzija i bradikardija. Nema dostupnih podataka na osnovu kojih bi se preporučilo doziranje drugih hipnotika primenjenih istovremeno sa remifentanilom, izuzev onih navedenih u tabeli (videti u ovom odeljku Odrasli – Istovremena primena sa drugim lekovima).
Smernice za postoperativno zbrinjavanje pacijenata
Nastavak primene leka Ultiva u postoperativnom periodu kako bi se obezbedila analgezija pre ekstubacije: Preporučuje se da se primena leka Ultiva održi na poslednjoj intraoperativnoj brzini infuzije tokom premeštanja pacijenta na odeljenje postoperativne nege. Po premeštaju, potrebno je pažljivo pratiti nivo analgezije i sedacije kod pacijenta i prilagoditi brzinu infuzije leka Ultiva individualnim potrebama pacijenta (za više informacija o zbrinjavanju pacijenata na intenzivnoj nezi videti u ovom odeljku Primena u jedinici intenzivne nege).
Uspostavljanje druge odgovarajuće analgezije pre prekida primene leka Ultiva: Zbog veoma brzog prestanka dejstva leka Ultiva, rezidualna opioidna aktivnost će prestati u roku od 5 do 10 minuta od prekida primene leka Ultiva. Pre prekida primene leka Ultiva, potrebno je primeniti druge odgovarajuće analgetike i sedative dovoljno vremena unapred kako bi se omogućilo da ovi lekovi ostvare svoj terapijski efekat. Stoga se preporučuje da izbor leka /lekova, primenjene doze i vreme primene leka budu isplanirani pre skidanja pacijenta sa respiratora.
Smernice za prekid primene leka Ultiva: Zbog veoma brzog prestanka dejstva leka Ultiva, kod kardioloških pacijenata prijavljeni su hipertenzija, drhtanje i bolovi neposredno nakon prekida primene leka Ultiva (videti odeljak 4.8). Kako bi se smanjio rizik od nastanka navedenih događaja, neophodno je primeniti drugu terapiju za analgeziju (kako je prethodno opisano) pre prekida primene infuzije leka Ultiva. Brzinu infuzije treba smanjivati za po 25% i to u intervalima od najmanje 10 minuta sve do prekida primene infuzije.
U toku skidanja pacijenta sa respiratora, brzina infuzije leka Ultiva se ne sme povećavati, može se samo postepeno smanjivati, uz dodatnu primenu drugih odgovarajućih analgetika po potrebi. Hemodinamske promene kao što su hipertenzija i tahikardija treba lečiti drugim odgovarajućim lekovima.
Neophodno je pažljivo pratiti pacijenta kada se primenjuju drugi opioidi u okviru terapijske šeme za prelaz na drugu analgeziju. Korist od obezbeđivanja odgovarajuće postoperativne analgezije mora uvek biti uravnotežena u odnosu na potencijalni rizik od nastanka respiratorne depresije koji postoji kod navedenih lekova.
Primena putem infuzije kontrolisane ciljnom koncentracijom (TCI)
Uvođenje u anesteziju i njeno održavanje: Tokom uvođenja u anesteziju i njenog održavanja kod odraslih pacijenata na respiratoru, potrebno je primeniti lek Ultiva putem TCI istovremeno sa intravenskim ili inhalacionim hipnotikom (videti Tabelu 3). Kod istovremene primene sa navedenim lekovima, adekvatna analgezija u toku kardiohirurške intervencije se uglavnom postiže pri višem kraju opsega ciljnih koncentracija remifentanila u krvi koje se koriste za opšte hirurške zahvate. Nakon podešavanja doze remifentanila prema individualnom odgovoru pacijenta, u kliničkim studijama su korišćene koncentracije leka u krvi visine i do 20 nanograma/mL. Pri prethodno navedenim preporučenim dozama, remifentanil značajno smanjuje količinu hipnotika potrebnog za održavanje anestezije. Stoga, izofluran i propofol treba primenjivati u skladu sa prethodno navedenim preporukama, kako bi se izbeglo pojačanje hemodinamskih efekata kao što su hipotenzija i bradikardija (videti Tabelu 3 i u ovom odeljku Istovremena primena sa drugim lekovima).
Za podatke o koncentracijama remifentanila u krvi koje se postižu putem manuelno kontrolisane infuzije videti odeljak 6.6, Tabelu 11.
Smernice za prekid/nastavak primene leka u periodu neposredno nakon operacije: Pri kraju operacije, kod prestanka primene TCI ili smanjenja ciljne koncentracije, očekuje se povratak spontanog disanja pri izračunatoj koncentraciji remifentanila u opsegu od 1 do 2 nanograma/mL. Kao i kod manuelno kontrolisane infuzije, potrebno je uspostaviti postoperativnu analgeziju analgeticima sa produženim dejstvom pre kraja operacije (videti u ovom odeljku Primena putem manuelno kontrolisane infuzije – Smernice za prekid primene leka u periodu neposredno nakon operacije).
Ne preporučuje se primena leka Ultiva putem TCI u cilju obezbeđivanja postoperativne analgezije, budući da nema dovoljno podataka o navedenom načinu primene.
Pedijatrijski pacijenti (uzrasta od 1 do 12 godina)
Nema dovoljno podataka o primeni leka u populaciji pedijatrijskih pacijenata kako bi se dala preporuka za doziranje pri kardiohirurškim zahvatima.
Primena u jedinici intenzivne nege
Odrasli
Lek Ultiva se može koristiti za obezbeđivanje analgezija kod pacijenata u jedinici intenzivne nege koji
su na respiratoru. Prema potrebi primeniti i odgovarajuće sedative.
U dobro kontrolisanim kliničkim ispitivanjima kod pacijenata na respiratoru lečenih u jedinici intenzivne nege utvrđena je bezbednost i efikasnost primene leka Ultiva u trajanju do 3 dana (videti u ovom odeljku Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega na intenzivnoj nezi i odeljak 5.2). Stoga se ne preporučuje primena leka Ultiva duže od 3 dana.
Primena leka Ultiva putem TCI kod pacijenata u jedinici intenzivne nege nije ispitana i stoga se ne preporučuje primena leka Ultiva putem TCI kod navedenih pacijenata.
Kod odraslih, preporučuje se da primena leka Ultiva započne pri brzini infuzije od 0,1 mikrograma/kg/min (6 mikrograma/kg/h) do 0,15 mikrograma/kg/min (9 mikrograma/kg/h). Brzinu infuzije treba povećavati za po 0,025 mikrograma/kg/min (1,5 mikrograma/kg/h) kako bi se postigao željeni nivo analgezije. Potrebno je da prođe period od najmanje 5 minuta između dva podešavanja doze. Pacijenta treba redovno pratiti i podešavati brzinu infuzije leka Ultiva u skladu sa njegovim stanjem. Ukoliko se dostigne brzina infuzije od 0,2 mikrograma/kg/min (12 mikrograma/kg/h), a potrebna je sedacija, preporučuje se započinjanje primene odgovarajuće sedativne terapije (videti tekst u nastavku). Dozu sedativa treba titrirati tako da se dobije željeni nivo sedacije. Ukoliko je potrebna dodatna analgezija, brzina infuzije leka Ultiva se dalje može povećavati za po 0,025 mikrograma/kg/min (1,5 mikrograma/kg/h).
Tabela 4. sažeto prikazuje početne brzine infuzije i uobičajene opsege doza za indvidualno obezbeđivanje analgezije kod pacijenta:
Tabela 4. Smernice za doziranje tokom primene leka Ultiva u jedinici intenzivne nege
| KONTINUIRANA INFUZIJAmikrogram/kg/min (mikrogram/kg/h) | |
| Početna brzina | Opseg |
| 0,1 (6) do 0,15 (9) | 0,006 (0,38) do 0,74 (44,6) |
Ne preporučuje se primena bolus doze leka Ultiva kod pacijenata u jedinici intenzivne nege.
Primena leka Ultiva smanjuje potrebnu dozu bilo kog sedativa koji se primenjuje istovremeno. Uobičajene početne doze sedativa, ukoliko je njihova primena potrebna, navedene su u Tabeli 5.
Tabela 5. Preporučene početne doze sedativa, ukoliko je potrebna njihova primena
| Sedativ | Bolus (mg/kg) | Brzina infuzije (mg/kg/h) |
| Propofol | do 0,5 | 0,5 |
| Midazolam | do 0,03 | 0,03 |
Kako bi se omogućilo pojedinačno titriranje doze navedenih sedativa, sedative ne treba pripremati kao jednu smešu u istoj infuzionoj kesi.
Dodatna analgezija za pacijente na respiratoru koji su podvrgnuti stimulativnim procedurama: Kako bi se obezbedila dodatna analgezija za pacijente koji su na respiratoru, a koji su podvrgnuti stimulativnim i/ili bolnim procedurama kao što su endotrahealna sukcija, previjanje rane i fizikalna terapija, može biti potrebno povećanje postojeće brzine infuzije leka Ultiva. Preporučuje se da se brzina infuzije leka Ultiva od najmanje 0,1 mikrograma/kg/min (6 mikrograma/kg/h) održava tokom najmanje 5 minuta pre početka stimulativne procedure. Dalja podešavanja brzine infuzije mogu se sprovoditi svakih 2 do 5 minuta sa povećanjem za po 25% do 50%, ukoliko se javi ili se očekuje potreba za dodatnom analgezijom. Tokom stimulativnih procedura radi ostvarivanja dodatne anestezije primenjivana je srednja brzina infuzije od 0,25 mikrograma/kg/min (15 mikrograma/kg/h), a maksimalna od 0,74
mikrograma/kg/min (45 mikrograma/kg/h).
Uspostavljanje alternativne analgezije pre prekida primene leka Ultiva: Zbog veoma brzog prestanka dejstva leka Ultiva, rezidualna opioidna aktivnost će prestati u roku od 5 do 10 minuta od prekida primene leka Ultiva, nezavisno od trajanja infuzije. Nakon primene leka Ultiva, potrebno je razmotriti mogućnost nastanka tolerancije, hiperalgezije i pratećih hemodinamskih promena pri upotrebi u jedinici intenzivne nege (videti odeljak 4.4 Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi). Stoga, pre prekida primene leka Ultiva, pacijentima se moraju dati alternativni analgetici i sedativi kako bi se predupredio nastanak hiperalgezije i pratećih hemodinamskih promena. Navedeni lekovi se moraju dati dovoljno vremena unapred, kako bi se omogućilo da ovi lekovi ostvare svoj terapijski efekat.
Izbor opcija za ostvarivanje analgezije uključuje primenu oralnih, intravenskih i lokalnih analgetika produženog dejstva koje mogu kontrolisati zdravstveni radnici ili sam pacijent. Navedene tehnike uvek treba prilagoditi individualnim potrebama pacijenta dok se infuzija leka Ultiva smanjuje. Preporučuje se da izbor leka/lekova, primenjene doze i vreme primene leka budu isplanirani pre prestanka primene infuzije leka Ultiva.
Kod produžene primene µ-opioidnih agonista postoji mogućnost razvoja tolerancije sa vremenom.
Smernice za ekstubaciju i prekid primene leka Ultiva: Kako bi se obezbedio lak oporavak nakon terapijskog režima zasnovanog na primeni leka Ultiva, preporučuje se da se brzina infuzije leka Ultiva postepeno titrira na koncentraciju od 0,1 mikrograma/kg/min (6 mikrograma/kg/h) tokom perioda u trajanju do 1 sat pre ekstubacije.
Nakon ekstubacije, brzinu infuzije treba smanjivati za po 25% i to u intervalima od najmanje 10 minuta sve do prekida primene infuzije. U toku skidanja pacijenta sa respiratora, brzina infuzije leka Ultiva se ne sme povećavati, može se samo postepeno smanjivati, uz dodatnu primenu drugih odgovarajućih analgetika po potrebi.
Nakon prekida primene leka Ultiva, i.v. kanilu treba očistiti ili ukloniti, kako bi se sprečila naknadna nenamerna primena leka.
Neophodno je pažljivo pratiti pacijenta kada se primenjuju drugi opioidi u okviru terapijske šeme
za prelaz na alternativnu analgeziju. Korist od obezbeđivanja odgovarajuće postoperativne analgezije mora uvek biti uravnotežena u odnosu na potencijalni rizik od nastanka respiratorne depresije koji postoji kod navedenih lekova.
Pedijatrijski pacijenti na intenzivnoj nezi
Nema dostupnih podataka o primeni leka kod pedijatrijskih pacijenata.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega na intenzivnoj nezi
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, uključujući i one koji koriste terapiju zamene bubrežne funkcije, nisu potrebna posebna prilagođavanja prethodno preporučenih doza. Međutim, klirens metabolita, koji je po svojoj strukturi karboksilna kiselina, je smanjen kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).
Posebne populacije pacijenata
Stariji pacijenti (starosti preko 65 godina)
Opšta anestezija: Početna doza remifentanila koja se primenjuje kod pacijenata starosti preko 65 godina treba da bude polovina preporučene doze za odrasle, a potom je treba titrirati prema individualnim potrebama pacijenta, s obzirom na to da je u navedenoj populaciji pacijenata uočena pojačana osetljivost na farmakološke efekte remifentanila. Ovo prilagođavanje doze odnosi se na
primenu leka u svim fazama anestezije, uključujući uvođenje u anesteziju, održavanje anestezije i neposrednu postoperativnu analgeziju.
Zbog pojačane osetljivosti starijih pacijenata na lek Ultiva, pri primeni leka Ultiva putem TCI u ovoj starosnoj grupi, početna ciljna koncentracija treba da bude između 1,5 i 4 nanograma/mL uz dalju titraciju doze do postizanja odgovora.
Anestezija pri kardiohirurškim intervencijama: Nije potrebno smanjenje početne doze leka (videti u ovom odeljku Anestezija kod kardiohirurških intervencija).
Intenzivna nega: Nije potrebno smanjenje početne doze leka (videti u ovom odeljku Primena u jedinici intenzivne nege).
Gojazni pacijenti
Kod manuelno kontrolisane infuzije, preporučuje se da doza leka Ultiva kod gojaznih pacijenata bude smanjena i zasnovana na idealnoj telesnoj masi, jer su klirens i volumen distribucije remifentanila u boljoj korelaciji sa idealnom, nego sa stvarnom telesnom masom.
Pri računanju telesne mase bez masti (LBM) koja se primenjuje u Minto modelu, verovatno je da će LBM biti potcenjena kod pacijenata ženskog pola sa indeksom telesne mase (engl. body mass index, BMI) većim od 35 kg/m2 i kod pacijenata muškog pola sa BMI većim od 40 kg/m2. Kako bi se izbegla primena nedovoljne doze kod ovih pacijenata, dozu remifentanila primenjenog putem TCI treba pažljivo titrirati u skladu sa individualnim odgovorom.
Oštećenje funkcije bubrega
Na osnovu do sada sprovedenih istraživanja, nije potrebno podešavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, uključujući pacijente na intenzivnoj nezi.
Oštećenje funkcije jetre
Studije sprovedene na ograničenom broju pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, ne opravdavaju posebne preporuke u vezi sa doziranjem. Međutim, pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre mogu biti neznatno osetljiviji na efekte remifentanila na respiratornu depresiju (videti odeljak 4.4). Ove pacijente je potrebno pažljivo pratiti, a dozu remifentanila titrirati prema individualnim potrebama pacijenata.
Neurohirurgija
Ograničeno kliničko iskustvo kod pacijenata koji se podvrgavaju neurohirurškim intervencijama je pokazalo da nisu potrebne posebne preporuke za doziranje.
ASA III/IV pacijenti
Opšta anestezija: Pošto se može očekivati da hemodinamska dejstva potentnih opioida budu izraženija kod ASA III/IV pacijenata, potreban je oprez pri primeni leka Ultiva u ovoj populaciji. Stoga se preporučuje smanjenje početne doze uz dalju titraciju do postizanja željenog efekta.
Nema dovoljno podataka o primeni leka u populaciji pedijatrijskih pacijenata, kako bi se dala preporuka za doziranje.
Kod primene putem TCI, kod ASA III ili IV pacijenata treba koristiti nižu početnu ciljnu vrednost od 1,5 do 4 nanograma/mL, uz dalju titraciju doze do postizanja odgovora.
Anestezija pri kardiohirurškim intervencijama: Nije potrebno smanjenje početne doze leka (videti u ovom odeljku Anestezija kod kardiohirurških intervencija).
S obzirom na to da je glicin prisutan u sastavu leka Ultiva, kontraindikovana je epiduralna i intratekalna primena leka Ultiva (videti odeljak 5.3).
Primena leka Ultiva je kontraindikovana kod pacijenata preosetljivih na aktivnu supstancu, na druge analoge fentanila ili na bilo koju pomoćnu supstancu navedenu u odeljku 6.1.
Primena leka Ultiva kao jedinog leka za uvođenje u anesteziju je kontraindikovana.
Lek Ultiva se primenjuje isključivo u uslovima potpune opremljenosti za nadgledanje i podršku respiratornih i kardiovaskularnih funkcija, i to od strane osoblja posebno obučenog u oblasti primene anestetičkih lekova, i prepoznavanja i terapije očekivanih neželjenih dejstava potentnih opioida, uključujući i kardiopulmonalnu reanimaciju. Neophodno je da navedena obuka obuhvati obezbeđivanje i održavanje prohodnosti disajnih puteva i asistiranu ventilaciju. Primena leka Ultiva kod pacijenata na respiratoru u jedinici intenzivne nege se ne preporučuje u trajanju dužem od 3 dana.
Kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na opioide različite klase može se razviti reakcija preosetljivosti nakon primene leka Ultiva. Potreban je oprez pri primeni leka Ultiva kod ovih pacijenata (videti odeljak 4.3).
Brz prestanak dejstva/Prelazak na alternativnu analgeziju
Zbog veoma brzog prestanka dejstva leka Ultiva, rezidualna opioidna aktivnost će prestati u roku od 5 do 10 minuta od prekida primene leka Ultiva. Kod pacijenata koji se podvrgavaju operativnim zahvatima kod kojih se očekuje pojava postoperativnog bola, potrebno je primeniti analgetike pre prekida primene leka Ultiva. Kada se lek primenjuje u jedinici intenzivne nege, potrebno je razmotriti mogućnost nastanka tolerancije, hiperalgezije i pratećih hemodinamskih promena (videti odeljak 4.2 Doziranje i način primene). Pre prekida primene leka Ultiva, neophodna je primena druge odgovarajuće analgetičke i sedativne terapije. Potrebno je ostaviti dovoljno vremena kako bi analgetici sa produženim dejstvom odnosno odloženim početkom dejstva ostvarili svoj terapijski efekat. Izbor leka/lekova, primenjena doza i vreme primene leka bi trebalo da budu unapred planirani, individualno prilagođeni hirurškoj proceduri kojoj se pacijent podvrgava i predviđenom nivou postoperativne nege. Kada se primenjuju drugi opioidi u okviru terapijske šeme za prelazak na drugu odgovarajuću analgeziju, korist od obezbeđivanja odgovarajuće postoperativne analgezije mora uvek biti uravnotežena u odnosu na potencijalni rizik od nastanka respiratorne depresije koji postoji kod navedenih lekova.
Rizik od istovremene upotrebe sedativnih lekova kao što su benzodiazepini ili srodni lekova
Istovremena upotreba leka Ultiva i sedativa kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi može izazvati sedaciju, respiratornu depresiju, komu i smrt. Zbog ovog rizika, istovremeno propisivanje leka Ultiva sa navedenim sedativnim lekovima treba da je ograničeno samo za pacijente kod kojih alternativne opcije lečenja nisu moguće. Ako se donese odluka o istovremenom propisivanju leka Ultiva sa sedativnim lekovima, treba koristiti najnižu efektivnu dozu, a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće.
Pacijente treba pažljivo pratiti zbog znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. S tim u vezi, preporučuje se informisanje pacijenata i njihovih negovatelja sa ovim simptomima (videti odeljak 4.5).
Prekid lečenja i sindrom obustave
Ponovljena primena u kratkim intervalima tokom dužeg perioda može dovesti do razvoja sindroma obustave leka nakon prekida lečenja.
Po prestanku primene remifentanila simptomi koji uključuju tahikardiju, hipertenziju i nemir prijavljivani su retko, nakon naglog prekida, a naročito nakon produžene primene remifentanila, u trajanju dužem od 3 dana. U prijavljenim slučajevima ponovno uvođenje i postepeno smanjivanje infuzije se pokazalo korisnim. Primena remifentanila kod pacijenata na respiratoru u jedinici intenzivne nege ne preporučuje se da traje duže od 3 dana.
Rigidnost mišića – prevencija i lečenje
Pri primeni leka u preporučenim dozama može doći do pojave rigidnosti mišića. Kao i kod primene drugih opioida, incidenca rigidnosti mišića je povezana sa primenjenom dozom i brzinom primene leka. Stoga, primena spore bolus injekcije mora trajati najmanje 30 sekundi.
Rigidnost mišića indukovana remifentanilom mora se lečiti u kontekstu kliničkog stanja pacijenta odgovarajućim potpornim merama. Izrazitu rigidnost mišića, nastalu tokom uvođenja u anesteziju, treba lečiti primenom neuromuskularnog blokatora i/ili dodatnih hipnotika. Rigidnost mišića koja se javlja tokom korišćenja remifentanila kao analgetika može se lečiti prekidom primene ili smanjenjem brzine primene remifentanila. Povlačenje rigidnosti mišića nastaje u toku nekoliko minuta nakon prestanka primene remifentanila putem infuzije. Kao drugu odgovarajuću terapiju, moguće je primeniti antagoniste opioida, mada njihova primena može poništiti ili oslabiti analgetsko dejstvo remifentanila.
Respiratorna depresija – prevencija i lečenje
Kao i kod primene svih drugih potentnih opioida, duboku analgeziju prati izražena respiratorna depresija. Stoga, remifentanil treba primenjivati samo u uslovima kada postoji odgovarajuća oprema za praćenje i zbrinjavanje respiratorne depresije. Potrebno je obratiti posebnu pažnju na pacijente sa respiratornom disfunkcijom. Pojavu respiratorne depresije treba zbrinuti na odgovarajući način, uključujući smanjenje brzine infuzije za 50% ili privremeni prekid primene infuzije. Za razliku od ostalih analoga fentanila, nije se pokazalo da remifentanil uzrokuje ponavljanu respiratornu depresiju, čak ni nakon produžene primene. Međutim, budući da mnogi faktori mogu uticati na postoperativni oporavak, važno je obezbediti da se kod pacijenta postigne potpuna stabilizacija stanja svesti i adekvatno spontano disanje, pre otpusta sa odeljenja za oporavak.
Kardiovaskularna dejstva
Rizik od pojave kardiovaskularnih dejstava kao što su hipotenzija i bradikardija, koji u retkim slučajevima mogu dovesti do asistolije/prestanka rada srca (videti odeljak 4.5 i 4.8), može se smanjiti sniženjem brzine infuzije leka Ultiva ili smanjenjem doze istovremeno primenjenih anestetika ili odgovarajućom primenom intravenskih tečnosti, vazopresornih ili antiholinergičkih lekova.
Pacijenti koji su slabi, sa hipovolemijom, hipotenzijom ili stariji mogu biti osetljiviji na kardiovaskularna dejstva remifentanila.
Nenamerna primena leka
U praznom prostoru i.v. linije i/ili kanile može se zadržati količina leka Ultiva dovoljna da izazove respiratornu depresiju, apneju i/ili rigidnost mišića, ukoliko kroz liniju prođe i.v. tečnost ili drugi lek. Navedena pojava se može izbeći primenom leka Ultiva putem i.v. linije sa brzim protokom ili putem
zasebne i.v. linije, koja se uklanja nakon prekida primene leka Ultiva.
Novorođenčad/odojčad
Dostupni podaci o primeni leka kod novorođenčadi/odojčadi do godinu dana života su ograničeni (videti odeljak 4.2 Novorođenčad/odojčad (mlađa od 1 godine) i odeljak 5.1).
Tolerancija i poremećaj upotrebe opioida (zloupotreba i zavisnost)
Tolerancija, fizička i psihička zavisnost, i poremećaj upotrebe opioida (engl. opioid use disorder - OUD) mogu se razviti nakon ponovljene primene opioida. Zloupotreba ili namerna pogrešna upotreba opioida može dovesti do predoziranja i/ili smrti. Rizik od razvoja OUD je povećan kod pacijenata sa ličnom ili porodičnom istorijom (roditelji ili braća i sestre) poremećaja upotrebe supstanci (uključujući poremećaj upotrebe 13 od 23 alkohola), kod trenutnih korisnika duvana ili kod pacijenata sa istorijom drugih poremećaja mentalnog zdravlja (npr. teška depresija, anksioznost i poremećaji ličnosti).
Lek Ultiva sadrži natrijum
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po bočici, što znači da je suštinski „bez natrijuma“.
Plazmatska holinesteraza ne metaboliše remifentanil, pa se stoga ne očekuju interakcije sa lekovima koje ovaj enzim metaboliše.
Kao i kod drugih opioida, primenom remifentanila bilo putem manuelno kontrolisane infuzije ili putem TCI, smanjuje se doza inhalacionih i i.v. anestetika, kao i benzodiazepina potrebnih za anesteziju (videti odeljak 4.2.). Ukoliko se doze istovremeno primenjenih depresora CNS-a ne smanje, kod pacijenata se može javiti povećana učestalost neželjenih dejstava povezanih sa primenom navedenih lekova.
Sedativni lekovi kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi: zbog dodatnog depresivnog efekta na CNS, istovremena upotreba opioida sa sedativnim lekovima, kao što su benzodiazepini ili srodni lekovi, povećava rizik od pojave sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Doza i trajanje istovremene upotrebe treba da budu ograničeni (videti odeljak 4.4.). Istovremena upotreba opioida i gabapentionida (gabapentin i pregabalin) povećavaju rizik od predoziranja opioidima, respiratorne depresije i smrti.
Istovremena primena remifentanila sa serotonergičkim agensima, kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) ili inhibitori monoamin oksidaze (MAOI) može povećati rizik od serotoninskog sindroma, što je potencijalno životno-ugrožavajuće stanje. Treba biti oprezan kod istovremene primene MAOI. Ireverzibilne MAOI treba prekinuti najmanje 2 nedelje pre primene remifentanila.
Kardiovaskularna dejstva leka Ultiva (hipotenzija i bradikardija – videti odeljke 4.4 i 4.8) mogu biti pogoršana kod pacijenata koji istovremeno primaju kardiodepresorne lekove, kao što su beta-blokatori i blokatori kalcijumskih kanala.
Nakon uzimanja leka Ultiva, treba izbegavati upotrebu alkoholnih pića.
Trudnoća
Ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije kod žena koje su trudne. Lek Ultiva treba primeniti u toku trudnoće samo ukoliko potencijalna korist od primene leka prevazilazi potencijalni rizik primene po fetus.
Dojenje
Nije poznato da li se remifentanil izlučuje u humano mleko. Međutim, pošto se analozi fentanila izlučuju u humano mleko i remifentanilu srodne supstance su pronađene u mleku pacova nakon primene doze remifentanila, majke koje doje treba posavetovati da prekinu dojenje tokom 24 časa nakon primene remifentanila.
Porođaj
Nema dovoljno podataka kako bi se preporučila primena remifentanila tokom porođaja ili carskog reza. Poznato je da remifentanil prolazi placentalnu barijeru i da analozi fentanila mogu uzrokovati respiratornu depresiju kod deteta. U slučaju da se remifentanil ipak primeni, pacijent i novorođenče moraju da se prate na znakove prekomerne sedacije ili respiratorne depresije (videti odeljak 4.4).
Nakon anestezije remifentanilom, pacijent ne sme da vozi ili rukuje mašinama. Lekar treba da odluči kada pacijent može ponovo da obavlja navedene aktivnosti. Savetuje se da pacijent ima pratnju pri povratku kući.
Najčešća neželjena dejstva povezana sa primenom remifentanila su direktna posledica agonističkog dejstva na µ-opioidne receptore. Navedeni neželjeni događaji povlače se nekoliko minuta nakon prekida primene leka ili smanjenja brzine primene. Navedena neželjena dejstava su klasifikovana prema učestalosti kao veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do
<1/100), retko (≥1/10000 do <1/1 000), veoma retko (<1/10000) i nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| Sistem organa | Učestalost | Neželjena dejstva |
| Poremećaji imunskog sistema | Retka: | Alergijske reakcije, uključujući anafilaksu, su zabeležene kod pacijenata kod kojih se primenjivao remifentanilistovremeno sa jednim ili više anestetika |
| Nije poznato: | Anafilaktički šok | |
| Psihijatrijskiporemećaji | Nije poznato: | Zavisnost od leka, sindrom obustave |
| Poremećaji nervnog sistema | Veoma česta: | Rigidnost skeletnih mišića |
| Retka: | Sedacija (tokom oporavka od opšte anestezije) | |
| Nije poznato: | Konvulzije | |
| Kardiološki poremećaji | Česta: | Bradikardija |
| Retka: | asistolija/prestanak rada srca kojima obično prethodi bradikardija, zabeleženi su kod pacijenata koji su primaliremifentanil istovremeno sa drugim anesteticima | |
| Nije poznato: | Atrioventrikularni blok, aritmija | |
| Vaskularniporemećaji | Veoma česta: | Hipotenzija |
| Česta: | Postoperativna hipertenzija | |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalniporemećaji | Česta: | Akutna respiratorna depresija, apneja, kašalj |
| Povremena: | Hipoksija | |
| Gastrointestinalniporemećaji | Veoma česta: | Mučnina, povraćanje |
| Povremena: | Konstipacija | |
| Poremećaji kože ipotkožnog tkiva | Česta: | Pruritus |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Česta: | Postoperativna drhtavica |
| Povremena: | Postoperativni bolovi | |
| Nije poznato: | Tolerancija na lek |
Prekid lečenja
Prateći simptomi obustave primene remifentanila koji uključuju tahikardiju, hipertenziju i nemir prijavljivani su retko, nakon naglog prekida, a naročito nakon produžene primene remifentanila, u trajanju duže od 3 dana (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Kao i kod svih potentnih opioidnih analgetika, predoziranje se manifestuje pojačanim farmakološki predvidivim dejstvima remifentanila. Zbog veoma kratkog trajanja dejstva leka Ultiva, mogućnost pojave štetnih dejstava, nastalih kao posledica predoziranja, ograničena je na kratak period neposredno nakon primene leka. Odgovor na prekid primene leka je brz, uz stabilizaciju stanja u toku 10 minuta.
U slučaju predoziranja ili sumnje na predoziranje, potrebno je preduzeti sledeće korake: prekinuti primenu leka Ultiva, održati prohodne disajne puteve, započeti asistiranu ili kontrolisanu ventilaciju kiseonikom i održati adekvatnu kardiovaskularnu funkciju. Ukoliko je respiratorna depresija praćena rigidnošću mišića, može biti potrebna primena neuromuskularnog blokatora, kako bi se olakšala asistirana ili kontrolisana ventilacija. Mogu se primeniti intravenske tečnosti i vazopresori u cilju sprečavanja hipotenzije, kao i druge suportivne mere.
Intravenski primenjeni opioidni antagonisti, kao što je nalokson, mogu se upotrebiti kao specifični antidot u cilju lečenja ozbiljne respiratorne depresije i rigidnosti mišića. Malo je verovatno da će trajanje respiratorne depresije nakon predoziranja lekom Ultiva premašiti trajanje dejstva opioidnih antagonista.
Farmakološki podaci - Ultiva 2mg
Farmakoterapijska grupa: Anestetici; Opioidni anestetici
ATC šifra: N01AH06 Mehanizam dejstva
Remifentanil je selektivni agonist µ-opioidnih receptora sa brzim nastankom i veoma kratkim trajanjem dejstva. Antagonisti narkotika, kao što je nalokson, antagonizuju µ-opioidno dejstvo remifentanila.
Farmakodinamsko dejstvo
Histaminski testovi kod pacijenata i zdravih dobrovoljaca pokazali su da nakon primene remifentanila u bolus dozama do 30 mikrograma/kg ne dolazi do podizanja nivoa histamina.
Novorođenčad/odojčad (uzrasta do 1 godine)
U randomizovanom (odnos 2:1, remifentanil:halotan), otvorenom, multicentričnom ispitivanju sa paralelnim grupama sprovedenom kod 60 odojčadi i novorođenčadi uzrasta ≤ 8 nedelja (srednja vrednost 5,5 nedelja), koja su pripadala grupi I ili II prema ASA klasifikaciji i koja su bila podvrgnuta piloromiotomiji, poređena je efikasnost i bezbednost remifentanila (primenjenog u vidu 0,4 mikrograma/kg/min inicijalne kontinuirane infuzije uz dodatne doze ili promenu brzine infuzije prema potrebi) i halotana (primenjenog kao 0,4%, sa dodatnim povećanjem prema potrebi). Održavanje anestezije postignuto je dodatnom primenom 70% azot-suboksida (N2O) sa 30% kiseonika. Vreme oporavka je bilo superiorno u remifentanil grupi u odnosu na halotan grupu (nije značajno).
Primena za totalnu intravensku anesteziju (TIVA) – deca uzrasta od 6 meseci do 16 godina života.
TIVA uz primenu remifentanila u pedijatrijskoj hirurgiji poređena je sa inhalacionom anestezijom u tri randomizovana ispitivanja otvorenog dizajna. Rezultati su sažeti u tabeli u nastavku.
| Hirurški zahvat | Uzrast (god.), (broj) | Uslovi ispitivanja (održavanje) | Ekstubacija (min) (srednja vrednost (SD)) |
| Hirurgija donjeg abdomena/urološka hirurgija | 0,5-16 (120) | TIVA:propofol (5 - 10 mg/kg/h) +remifentanil (0,125 - 1,0 mikrograma/kg/min) | 11,8 (4,2) |
| Inhalaciona anestezija: sevofluran (1,0 – 1,5 MAC) iremifentanil (0,125 - 1,0mikrograma/kg/min) | 15,0 (5,6)(p<0,05) | ||
| ORL hirurgija | 4-11(50) | TIVA:propofol (3 mg/kg/h) + remifentanil (0,5mikrograma/kg/min) | 11 (3,7) |
| Inhalaciona anestezija: desfluran (1,3 MAC) i mešavina N2O | 9,4 (2,9)Nije značajno | ||
| Opšta ili ORL hirurgija | 2-12 (153) | TIVA:remifentanil (0,2 - 0,5 mikrograma/kg/min) + propofol (100 - 200 mikrograma/kg/min) | Uporediva vremena ekstubacije(na osnovu ograničenih podataka) |
| Inhalaciona anestezija: sevofluran (1 – 1,5 MAC) + i mešavina N2O |
MAC - minimalna alveolarna koncentracija
U ispitivanju sprovedenom u oblasti hirurgije donjeg abdomena/urološke hirurgije u kojoj je poređen remifentanil/propofol sa remifentanilom/sevofluranom, hipotenzija se javljala značajno češće kod remifentanila/sevoflurana, dok se bradikardija javljala značajno više kod remifentanila/propofola. U studiji sprovedenoj u oblasti ORL hirurgije u kojoj je poređen remifentanil/propofol sa desfluranom/azot-suboksidom, značajno veća srčana frekvenca je uočena kod ispitanika koji su primali desfluran/azot-suboksid u poređenju sa ispitanicima koji su primali remifentanil/propofol i sa početnim vrednostima.
Eliminacija
Nakon primene remifentanila u preporučenim dozama, efektivno poluvreme eliminacije leka iznosi 3 do 10 minuta. Prosečni klirens remifentanila kod zdravih mladih odraslih osoba je 40 mL/min/kg, centralni volumen distribucije je 100 mL/kg, a volumen distribucije u stanju ravnoteže je 350 mL/kg.
Resorpcija
Kroz ceo opseg preporučenih doza, koncentracije remifentanila u krvi proporcionalne su primenjenoj dozi. Za svako povećanje brzine infuzije od 0,1 mikrograma/kg/min, koncentracija remifentanila će se uvećati za 2,5 nanograma/mL. Približno 70% remifentanila vezano je za proteine plazme.
Biotransformacija
Remifentanil je opioid koji metaboliše esteraza i koji je podložan metabolisanju od strane nespecifičnih esteraza krvi i tkiva. Kao produkt metabolizma remifentanila nastaje metabolit koji je strukturno karboksilna kiselina, čija aktivnost u organizmu pasa ima 1/4600 deo aktivnosti remifentanila. Studije na ljudima ukazuju da je celokupna farmakološka aktivnost povezana sa matičnim jedinjenjem. Stoga, aktivnost navedenog metabolita nema kliničkih posledica. Poluvreme eliminacije metabolita kod zdravih odraslih osoba je 2 sata. Kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, vreme potrebno za eliminaciju 95% primarnog metabolita remifentanila preko bubrega iznosi približno 7 do 10 sati. Remifentanil nije supstrat za holinesterazu u plazmi.
Prenos leka putem placente i majčinog mleka
Studije prenosa leka putem placente na pacovima i kunićima pokazale su da su mladunci tokom rasta i razvoja izloženi remifentanilu i/ili njegovim metabolitima. Kod pacova, supstance srodne remifentanilu izlučuju se u mleko tokom laktacije. U kliničkom ispitivanju kod ljudi, koncentracija remifentanila u fetalnoj krvi iznosila je približno 50% koncentracije u krvi majke. Kod fetusa je arterio–venski odnos koncentracija remifentanila iznosio približno 30%, što ukazuje na metabolizam remifentanila kod novorođenčeta.
Anestezija kod kardiohirurških intervencija
Klirens remifentanila se smanjuje za približno 20% tokom hipotermijskog (28ºC) kardiopulmonarnog bajpasa. Sniženje telesne temperature smanjuje klirens za 3% po svakom stepenu Celzijusove skale.
Oštećenje funkcije bubrega
Status funkcije bubrega ne utiče na brz oporavak od sedacije i analgezije koje su posledica dejstva remifentanila.
Farmakokinetika remifentanila nije značajno izmenjena kod pacijenata sa različitim stepenima
oštećenja funkcije bubrega, čak ni nakon primene leka u trajanju do 3 dana u uslovima intenzivne nege.
Klirens karbokiselinskog metabolita je smanjen kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Kod pacijenata na intenzivnoj nezi sa umerenim/teškim oštećenjem funkcije bubrega, koncentracija karbokiselinskog metabolita može 250 puta premašiti koncentraciju remifentanila u stanju ravnoteže, kod pojedinih pacijenata. Dostupni klinički podaci pokazuju da kod navedenih pacijenata kumulacija metabolita ne dovodi do klinički značajnih µ–opioidnih dejstava, čak ni nakon primene infuzija remifentanila u trajanju do 3 dana. Nema dovoljno podataka o bezbednosti i farmakokinetičkom profilu metabolita nakon primene remifentanila u infuziji tokom perioda dužeg od 3 dana.
Nema dokaza da se remifentanil odstranjuje tokom terapije zamene bubrežne funkcije. Tokom hemodijalize odstranjuje se najmanje 30% karbokiselinskog metabolita.
Oštećenje funkcije jetre
Farmakokinetika remifentanila nije izmenjena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre koji čekaju na transplantaciju jetre, niti tokom anhepatične faze operacije transplantacije jetre. Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre mogu biti neznatno osetljiviji na depresivni efekat remifentanila na respiratorni sistem. Ove pacijente je potrebno pažljivo pratiti, a dozu remifentanila titrirati prema individualnim potrebama pacijenata.
Pedijatrijska populacija
Prosečan klirens i volumen distribucije remifentanila u stanju ravnoteže su povišeni kod mlađe dece i opadaju sa uzrastom do vrednosti koje se javljaju kod zdravih mladih odraslih osoba do 17. godine života. Poluvreme eliminacije remifentanila kod novorođenčadi ne razlikuje se značajno od vrednosti kod zdravih mladih odraslih osoba. Promene u analgetičkom dejstvu remifentanila nakon promena brzina infuzije treba da budu brze i slične promenama koje se javljaju kod zdravih mladih odraslih osoba. Farmakokinetika karbokiselinskog metabolita kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 do 17 godina, slična je onoj kod odraslih, nakon korekcije zbog razlika u telesnoj masi.
Stariji pacijenti
Klirens remifentanila je neznatno smanjen kod starijih pacijenata (> 65 godina života) u poređenju sa mladim pacijentima. Farmakodinamska aktivnost remifentanila povećava se sa godinama starosti. Kod starijih pacijenata je EC50 remifentanila koja izaziva stvaranje delta talasa na elektroencefalogramu (EEG) za 50% niža nego kod mladih pacijenata. Stoga, kod starijih pacijenata početnu dozu remifentanila treba smanjiti za 50% i potom je pažljivo titrirati prema individualnim potrebama pacijenta.
Farmaceutski podaci - Ultiva 2mg
-
glicin
-
hlorovodonična kiselina, razblažena (za podešavanje pH vrednosti)
-
natrijum-hidroksid (može se koristiti za podešavanje pH vrednosti ako je potrebno)
Lek Ultiva se može rekonstituisati i razblaživati samo preporučenim infuzionim rastvorima (videti odeljak 6.6).
Lek Ultiva ne treba rekonstituisati, razblaživati i mešati sa laktatnim Ringerovim rastvorom za injekcije ili laktatnim Ringerovim rastvorom i 5% rastvorom glukoze za injekcije.
Lek Ultiva ne treba mešati sa propofolom u istoj infuzionoj vrećici pre primene leka.
Ne preporučuje se primena leka Ultiva preko iste intravenske linije sa krvlju/serumom/plazmom, jer nespecifična esteraza u produktima krvi može dovesti do hidrolize remifentanila do njegovih neaktivnih metabolita.
Lek Ultiva pre primene ne treba mešati sa drugim lekovima.
Rok upotrebe neotvorenog leka: 2 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: iskoristiti odmah.
Rekonstituisani rastvor:
Dokazana je hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog rastvora tokom 24 sata na temperaturi do 25ºC. Sa mikrobiološkog stanovišta, lek treba primeniti odmah. Ukoliko se ne primeni odmah, vreme i uslovi čuvanja rekonstituisanog rastvora odgovornost su medicinskog osoblja koje primenjuje lek, rekonstituisani rastvor ne treba čuvati duže od 24 sata na temperaturi od 2 do 8ºC, osim ukoliko je rekonstitucija obavljena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Razblaženi rastvor:
Celokupan razblažen rastvor leka Ultiva treba upotrebiti odmah. Neupotrebljeni razblaženi rastvor treba odbaciti.
Čuvati na temperaturi do 25º C.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije i razblaživanja videti odeljak 6.3.
2 mg liofiliziranog praška leka Ultiva se nalazi u staklenoj bočici, zapremine 5 mL, od bezbojnog stakla tipa I u skladu sa Ph. Eur, sa bromobutilskim gumenim čepom i aluminijumskom kapicom.
U složivoj kartonskoj kutiji se nalazi 5 staklenih bočica i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Lek Ultiva treba pripremiti za intravensku primenu dodavanjem 2 mL rastvarača kako bi se dobio rekonstituisani rastvor koncentracije od 1 mg/mL remifentanila. Rekonstituisani rastvor je bistar, bezbojan i praktično bez vidljivih čestica. Nakon rekonstitucije, potrebno je vizuelno ispitati rastvor (u slučaju da to dozvoljava pakovanje) na prisustvo čestica, diskoloraciju ili eventualno oštećenje pakovanja. Odbaciti svaki rastvor kod koga se mogu primetiti navedeni defekti. Rekonstituisani lek je namenjen samo za jednokratnu upotrebu. Svu količinu neiskorišćenog leka ili otpadni materijal treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.
Lek Ultiva ne treba primenjivati putem manuelno kontrolisane infuzije pre dodatnog razblaženja do koncentracija od 20 do 250 mikrograma/mL (preporučuje se primena rastvora od 50 mikrograma/mL kod odraslih, a 20 do 25 mikrograma/mL kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od godinu dana života i više).
Lek Ultiva ne treba primeniti putem TCI pre dodatnog razblaženja (preporučuje se primena rastvora koncentracije od 20 do 50 mikrograma/mL putem TCI).
Koncentracija rastvora zavisi od tehničkih mogućnosti uređaja za primenu infuzije i očekivanih potreba pacijenta.
Za rekonstituciju i razblaživanje treba koristiti jednu od i.v. tečnosti navedenih u nastavku:
-
voda za injekcije,
-
5% rastvor glukoze za injekcije,
-
rastvor 5% glukoze i 0,9% natrijum-hlorida za injekcije,
-
0,9% rastvor natrijum-hlorida za injekcije,
-
0,45% rastvor natrijum-hlorida za injekcije.
Nakon razblaživanja, vizuelno ispitati da li je lek bistar, bezbojan, praktično bez čestica i da li je pakovanje neoštećeno. Odbaciti svaki rastvor na kome se mogu uočiti navedeni defekti.
Utvrđeno je da je primena leka Ultiva kompatibilna sa tečnostima intravensku primenu, navedenim u nastavku teksta za kada se primenjuje putem zajedničke i.v. linije sa brzim protokom:
-
laktatni Ringerov rastvor za injekcije,
-
laktatni Ringerov rastvor za injekcije i 5% rastvor glukoze za injekcije.
Kada se primenjuje putem zajedničke i.v. linije sa brzim protokom, pokazalo se da je primena leka Ultiva kompatibilna sa propofolom.
Tabele 6-11 daju smernice za brzinu primene infuzije leka Ultiva putem manuelno kontrolisane infuzije:
Tabela 6. Brzina primene infuzije leka Ultiva (mL/kg/h)
| Brzina davanja leka (mikrogram/kg/min) | Brzina primene infuzije (mL/kg/h) za koncentracije rastvora od | |||
| 20 mikrograma/ mL1 mg/50 mL | 25 mikrograma/ mL1 mg/40 mL | 50 mikrograma/m L1 mg/20 mL | 250 mikrograma/ mL10 mg/40 mL | |
| 0,0125 | 0,038 | 0,03 | 0,015 | Ne preporučuje se |
| 0,025 | 0,075 | 0,06 | 0,03 | Ne preporučuje se |
| 0,05 | 0,15 | 0,12 | 0,06 | 0,012 |
| 0,075 | 0,23 | 0,18 | 0,09 | 0,018 |
| 0,1 | 0,3 | 0,24 | 0,12 | 0,024 |
| 0,15 | 0,45 | 0,36 | 0,18 | 0,036 |
| 0,2 | 0,6 | 0,48 | 0,24 | 0,048 |
| 0,25 | 0,75 | 0,6 | 0,3 | 0,06 |
| 0,5 | 1,5 | 1,2 | 0,6 | 0,12 |
| 0,75 | 2,25 | 1,8 | 0,9 | 0,18 |
| 1,0 | 3,0 | 2,4 | 1,2 | 0,24 |
| 1,25 | 3,75 | 3,0 | 1,5 | 0,3 |
| 1,5 | 4,5 | 3,6 | 1,8 | 0,36 |
| 1,75 | 5,25 | 4,2 | 2,1 | 0,42 |
| 2,0 | 6,0 | 4,8 | 2,4 | 0,48 |
Tabela 7. Brzina primene infuzije leka Ultiva (mL/h) za rastvor od 20 mikrograma/mL
| Brzina infuzije (mikrogram/kg/min) | Telesna masa pacijenta (kg) | ||||||
| 5 | 10 | 20 | 30 | 40 | 50 | 60 | |
| 0,0125 | 0,188 | 0,375 | 0,75 | 1,125 | 1,5 | 1,875 | 2,25 |
| 0,025 | 0,375 | 0,75 | 1,5 | 2,25 | 3,0 | 3,75 | 4,5 |
| 0,05 | 0,75 | 1,5 | 3,0 | 4,5 | 6,0 | 7,5 | 9,0 |
| 0,075 | 1,125 | 2,25 | 4,5 | 6,75 | 9,0 | 11,25 | 13,5 |
| 0,1 | 1,5 | 3,0 | 6,0 | 9,0 | 12,0 | 15,0 | 18,0 |
| 0,15 | 2,25 | 4,5 | 9,0 | 13,5 | 18,0 | 22,5 | 27,0 |
| 0,2 | 3,0 | 6,0 | 12,0 | 18,0 | 24,0 | 30,0 | 36,0 |
| 0,25 | 3,75 | 7,5 | 15,0 | 22,5 | 30,0 | 37,5 | 45,0 |
| 0,3 | 4,5 | 9,0 | 18,0 | 27,0 | 36,0 | 45,0 | 54,0 |
| 0,35 | 5,25 | 10,5 | 21,0 | 31,5 | 42,0 | 52,5 | 63,0 |
| 0,4 | 6,0 | 12,0 | 24,0 | 36,0 | 48,0 | 60,0 | 72,0 |
Tabela 8. Brzina primene infuzije leka Ultiva (mL/h) za rastvor od 25 mikrograma/mL
| Brzina infuzije (mikrogram/kg/min) | Telesna masa pacijenta (kg) | |||||||||
| 10 | 20 | 30 | 40 | 50 | 60 | 70 | 80 | 90 | 100 | |
| 0,0125 | 0,3 | 0,6 | 0,9 | 1,2 | 1,5 | 1,8 | 2,1 | 2,4 | 2,7 | 3,0 |
| 0,025 | 0,6 | 1,2 | 1,8 | 2,4 | 3,0 | 3,6 | 4,2 | 4,8 | 5,4 | 6,0 |
| 0,05 | 1,2 | 2,4 | 3,6 | 4,8 | 6,0 | 7,2 | 8,4 | 9,6 | 10,8 | 12,0 |
| 0,075 | 1,8 | 3,6 | 5,4 | 7,2 | 9,0 | 10,8 | 12,6 | 14,4 | 16,2 | 18,0 |
| 0,1 | 2,4 | 4,8 | 7,2 | 9,6 | 12,0 | 14,4 | 16,8 | 19,2 | 21,6 | 24,0 |
| 0,15 | 3,6 | 7,2 | 10,8 | 14,4 | 18,0 | 21,6 | 25,2 | 28,8 | 32,4 | 36,0 |
| 0,2 | 4,8 | 9,6 | 14,4 | 19,2 | 24,0 | 28,8 | 33,6 | 38,4 | 43,2 | 48,0 |
Tabela 9. Brzina primene infuzije leka Ultiva (mL/h) za rastvor od 50 mikrograma/mL
| Brzina infuzije (mikrogram/kg/min) | Telesna masa pacijenta (kg) | |||||||
| 30 | 40 | 50 | 60 | 70 | 80 | 90 | 100 | |
| 0,025 | 0,9 | 1,2 | 1,5 | 1,8 | 2,1 | 2,4 | 2,7 | 3,0 |
| 0,05 | 1,8 | 2,4 | 3,0 | 3,6 | 4,2 | 4,8 | 5,4 | 6,0 |
| 0,075 | 2,7 | 3,6 | 4,5 | 5,4 | 6,3 | 7,2 | 8,1 | 9,0 |
| 0,1 | 3,6 | 4,8 | 6,0 | 7,2 | 8,4 | 9,6 | 10,8 | 12,0 |
| 0,15 | 5,4 | 7,2 | 9,0 | 10,8 | 12,6 | 14,4 | 16,2 | 18,0 |
| 0,2 | 7,2 | 9,6 | 12,0 | 14,4 | 16,8 | 19,2 | 21,6 | 24,0 |
| 0,25 | 9,0 | 12,0 | 15,0 | 18,0 | 21,0 | 24,0 | 27,0 | 30,0 |
| 0,5 | 18,0 | 24,0 | 30,0 | 36,0 | 42,0 | 48,0 | 54,0 | 60,0 |
| 0,75 | 27,0 | 36,0 | 45,0 | 54,0 | 63,0 | 72,0 | 81,0 | 90,0 |
| 1,0 | 36,0 | 48,0 | 60,0 | 72,0 | 84,0 | 96,0 | 108,0 | 120,0 |
| 1,25 | 45,0 | 60,0 | 75,0 | 90,0 | 105,0 | 120,0 | 135,0 | 150,0 |
| 1,5 | 54,0 | 72,0 | 90,0 | 108,0 | 126,0 | 144,0 | 162,0 | 180,0 |
| 1,75 | 63,0 | 84,0 | 105,0 | 126,0 | 147,0 | 168,0 | 189,0 | 210,0 |
| 2,0 | 72,0 | 96,0 | 120,0 | 144,0 | 168,0 | 192,0 | 216,0 | 240,0 |
Tabela 10. Brzina primene infuzije leka Ultiva (mL/h) za rastvor od 250 mikrograma/mL
| Brzina infuzije (mikrogram/kg/min) | Telesna masa pacijenta (kg) | |||||||
| 30 | 40 | 50 | 60 | 70 | 80 | 90 | 100 | |
| 0,1 | 0,72 | 0,96 | 1,20 | 1,44 | 1,68 | 1,92 | 2,16 | 2,40 |
| 0,15 | 1,08 | 1,44 | 1,80 | 2,16 | 2,52 | 2,88 | 3,24 | 3,60 |
| 0,2 | 1,44 | 1,92 | 2,40 | 2,88 | 3,36 | 3,84 | 4,32 | 4,80 |
| 0,25 | 1,80 | 2,40 | 3,00 | 3,60 | 4,20 | 4,80 | 5,40 | 6,00 |
| 0,5 | 3,60 | 4,80 | 6,00 | 7,20 | 8,40 | 9,60 | 10,80 | 12,00 |
| 0,75 | 5,40 | 7,20 | 9,00 | 10,80 | 12,60 | 14,40 | 16,20 | 18,00 |
| 1,0 | 7,20 | 9,60 | 12,00 | 14,40 | 16,80 | 19,20 | 21,60 | 24,00 |
| 1,25 | 9,00 | 12,00 | 15,00 | 18,00 | 21,00 | 24,00 | 27,00 | 30,00 |
| 1,5 | 10,80 | 14,40 | 18,00 | 21,60 | 25,20 | 28,80 | 32,40 | 36,00 |
| 1,75 | 12,60 | 16,80 | 21,00 | 25,20 | 29,40 | 33,60 | 37,80 | 42,00 |
| 2,0 | 14,40 | 19,20 | 24,00 | 28,80 | 33,60 | 38,40 | 43,20 | 48,00 |
Tabela 11 pruža informacije o ekvivalentnim koncentracijama remifentanila u krvi pri primeni putem TCI za različite brzine manuelno kontrolisane infuzije u stanju dinamičke ravnoteže:
Tabela 11, Koncentracije remifentanila u krvi (nanogram/mL) procenjene korišćenjem Minto (1997) farmakokinetičkog modela kod pacijenta muškog pola starosti 40 godina, telesne mase 70 kg, visine 170 cm za različite brzine manuelno kontrolisane infuzije (mikrogram/kg/min) u stanju dinamičke ravnoteže.
| Brzina primene infuzije leka Ultiva(mikrogram/kg/min) | Koncentracija remifentanila u krvi (nanogram/mL) |
| 0,05 | 1,3 |
| 0,10 | 2,6 |
| 0,25 | 6,3 |
| 0,40 | 10,4 |
| 0,50 | 12,6 |
| 1,0 | 25,2 |
| 2,0 | 50,5 |