Hemomycin® 100mg/5mL prašak za oralnu suspenziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Alati
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Hemomycin 100mg/5mL
Lek Hemomycin 100 mg/5 mL prašak za oralnu suspenziju i lek Hemomycin 200 mg/5 mL prašak za oralnu suspenziju su indikovani u terapiji sledećih infekcija kada se zna ili je verovatno da su izazvane sa jednim ili više osetljivih mikroorganizama (videti odeljak 5.1):
-
infekcije gornjih disajnih puteva: faringitis/tonzilitis, sinuzitis, otitis media;
-
infekcije donjih disajnih puteva: akutna egzacerbacija hroničnog bronhitisa, vanbolnički stečena pneumonija;
-
infekcije kože i potkožnog tkiva: erythema migrans (prvi stadijum Lajmske bolesti), erizipel, impetigo i sekundarna piodermija;
-
infekcije želuca i duodenuma uzrokovane sa Helicobacter pylori.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o pravilnom korišćenju i upotrebi antibiotika.
Doziranje
U lečenju infekcija gornjeg i donjeg respiratornog trakta i infekcija kože i potkožnog tkiva (sa izuzetkom erythema migrans) koristi se ukupna doza od 30 mg/kg telesne mase azitromicina koja se daje 3 dana (10 mg/kg jedanput dnevno) prema sledećoj tabeli:
| Telesna masa(kg) | Hemomycin, 100 mg/5 mL prašak zaoralnu suspenziju | Hemomycin, 200 mg/ 5 mL prašak zaoralnu suspenziju |
| 5 | 2,5 mL (50 mg) | / |
| 6 | 3 mL (60 mg) | / |
| 7 | 3,5 mL (70 mg) | / |
| 8 | 4 mL (80 mg) | / |
| 9 | 4,5 mL (90 mg) | / |
| 10-14 | 5 mL (100 mg) | 2,5 mL (100 mg) |
| 15-24 | / | 5 mL (200 mg) |
| 25-34 | / | 7,5 mL (300 mg) |
| 35-44 | / | 10 mL (400 mg) |
| ≥ 45 | / | doza za odrasle |
Azitromicin je pokazao efikasnost u lečenju streptokoknog faringitisa kod dece u pojedinačnim dozama od
10 mg/kg ili 20 mg/kg telesne mase. Ipak, penicilin je uobičajeno lek izbora u profilaksi faringitisa uzrokovanog sa Streptococcus pyogenes i reumatske groznice kao sekundarne bolesti.
Za lečenje erythema migrans koristi se ukupna doza azitromicina od 60 mg/kg koju treba dati: prvi dan 20 mg/kg, a drugi do peti dan 10 mg/kg, jedanput dnevno.
U lečenju želudačnih i dudenalnih infekcija uzrokovanih sa Helicobacter pylori koristi se doza od 20 mg/kg dnevno u kombinaciji sa antisekretornim i drugim lekovima, zavisno od odluke lekara.
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (GFR 10 - 80 mL/min) nije potrebno prilagođavanje doze. Azitromicin treba koristiti uz oprez kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 10 mL/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Oštećenje funkcije jetre
Imajući u vidu da se azitromicin metaboliše u jetri i eliminiše putem žuči, lek ne treba primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod tih pacijenata nisu sprovedena ispitivanja terapije azitromicinom.
Starije osobe
Kod starijih pacijenata se primenjuje ista doza kao kod odraslih. S obzirom na to da stariji pacijenti mogu imati proaritmijska stanja, poseban oprez se preporučuje zbog rizika od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes (videti odeljak 4.4).
Način upotrebe
Lek Hemomycin, prašak za oralnu suspenziju se uzima jednom dnevno, nezavisno od obroka. Dozu treba odmeravati korišćenjem graduisanog šprica ili kašičice sa oznakama za doziranje (do 15 kg – špric; preko 15 kg - kašičica).
Suspenziju treba promućkati pre upotrebe! Doza se meri korišćenjem graduisanog šprica ili dvostrano graduisane kašičice za doziranje.
Odmah nakon uzimanja oralne suspenzije, detetu treba dati sok ili čaj, da bi se isprali ostaci oralne suspenzije u ustima.
Pri upotrebi leka Hemomycin, prašak za oralnu suspenziju kod dece čija je telesna masa < 15 kg (koja imaju manje od 3 godine) neophodno je obezbediti da doziranje bude što tačnije, što se postiže upotrebom graduisanog šprica od 5 mL koji omogućava veću tačnost pri oralnom doziranju. Špric je podeljen na podeoke od 0,1 mL. Kašičica za doziranje ne bi trebalo da se koristi za doziranje kod dece koja su mlađa od 3 godine.
Način pripremanja oralne suspenzije 100 mg/5 mL, 1 x 20 mL
U bočicu sa suvom supstancom dodati 16 mL prečišćene vode i dobro promućkati.
Način pripremanja oralne suspenzije 200 mg/5 mL, 1 x 20 mL
U bočicu sa suvom supstancom dodati 14 mL prečišćene vode i dobro promućkati.
Način pripremanja oralne suspenzije 200 mg/5 mL, 1 x 30 mL
U bočicu sa suvom supstancom dodati 21 mL prečišćene vode i dobro promućkati.
Lek Hemomycin, prašak za oralnu suspenziju je kontraindikovan kod pacijenata preosetljivih na azitromicin, eritromicin, na makrolidne i ketolidne antibiotike, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Preosetljivost
Kao i u slučaju primene eritromicina i drugih makrolida, u retkim slučajevima prijavljene su ozbiljne alergijske reakcije, uključujući angioedem i anafilaksu (retko sa smrtnim ishodom), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS), akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP), Stevens-Johnson – ov sindrom (SJS), toksična epidermalna nekroliza (TEN) (retko sa smrtnim ishodom). Neke od ovih reakcija na azitromicin izazvale su rekurentne simptome i zahtevale su duži period praćenja i lečenje.
Hepatotoksičnost
S obzirom na to da je jetra glavni put eliminacije azitromicina, azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa teškim oboljenjem jetre. Prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa koji bi mogao imati za posledicu životno ugrožavajuću insuficijenciju jetre (videti odeljak 4.8). Moguće je da su neki od ovih pacijenata već imali oboljenje jetre ili su uzimali neke druge hepatotoksične lekove.
U slučajevima kada se jave znaci i simptomi oštećene funkcije jetre kao što su brz razvoj astenije povezane sa žuticom, tamna prebojenost urina, sklonost ka krvarenju ili hepatična encefalopatija, treba sprovesti ispitivanja/analize funkcije jetre. Primenu azitromicina treba prekinuti ako se jave znaci insuficijencije jetre.
Derivati ergotamina
Kod pacijenata koji primaju derivate ergotamina, ergotizam može biti ubrzan istovremenom primenom nekih makrolidnih antibiotika. Nema podataka koji se odnose na mogućnost interakcije između ergot derivata i azitromicina. Međutim, s obzirom na to da postoji teoretska mogućnost ergotizma, azitromicin i derivate t ergotamina ne treba istovremeno primenjivati.
Superinfekcija
Kao i prilikom primene drugih antibakterijskih lekova, preporučuje se praćenje radi uočavanja znakova sekundarnih infekcija uzrokovanih neosetljivim mikroorganizmima (uključujući i gljivice).
Dijareja povezana sa Clostridium difficile
Kod primene skoro svih antibiotika, uključujući azitromicin prijavljena je dijareja povezana sa infekcijom mikroorganizmom Clostridium difficile, koja se po težini može kretati od blage dijareje do kolitisa sa
smrtnim ishodom. Lečenje antibakterijskim lekovima menja normalnu crevnu floru i dovodi do preteranog rasta mikroogranizma C.difficile.
C. difficile proizvodi toksine A i B koje doprinose razvoju dijareje povezane sa Clostridium difficile. Sojevi
C. difficile koji proizvode hipertoksine uzrokuju povećan morbiditet i mortalitet, jer ove infekcije mogu biti rezistentne na antimikrobnu terapiju i mogu zahtevati kolektomiju. Dijareja povezana sa Clostridium difficile se mora razmotriti kod svih pacijenata kod kojih se javi dijareja nakon upotrebe antibiotika. Neophodno je pažljivo uzeti anamnezu s obzirom na to da je prijavljeno da se dijareja povezana sa Clostridium difficile javila i dva meseca nakon primene antibiotika.
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 10 mL/min), zabeleženo je povećanje sistemske izloženosti azitromicinu za 33% (videti odeljak 5.2).
Produženje QT intervala
Produžena repolarizacija srca i QT interval, koji predstavljaju rizik od razvoja srčanih aritmija i torsades de pointes, zabeleženi su tokom terapije drugim makrolidima uključujući i azitromicin (videti odeljak 4.8). S obzirom na to da sledeće situacije mogu dovesti do povećanog rizika od razvoja ventrikularne aritmije (uključujući torsade de pointes), što može dovesti do srčanog zastoja, azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa postojećim proaritmičnim stanjima (posebno kod žena i starijih osoba) kao što su pacijenti sa:
-
naslednim ili dokazanim produženim QT intervala;
-
istovremenom terapijom drugim lekovima za koje je poznato da produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA (hinidin, prokainamid) i klase III (dofetilid, amjodaron i sotalol), cisaprid i terfenadin, antipsihotici kao što je pimozid, antidepresivi kao što je citalopram i fluorohinoloni kao što su moksifloksacin i levofloksacin;
-
poremećajem ravnoteže elektrolita, a posebno u slučaju hipokalemije i hipomagnezemije;
-
klinički značajnom bradikardijom, srčanom aritmijom ili teškom srčanom insuficijencijom.
Miastenija gravis
Kod pacijenata koji uzimaju azitromicin prijavljeno je pogoršanje simptoma miastenije gravis i novi početak miasteničnog sindroma (videti odeljak 4.8).
Streptokokne infekcije
Penicilin je obično lek izbora pri lečenju faringitisa/tonzilitisa uzrokovanih bakterijom Streptococcus pyogenes, pa se koristi i u profilaksi akutne reumatske groznice. Uopšteno, azitromicin je efikasan protiv streptokoka u orofarinksu, ali ne postoje podaci koji bi pokazali efikasnost azitromicina u prevenciji akutne reumatske groznice.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost intravenski primenjenog azitromicina za lečenje infekcija kod dece nije utvrđena.
Nije utvrđena bezbednost i efikasnost primene azitromicina u prevenciji ili terapiji infekcija uzrokovanih sa
Mycobacterium Avium Complex kod dece.
Lek Hemomycin prašak za oralnu suspenziju sadrži sorbitol.
Ovaj lek sadrži sorbitol. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu, ne smeju koristiti ovaj lek.
Treba uzeti u obzir aditivni uticaj istivremeno primenjenih lekova koji sadrže sorbitol (ili fruktozu) i unos sorbitola (ili fruktoze) ishranom. Sadržaj sorbitola u lekovima za oralnu upotrebu može uticati na bioraspoloživost drugih lekova za oralnu upotrebu koji se primenjuju istovremeno
Antacidi: U farmakokinetičkom ispitivanju efekata istovremene primene antacida i azitromicina, nisu zabeleženi efekti na ukupnu biološku raspoloživost, iako su maksimalne koncentracije u serumu bile
smanjene (Cmax) za oko 25%. Pacijenti koji uzimaju azitromicin i antacide, ne smeju uzimati ove lekove istovremeno.
Cetirizin: Kod zdravih ispitanika, istovremena primena azitromicina i cetirizina u dozi od 20 mg u trajanju od 5 dana u ravnotežnom stanju nije dovela do farmakokinetičkih interakcija kao ni do značajnih promena QT intervala.
Didanozin (Dideoksinozin): Istovremena primena 1200 mg/dan azitromicina sa 400 mg/dan didanozina kod 6 HIV pozitivnih ispitanika nije imala uticaj na farmakokinetiku didanozina, u poređenju sa istovremenom primenom sa placebom.
Digoksin i kolhicin (supstrati P-glikoproteina): postoje izveštaji da istovremena primena makrolidnih antibiotika uključujući azitromicin sa supstratima P-glikoproteina kao što su digoksin i kolhicin dovodi do povećanja koncentracije supstrata P-glikoproteina u serumu. Zbog toga, ako se azitromicin i supstrati P- glikoproteina kao što je digoksin primenjuju istovremeno, treba uzeti u obzir moguće povećanje koncentracije digoksina u serumu. Tokom terapije azitromicinom kao i nakon prekida terapije potrebno je kliničko praćenje, i ukoliko je moguće praćenje koncentracije digoksina u serumu.
Zidovudin: Jednokratna doza od 1000 mg i višestruke doze od 1200 mg ili 600 mg azitromicina su imale slabiji uticaj na farmakokinetiku u plazmi ili eliminaciju zidovudina ili njegovog metabolita glukuronida putem urina. Međutim, primena azitromicina je povećala koncentraciju fosforilisanog zidovudina, klinički aktivnog metabolita, u mononuklearnim ćelijama periferne krvi. Klinički značaj ovog nalaza nije jasan, ali on može biti koristan za pacijente.
Azitromicin ne stupa u značajnu interakciju sa hepatičkim citohromom P450. Smatra se da ne stupa u farmakokinetičke interakcije za razliku od eritromicina i drugih makrolida. Pri primeni azitromicina ne dolazi do indukcije hepatičkog citohroma P450 ili inaktivacije putem kompleksa citohroma i metabolita.
Derivati ergotamina: Zbog teoretske mogućnosti pojave ergotizma, ne preporučuje se istovremena upotreba azitromicina sa derivatima ergotamina (videti odeljak 4.4).
Sprovedene su farmakokinetičke studije interakcija između azitromicina i sledećih lekova koji se značajno metabolišu posredstvom citohroma P450.
Atorvastatin: Istovremena primena atorvastatina (u dozi od 10 mg dnevno) i azitromicina (u dozi od 500 mg dnevno) nije menjala koncentraciju atorvastatina u plazmi (zaključeno na osnovu ispitivanja inhibicije HMG CoA – reduktaze). Ipak, u postmarketinškom praćenju zabeleženi su slučajevi rabdomiolize kod pacijenata koji su uzimali azitromicin sa statinima.
Karbamazepin: U farmakokinetičkom ispitivanju interakcija, sprovedenom kod zdravih ispitanika, azitromicin nije značajno uticao na koncentraciju karbamazepina ili njegovog aktivnog metabolita u plazmi.
Cimetidin: U farmakokinetičkom ispitivanju uticaja pojedinačne doze cimetidina, primenjene 2 sata pre azitromicina, na farmakokinetiku azitromicina, nije zabeležena promena u farmakokinetici azitromicina.
Oralni kumarinski antikoagulansi: U ispitivanju farmakokinetičkih interakcija, azitromicin nije menjao antikoagulantne efekte varfarina primenjenog u vidu jednokratne doze od 15 mg kod zdravih ispitanika. U postmarketinškom periodu dobijeni su izveštaji o pojačanom antikoagulantnom efektu nakon istovremene primene azitromicina i oralnih kumarinskih antikoagulanasa. Iako uzročno-posledična povezanost nije utvrđena, treba razmotriti učestaliju proveru protrombinskog vremena kada se azitromicin daje pacijentima koji uziumaju i oralne kumarinske antikoagulanse.
Ciklosporin: U farmakokinetičkom ispitivanju sprovedenom kod zdravih ispitanika koji su oralno primali azitromicin u dozi od 500 mg/dan tokom 3 dana a zatim jednu dozu ciklosporina od 10 mg/kg/dan, uočeno je značajno povećanje vrednosti Cmax i PIK0-5 ciklosporina. Zbog toga ove lekove treba istovremeno
primenjivati sa oprezom. Ako je istovremena primena ovih lekova neophodna, potrebno je pratiti koncentracije ciklosporina i u skladu sa tim prilagoditi dozu.
Efavirenz: Istovremena primena jednokratne doze azitromicina od 600 mg i 400 mg efavirenza dnevno tokom 7 dana nije dovela do klinički značajnih farmakokinetičkih interakcija.
Flukonazol: Istovremena primena jednokratne doze od 1200 mg azitromicina nije menjala farmakokinetiku jednokratne doze flukonazola od 800 mg. Ukupna izloženost i poluvreme eliminacije azitromicina nisu promenjeni istovremenom primenom flukonazola. Međutim, uočeno je klinički beznačajno smanjenje vrednosti Cmax (18%) azitromicina.
Indinavir: Istovremena primena jednokratne doze od 1200 mg azitromicina nije statistički značajno uticala na farmakokinetiku indinavira primenjenog u dozi 800 mg tri puta dnevno tokom 5 dana.
Metilprednizolon: U ispitivanju farmakokinetičkih interakcija sprovedenom kod zdravih ispitanika, azitromicin nije značajno uticao na farmakokinetiku metilprednizolona.
Midazolam: Kod zdravih ispitanika istovremena primena azitromicina u dozi od 500 mg/dan tokom tri dana nije uzrokovala klinički značajne promene u farmakokinetici i farmakodinamici jednokratne doze od 15 mg midazolama.
Nelfinavir: Istovremena primena azitromicina (u dozi od 1200 mg) i nelfinavira u stanju ravnoteže (u dozi od 750 mg tri puta dnevno) je dovela do povećanja koncentracije azitromicina u stanju dinamičke ravnoteže. Nisu uočeni klinički značajna neželjena dejstva i dozu nije bilo potrebno prilagođavati.
Rifabutin: Istovremena primena azitromicina i rifabutina nije uticala na koncentracije bilo kojeg od ta dva leka u serumu.
Neutropenija je zabeležena kod ispitanika koji su istovremeno primali azitromicin i rifabutin. Iako je neutropenija povezana sa primenom rifabutina, nije utvrđena uzročno-posledična veza u kombinaciji sa azitromicinom (videti odeljak 4.8).
Sildenafil: Kod zdravih muških ispitanika, nije bilo dokaza o uticaju azitromicina (500 mg/dan, tokom 3 dana) na vrednosti PIK i Cmax sildenafila ili njegovog glavnog metabolita u krvi.
Terfenadin: U farmakokinetičkim studijama nisu zabeleženi dokazi o interakcijama između azitromicina i terfenadina. Prijavljeni su retki slučajevi u kojima se mogućnost takvih interakcija nije mogla potpuno isključiti. Međutim, ne postoje specifični dokazi da je do takvih interakcija i došlo.
Teofilin: Ne postoje dokazi o klinički značajnim farmakokinetičkim interakcijama pri istovremenoj primeni azitromicina i teofilina kod zdravih ispitanika.
Triazolam: Kod 14 zdravih ispitanika, istovremena primena azitromicina u dozi od 500 mg prvog dana i 250 mg azitromicina sa 0,125 mg tiazolama drugog dana, nije značajno uticala na farmakokinetičke parametre triazolama u poređenju sa istovremenom primenom triazolama i placeba.
Trimetoprim/sulfametoksazol: Istovremena primena kombinacije trimetoprim/sulfametoksazol DS (u dozi od 160 mg/800 mg) tokom 7 dana sa azitromicinom u dozi od 1200 mg sedmog dana nije značajno uticala na maksimalne koncentracije, ukupnu izloženost ili eliminaciju trimetoprima ili sulfametoksazola putem urina. Koncentracije azitromicina u serumu bile su slične onima zabeleženim u drugim studijama.
Hidroksihlorohin:
Azitromicin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje je poznato da produžavaju QT interval sa potencijalom da izazovu srčanu aritmiju, npr. hidroksihlorohin.
Trudnoća
Nisu sprovedene adekvatne i kontrolisane studije kod trudnica. Ispitivanja reproduktivne toksičnosti na životinjama su pokazala da azitromicin prolazi kroz placentu, ali nisu uočeni teratogeni efekti. Bezbednost primene azitromicina nije potvrđena uzimajući u obzir primenu aktivne supstance tokom trudnoće. Zbog toga azitromicin treba koristiti tokom trudnoće samo ako korist nadmašuje rizik.
Dojenje
Zabeleženo je da se azitromicin izlučuje u majčino mleko, ali nisu sprovedena adekvatna i dobro kontrolisana klinička ispitivanja kod dojilja čiji bi cilj bio karakterizacija farmakokinetike izlučivanja azitromicina u majčino mleko.
Plodnost
U ispitivanjima plodnosti sprovedenim na pacovima zabeležene su smanjene stope trudnoće nakon primene azitromicina. Nije poznat značaj tih nalaza za ljude.
Moguć je razvoj neželjenih dejstava kao što su derilijum, halucinacije, vrtoglavica, somnolencija, sinkopa, konvulzije, koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
U tabeli u nastavku navedena su neželjena dejstva prijavljena tokom kliničkih ispitivanja i nakon stavljanja leka u promet, a razvrstana su prema klasi sistema organa i učestalosti.
Neželjena dejstva su klasifikovana prema učestalosti na sledeći način: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do
<1/10); povremeno (≥1/1000 do < 1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Neželjena dejstva su u svakoj kategoriji učestalosti navedena po opadajućem stepenu ozbiljnosti.
Neželjena dejstva koja su moguće ili verovatno povezana sa azitromicinom na osnovu kliničkih ispitivanja ili praćenja nakon stavljanja leka u promet:
| Klasa sistemaorgana | Veomačesto | Često | Povremeno | Retko | Veomaretko | Nepoznato |
| Infekcije i infestacije | Kandidijaza, vaginalna infekcija, pneumonija, gljivična infekcija, bakterijska infekcija, faringitis, gastroenteritis, poremećaji disanja,rinitis, oralnakandidijaza | Pseudomembranoz ni kolitis (videti odeljak 4.4) | ||||
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Leukopenija, neutropenija, eozinofilija | Trombocitopenija, hemolitička anemija | ||||
| Poremećajiimunskog | Angioedem,preosetljivost | Anafilaktičkareakcija (videti |
| sistema | odeljak 4.4) | |||||
| Poremećaji metabolizma iishrane | Anoreksija | |||||
| Psihijatrijski poremećaji | Nervoza, nesanica | Agitacija | Agresija, anksioznost, delirijum,halucinacije | |||
| Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja | Vrtoglavica, somnolencija, disgeuzija, parestezije | Sinkopa, konvulzije, hipoestezija, psihomotorna hiperaktivnost, anosmija, ageuzija, parosmija, miastenija gravis(videti odeljak 4.4) | |||
| Poremećaji oka | Oštećenje vida | |||||
| Poremećaji uha i labirinta | Poremećaji uha, vrtoglavica | Oštećenje sluha, uključujućigluvoću i/ili tinitus | ||||
| Kardiološki poremećaji | Palpitacije | Torsade de pointes (videti odeljak 4.4), aritmija (videti odeljak 4.4), uključujući ventrikularnu tahikardiju, produženje QT intervala na elektrokardiogramu(videti odeljak 4.4) | ||||
| Vaskularni poremećaji | Naleti vrućine | Hipotenzija | ||||
| Respiratorni, torakalni imedijastinalni poremećaji | Dispnea, epistaksa | |||||
| Gastrointestinal ni poremećaji | Dijareja | Povraćanje, abdominalni bol, mučnina | Konstipacija, gasovi, dispepsija,gastritis, disfagija, abdominalna distenzija, suva usta, podrigivanje (eruktacija), ulceracije u ustima, hipersekrecijapljuvačnih žlezda | Pankreatitis, diskoloracija jezika | ||
| Hepatobilijarni poremećaji | Poremeć ena funkcija jetre,holestats | Insuficijencija jetre (retko sa smrtnim ishodom) (videti odeljak 4.4),fulminantni |
| ka žutica | hepatitis, nekrozajetre | |||||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip, svrab, urtikarija, dermatitis, suva koža, hiperhidroza | Fotosenzi tivna rekcija, akutna generaliz ovana egzantem atoznapustuloza (AGEP) | Stevens-Johnsonov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, multiformni eritem, reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskimsimptomima (DRESS) | |||
| Poremećaji mišićno- koštanog sistema ivezivnog tkiva | Osteoartritis, mijalgija, bol u leđima, bol u vratu | Artralgija | ||||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Dizurija, bol u bubregu | Akutna insuficijencija bubrega,intersticijalni nefritis | ||||
| Poremećaji reproduktivnogsistema i dojki | Metroragija,poremećaj testisa | |||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Edem, astenija, malaksalost, umor, edem lica, bol u grudima, pireksija, bol, periferniedem | |||||
| Ispitivanja | Smanjen broj limfocita, povećan broj eozinofila, smanjene vrednosti bikarbonata u krvi, povećan broj bazofila, povećan broj monocita, povećan broj neutrofila | Povećane vrednosti aspartat aminotransferaze, povećane vrednosti alanin aminotransferaze, povećane vrednosti bilirubina u krvi, povećane vrednosti uree u krvi, povećane vrednosti kreatinina u krvi, izmenjene vrednosti kalijuma u krvi, povećane vrednosti alkalne fosfataze, povećane vrednosti hlorida, povećane vrednostiglukoze, povećan |
| broj trombocita, smanjene vrednosti hematokrita, povećane vrednosti bikarbonata, izmenjene vrednostinatrijuma | ||||||
| Povrede, trovanja i proceduralnekomplikacije | Post proceduralne komplikacije |
Neželjena dejstva koja mogu biti ili su verovatno povezana sa profilaksom i lečenjem infekcija uzrokovanih Mycobacterium Avium Complex zasnivaju se na podacima iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja. Ta neželjena dejstva se, bilo po vrsti ili po učestalosti, razlikuju od onih zabeleženih kod primene formulacija sa trenutnim ili produženim oslobađanjem:
| Sistem organa | Veoma često | Često | Povremeno |
| Poremećajimetabolizma i ishrane | Anoreksija | ||
| Poremećaji nervnog sistema | Vrtoglavica, glavobolja, parestezija,disgeuzija, | Hipoestezija | |
| Poremećaji oka | Oštećenje vida | ||
| Poremećaji uha i labirinta | Gluvoća | Oštećenje sluha, tinitus | |
| Kardiološki poremećaji | Palpitacije | ||
| Gastrointestinalni poremećaji | Dijareja, bol u abdomenu, mučnina, gasovi, nelagodnost uabdomenu, meka stolica | ||
| Hepatobilijarni poremećaji | Hepatitis | ||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip, svrab | Stevens-Johnson-ov sindrom, fotosenzitivnareakcija | |
| Poremećaji mišićno- koštanog sistema ivezivnog tkiva | Artralgija | ||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestuprimene | Umor | Astenija, malaksalost |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Neželjena dejstva uočena pri dozama većim od preporučenih, bila su slična neželjenim dejstvima prilikom primene preporučenih doza. Uobičajeni simptomi predoziranja makrolidnim antibioticima uključuju reverzibilni gubitak sluha, tešku mučninu, povraćanje i dijareju. U slučaju predoziranja, ukoliko je potrebno, indikovana je primena medicinskog uglja i opšta simptomatska terapija, kao i mere za održavanje vitalnih funkcija.
Farmakološki podaci - Hemomycin 100mg/5mL
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; makrolidi
ATC šifra: J01FA10
Mehanizam dejstva
Azitromicin je antibiotik širokog spektra dejstva, prvi predstavnik nove grupe makrolidnih antibiotika zvane azalidi. Molekul je konstruisan dodavanjem atoma azota na laktonski prsten eritromicina A. Hemijsko ime azitromicina je 9-deoksi-9a-aza-9a-metil-9a-homoeritromicin A. Molekulska masa iznosi 749,0.
Mehanizam dejstva azitromicina bazira se na inhibiciji sinteze bakterijskih proteina, vezivanjem za 50S subjedinicu ribozoma i inhibiciji translokacije peptida.
Mehanizam rezistencije
Rezistencija na azitromicin može biti prirodna ili stečena. Tri su osnovna mehanizma rezistencije kod bakterija: alteracija targetiranog položaja, alteracija u antibiotskom transportu i modifikacija antibiotika.
Potpuna unakrsna rezistencija postoji između sledećih mikroorganizama: Streptococcus pneumoniae, beta- hemolitički streptokok grupe A, Enterococcus faecalis i Staphylococcus aureus, uključujući meticilin rezistentan S. Aureus (MRSA) na eritromicin, azitromicin, ostale makrolide i linkozamide.
Antimikrobni spektar azitromicina uključuje različite gram-pozitivne i gram-negativne mikroorganizme, anaerobe, intracelularne i klinički atipične mikroorganizme.
| MIC90 ≤ 0,01 mikrogram/mL | |
| Mycoplasma pneumoniae | Haemophilus ducreyi |
| MIC90 0,01 – 0,1 mikrogram/mL | |
| Moraxella catarrhalis | Propionibacterium acnes |
| Gardnerella vaginalis | Actinomyces species |
| Bordetella pertussis | Borrelia burgdorferi |
| Mobiluncus species | |
| MIC900,1 – 2,0 mikrogram/mL | |
| Haemophilus influenzae | Streptococcus pyogenes |
| Haemophilus parainfluenzae | Streptococcus pneumoniae |
| Legionella pneumophila | Streptococcus agalactiae |
| Neisseria meningitidis | Streptococcus viridans |
| Neisseria gonorrhoeae | Streptococcus group C, F, G |
| Helicobacter pylori | Peptococcus species |
| Campylobacter jejuni | Peptostreptococcus species |
| Pasteurella multocida | Fusobacterium necrophorum |
| Pasteurella haemolytica | Clostridium perfringens |
| Brucella melitensis | Bacteroides bivius |
| Bordetella parapertussis | Chlamydia trachomatis |
| Vibrio cholerae | Chlamydia pneumoniae |
| Vibrio parahaemolyticus | Ureaplasma urealyticum |
| Plesiomonas shigelloides | Listeria monocytogenes |
| Staphylococcus epidermidis | |
| Staphylococcus aureus* | |
| MIC902,0 – 8,0 mikrograma/mL | |
| Escherichia coli | Bacteroides fragilis |
| Salmonella enteritidis | Bacteroides oralis |
| Salmonella typhi | Clostridium difficile |
| Shigella sonnei | Eubacterium lentum |
| Yersinia enterocolitica | Fusobacterium nucleatum |
| Acinetobacter calcoaceticus | Aeromonas hydrophilia |
* eritromicin osetljivi soj.
Osetljivost
Prevalenca rezistencije može se razlikovati geografski i vremenski za navedene vrste mikroorganizama, pa je poželjno postojanje lokalnih informacija o rezistenciji, posebno prilikom primene leka u terapiji teških infekcija. Ukoliko je neophodno, kada je prevalenca rezistencije na lokalnom nivou takva da se dovodi u pitanje korist primene leka u terapiji pojedinih tipova infekcija, trebalo bi potražiti savet eksperta.
| UOBIČAJENO OSETLJIVI UZROČNICI |
| Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmi |
| Staphylococcus aureusMeticilin-osetljiv |
| Streptococcus pneumoniaePenicilin-osetljv |
| Streptococcus pyogenes (grupa A) |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi |
| Heamophilus influenzae Haemophilus parainfluenzae |
| Legionella pneumophila |
| Moraxella catarrhalis |
| Pasteurella multocida |
| Anaerobni mikroorganizmi |
| Clostridium perfrigens |
| Fusobacterium spp. |
| Prevotella spp. |
| Porhyromonas spp. |
| Ostali mikroorganizmi |
| Chlamydia trachomatis |
| UZROČNICI ČIJA STEČENA REZISTENCIJA MOŽE BITI PROBLEM |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
| Streptococcus pneumoniaePenicilin-intermedijarno rezistentan Penicilin-rezistentan |
| PRIRODNO REZISTENTNI MIKROORGANIZMI |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
| Enterococcus faecalis |
| Staphylococci MRSA, MRSE* |
| Anaerobni mikroorganizmi |
| Bacteroides fragilis grupa |
*Meticilin rezistentne stafilokoke imaju visoku prevalencu stečene rezistencije na makrolide i ovde su navedene jer su retko osetljive na azitromicin.
Nakon procene ispitivanja sprovedenih kod dece, primena azitromicina se ne preporučuje u terapiji malarije, ni kao monoterapija, ni u kombinaciji sa lekovima koji sadrže hlorohin ili atremisinin, budući da nije ustanovljeno bolje dejstvo u odnosu na antimalarijske lekove preporučene u lečenju nekomplikovane malarije.
Resorpcija
Bioraspoloživost nakon oralne primene iznosi oko 37%. Maksimalne koncentracije u plazmi postižu se za 2 – 3 sata nakon uzimanja leka.
Distribucija
Oralno primenjen azitromicin brzo prelazi iz plazme u tkiva i organe. Farmakokinetičke studije su pokazale da azitromicin u tkivima postiže koncentracije i do 50 puta veće nego u plazmi, što ukazuje na to da se lek snažno vezuje za tkiva.
Vezivanje za proteine u serumu varira u zavisnosti od koncentracije u plazmi i u rasponu je od 12% pri 0,5 mikrograma/mL do 52% pri 0,05 mikrograma/mL seruma. Izračunata srednja vrednost volumena distribucije azitromicina u stanju dinamičke ravnoteže (VVss) je 31 L/kg.
Eliminacija
Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme odražava poluvreme eliminacije iz tkiva i iznosi 2–4 dana. Oko 12% intravenski primenjene doze azitromicina izlučuje se nepromenjeno urinom tokom sledeća 3 dana. Posebno velike koncentracije nepromenjenog azitromicina, nađene su u ljudskoj žuči. U žuči je takođe nađeno deset metabolita, koji su nastali N- i O-demetilacijom, hidroksilacijom dezozamina i aglikonskog prstena i degradacijom kladinoznih konjugata. Poređenje rezultata tečne hromatografije i mikrobiološke analize, pokazalo je da metaboliti azitromicina nisu mikrobiološki aktivni.
U ispitivanjima sprovedenim na životinjama, velike koncentracije azitromicina nađene su u fagocitima. Takođe je utvrđeno da se veće koncentracije azitromicina oslobađaju za vreme aktivne fagocitoze, nego za vreme inaktivne fagocitoze. Zato je, u ispitivanjima na životinjama, izmerena velika koncentracija azitromicina na mestima inflamacije.
Farmaceutski podaci - Hemomycin 100mg/5mL
ksantan guma; saharin-natrijum; kalcijum-karbonat;
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; natrijum-fosfat, bezvodni;
sorbitol (E420);
aroma jagode (sadrži: maltodekstrin, propilenglikol (E1520), skrob modifikovani (E 1450)); aroma jabuke (sadrži: maltodekstrin, arapsku gumu (E414), askorbinsku kiselinu (E300)); aroma višnje (sadrži: maltodekstrin, arapsku gumu (E414), propilenglikol (E1520)).
Hemomycin, 100 mg/5 mL, prašak za oralnu suspenziju, 1 x 20 mL: 3 godine. Hemomycin, 200 mg/5 mL, prašak za oralnu suspenziju, 1 x 20 mL: 3 godine. Hemomycin, 200 mg/5 mL, prašak za oralnu suspenziju, 1 x 30 mL: 2 godine.
Rok upotrebe pripremljene suspenzije: 5 dana na temperaturi do 25°C.
Čuvati na temperaturi do 30°C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage. Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bočica od tamnog stakla (staklo hidrolitičke grupe III) sa sigurnosnim zatvaračem za decu od polietilena visoke gustine (HDPE) ili polipropilena (PP). Unutrašnji sloj zatvarača koji je u kontaktu sa lekom je od polietilena niske gustine (LDPE).
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi bočica od tamnog stakla, dvostrano polipropilenska (PP) kašika za doziranje (zapremine 2,5 mL i 5 mL) i graduisani oralni špric (zapremine 5 mL, telo od polipropilena i klip od polietilena visoke gustine) kao i Uputstvo za lek.