Yanida® plus 80mg+12.5mg film tableta

Terapija esencijalne hipertenzije kod odraslih.

Lek Yanida plus fiksna kombinacija je indikovana kod pacijenata čiji krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan monoterapijom valsartanom ili hidrohlortiazidom.

Doziranje

Preporučeno doziranje leka Yanida plus je jedna film tableta dnevno. Preporučena je individualna titracija doze za svaku pojedinačnu komponentu. U svim slučajevima, treba pratiti povećanja doza pojedinačnih komponenti kako bi se smanjio rizik od hipotenzije i drugih neželjenih dejstava.

Kada je klinički opravdano, a u situacijama kada krvni pritisak nije adekvatno kontrolisan, može se razmotriti prelazak sa monoterapije valsartanom ili hidrohlortiazidom, na fiksnu kombinaciju ovih lekova uz već pomenutu titraciju pojedinačnih komponenti leka.

Potrebno je proceniti klinički odgovor na lek Yanida plus nakon uvođenja terapije i u slučaju neadekvatne kontrole krvnog pritiska doza se može povećavati, povećavanjem bilo koje komponente do maksimalne doze od 320 mg/25 mg valsartan/hidrohlortiazida.

Antihipertenzivno dejstvo se obično postiže u periodu od 2 nedelje.

Kod većine pacijenata maksimalni efekat je postignut u periodu od 4 nedelje. Ipak kod nekih pacijenata taj period može biti i 4-8 nedelja što treba uzeti u obzir prilikom titracije doze.

Doziranje kod posebnih grupa pacijenata

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije (GFR) ≥ 30 mL/min). Zbog sadržaja hidrohlortiazida lek Yanida plus je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR<30 mL/min) i anurijom (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.2).

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, bez holestaze, doza valsartana ne bi trebalo da pređe 80 mg (videti odeljak 4.4). Nije potrebno prilagođavanje doze hidrohlortiazida kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Zbog valsartana kojeg ima u sastavu, lek Yanida plus je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili kod bilijarne ciroze i holestaze (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.2).

Doziranje kod starijih pacijenata

Prilagođavanje doze kod starijih pacijenata nije potrebno.

Doziranje kod pedijatrijskih pacijenata

Lek Yanida plus se ne preporučuje za upotrebu kod dece uzrasta ispod 18 godina zbog nedovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti primene leka kod ove grupe pacijenata.

Način primene

Lek se uzima nezavisno od obroka, i treba ga uzimati sa vodom.

• Preosetljivost na valsartan, hidrohlortiazid, derivate sulfonamida ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljke 4.4. i 4.6.),

• Teško oštećenje funkcije jetre, bilijarna ciroza i holestaza,

• Teško oštećenje funkcije bubrega (klirens kreatinina < 30 mL/min), anurija,

• Refraktorna hipokalemija, hiponatremija, hiperkalcemija i simptomatska hiperurikemija,

• Istovremena primena sa lekovima koji sadrže aliskiren kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m²) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Promene koncentracije elektrolita u serumu Valsartan

Istovremena upotreba sa suplementima kalijuma, diureticima koji štede kalijum, zamenama za so koje sadrže kalijum ili drugim lekovima koji mogu povećati koncentraciju kalijuma (npr. heparin) se ne preporučuje. Po potrebi treba sprovoditi praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Hidrohlortiazid

Tokom terapije tiazidnim diureticima, uključujući i hidrohlortiazid, zabeleženi su slučajevi hipokalemije. Preporučuje se češće praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Terapija tiazidnim diureticima, uključujući hidrohlortiazid, je povezana sa pojavom hiponatremije i hipohloremičnom alkalozom. Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, povećavaju urinarno izlučivanje magnezijuma, što može dovesti do hipomagnezemije. Tiazidni diuretici smanjuju izlučivanje kalcijuma, što može dovesti do hiperkalcemije.

Kao kod svih pacijenata koji su na terapiji diureticima, potrebna je periodična kontrola elektrolita u serumu, u odgovarajućim vremenskim intervalima.

Pacijenti sa smanjenim vrednostima natrijuma i/ili smanjenim intravaskularnim volumenom

Pacijenti na terapiji tiazidnim diureticima, uključujući i hidrohlortiazid, potrebno je pratiti kliničke znake poremećaja ravnoteže tečnosti ili elektrolita.

Kod pacijenata sa teškim smanjenjem koncentracije natrijuma i/ili smanjenim volumenom tečnosti, kao što su oni koji dobijaju velike doze diuretika, u retkim slučajevima se može javiti simptomatska hipotenzija nakon započinjanja terapije lekom Yanida plus. Smanjenje koncentracije natrijuma i/ili volumena treba korigovati pre uvođenja terapije lekom Yanida plus.

Pacijenti sa teškom hroničnom srčanom insuficijencijom ili drugim stanjima koja stimulišu renin- angiotenzin-aldosteron sistem

Kod pacijenata čija funkcija bubrega zavisi od aktivnosti renin-angiotenzin-aldsteron sistema (npr. kod pacijenata sa teškom kongestivnom insuficijencijom srca), lečenje inhibitorima angiotenzin- konvertujućih enzima je udruženo sa oligurijim i/ili progresivnom azotemijom i u retkim slučajevima, sa akutnom bubrežnom insuficijencijom i/ili smrću. Evaluacija pacijenata sa srčanom insuficijencijom ili nakon infarkta miokarda treba uvek da uključi i procenu funkcije bubrega. Upotreba leka Yanida plus kod pacijenata sa teškom hroničnom srčanom insuficijencijom nije ustanovljena. Zbog toga se ne može isključiti da bi upotreba leka Yanida plus, zbog inhibicije sistema renin-angiotenzin- aldosteron, takođe mogla biti udružena sa oštećenjem funkcije bubrega. Iz tog razloga kod ovih pacijenata lek Yanida plus ne bi trebalo propisivati.

Stenoza bubrežne arterije

Kod pacijenata sa unilateralnom ili bilateralnom stenozom bubrežne arterije ili stenozom bubrežne arterije kod pacijenata sa jednim bubregom ne bi trebalo propisivati lek Yanida plus jer može doći do povećanja vrednosti ureje u krvi i kreatinina u serumu.

Primarni hiperaldosteronizam

Pacijente sa primarnim hiperaldosteronizmom ne treba lečiti lekom Yanida plus jer njihov renin- angiotenzin sistem nije aktiviran.

Stenoza aortnog i mitralnog zaliska, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Kao i pri primeni drugih vazodilatatora, potreban je poseban oprez kod pacijenata sa aortnom ili mitralnom stenozom ili opstruktivnom hipertrofičnom kardiomiopatijom.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega kod kojih je klirens kreatinina ≥30 mL/min (videti odeljak 4.2). Preporučuje se praćenje koncentracija kalijuma,

kreatinina i mokraćne kiseline u serumu kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega a koji su na terapiji lekom Yanida plus.

Transplantacija bubrega

Trenutno nema iskustva o bezbednoj primeni leka Yanida plus kod pacijenata koji su nedavno imali transplantaciju bubrega.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim stepenom oštećenja funkcije jetre, bez holestaze, lek Yanida plus treba propisivati sa oprezom (videti odeljke 4.2 i 5.2). Tiazide treba s oprezom propisivati kod pacijenata sa oštećenom funkcijom ili progresivnom bolešću jetre, jer mali poremećaj balansa tečnosti i elektrolita može dovesti do hepatičke kome.

Angioedem u anamnezi

Kod pacijenata koji su bili na terapiji valsartanom zabeležena je pojava angioedema, uključujući otok larinksa i glotisa, što može dovesti do opstrukcije disajnih puteva i/ili oticanja lica, usana, ždrela i/ili jezika; neki od ovih pacijenata su ranije imali angioedem povezan sa primenom drugih lekova uključujući i ACE inhibitore. Primenu valsartana treba odmah obustaviti kod pacijenata kod kojih se javio angioedem i ne sme se ponovo uvoditi u terapiju isti lek (videti odeljak 4.8).

Sistemski lupus eritematozus

U toku terapije tiazidima, uključujući i hidrohlortiazid, može doći do egzacerbacije ili aktivacije sistemskog lupusa eritematozusa.

Drugi metabolički poremećaji

Tiazidni diuretici, uključujući hidrohlortiazid, mogu uticati na toleranciju glukoze i povećati koncentraciju holesterola, triglicerida i mokraćne kiseline u serumu. Kod pacijenata koji imaju dijabetes melitus može biti potrebno prilagođavanje doze insulina ili oralnih hipoglikemika.

Tiazidi mogu smanjiti izlučivanje kalcijuma urinom i prouzrokovati povremeno i blago povećanje koncentracije kalcijuma u serumu i u odsustvu poznatih poremećaja u metabolizmu kalcijuma. Izražena hiperkalcemija može biti dokaz postojećeg hiperparatireoidizma. Primenu tiazida treba prekinuti pre nego što se sprovedu testiranja funkcije paratireoidnih žlezda.

Fotosenzitivnost

Prijavljeni su slučajevi reakcija fotosenzitivnosti kod upotrebe tiazidnih diuretika (videti odeljak 4.8). Ukoliko se reakcija fotoosetljivosti javi u toku lečenja, preporučeno je da se terapija lekom Yanida plus prekine. Ako se smatra da je ponovna primena diuretika neophodna, preporučuje se zaštita izloženih delova tela suncu ili od veštačkog UVA zračenja.

Trudnoća

U toku trudnoće ne bi trebalo započinjati terapiju antagonistima receptora angiotenzina II (engl. Angiotensin II receptor antagonists, AIIRA). Kod pacijentkinja koje planiraju trudnoću je potrebno primeniti drugu antihipertenzivnu terapiju koja ima potvrđen bezbednosni profil u trudnoći, osim ukoliko se terapija AIIRA-a ne smatra esencijalnom. Ukoliko se utvrdi da je pacijentkinja na terapiji AIIRA u drugom stanju, potrebno je odmah obustaviti terapiju i ako je prikladno, započeti lečenje alternativnom terapijom (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Opšte upozorenje

Oprez je neophodan kod pacijenata koji su ranije bili alergični na druge antagoniste receptora angiotenzina II. Reakcije preosetljivosti na hidrohlortiazid su češće kod pacijenata sa alergijom i astmom.

Efuzija horoidee, akutna miopija i sekundarni glaukom zatvorenog ugla

Lekovi koji sadrže sulfonamide ili derivate sulfonamida mogu izazvati idiosinkratsku reakciju, koja može dovesti do efuzije horoidee sa defektima u vidnom polju, prolazne miopije i akutnog glaukoma zatvorenog ugla. Simptomi uključuju akutnu pojavu smanjene oštrine vida i bola u oku i obično se javljaju u roku od nekoliko sati do nekoliko nedelja od početka terapije. Nelečeni glaukom zatvorenog ugla može dovesti do trajnog gubitka vida. Osnovna terapija je obustava primene leka što je pre moguće. Ukoliko intraokularni pritisak ne bude pod kontrolom, može biti potrebno razmotriti blagovremeno uvođenje simptomatske terapije ili hirurška intervencija. Faktori rizika za razvoj akutnog glaukoma zatvorenog ugla mogu da uključe alergijsku reakciju na sulfonamide ili penicilin u anamnezi.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povećava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Iz tog razloga se ne preporučuje dvostruka blokada sistema renin- angiotenzin-aldosteron kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ukoliko se smatra da je dvostruka blokada apsolutno neophodna, mora se sprovoditi pod nadzorom lekara specijaliste, uz pažljivo kontrolisanje funkcije bubrega, koncentracije elektrolita i krvnog pritiska. ACE inhibitori i blokatora angiotenzin II receptora se ne smeju koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Nemelanomski kancer kože

Povećan rizik od nemelanomskog kancera kože (engl. non-melanoma skin cancer, NMSC) [bazocelularni karcinom (engl. basal cell carcinoma, BCC) i planocelularni kancer (engl. squamous cell carcinoma, SCC)] kod povećane kumulativne izloženosti hidrohlortiazidu zabeležen je u dve epidemiološke studije zasnovane na Nacionalnom registru malignih oboljenja Danske. Fotosenzitivno dejstvo hidrohlortiazida može da predstavlja mogući mehanizam za nastanak NMSC.

Pacijente koji uzimaju hidrohlortiazid potrebno je informisati o riziku od NMSC-a i savetovati da redovno proveravaju svoju kožu kako bi se uočila pojava svake nove lezije i da hitno prijave svaku sumnjivu leziju na koži. Pacijente treba posavetovati o mogućim preventivnim merama, kao što je ograničena izloženost sunčevoj svetlosti i UV zracima i u slučaju izloženosti, korišćenje odgovarajuće zaštite, radi minimiziranja rizika od kancera kože. Sumnjive lezije na koži potrebno je hitno pregledati, potencijalno uključujući histološke preglede uzorka dobijenog biopsijom. Takođe može da bude potrebno da se razmotri opravdanost primene hidrohlortiazida kod pacijenata koji su ranije imali NMSC (takođe videti odeljak 4.8).

Akutna respiratorna toksičnost

Nakon uzimanja hidrohlortiazida prijavljeni su veoma retki teški slučajevi akutne respiratorne toksičnosti, uključujući sindrom akutnog respiratornog distresa (ARDS). Plućni edem se obično razvija u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon primene hidrohlortiazida. Na početku simptomi uključuju dispneju, povećanu telesnu temperaturu, pogoršanje funkcije pluća i hipotenziju. Ukoliko se sumnja na ARDS, treba obustaviti primenu leka Yanida plus i započeti odgovarajuću terapiju. Hidrohlortiazid se ne sme propisivati pacijentima koji su ranije imali ARDS nakon primene hidrohlortiazida.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Ovaj lek sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsopcijom, ne smeju koristiti ovaj lek (videti odeljak 6.1).

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po film tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Interakcije koje se odnose na oba sastojka leka (valsatran i hidrohlortiazid)

Ne preporučuje se istovremena primena

Litijum

Prijavljena su reverzibilna povećanja koncentracija litijuma u serumu i toksičnosti prilikom istovremene upotrebe litijuma sa ACE inhibitorima, blokatora angiotenzin II receptora ili tiazidima, uključujući hidrohlortiazid. Kako tiazidi smanjuju renalni klirens litijuma, pretpostavlja se da će se rizik od intoksikacije litijuma dodatno povećati sa primenom leka Yanida plus. Ako se pokaže da je kombinovana upotreba neophodna, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije litijuma u serumu.

Istovremena primena uz oprez

Drugi antihipertenzivni lekovi

Lek Yanida plus može pojačati efekat drugih antihipertenzivnih lekova (kao što su gvanetidin, metildopa, vazodilatatori, ACE inhibitori, blokatora angiotenzin II receptora, beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala i direktni reninski inhibitori).

Presorni amini (npr. noradrenalin, adrenalin)

Može biti smanjen efekat presornih amina, ali klinički značaj ovog efekta nije siguran i nije dovoljan da bi se isključili iz terapije.

Nesteroidni inflamatorni lekovi (NSAIL) - uključujući selektivne COX-2 inhibitore, acetilsalicilnu kiselinu (u dozi >3 g/dan) i neselektivne NSAIL

Prilikom istovremene primene NSAIL i leka Yanida plus može doći do slabljenja antihipertenzivnog efekta oba sastojka leka (valsartan/hidrohlortiazid). Osim toga, istovremena upotreba leka Yanida plus sa NSAIL može da dovede do pogoršanja funkcije bubrega i povećanja kalijuma u serumu. Zbog toga se preporučuje praćenje funkcije bubrega pri uvođenju terapije kao i adekvatna hidratacija pacijenta.

Interakcije koje se odnose na valsatran

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) sa blokatorima angiotenzin II receptora, ACE inhibitorima ili aliskirenom

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada renin-angiotenzin aldosteron sistema (RAAS) primenom kombinovane terapije ACE-inhibitora, antagonistima receptora angiotenzina II ili aliskirena povezana sa povećanom učestalošću neželjenih efekata kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena funkcija bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa primenom pojedinačnih blokatora sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Ne preporučuje se istovremena primena

Diuretici koji štede kalijum, suplementi kalijuma, zamene za so koje sadrže kalijum ili druga supstance koje mogu da povećaju koncentraciju kalijuma.

Ako se lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma smatraju neophodnim u kombinaciji sa valsartanom, savetuje se praćenje koncentracije kalijuma u plazmi.

Transporteri

In vitro podaci ukazuju da je valsartan supstrat hepatičkih transportera preuzimanja OATP1B1/OATP1B3 i efluks-transportera MRP2. Klinički značaj ovih podataka je nepoznat. Istovremena primena sa inhibitorima transportera preuzimanja (npr. rifampicin, ciklosporin) ili efluks- transportera (npr. ritonavir) može povećati sistemsku izloženost valsartanu. Potreban je oprez prilikom započinjanja ili prekida istovremene terapije ovakvim lekovima.

Nema interakcija

U studijama interakcija lekova sa valsartanom, nisu primećene klinički značajne interakcije sa bilo kojom od sledećih supstanci: cimetidin, varfarin, furosemid, digoksin, atenolol, indometacin, hidrohlortiazid, amlodipin, glibenklamid. Digoksin i indometacin mogu imati interakciju sa

hidrohlortiazidom, komponentom leka Yanida plus (videti interakcije koje se odnose na hidrohlortiazid).

Interakcije koje se odnose na hidrohlortiazid

Istovremena primena koja zahteva oprez

Lekovi koji utiču na koncentraciju kalijuma u serumu

Hipokalemijsko dejstvo hidrohlortiazida se može povećati istovremenom primenom kaliuretičkih diuretika, kortikosteroida, laksativa, ACTH, amfotericina, karbenoksolona, penicilina G, acetilsalicilne kiselina i derivata. Ukoliko su ovi lekovi propisani zajedno sa kombinacijom valsartan/hidrohlortiazid, preporučuje se praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji mogu uticati na pojavu „torsades de pointes“

Zbog povećanog rizika od hipokalemije, hidrohlortiazid je potrebno primeniti sa oprezom, kada je potrebna istovremena primena sa lekovima koji mogu prouzrokovati „torsades de pointes“, posebno sa antiaritmicima klase Ia i III, kao i nekim antipsihoticima.

Lekovi koji utiču na koncentraciju natrijuma u serumu

Hiponatremijski efekat diuretika može biti povećan istovremenom primenom lekova kao što su antidepresivi, antipsihotici, antiepileptici itd. Savetuje se oprez u slučaju dugotrajne upotrebe ovih lekova.

Glikozidi digitalisa

Hipokalemija ili hipomagnezemija izazvane tiazidima mogu da se jave kao neželjena dejstva koja podstiču nastajanje srčanih aritmija, indukovanih digitalisom (videti odeljak 4.4).

Soli kalcijuma i vitamin D

Primena tiazidnih diuretika, uključujući i hidrohlortiazid, sa vitaminom D ili solima kalcijuma, mogu potencirati povećanje koncentracije kalcijuma u serumu. Istovremena upotreba tiazidnih diuretika sa solima kalcijuma, kod pacijenata sa predispozicijom za hiperkalcemiju, može izazvati hiperkalcemiju (npr. hiperparatireoidizam, malignitet ili stanja posredovana vitaminom D) povećavajući tubularnu kalcijumsku reapsorpciju.

Antidijabetici (oralni antidijabetici i insulin)

Terapija tiazidima može uticati na toleranciju glukoze. Može biti potrebno prilagođavanje doze antidijabetika. Prilikom primene metformina treba biti oprezan zbog potencijalnog rizika od pojave laktatne acidoze, izazvane mogućim smanjenjem bubrežne funkcije kao posledica primene hidrohlortiazida.

Beta blokatori i diazoksid

Istovremena primena tiazidnih diuretika, uključujući i hidrohlortiazid, sa beta blokatorima može povećati rizik od hiperglikemije. Tiazidni diuretici, uključujući hidrohlortiazid, mogu pojačati hiperglikemijsko dejstvo diazoksida.

Lekovi koji se koriste u terapiji gihta (probenecid, sulfinpirazon i alopurinol)

Može biti potrebno prilagođavanje doze urikozuričnih lekova, s obzirom da hidrohlortiazid može povećati koncentraciju mokraćne kiseline u serumu. Povećanje doze probenecida ili sulfinpirazona može biti neophodno. Istovremena primena tiazidnih diuretika, uključujući hidrohlortiazid, može povećati incidencu reakcija preosetljivosti na alopurinol.

Antiholinergički agensi i drugi lekovi koji utiču na gastrointestinalni motilitet

Bioraspoloživost tiazidnih diuretika može biti povećana kod upotrebe antiholinergičkih agenasa (npr. atropin, biperiden), očigledno usled smanjenog gastrointestinalnog motiliteta i usporenog pražnjenja

želuca. Nasuprot tome, može se očekivati da prokinetski lekovi kao što je cisaprid, mogu smanjiti bioraspoloživost tiazidnih diuretika.

Amantadin

Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, mogu da povećaju rizik od pojave neželjenih dejstava uzrokovanih amantadinom.

Jonoizmenjivačke smole

Resorpcija tiazidnih diuretika, uključujući i hidrohlortiazid je smanjena u prisustvu holestiramina ili holestipola. Ovo može dovesti do subterapijskog efekta tiazidnih diuretika. Međutim, promena u doziranju hidrohlortiazida i smola tako da se hidrohlortiazid uzima najmanje 4 sata pre ili 4-6 sati nakon primene smola potencijalno bi umanjila interakciju.

Citotoksični agensi

Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, mogu smanjiti renalno izlučivanje citotoksičnih lekova i potencirati njihove mijelosupresivne efekte (npr. ciklofosfamid, metotreksat).

Nedepolarizirajući miorelaksansi skeletnih mišića (npr. tubokurarin)

Tiazidi, uključujući hidrohlortiazid, potenciraju efekte relaksanasa skeletnih mišića, kao što su derivati kurarea.

Ciklosporin

Istovremena primena sa ciklosporinom može povećati rizik od nastanka hiperurikemije i komplikacija tipa gihta.

Alkohol, barbiturati ili narkotici

Istovremena primena tiazidnih diuretika sa lekovima koji mogu sniziti krvni pritisak (npr. lekovi koji smanjuju simpatičku aktivnost centralnog nervnog sistema ili imaju direktno vazodilatatorno dejstvo), može da potencira nastanak ortostatske hipotenzije.

Metildopa

Zabeleženi su izolovani slučajevi hemolitičke anemije kod pacijenata koji su istovremeno bili na terapiji hidrohlortiazidom i metildopom.

Kontrastna sredstva sa jodom

Kod slučajeva dehidratacije izazvane diureticima, postoji povećan rizik od akutne bubrežne insuficijencije, naročito kod primene velikih doza kontrastnih preparata sa jodom. Pacijente je potrebno dobro rehidrirati pre primene kontrastnog sredstva.

Trudnoća Valsartan

Epidemiološki dokazi vezani za rizik od teratogenosti nakon izlaganja ACE inhibitorima tokom prvog tromesečja trudnoće nisu bili uverljivi; međutim, ne može se isključiti malo povećanje rizika. S obzirom da ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci sa antagonistima receptora angiotenzina II (AIIRA), može postojati sličan rizik sa ovom grupom lekova. Ukoliko nastavak terapije atagonistima receptora angiotenzina II nije neophodan, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba prevesti na

alternativnu antihipertenzivnu terapiju koja ima utvrđen sigurnosni profil za primenu tokom trudnoće. Kada se trudnoća utvrdi, lečenje atagonistima receptora angiotenzina II treba odmah prekinuti i ukoliko je mpoguće započeti alternativnu terapiju. Poznato je da izloženost terapiji antagonistima receptora angiotenzina II tokom drugog i trećeg trimestra trudnoće kod ljudi izaziva fetotoksičnost (smanjenu funkciju bubrega, oligohidramnione, retardaciju okoštavanja lobanje) i neonatalnu toksičnost (insuficijencija bubrega, hipotenziju, hiperkalemiju) (videti odeljak 5.3).

Ako je došlo do izloženosti od drugog trimestra trudnoće nadalje, savetuje se ultrazvučni pregled funkcije bubrega i okoštavanja lobanje.

Novorođenčad čije su majke uzimale lekove iz grupe atagonista receptora angiotenzina II treba pažljivo pratiti zbog mogućeg razvoja hipotenzije (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Hidrohlortiazid

Nema dovoljno iskustava sa primenom hidrohlortiazida u trudnoći, naročito u prvom trimestru. Nema dovoljno studija sprovedenih na životinjama. Hidrohlortiazid prolazi placentarnu barijeru. Zbog svog farmakološkog mehanizma delovanja, njegova primena u drugom i trećem trimestru može ugroziti fetoplacentarnu perfuziju i kod fetusa i neonatusa izazvati žuticu, poremećaj balansa elektrolita i trombocitopeniju.

Dojenje

Nema dostupnih podataka o upotrebi valsartana tokom perioda dojenja. Hidrohlortiazid se izlučuje u humano mleko. Iz tog razloga upotreba leka Yanida plus tokom perioda dojenja se ne preporučuje. Prednost se daje alternativnim terapijama kod kojih je bezbednosni profil tokom dojenja bolje utvrđen, posebno tokom dojenja novorođenčadi ili prevremeno rođene dece.

Nisu sprovedene studije o uticaju kombinacije valsartan/hidrohlortiazid na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Prilikom upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama treba uzeti u obzir da se povremeno mogu javiti vrtoglavica ili umor.

Neželjene reakcije zabeležene u kliničkim ispitivanjima i laboratorijski nalazi koji su se javljali češće primenom kombinacije valsartan/hidrohlortiazid, u odnosu na placebo i pojedinačni postmarketinški izveštaji, navedeni su prema klasi sistema organa. Neželjene reakcije za koje se zna da se javljaju sa svakom komponentom primenjenom pojedinačno, ali nisu primećene u kliničkim ispitivanjima, mogu da se jave tokom terapije valsartanom/hidrohlortiazidom.

Neželjene reakcije su klasifikovane prema učestalosti, počev od najčešćih, korišćenjem sledeće konvencije:

- veoma često (≥ 1/10),

- često (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100),

- retko (≥ 1/10000 do < 1/1000),

- veoma retko (< 1/10000),

- nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Unutar svake grupe učestalosti, neželjene reakcije su rangirane prema opadajućoj ozbiljnosti.

Tabela 1. Učestalost neželjenih reakcija primećenih kod upotrebe kombinacije valsartan/hidrohlortiazid

Dodatne informacije o pojedinačnim komponentama leka Yanida plus

Iako nisu zabeležena u studijama ili postmarketinški kod primene kombinacije valsartan/hidrohlortiazid, mogu se javiti neželjene reakcije zabeležene kod primene svake ove komponente pojedinačno.

Tabela 2. Učestalost neželjenih reakcija primećenih kod upotrebe valsartana

Tabela 3. Učestalost neželjenih reakcija primećenih kod upotrebe hidrohlortiazida

Hidrohlortiazid se u velikoj meri propisuje već dugo godina, često u dozama koje su veće od onih koje se primenjuju lekom Yanida plus. Sledeće neželjene reakcije su prijavljene kod pacijenata na monoterapiji tiazidnim diureticima, uključujući hidrohlortiazid:

Opis odabranih neželjenih reakcija

Nemelanomski kancer kože: Na osnovu dostupnih podataka iz epidemioloških studija, između hidrohlortiazida i nemelanomskog kancera kože (NMSC) primećena je povezanost zavisna od kumulativne doze (takođe videti odeljke 4.4 i 5.1).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Predoziranje valsartanom može da izazove izraženu hipotenziju, koja može dovesti do smanjenog nivoa svesti, cirkulatornog kolapsa i/ili šoka. Osim toga, sledeći znakovi i simptomi mogu da se jave zbog predoziranja hidrohlortiazidom: mučnina, pospanost, hipovolemija i poremećaji elektrolita povezani sa srčanim aritmijama i mišićnim spazmima.

Terapija

Terapijske mere zavise od vremena unosa leka, kao i tipa i ozbiljnosti simptoma. Prioritet je stabilizacija cirkulatornog sistema.

Ako se javi hipotenzija, pacijenta treba postaviti u ležeći položaj i korigovati volumen krvi. Valsartan se praktično ne može ukloniti hemodijalizom, zbog toga što se u velikoj meri vezuje za proteine plazme, dok se klirens hidrohlortiazida može postići dijalizom.