Augmentin® 875mg+125mg film tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Alati
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Augmentin 875mg+125mg
Upotreba leka Augmentin je indikovana u terapiji sledećih infekcija kod odraslih osoba i dece (videti odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):
-
akutnog bakterijskog sinuzitisa (dijagnostikovanog na odgovarajući način)
-
akutnog otitis media
-
akutnih egzacerbacija hroničnog bronhitisa (dijagnostikovanih na odgovarajući način)
-
vanbolničkih pneumonija
-
cistitisa
-
pijelonefritisa
-
infekcija kože i mekih tkiva, posebno celulitisa, ujeda životinjskog porekla, teških dentogenih apscesa sa celulitisom koji se širi
-
infekcija kostiju i zglobova, posebno osteomijelitisa.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.
Doziranje
Doze se izražavaju u odnosu na sadržaj amoksicilina i klavulanske kiseline u fiksnoj kombinaciji, izuzev kada se doze izražavaju u dnosu na pojedinačnu komponentu.
Prilikom izbora doze leka Augmentin u terapiji infekcije potrebno je uzeti u obzir sledeće:
- očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4)
- težinu i mesto infekcije
- uzrast, telesnu masu i bubrežnu funkciju pacijenta, u skladu sa navedenim podacima u nastavku teksta.
Potrebno je uzeti u obzir primenu drugih oblika i jačina kombinacije amoksicilina i klavulanske kiseline (npr. koji obezbeđuju veće doze amoksicilina i/ili različite odnose* koncentracija amoksicilina i klavulanske kiseline) onda kada je to neophodno (videti odeljke 4.4 i 5.1).
* U Repiblici Srbiji su registrovani lek Augmentin 875mg/125 mg film tablete i lek Augmentin 400 mg/5 mL + 57 mg/5 mL prašak za oralnu suspenziju.
Kod odraslih osoba i dece ≥ 40 kg ova formulacija leka Augmentin (7:1) primenjena prema preporukama navedenim u nastavku teksta obezbeđuje ukupnu dnevnu dozu od 1750 mg amoksicilina/250 mg klavulanske kiseline pri režimu doziranja dva puta dnevno, odnosno 2625 mg amoksicilina/375 mg klavulanske kiseline pri režimu doziranja tri puta dnevno. Kod dece < 40 kg, ova formulacija leka Augmentin primenjena prema preporukama navedenim u nastavku teksta, obezbeđuje maksimalnu dnevnu dozu od 1000-2800 mg amoksicilina/143-400 mg klavulanske kiseline. Ukoliko se smatra da je potrebna upotreba veće dnevne doze amoksicilina, preporučuje se izbor druge formulacije sa amoksicilinom, kako bi se izbegla nepotrebna primena velikih dnevnih doza klavulanske kiseline (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Trajanje terapije bi trebalo da bude određeno kliničkim odgovorom pacijenta na datu terapiju. Pojedine infekcije (npr. osteomijelitis) zahtevaju primenu terapije tokom dužeg vremenskog perioda. Lečenje ne bi trebalo da traje duže od 14 dana bez ponovljene kliničke procene (videti odeljak 4.4 za informacije u vezi sa produženom terapijom).
Odrasle osobe i deca telesne mase ≥ 40 kg
Preporučene doze:
- uobičajena doza (za sve indikacije): 875 mg/125 mg, dva puta dnevno;
- veća doza (posebno u slučaju infekcija, kao što su otitis media, sinuzitis, infekcije donjeg respiratornog trakta i infekcije urinarnog trakta): 875 mg/125 mg, tri puta dnevno.
Deca telesne mase < 40 kg
Deca mogu biti lečena lekom Augmentin u obliku film tablete ili praška za oralnu suspenziju. Preporučene doze:
- 25 mg/3,6 mg/kg/dan do 45 mg/6,4 mg/kg/dan, primenjeno u dve podeljene doze;
- doza do 70 mg/10 mg/kg/dan, primenjena u dve podeljene doze, se može uzeti u obzir u slučaju pojedinih infekcija (kao što su otitis media, sinuzitis i infekcije donjeg respiratornog trakta).
S obzirom na to da tablete nisu predviđene za deljenje na pola, kod dece telesne mase manje od 25 kg ne smeju se upotrebljavati Augmentin tablete.
U tabeli navedenoj u nastavku teksta prikazane su ostvarene doze (mg/kg telesne mase) kod dece telesne mase 25 do 40 kg nakon upotrebe jedne film tablete od 875 mg/125mg.
| Telesna masa [kg] | 40 | 35 | 30 | 25 | Preporučena pojedinačna doza [mg/kg tjelesne mase] (videti u prethodnom tekstu) |
| Amoksicilin [mg/kg telesne mase] po jednoj dozi (1 film tableta) | 21,9 | 25,0 | 29,2 | 35,0 | 12,5 – 22,5(do 35) |
| Klavulanska kiselina [mg/kg telesne mase] po jednoj dozi (1 film tableta) | 3,1 | 3,6 | 4,2 | 5,0 | 1,8 – 3,2(do 5) |
Kod dece telesne mase manje od 25 kg bi trebalo dati prednost upotrebi oralne suspenzije.
Nisu dostupni klinički podaci o upotrebi leka Augmentin u formulacijama 7:1, u dozama većim od 45 mg/6,4 mg po kg telesne mase, dnevno, kod dece mlađe od 2 godine života.
Nema kliničkih podataka o upotrebi leka Augmentin u formulacijama 7:1 kod pacijenata mlađih od 2 meseca života. Stoga nije moguće dati preporuke o doziranju za navedenu populaciju.
Starije osobe
Nije potrebno prilagođavanje doze leka. Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa klirensom kreatinina (CrCl) većim od 30 mL/min nije potrebno prilagođavanje doze.
Kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 30 mL/min se ne preporučuje upotreba leka Augmentin, sa odnosom amoksicilina i klavulanske kiseline od 7:1, s obzirom na to da nisu dostupne preporuke o prilagođavanju doze.
Oštećenje funkcije jetre
Dozirati uz oprez i pratiti funkciju jetre u pravilnim vremenskim razmacima (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Način primene
Lek Augmentin, film tablete je namenjen za oralnu upotrebu.
Lek Augmentin je potrebno upotrebiti u toku obroka, kako bi se moguća gastrointestinalna intolerancija svela na najmanju moguću meru.
Terapiju je moguće započeti parenteralno, primenom leka odgovarajućeg farmaceutskog oblika dostupnog na tržišti Republike Srbije, a u skladu sa preporukama navedenim u Sažetku karakteristika leka za intravensku primenu, a potom nastaviti oblikom za oralnu upotrebu.
Preosetljivost na aktivne supstance leka, na peniciline ili bilo koju pomoćnu supstancu leka navedenih u odeljku 6.1.
Teška reakcija rane preosetljivosti (npr. anafilaksa) na drugi beta-laktamski lek (npr. cefalosporin, karbapenem ili monobaktam) u anamnezi.
Žutica/hepatička insuficijencija usled primene amoksicilina/klavulanske kiseline u anamnezi (videti odeljak 4.8).
Pre započinjanja terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, potrebno je pažljivo ispitati postojanje prethodnih reakcija preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske antibiotike (videti odeljke 4.3 i 4.8).
Kod pacijenata lečenih penicilinom prijavljene su pojave ozbiljnih i potencijalno reakcija prosetljivosti sa smrtnim ishodom (uključujući anafilaktoidne i teške neželjene reakcije na koži). Reakcije preosetljivosti takođe mogu napredovati u Kounisov sindrom, ozbiljnu alergijsku reakciju koja može dovesti do infarkta miokarda (videti odeljak 4.8). Navedene reakcije će se sa većom verovatnoćom javiti kod osoba sa
anamnezom preosetljivosti na penicilin i kod osoba sa atopijskom konstitucijom. Sindrom enterokolitisa izazvanog lekovima (eng. Drug-induced enterocolitis syndrome, DIES) je prijavljen uglavnom kod dece koja su primala amoksicilin/klavulansku kiselinu (videti odeljak 4.8). DIES je alergijska reakcija sa vodećim simptomom produženog povraćanja (1 - 4 sata nakon primene leka) u odsustvu simptoma alergije na koži ili na nivou respiratornog sistema. Dalji simptomi i znakovi mogu uključivati bol u stomaku, dijareju, hipotenziju ili leukocitozu sa neutrofilijom. Bilo je teških slučajeva koji su uključivali progresiju do šoka.
U slučaju pojave alergijske reakcije, mora se prekinuti primena terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom i uvesti drugu, odgovarajuću terapiju.
U slučaju da je dokazano da je infekcija izazvana mikroorganizmima osetljivim na amoksicilin, potrebno je razmotriti mogućnost prelaska sa terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom na terapiju amoksicilinom u skladu sa zvaničnim vodičima.
Upotreba navedene formulacije leka Augmentin nije odgovarajuća u slučaju kada postoji veliki rizik da su pretpostavljeni patogeni rezistentni na beta-laktamske antibiotike, mehanizmom koji nije posredovan beta- laktamazama osetljivim na inhibiciju klavulanskom kiselinom. Navedenu formulaciju ne bi trebalo upotrebljavati u terapiji penicillin rezistentne S. pneumoniae.
Moguća je pojava konvulzija kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata kod kojih se upotrebljavaju velike doze leka (videti odeljak 4.8).
U slučaju sumnje na infektivnu mononukleozu, trebalo bi izbegavati upotrebu amoksicilina/klavulanske kiseline, s obzirom na to da je pojava morbiliformnog osipa bila udružena sa navedenim stanjem nakon primene amoksicilina.
Istovremena primena alopurinola prilikom primene terapije amoksicilinom može povećati verovatnoću pojave alergijskih reakcija na koži.
Produžena upotreba leka može povremeno dovesti do dominantnog rasta neosetljivih mikroorganizama.
Pojava generalizovanog eritema praćenog povišenom telesnom temperaturom, udruženog sa pustulama, na početku primene terapije, može predstavljati simptom akutne generalizovane egzantemozne pustuloze (AGEP) (videti odeljak 4.8). Pojava navedene reakcije zahteva prekid upotrebe leka Augmentin i u tom slučaju je kontraindikovana svaka kasnija primena amoksicilina.
Savetuje se oprez prilikom primene amoksicilina/klavulanske kiseline kod pacijenata sa znacima oštećenja funkcije jetre (videti odeljke 4.2, 4.3 i 4.8).
Pojava hepatičkih događaja prijavljivana je uglavnom kod osoba muškog pola i starijih pacijenata i može se povezati sa produženom upotrebom terapije. Pojava navedenih događaja veoma retko je prijavljena kod dece. U svim populacionim grupama, znaci i simptomi se obično jave tokom ili neposredno nakon primene terapije, ali u pojedinim slučajevima mogu postati očigledni tek nekoliko nedelja po prekidu primene terapije. Navedeni događaji su uglavnom reverzibilne prirode. Događaji hepatičkog porekla mogu biti teški, i u izuzetno retkim slučajevima prijavljeni su smrtni ishodi. Ovakvi događaji su se gotovo uvek javljali kod pacijenata sa ozbiljnim osnovnim oboljenjem ili kod pacijenata koji istovremeno primenjuju terapiju za koju je poznato da može imati dejstva na hepatičku funkciju (videti odeljak 4.8).
Pojava kolitisa udruženog sa primenom antibiotika prijavljena je kod primene gotovo svih antibakterijskih lekova uključujući amoksicilin i njegova težina može varirati od blagog oblika do kolitisa koji ugrožava život pacijenta (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno uzeti u obzir navedenu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja tokom ili nakon upotrebe bilo kojih antibiotika. U slučaju pojave kolitisa povezanog sa primenom antibiotika potrebno je odmah prekinuti primenu amoksicilin/klavulanske kiseline, posavetovati se sa lekarom i započeti sa primenom odgovarajuće terapije. U navedenim okolnostima je kontraindikovana primena antiperistaltičke terapije.
Prilikom produžene upotrebe terapije savetuje se periodično ispitivanje funkcija sistema organa, uključujući funkciju bubrega, jetre i hematopoeze.
Produženje protrombinskog vremena je retko prijavljivano kod pacijenata kod kojih je primenjen amoksicilin/klavulanska kiselina. U slučaju da je propisana istovremena primena antikoagulantne terapije potrebno je odgovarajuće praćenje stanja pacijenta. Može biti neophodno prilagođavanje doze oralnih antikoagulantnih lekova u cilju održanja vrednosti koagulacije na željenom nivou (videti odeljke 4.5 i 4.8).
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je prilagođavanje doze leka u skladu sa stepenom oštećenja (videti odeljak 4.2).
Kod pacijenata sa smanjenom produkcijom urina, veoma retko je uočena pojava kristalurije (uključujući akutno oštećenje bubrega), uglavnom prilikom parenteralne primene terapije. Tokom upotrebe velikih doza amoksicilina savetuje se održavanje odgovarajućeg unosa tečnosti i produkcije urina kako bi se smanjila mogućnost nastanka amoksicilinske kristalurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljke 4.8 i 4.9).
Tokom terapije amoksicilinom, uvek je potrebno primeniti enzimske metode glukoza-oksidaze u cilju ispitivanja prisustva glukoze u urinu zbog moguće pojave lažno pozitivnih rezultata prilikom primene neenzimskih metoda.
Prisustvo klavulanske kiseline u sastavu leka Augmentin može uzrokovati nespecifično vezivanje IgG i albumina za membrane eritrocita, dovodeći do lažno pozitivnog Coombs-ovog testa.
Bilo je izveštaja o dobijanju pozitivnih rezultata primenom Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testa kod pacijenata na terapiji amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, za koje je naknadno utvrđeno da nisu imali Aspergillus infekciju. Prijavljene su ukrštene reakcije između polisaharida neaspergilnog porekla i polifuranoza u Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testu. Zbog toga je potrebno da se pozitivni rezultati testa kod pacijenata koji primenjuju kombinaciju amoksicilin/klavulanska kiselina pažljivo tumače i budu potvrđeni drugim dijagnostičkim metodama.
Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je bez natrijuma.
Oralni antikoagulansi
Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici imaju široku upotrebu u praksi bez postojanja izveštaja o interakcijama. Međutim, u literaturi postoje slučajevi povećanog internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. international normalised ratio, INR) kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom i propisanom terapijom amoksicilinom. Ukoliko je istovremena upotreba ovih lekova neophodna, potrebno je pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR, uz dodavanje ili obustavu terapije amoksicilinom. Dodatno, može biti neophodno prilagođavanje doza oralne antikoagulantne terapije (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Metotreksat
Penicilini mogu smanjiti ekskreciju metotreksata, što može dovesti do povećanja toksičnosti. Probenecid
Ne preporučuje se istovremena upotreba sa probenecidom. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena upotreba sa probenecidom može dovesti do povećanja i produženog održavanja koncentracije amoksicilina u krvi, ali ne i klavulanske kiseline.
Mikofenolat-mofetil
Nakon započinjanja oralne upotrebe amoksicilina i klavulanske kiseline kod pacijenata koji primaju mikofenolat-mofetil, zabeleženo je smanjenje koncentracije aktivnog metabolita mikofenolne kiseline (MFK) za približno 50%, izmereno neposredno pre upotrebe sledeće doze leka. Promena u navedenoj koncentraciji pre upotrebe doze ne mora precizno predstaviti promenu u ukupnoj izloženosti MFK. Zbog toga, promena doze mikofenolat-mofetila obično nije neophodna, ukoliko su odsutni klinički pokazatelji poremećaja funkcije grafta. Ipak, savetuje se pažljivo kliničko praćenje tokom istovremene upotrebe navedenih lekova, kao i kratko vreme nakon završenog lečenja antibiotikom.
Trudnoća
Ispitivanja sprovedena na životinjama ne ukazuju na postojanje direktnih ili indirektnih štetnih dejstava na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Ograničeni podaci o upotrebi amoksicilina/klavulanske kiseline tokom trudnoće kod ljudi ne ukazuju na postojanje povećanog rizika za nastanak kongenitalnih malformacija. U jednom kliničkom ispitivanju sprovedenom kod žena sa preterminskom, prevremenom rupturom fetalne membrane, zabeleženo je da profilaktička terapija amoksicilinom/klavulanskom kiselinom može biti udružena sa povećanim rizikom za nastanak nekrotizirajućeg enterokolitisa kod novorođenčadi. Upotrebu leka treba izbegavati tokom trudnoće, osim ukoliko lekar smatra da je primena neophodna.
Dojenje
Obe aktivne supstance leka se izlučuju u majčino mleko (nisu poznata dejstva klavulanske kiseline na odojčad koja su dojena). Posledično, moguća je pojava dijareje i gljivične infekcije sluzokože kod odojčeta, tako da je moguće da će biti potreban prestanak dojenja. Potrebno je uzeti u obzir mogućnost pojave senzibilizacije.
Amoksicilin/klavulansku kiselinu treba upotrebiti tokom dojenja isključivo nakon procene koristi/rizika od primene terapije od strane odgovornog lekara.
Nisu sprovedena klinička ispitivanja dejstava na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, moguća je pojava neželjenih dejstava (npr. alergijskih reakcija, vrtoglavice, konvulzija), koje mogu imati uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).
Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek su dijareja, mučnina i povraćanje.
U daljem tekstu su navedena neželjena dejstva leka Augmentin dobijena na osnovu kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja, klasifikovana prema MedDRA Klasifikaciji sistema organa.
U cilju klasifikovanja učestalosti pojave neželjenih dejstava korišćena je dalje navedena terminologija. Veoma često (≥1/10)
Često (≥1/100 do <1/10) Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)
Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)
| Infekcije i infestacije | |
| Mukokutana kandidijaza | Često |
| Dominantan rast neosetljivih mikroorganizama | Nepoznato |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | |
| Reverzibilna leukopenija (uključujući neutropeniju) | Retko |
| Trombocitopenija | Retko |
| Reverzibilna agranulocitoza | Nepoznato |
| Hemolitička anemija | Nepoznato |
| Produženje vremena krvarenja i protrombinskog vremena1 | Nepoznato |
| Poremećaji imunskog sistema 8 | |
| Angioneurotski edem | Nepoznato |
| Anafilaksa | Nepoznato |
| Sindrom sličan serumskoj bolesti | Nepoznato |
| Hipersenzitivni vaskulitis | Nepoznato |
| Poremećaji nervnog sistema | |
| Vrtoglavica | Povremeno |
| Glavobolja | Povremeno |
| Reverzibilna hiperaktivnost | Nepoznato |
| Konvulzije1 | Nepoznato |
| Aseptični meningitis | Nepoznato |
| Kardiološki poremećaji | |
| Kounisov sindrom | Nepoznato |
| Gastrointestinalni poremećaji | |
| Dijareja | Veoma često |
| Mučnina2 | Često |
| Povraćanje | Često |
| Indigestija | Povremeno |
| Kolitis udružen sa primenom antibiotika3 | Nepoznato |
| Sindrom enterokolitisa izazvanog lekovima | Nepoznato |
| Akutni pankreatitis | Nepoznato |
| Crn dlakav jezik | Nepoznato |
| Hepatobilijarni poremećaji | |
| Povećane koncentracije AST i/ili ALT4 | Povremeno |
| Hepatitis5 | Nepoznato |
| Holestatska žutica5 | Nepoznato |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva6 | |
| Osip na koži | Povremeno |
| Pruritus | Povremeno |
| Urtikarija | Povremeno |
| Erythema multiforme | Retko |
| Stevens-Johnson-ov sindrom | Nepoznato |
| Toksična epidermalna nekroliza | Nepoznato |
| Bulozni eksfolijativni dermatitis | Nepoznato |
| Akutna generalizovana egzantemozna pustuloza (AGEP)1 | Nepoznato |
| Sindrom egzantema izazvanog primenom leka sa | Nepoznato |
| pojavom eozinofilije i pojavom sistemskih simptoma (engl. Drug reaction with Eosinophilia and Ssystemic Symptoms (DRESS) | |
| Simetrični intertriginozni i fleksuralni egzantem povezan sa lekom (engl. Symmetrical drug-related intertriginous and flexural exanthema (SDRIFE)) (baboon sindrom) | Nepoznato |
| Linearna IgA bolest (engl. linear IgA disease) | Nepoznato |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | |
| Intersticijalni nefritis | Nepoznato |
| Kristalurija (uključujući akutno oštećenje bubrega) 7 | Nepoznato |
| 1. Videti odeljak 4.42. Pojava mučnine je češće udružena sa upotrebom većih oralnih doza. Ukoliko se gastrointestinalne reakcije ispolje, njihov intenzitet se može smanjiti upotrebom amoksicilin/klavulanske kiseline u toku obroka.3. Uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragijski kolitis (videti odeljak 4.4)4. Zabeleženo je blago povećanje koncentracije AST i/ili ALT kod pacijenata na terapiji beta- laktamskim antibioticima, ali nije poznat značaj navedenih podataka5. Pojava navedenih događaja zabeležena je prilikom primene drugih penicilina i cefalosporina (videti odeljak 4.4)6. Ukoliko dođe do pojave bilo koje reakcije hipersenzitivnog dermatitisa, neophodno je prekinuti primenu terapije (videti odeljak 4.4)7. Videti odeljak 4.98. Videti odeljke 4.3 i 4.4 | |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi i znaci predoziranja
Moguće je ispoljavanje gastrointestinalnih simptoma i poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita.
Uočena je pojava amoksicilinske kristalurije, koja je u pojedinim slučajevima dovodila do insuficijencije bubrega (videti odeljak 4.4).
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata koji dobijaju velike doze leka moguća je pojava konvulzija.
Postoje prijavljeni slučajevi taloženja amoksicilina u urinarnim kateterima, uglavnom nakon intravenske primene velikih doza leka. Potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljak 4.4).
Terapija intoksikacije
Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, uz oprez u pogledu održavanja ravnoteže tečnosti i elektrolita.
Kombinacija amoksicilin/klavulanska kiselina se iz cirkulacije mogu ukloniti hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Augmentin 875mg+125mg
Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; kombinacije penicilina, uključujući i kombinacije sa inhibitorima beta-laktamaze
ATC šifra: J01CR02 Mehanizam dejstva
Amoksicilin je polusintetski penicillin (beta laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (koji se nazivaju penicillin-vezujući proteini, (engl. penicillin-binding proteins, PBPs)) u biosintetskom putu bakterijskog peptidoglikana, koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, što je obično praćeno lizom ćelije i ćelijskom smrću.
Amoksicilin je podložan degradaciji beta laktamazama, koje stvaraju rezistentne bakterije i zbog toga spektar aktivnosti amoksicilina kao monoterapije ne uključuje mikroorganizme koji stvaraju navedene enzime.
Klavulanska kiselina je beta laktam strukturno srodan penicilinima. Ona inaktivira pojedine beta-laktamaze, na taj način sprečavajući inaktivaciju amoksicilina. Klavulanska kiselina u monoterapiji ne pokazuje antibakterijsko dejstvo od kliničkog značaja.
Farmakokinetički/farmakodinamski odnos
Smatra se da je vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) odlučujući činilac efikasnosti amoksicilina.
Mehanizam rezistencije
Dva osnovna mehanizma za nastanak rezistencije na amoksicilin/klavulansku kiselinu su:
-
Inaktivacija onim bakterijskim beta laktamazama koje nisu inhibirane klavulanskom kiselinom, uključujući klasu B, C i D.
-
Oštećenje penicillin-vezujućeg proteina (engl. penicillin-binding proteins, PBPs), koje smanjuje afinitet antibakterijskog leka prema ciljnoj stukturi.
Nepropustljivost bakterija ili mehanizama efluks pumpe može prouzrokovati ili doprineti nastanku bakterijske rezistencije, posebno kod Gram-negativnih bakterija.
Granice za ispitivanje osetljivosti
Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija (MIC) amoksicilina i klavulanske kiseline određeni su od strane Evropske komisije za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Suseptibility Testing, EUCAST) i navedeni su ovde: https://www.ema.europa.eu/documents/other/minimum-inhibitory-concentration-mic-breakpoints_en.xlsx
Prevalenca rezistentnosti može varirati u zavisnosti od geografskog podneblja i vremenskog razdoblja za navedene vrste mikroorganizama, pa je poželjno postojanje lokalnih informacija o rezistentnosti, posebno prilikom upotrebe leka u terapiji teških infekcija. Ukoliko je neophodno, kada je prevalenca rezistencije na lokalnom nivou takva da se dovodi u pitanje korist upotrebe leka u terapiji pojedinih tipova infekcija, trebalo bi potražiti savet eksperta.
| Često osetljive vrste |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmiEnterococcus faecalis Gardnerella vaginalisStaphylococcus aureus (osetljiv na meticilin) £ Koagulaza negativne stafilokoke (osetljive na meticilin) Streptococcus agalactiaeStreptococcus pneumoniae1Streptococcus pyogenes i ostale beta-hemolitičke streptokokeStreptococcus viridans grupaAerobni Gram-negativni mikroorganizmiCapnocytophaga spp. Eikenella corrodens Haemophilus influenzae2 Moraxella catarrhalis Pasteurella multocidaAnaerobni mikroorganizmi Bacteroides fragilis Fusobacterium nucleatum Prevotella spp. |
| Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmiEnterococcus faecium $Aerobni Gram-negativni mikroorganizmiEscherichia coli Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Proteus mirabilis Proteus vulgaris |
| Prirodno rezistentni mikroorganizmi |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmiAcinetobacter sp. Citrobacter freundii Enterobacter sp.Legionella pneumophila Morganella morganii Providencia spp.Pseudomonas sp.Serratia sp.Stenotrophomonas maltophilia |
| Ostali mikroorganizmi Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Coxiella burnetti Mycoplasma pneumoniae |
| $ Prirodno intermedijarno osetljivi u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije.£ Sve meticilin-rezistentne stafilokoke su rezistentne na amoksicilin/klavulansku kiselinu.1 Infekciju bakterijom Streptococcus pneumoniae koja je rezistentna na penicillin ne bi trebalo lečiti navedenom formulacijom amoksicilina/klavulanske kiseline (videti odeljke 4.2 i 4.4).2 U pojedinim zemljama EU prijavljena je pojava sojeva sa smanjenom osetljivošću, sa učestalošću većom od 10%. |
Resorpcija
Amoksicilin i klavulanska kiselina su u potpunosti disocirani u vodenom rastvoru pri fiziološkoj vrednosti pH. Prilikom oralne upotrebe obe komponente se brzo i dobro resorbuju. Nakon oralne upotrebe leka, bioraspoloživost amoksicilina i klavulanske kiseline iznosi približno 70%. Farmakokinetičke karakteristike obe komponente u plazmi su slične i vreme do postizanja maksimalne koncentracije u plazmi (Tmax) za svaku pojedinačnu komponentu iznosi približno 1 sat.
Farmakokinetički rezultati ispitivanja u kojem je amoksicilin/klavulanska kiselina (tablete jačine 875mg/125mg, upotrebljene dva puta dnevno) našte, bio primenjen grupama zdravih ispitanika su navedeni u nastavku teksta.
| Srednji (± SD) farmakokinetički parametri | |||||
| Primenjene aktivnesupstance | Doza | Cmax | Tmax* | PIK(0-24h) | T1/2 |
| (mg) | (mikrogram/mL) | (h) | ((mikrogram.h)/mL) | (h) | |
| Amoksicilin | |||||
| Amoksicilin/ klavulanska kiselina875mg/125mg | 875 | 11,64± 2,78 | 1,50(1,0-2,5) | 53,52± 12,31 | 1,19± 0,21 |
| Klavulanska kiselina | |||||
| Amoksicilin/ klavulanska kiselina875mg/125mg | 125 | 2,18± 0,99 | 1,25(1,0-2,0) | 10,16± 3,04 | 0,96± 0,12 |
| * Medijana (opseg) | |||||
Koncentracije amoksicilina i klavulanske kiseline u serumu dobijene nakon upotrebe amoksicilina/klavulanske kiseline su slične koncentracijama dobijenim nakon oralne upotrebe pojedinačnih ekvivalentnih doza amoksicilina ili klavulanske kiseline.
Distribucija
Od ukupne količine prisutne u plazmi, za proteine plazme je vezano približno 25% klavulanske kiseline i 18% amoksicilina. Prividni volumen distribucije iznosi oko 0,3-0,4 L/kg za amoksicilin i oko 0.2 L/kg za klavulansku kiselinu.
Nakon intravenske primene i amoksicilin i klavulanska kiselina nađeni su u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom i mišićnom tkivu, sinovijanim i peritonealnim tečnostima, žuči i gnoju.
Amoksicilin se ne distribuira u dovoljnoj meri u cerebrospinalnu tečnost.
Na osnovu studija sprovedenih na životinjama, nema dokaza o značajnom zadržavanju u tkivima materija poreklom od neke od aktivnih supstanci leka. Amoksicilin se, kao i većina penicilinskih lekova, može naći u majčinom mleku. Klavulanska kiselina se takođe može naći u majčinom mleku u tragovima (videti odeljak 4.6).
Pokazano je da i amoksicilin i klavulanska kiselina prolaze placentalnu barijeru (videti odeljak 4.6). Biotransformacija
Amoksicilin se delom ekskretuje u urin u vidu neaktivne peniciloinske kiseline u količinama koje su ekvivalentne 10 do 25% inicijalne doze. Klavulanska kiselina podleže intenzivnom metabolizmu u ljudskom organizmu i eliminiše se putem urina i fecesa, i u vidu ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu.
Eliminacija
Glavni put eliminacije amoksicilina je putem bubrega, dok se eliminacija klavulanske kiseline odvija i renalnim i nerenalnim mehanizmima.
Srednje poluvreme eliminacije amoksicilina/klavulanske kiseline iznosi približno jedan sat, a srednji ukupni klirens iznosi približno 25 L/h kod zdravih ispitanika. Približno 60 do 70% amoksicilina i približno 40 do 65% klavulanske kiseline se u nepromenjenom obliku izluči urinom tokom prvih 6h od upotrebe jedne tablete leka Augmentin, jačine 250 mg/125 mg ili 500mg/125 mg. Različitim ispitivanjima je pokazana vrednost urinarne ekskrecije od 50-85% za amoksicilin i 27-60% za klavulansku kiselinu tokom perioda od 24 sata. Najveća količina klavulanske kiseline se izluči tokom prva 2 sata nakon upotrebe leka.
Istovremena upotreba probenecida odlaže izlučivanje amoksicilina, ali ne odlaže izlučivanje klavulanske kiseline putem bubrega (videti odeljak 4.5).
Starost
Poluvreme eliminacije amoksicilina je slično kod dece uzrasta približno 3 meseca do 2 godine života, kod starije dece i kod odraslih osoba. U slučaju veoma mlade dece (uključujući novorođenčad rođenu pre termina) tokom prve nedelje života učestalost upotrebe leka ne bi trebalo da prelazi dva puta dnevno, usled nerazvijenosti renalnih puteva eliminacije. Kod starijih pacijenata, s obzirom na veću verovatnoću smanjene funkcije bubrega, savetuje se oprez prilikom odabira doze leka, a može biti korisno praćenje funkcije bubrega.
Pol
Nakon oralne upotrebe amoksicilina/klavulanske kiseline zdravim ispitanicima muškog i ženskog pola, utvrđeno je da pol nema značajan uticaj na farmakokinetiku amoksicilina ili klavulanske kiseline.
Oštećenje funkcije bubrega
Ukupni klirens amoksicilina/klavulanske kiseline iz seruma se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem bubrežne funkcije. Smanjenje klirensa leka je izrazitije za amoksicilin nego za klavulansku kiselinu, s obzirom na to da se veći procenat amoksicilina izlučuje putem bubrega. Zbog toga je kod oštećenja funkcije bubrega neophodno da se primenjenim dozama leka spreči neželjena akumulacija amoksicilina uz održavanje odgovarajuće količine klavulanske kiseline (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije jetre
Savetuje se oprez prilikom određivanja doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre uz redovno praćenje funkcije jetre.
Farmaceutski podaci - Augmentin 875mg+125mg
Jezgro film tablete:
magnezijum-stearat
natrijum-skrobglikolat (tip A) silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni celuloza, mikrokristalna
Film (omotač) tablete:
titan-dioksid hipromeloza makrogol (4000)
makrogol (6000) dimetikon
Rok upotrebe neotvorenog leka: 2 godine.
Rok upotrebe tableta nakon otvaranja zaštitne kesice sa sredstvom za sušenje: 30 dana, na temperaturi do 25°C.
Čuvati na temperaturi do 25°C u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage. Za uslove čuvanja nakon otvaranja videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je PVC/PVdC/Alu blister koji sadrži 7 film tableta.
Blister sa 7 film tableta se nalazi u zaštitnoj kesici (od aluminijumske folije) sa sredstvom za sušenje.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 2 blistera (ukupno 14 film tableta) i Uputstvo za lek.