Amoksiklav® 2X 400mg/5mL+57mg/5mL prašak za oralnu suspenziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
RFZO napomena
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Amoksiklav 400mg/5mL+57mg/5mL
Primena leka Amoksiklav 2X je indikovana u terapiji sledećih infekcija kod odraslih osoba i dece (videti odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):
-
akutnog bakterijskog sinuzitisa (adekvatno dijagnostikovanog)
-
akutnog otitis media
-
akutnih egzacerbacija hroničnog bronhitisa (adekvatno dijagnostikovanih)
-
vanbolničkih pneumonija
-
cistitisa
-
pijelonefritisa
-
infekcija kože i mekih tkiva, posebno celulitisa, ujeda životinjskog porekla, teških dentogenih apscesa sa celulitisom koji se širi
-
infekcija kostiju i zglobova, posebno osteomijelitisa.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.
Doziranje
Doze su izražene kao sadržaj amoksicilina/klavulanske kiseline, izuzev u slučaju kada su izražene doze pojedinačnih komponenti.
Prilikom izbora doze leka Amoksiklav 2X u terapiji pojedinačne infekcije potrebno je uzeti u obzir sledeće:
-
očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4);
-
težinu i mesto infekcije;
-
uzrast, telesnu masu i bubrežnu funkciju pacijenta, u skladu sa niže navedenim podacima.
Potrebno je uzeti u obzir primenu drugih oblika i jačina leka Amoksiklav 2X (npr. koji obezbeđuju veće doze amoksicilina i/ili različite odnose koncentracija amoksicilina i klavulanske kiseline) onda kada je to neophodno (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Kod dece telesne mase < 40kg, navedena formulacija leka Amoksiklav 2X primenjena prema niže navedenim preporukama, obezbeđuje maksimalnu dnevnu dozu od 1000-2800 mg amoksicilina/143-400 mg klavulanske kiseline. Ukoliko se smatra da je potrebno primeniti veću dnevnu dozu amoksicilina, preporučuje se izbor alternativne formulacije sa amoksicilinom, kako bi se izbegla nepotrebna primena velikih dnevnih doza klavulanske kiseline (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Trajanje terapije bi trebalo da bude određeno kliničkim odgovorom pacijenta. Pojedine infekcije (npr. osteomijelitis) zahtevaju primenu terapije tokom dužeg vremenskog perioda. Terapija ne bi trebalo da traje duže od 14 dana bez ponovljene kliničke procene (videti odeljak 4.4 za informacije u vezi sa produženom terapijom).
Kod odraslih osoba i dece telesne mase ≥ 40 kg treba da budu primenjene formulacije za odrasle osobe kombinacije amoksicilina i klavulanske kiseline (film tablete).
Deca telesne mase < 40kg
-
25 mg/3,6 mg/kg/dan do 45 mg/6,4 mg/kg/dan, primenjeno u dve podeljene doze;
-
doza do 70 mg/10 mg/kg/dan, primenjena u dve podeljene doze, se može uzeti u obzir u slučaju pojedinih infekcija (kao što su otitis media, sinuzitis i infekcije donjeg respiratornog trakta).
Deca mogu biti lečena lekom Amoksiklav 2X u obliku tablete ili praška za oralnu suspenziju. Za decu uzrasta do 6 godina preporučuje se primena leka Amoksiklav 2X u obliku praška za oralnu suspenziju.
Nisu dostupni klinički podaci o primeni leka Amoksiklav 2X u formulacijama 7:1, u dozama većim od 45 mg/6,4 mg po kg telesne mase, dnevno, kod dece mlađe od 2 godine života.
Nema kliničkih podataka o primeni leka Amoksiklav 2X u formulacijama 7:1 kod pacijenata mlađih od 2 meseca života. Zbog toga nije moguće dati preporuke o doziranju za navedenu populaciju.
Starije osobe
Nije neophodno prilagođavanje doze leka. Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa klirensom kreatinina (CrCl) većim od 30 mL/min nije potrebno prilagođavanje doze.
Kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 30 mL/min ne preporučuje se primena leka Amoksiklav 2X, sa odnosom amoksicilina i klavulanske kiseline od 7:1, s obzirom na to da nisu dostupne preporuke o prilagođavanju doze.
Oštećenje funkcije jetre
Dozirati uz oprez i pratiti funkciju jetre u pravilnim vremenskim intervalima (videti odeljke 4.3 i 4.4). Način primene
Lek Amoksiklav 2X, prašak za oralnu suspenziju, namenjen je za oralnu primenu.
Lek primeniti na početku obroka, kako bi se moguća gastrointestinalna intolerancija svela na najmanju moguću meru, i poboljšala resorpcija amoksicilina/klavulanske kiseline.
Terapiju je moguće započeti parenteralno u skladu sa preporukama navedenim u Sažetku karakteristika leka koji sadrži kombinaciju amoksicilin/klavulanska kiselina, za intravensku primenu, a potom nastaviti oblikom za oralnu primenu.
Protresti bocu dok prašak ne postane rastresit, dodati vodu u skladu sa navedenim uputstvom, zatim okrenuti bocu naopako i promućkati.
Pre primene svake doze leka bocu snažno promućkati (videti odeljak 6.6). Za uputstva o rekonstituciji leka pre primene videti odeljak 6.6.
Preosetljivost na aktivne supstance leka, na neki od penicilina ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Tokom istorije bolesti pojava teške reakcije rane preosetljivosti (npr. anafilaksa) na neki drugi beta- laktamski lek (npr. cefalosporin, karbapenem ili monobaktam).
Tokom istorije bolesti pojava žutice/hepatičke insuficijencije usled primene amoksicilina/klavulanske kiseline u anamnezi (videti odeljak 4.8).
Pre započinjanja terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, potrebno je pažljivo ispitati postojanje prethodnih reakcija preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske antibiotike (videti odeljke 4.3 i 4.8).
Kod pacijenata lečenih penicilinom prijavljene su pojave teških i povremeno životno ugrožavajućih reakcija prosetljivosti (uključujući anafilaktoidne i teške kožne neželjene reakcije). Navedene reakcije će se sa većom verovatnoćom javiti kod osoba sa anamnezom preosetljivosti na penicilin i kod osoba sa atopijskom konstitucijom. U slučaju pojave alergijske reakcije, mora se prekinuti primena terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom i uvesti odgovarajuća alternativna terapija.
U slučaju da je dokazano da je infekcija izazvana mikroorganizmima osetljivim na amoksicilin, potrebno je razmotriti mogućnost obustave terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom i propisati terapiju amoksicilinom u skladu sa zvaničnim vodičima.
Primena navedene formulacije leka Amoksiklav 2X nije odgovarajuća u slučaju kada postoji veliki rizik da su pretpostavljeni patogeni rezistentni na beta-laktamske antibiotike, mehanizmom koji nije posredovan beta-laktamazama osetljivim na inhibiciju klavulanskom kiselinom. Navedenu formulaciju ne bi trebalo primenjivati u terapiji penicillin rezistentne S. pneumioniae.
Moguća je pojava konvulzija kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata kod kojih se primenjuju velike doze (videti odeljak 4.8).
U slučaju sumnje na infektivnu mononukleozu, trebalo izbegavati primenu amoksicilina/klavulanske kiseline, s obzirom na to da je pojava morbiliformnog osipa bila udružena sa navedenim stanjem nakon primene amoksicilina.
Istovremena primena alopurinola prilikom primene terapije amoksicilinom može povećati verovatnoću pojave alergijskih kožnih reakcija.
Produžena primena leka može povremeno dovesti do dominantnog rasta neosetljivih mikroorganizama.
Pojava generalizovanog eritema praćenog povišenom telesnom temperaturom, udruženog sa pustuloznim osipom, na početku primene terapije, može predstavljati simptom akutne generalizovane egzantemozne
pustuloze (AGEP) (videti odeljak 4.8). Pojava navedene reakcije zahteva prekid primene leka Amoksiklav 2X i u tom slučaju je kontraindikovana svaka kasnija primena amoksicilina.
Savetuje se oprez prilikom primene amoksicilina/klavulanske kiseline kod pacijenata sa znacima oštećenja funkcije jetre (videti odeljke 4.2, 4.3 i 4.8).
Poremećaji funkcije jetre prijavljivani su uglavnom kod osoba muškog pola i starijih pacijenata i mogu se povezati sa produženom primenom terapije. Pojava navedenih događaja veoma retko je prijavljena kod dece. U svim populacionim grupama, znaci i simptomi se obično jave tokom ili neposredno nakon primene terapije, ali u pojedinim slučajevima mogu postati očigledni tek nekoliko nedelja po prekidu primene terapije. Navedeni događaji su uglavnom reverzibilne prirode. Poremećaji jetre mogu biti teški, i u izuzetno retkim slučajevima prijavljeni su smrtni ishodi. Takvi događaji su se gotovo uvek javljali kod pacijenata sa teškim osnovnim oboljenjem ili kod pacijenata koji istovremeno primenjuju lekove za koje je poznato da mogu imati hepatička dejstva (videti odeljak 4.8).
Pojava kolitisa udruženog sa primenom antibiotika prijavljena je kod primene gotovo svih antibakterijskih lekova uključujući amoksicilin, i njegova težina može varirati od blagog oblika do kolitisa koji ugrožava život pacijenta (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno uzeti u obzir navedenu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja tokom ili nakon primene bilo kojih antibiotika. U slučaju pojave kolitisa povezanog sa primenom antibiotika potrebno je odmah prekinuti sa primenom amoksicilina/klavulanske kiseline, posavetovati se sa lekarom i započeti sa primenom odgovarajuće terapije. U navedenim okolnostima je kontraindikovana primena antiperistaltičke terapije.
Prilikom produžene primene terapije savetuje se periodično ispitivanje funkcija sistema organa, uključujući funkciju bubrega, jetre i hematopoeze.
Produženje protrombinskog vremena je retko prijavljivano kod pacijenata kod kojih je primenjen amoksicilin/klavulanska kiselina. U slučaju da je propisana istovremena primena antikoagulantne terapije potrebno je odgovarajuće praćenje. Može biti neophodno prilagođavanje doze oralnih antikoagulantnih lekova u cilju održanja vrednosti koagulacije na željenom nivou (videti odeljke 4.5 i 4.8).
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je prilagođavanje doze leka u skladu sa stepenom oštećenja (videti odeljak 4.2).
Kod pacijenata sa smanjenom produkcijom urina, veoma retko je uočena pojava kristalurije, uglavnom prilikom primene parenteralne terapije. Tokom primene velikih doza amoksicilina savetuje se održavanje odgovarajućeg unosa tečnosti i produkcije urina kako bi se smanjila mogućnost nastanka amoksicilinske kristalurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljak 4.9).
Tokom terapije amoksicilinom, uvek je potrebno primeniti enzimske metode glukoza-oksidaze u cilju ispitivanja prisustva glukoze u urinu zbog moguće pojave lažno pozitivnih rezultata prilikom primene neenzimskih metoda.
Prisustvo klavulanske kiseline u sastavu leka Amoksiklav 2X može uzrokovati nespecifično vezivanje IgG i albumina za membrane eritrocita, dovodeći do lažno pozitivnog Coombs-ovog testa.
Bilo je izveštaja o dobijanju pozitivnih rezultata primenom Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testa kod pacijenata na terapiji amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, za koje je naknadno utvrđeno da nisu imali Aspergillus infekciju. Prijavljene su ukrštene reakcije između polisaharida neaspergilnog porekla i polifuranoza u Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testu. Zbog toga je potrebno da se pozitivni rezultati testa kod pacijenata kojima se primenjuje amoksicilin/klavulanska kiselina pažljivo tumače i budu potvrđeni drugim dijagnostičkim metodama.
Oralni antikoagulansi
Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici imaju široku primenu u praksi bez postojanja izveštaja o interakcijama. Međutim, u literaturi postoje slučajevi povećanog internacionalnog normalizovanog odnosa kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom i propisanom terapijom amoksicilinom. Ukoliko je istovremena primena ovih lekova neophodna, potrebno je pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili internacionalni normalizovan odnos, uz dodavanje ili povlačenje amoksicilina iz terapije. Dodatno, može biti neophodno prilagođavanje oralnih doza antikoagulanasa (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Metotreksat
Penicilini mogu smanjiti ekskreciju metotreksata, što može dovesti do povećanja toksičnosti. Probenecid
Ne preporučuje se istovremena primena sa probenecidom. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena primena sa probenecidom može dovesti do povećanja i produženog održavanja koncentracije amoksicilina u krvi, ali ne i klavulanske kiseline.
Mikofenolat-mofetil
Kod pacijenata kojima se primenjuje mikofenolat-mofetil, prijavljeno je smanjenje koncentracije aktivnog metabolita, mikofenolne kiseline (MPA), merene pre primene doze od oko 50% nakon započinjanja primene amoksicilina i klavulanske kiseline oralnim putem. Promena u navedenoj koncentraciji pre primene doze ne mora precizno predstaviti promenu u ukupnoj izloženosti MPA. Zbog toga, promena doze mikofenolat- mofetila obično ne bi trebalo da bude neophodna, ukoliko su odsutni klinički pokazatelji poremećaja funkcije grafta. Ipak, savetuje se pažljivo kliničko praćenje tokom istovremene primene navedenih lekova, kao i kratko vreme nakon završenog lečenja antibiotikom.
Trudnoća
Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na postojanje direktnih ili indirektnih štetnih dejstava na trudnoću, embrio-fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Ograničeni podaci o primeni amoksicilina/klavulanske kiseline tokom trudnoće kod ljudi ne ukazuju na postojanje povećanog rizika za nastanak kongenitalnih malformacija. U jednom kliničkom ispitivanju žena sa preterminskom, prevremenom rupturom fetalne membrane, zabeleženo je da profilaktička terapija amoksicilinom/klavulanskom kiselinom može biti udružena sa povećanim rizikom za nastanak nekrotizirajućeg enterokolitisa kod novorođenčadi.
Primenu leka treba izbegavati tokom trudnoće, osim ukoliko lekar smatra da je primena neophodna.
Dojenje
Obe aktivne supstance leka se izlučuju u majčino mleko (nisu poznata dejstva klavulanske kiseline kod dece koja su dojena). Posledično, je moguća pojava dijareje i gljivične infekcije sluzokože kod odojčeta, tako da je moguće da će biti potrebno prekinuti dojenje. Treba uzeti u obzir mogućnost senzibilizacije.
Amoksicilin/klavulansku kiselinu treba primeniti tokom dojenja isključivo nakon procene koristi/rizika od primene terapije od strane odgovornog lekara.
Nisu sprovedena klinička ispitivanja o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, moguća je pojava neželjenih dejstava (npr. alergijskih reakcija, vrtoglavice, konvulzija), koje mogu imati uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama (videti odeljak 4.8).
Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek (NRL) su dijareja, mučnina i povraćanje.
U daljem tekstu su navedene NRL na Amoksiklav 2X dobijene na osnovu kliničkih ispitivanja i praćenja nakon dobijanja dozvole za lek, klasifikovana prema MedDRA Klasifikaciji sistema organa.
Klasifikacija učestalosti pojave neželjenih dejstava je izvršena na sledeći način: Veoma često (≥ 1/10)
Često (≥ 1/100 do < 1/10) Povremeno (≥ 1/1 000 do < 1/100) Retko (≥ 1/10 000 do < 1/1.000) Veoma retko (< 1/10 000)
nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)
| Infekcije i infestacije | |
| Mukokutana kandidijaza | Često |
| Dominantan rast neosetljivih mikroorganizama | Nepoznato |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | |
| Reverzibilna leukopenija (uključujući neutropeniju) | Retko |
| Trombocitopenija | Retko |
| Reverzibilna agranulocitoza | Nepoznato |
| Hemolitička anemija | Nepoznato |
| Produženje vremena krvarenja i protrombinskog vremena1 | Nepoznato |
| Poremećaji imunskog sistema10 | |
| Angioneurotski edem | Nepoznato |
| Anafilaksa | Nepoznato |
| Sindrom sličan serumskoj bolesti | Nepoznato |
| Hipersenzitivni vaskulitis | Nepoznato |
| Poremećaji nervnog sistema | |
| Vrtoglavica | Povremeno |
| Glavobolja | Povremeno |
| Reverzibilna hiperaktivnost | Nepoznato |
| Konvulzije2 | Nepoznato |
| Aseptični meningitis | Nepoznato |
| Gastrointestinalni poremećaji | |
| Dijareja | Često |
| Mučnina3 | Često |
| Povraćanje | Često |
| Indigestija | Povremeno |
| Kolitis udružen sa primenom antibiotika4 | Nepoznato |
| Crn dlakav jezik | Nepoznato |
| Prebojenost zuba11 | Nepoznato |
| Hepatobilijarni poremećaji | |
| Povećane vrednosti enzima AST i/ili ALT5 | Povremeno |
| Hepatitis6 | Nepoznato |
| Holestatska žutica6 | Nepoznato |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva7 | |
| Kožni osip | Povremeno |
| Pruritus | Povremeno |
| Urtikarija | Povremeno |
| Erythema multiforme | Retko |
| Stevens-Johnson-ov sindrom | Nepoznato |
| Toksična epidermalna nekroliza | Nepoznato |
| Bulozni eksfolijativni dermatitis | Nepoznato |
| Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP)9 | Nepoznato |
| Reakcija leka sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS) | Nepoznato |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | |
| Intersticijalni nefritis | Nepoznato |
| Kristalurija8 | Nepoznato |
| 1. Videti odeljak 4.42. Videti odeljak 4.43. Pojava mučnine je češće udružena sa primenom većih oralnih doza. Ukoliko se gastrointestinalne reakcije ispolje, njihov intenzitet se može smanjiti primenom amoksicilina/klavulanske kiseline napočetku obroka.4. Uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragijski kolitis (videti odeljak 4.4).5. Zabeleženo je umereno povećanje vrednosti enzima jetre AST i/ili ALT kod pacijenata lečenih beta- laktamskim antibioticima, ali nije poznat značaj navedenih podataka.6. Pojava navedenih događaja zabeležena je prilikom primene drugih penicilina i cefalosporina (videti odeljak 4.4).7. Ukoliko dođe do pojave bilo koje reakcije hipersenzitivnog dermatitisa, neophodno je prekinuti primenu terapije (videti odeljak 4.4).8. Videti odeljak 4.99. Videti odeljak 4.410. Videti odeljke 4.3 i 4.411. Površinsko prebojavanje zuba je veoma retko prijavljivano kod dece. Dobra oralna higijena može pomoći u sprečavanju prebojavanja zuba, s obzirom na to da se prebojenost obično može ukloniti upotrebom četkice za zube. | |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi i znaci predoziranja
Moguće je ispoljavanje gastrointestinalnih simptoma i poremećaja ravnoteže tečnosti i elektrolita. Uočena je pojava amoksicilinske kristalurije, koja je u pojedinim slučajevima dovodila do insuficijencije bubrega (videti odeljak 4.4).
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata koji dobijaju velike doze leka moguća je pojava konvulzija.
Postoje prijavljeni slučajevi taloženja amoksicilina u urinarnim kateterima, uglavnom nakon intravenske primene velikih doza leka. Potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljak 4.4).
Terapija intoksikacije
Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, uz oprez u pogledu održavanja ravnoteže tečnosti i elektrolita.
Amoksicilin/klavulanska kiselina se iz cirkulacije mogu ukloniti hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Amoksiklav 400mg/5mL+57mg/5mL
Farmakoterapijska grupa: kombinacije penicilina, uključujući i kombinacije sa inhibitorima beta-laktamaze
ATC šifra: J01CR02
Mehanizam dejstva
Amoksicilin je polusintetski penicillin (beta laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (koji se nazivaju penicillin-vezujući proteini, PBP) u biosintetskom putu bakterijskog peptidoglikana, koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, što je obično praćeno lizom ćelije i ćelijskom smrću.
Amoksicilin je podložan degradaciji beta laktamazama, koje stvaraju rezistentne bakterije i stoga spektar aktivnosti amoksicilina kao monoterapije ne uključuje mikroorganizme koji stvaraju navedene enzime.
Klavulanska kiselina je beta laktam strukturno srodan penicilinima. Ona inaktivira pojedine beta-laktamske enzime, na taj način sprečavajući inaktivaciju amoksicilina. Klavulanska kiselina u monoterapiji ne pokazuje antibakterijsko dejstvo od kliničkog značaja.
Farmakokinetički/farmakodinamski odnos
Smatra se da je vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) odlučujući činilac efikasnosti amoksicilina.
Mehanizam rezistencije
Dva osnovna mehanizma rezistencije na amoksicilin/klavulansku kiselinu su:
-
Inaktivacija onim bakterijskim beta laktamazama koje nisu inhibirane klavulanskom kiselinom, uključujući klasu B, C i D.
-
Oštećenje PBP, koje smanjuje afinitet antibakterijskog leka prema ciljnoj stukturi.
Nepropustljivost bakterija ili mehanizama efluks pumpe može prouzrokovati ili doprineti nastanku bakterijske rezistencije, posebno kod Gram negativnih bakterija.
Granice osetljivosti
MIK granice osetljivosti za amoksicilin/klavulansku kiselinu su vrednosti određene od strane Evropske komisije za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST)
Mikroorganizam Granice osetljivosti (mg/mL) Osetljiv Rezistentan Haemophilus influenzae ≤ 21 > 21 Moraxella catarrhalis ≤ 11 > 11 Staphylococcus spp. ≤ 0,1252,3,4 > 0,1252,3,4 Enterococcus ≤ 41 > 81 Streptococcus A, B, C, G ≤ 0,252 > 0,252 Streptococcus pneumoniae ≤ 0,51,5 > 11,5 Enterobacterales <81,6 > 86 Vrste iz reda Enterobacterales kod nekomplikovanih infekcija urinarnog trakta ≤321,6 >326 Gram negativni anaerobi ≤ 41 > 81 Gram pozitivni anaerobi (izuzev Clostridioides difficile) ≤ 41 > 81 Granice osetljivosti nezavisne od vrste ≤ 21 > 81 1. Prijavljene vrednosti odnose se na koncentracije amoksicilina. U cilju ispitivanja osetljivosti,koncentracija klavulanske kiseline je fiksna i iznosi 2 mg/L.2. Granične vrednosti osetljivosti u tabeli zasnovane su na granicama osetljivosti za benzilpenicilin.3. Većina stafilokoka proizvodi penicilinazu, što ih čini otpornim na benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, ampicilin, amoksicilin, piperacilin i tikarcilin. Kada se stafilokoke u testu pokažu osetljivim nabenzilpenicilin i cefoksitin, mogu se zabeležiti kao osetljive i na prethodno navedene lekove. Međutim, efikasnost oralnih formulacija, naročito fenoksimetilpenicilina, nije jasno utvrđena. Izolati koji se u testu pokažu otpornim na benzilpenicilin, ali osetljivim na cefoksitin, osetljivi su na kombinacije inhibitora β- laktamaze, izoksazolilpeniciline (oksacilin, kloksacilin, dikloksacilin i flukloksacilin), nafcilin i mnoge cefalosporine. Sa izuzetkom ceftarolina i ceftobiprola, izolati otporni na cefoksitin otporni su na sve beta- laktamske lekove.4. S. saprophyticus osetljiv na ampicilin je mecA-negativan i osetljiv na ampicilin, amoksicilin i piperacilin (u kombinaciji sa inhibitorom beta-laktamaze ili bez njega).5. Za isključivanje mehanizama rezistencije na beta-laktamske lekove koristi se disk sa 1 jedinicomoksacilina za skrining test. Kada je nalaz skrining ispitivanja negativan (zona inhibicije ≥ 20 mm), može se beležiti osetljivost na sve beta-laktamske lekove za koje su dostupne kliničke granice osetljivosti, bez daljeg ispitivanja.6. Vrste iz reda Enterobacterales divljeg tipa kategorišu se kao osetljive na aminopeniciline. U nekim zemljama se izolati bakterija E. coli i P. mirabilis divljeg tipa kategorišu kao „osetljivi pri povećanojizloženosti”. U tom slučaju treba koristiti granicu osetljivosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) za osetljivost od S ≤ 0,5 mg/L i pripadajuću granicu osetljivosti promera zone osetljivosti S ≥ 50 mm. Prevalenca rezistencije može da varira geografski i tokom vremena za navedene vrste mikroorganizama, pa je poželjno postojanje lokalnih informacija o rezistenciji, posebno prilikom primene leka u terapiji teških infekcija. Ukoliko je neophodno, kada je prevalenca rezistencije na lokalnom nivou takva da se dovodi u pitanje korist primene leka u terapiji pojedinih tipova infekcija, trebalo bi potražiti savet eksperta.
Često osetljive vrste Aerobni Gram pozitivni mikroorganizmiEnterococcus faecalis Gardnerella vaginalisStaphylococcus aureus (osetljiv na meticilin) £Koagulaza negativne stafilokoke (osetljive na meticilin)Streptococcus agalactiae Streptococcus pneumoniae1Streptococcus pyogenes i ostale beta-hemolitičke streptokokeStreptococcus viridans grupaAerobni Gram negativni mikroorganizmiCapnocytophaga spp. Eikenella corrodens Haemophilus influenzae2 Moraxella catarrhalis Pasteurella multocidaAnaerobni mikroorganizmi Bacteroides fragilis Fusobacterium nucleatum Prevotella spp. Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem Aerobni Gram pozitivni mikroorganizmiEnterococcus faecium $Aerobni Gram negativni mikroorganizmiEscherichia coli Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Proteus mirabilis Proteus vulgaris Prirodno rezistentni mikroorganizmi Aerobni Gram negativni mikroorganizmiAcinetobacter sp. Citrobacter freundii Enterobacter sp.Legionella pneumophila Morganella morganii Providencia spp.Pseudomonas sp.Serratia sp.Stenotrophomonas maltophiliaOstali mikroorganizmi Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Coxiella burnetti Mycoplasma pneumoniae $ Prirodno intermedijerno osetljivi u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije. £ Sve meticilin-rezistentne stafilokoke su rezistentne na amoksicilin/klavulansku kiselinu.
1 Infekciju bakterijom Streptococcus pneumoniae koja je rezistentna na penicillin ne bi trebalo lečiti navedenom formulacijom amoksicilina/klavulanske kiseline (videti odeljke 4.2 i 4.4).
2 U pojedinim zemljama EU prijavljena je pojava sojeva sa smanjenom osetljivošću, sa učestalošću većom od 10%.
Resorpcija
Amoksicilin i klavulanska kiselina su u potpunosti disocirani u vodenom rastvoru pri fiziološkoj vrednosti pH. Prilikom oralne primene obe komponente se brzo i dobro resorbuju. Resorpcija amoksicilina/klavulanske kiseline je optimalna prilikom primene leka na početku obroka. Nakon oralne primene leka, bioraspoloživost amoksicilina i klavulanske kiseline iznosi približno 70%. Farmakokinetičke karakteristike u plazmi su slične za obe komponente i vreme postizanja maksimalne koncentracije u plazmi (Tmax) za svaku pojedinačnu komponentu iznosi približno 1 sat.
Farmakokinetički rezultati ispitivanja u kojem je amoksicilin/klavulanska kiselina (tablete jačine 875 mg/125 mg, primenjene dva puta dnevno) bio primenjen grupama zdravih ispitanika našte, su navedeni niže.
| Srednji (± SD) farmakokinetički parametri | |||||
| Primenjena(e)aktivna (e) upstanca(e) | Doza | Cmax | Tmax* | PIK(0-24h) | T1/2 |
| (mg) | (mikrograma/mL) | (h) | ((mikrograma. h)/mL) | (h) | |
| Amoksicilin | |||||
| AMX/CA875mg/125mg | 875 | 11,64± 2,78 | 1,50(1,0-2,5) | 53,52± 12,31 | 1,19± 0,21 |
| Klavulanska kiselina | |||||
| AMX/CA875mg/125mg | 125 | 2,18± 0,99 | 1,25(1,0-2,0) | 10,16± 3,04 | 0,96± 0,12 |
| AMX – amoksicilin, CA – klavulanska kiselina* Medijana (opseg) | |||||
Koncentracije amoksicilina i klavulanske kiseline u serumu dobijene nakon primene amoksicilina/klavulanske kiseline su slične koncentracijama dobijenim nakon oralne primene pojedinačnih ekvivalentnih doza amoksicilina ili klavulanske kiseline.
Distribucija
Od ukupne količine prisutne u plazmi, za proteine plazme je vezano približno 25% klavulanske kiseline i 18% amoksicilina. Prividni volumen distribucije iznosi oko 0,3-0,4 L/kg za amoksicilin i oko 0,2 L/kg za klavulansku kiselinu.
Nakon intravenske primene i amoksicilin i klavulanska kiselina nađeni su u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom i mišićnom tkivu, sinovijanim i peritonealnim tečnostima, žuči i gnoju.
Amoksicilin se ne distribuira u dovoljnoj meri u cerebrospinalnu tečnost.
Na osnovu studija na životinjama, nema dokaza o značajnom zadržavanju u tkivima materija koje potiču od obe komponente leka. Amoksicilin se, kao i većina penicilinskih lekova, može naći u majčinom mleku.
Klavulanska kiselina se takođe može naći u majčinom mleku u tragovima (videti odeljak 4.6). Pokazano je da i amoksicilin i klavulanska kiselina prolaze placentarnu barijeru (videti odeljak 4.6).
Biotransformacija
Amoksicilin se delom ekskretuje u urin u vidu neaktivne penicilinske kiseline u količinama koje su ekvivalentne 10 do 25% inicijalne doze. Klavulanska kiselina podleže intenzivnom metabolizmu u ljudskom organizmu i eliminiše se putem urina i fecesa, i u vidu ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu.
Eliminacija
Glavni put eliminacije amoksicilina je putem bubrega, dok se eliminacija klavulanske kiseline odvija i renalnim i nerenalnim mehanizmima.
Srednje poluvreme eliminacije amoksicilina/klavulanske kiseline iznosi približno jedan sat a prosečan ukupan klirens iznosi približno 25 L/sat kod zdravih ispitanika. Približno 60 do 70% amoksicilina i približno 40 do 65% klavulanske kiseline se u nepromenjenom obliku izluči urinom tokom prvih 6 sati od primene jedne tablete fiksne kombinacije amoksicilin/klavulanska kiselina, jačine 250 mg/125 mg ili 500 mg/125 mg. Različitim ispitivanjima je pokazana vrednost urinarne ekskrecije od 50-85% za amoksicilin i 27-60% za klavulansku kiselinu tokom perioda od 24 sata. Najveća količina klavulanske kiseline se izluči tokom prva 2 sata nakon primene leka.
Istovremena primena probenecida odlaže izlučivanje amoksicilina, ali ne odlaže izlučivanje klavulanske kiseline putem bubrega (videti odeljak 4.5).
Starost
Poluvreme eliminacije amoksicilina je slično kod dece uzrasta približno 3 meseca do 2 godine života, kod starije dece i kod odraslih osoba. U slučaju veoma mlade dece (uključujući novorođenčad rođenu pre termina) tokom prve nedelje života učestalost primene leka ne bi trebalo da prelazi dva puta dnevno, usled nerazvijenosti renalnih puteva eliminacije. Kod starijih pacijenata se, s obzirom na veću verovatnoću smanjene funkcije bubrega, savetuje oprez prilikom propisivanja doze leka, a od koristi može biti i praćenje funkcije bubrega.
Pol
Nakon oralne primene amoksicilina/klavulanske kiseline zdravim ispitanicima muškog i ženskog pola, utvrđeno je da pol nema značajan uticaj na farmakokinetiku amoksicilina ili klavulanske kiseline.
Oštećenje funkcije bubrega
Ukupni klirens amoksicilina/klavulanske kiseline iz seruma se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem bubrežne funkcije. Smanjenje klirensa leka je izrazitije za amoksicilin nego za klavulansku kiselinu, s obzirom na to da se veći procenat amoksicilina izlučuje putem bubrega. Zbog toga je kod oštećenja funkcije bubrega neophodno da se primenjenim dozama leka spreči neželjena akumulacija amoksicilina uz održavanje adekvatne količine klavulanske kiseline (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije jetre
Savetuje se oprez prilikom određivanja doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre uz redovno praćenje funkcije jetre.
