Panklav 2X 400mg/5mL+57mg/5mL prašak za oralnu suspenziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Alati
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Panklav 400mg/5mL+57mg/5mL
Primena leka Panklav 2X je indikovana u terapiji sledećih infekcija kod odraslih osoba i dece (videti odeljke 4.2, 4.4 i 5.1):
-
akutnog bakterijskog sinuzitisa (adekvatno dijagnostikovanog)
-
akutnog otitis media
-
akutnih egzacerbacija hroničnog bronhitisa (adekvatno dijagnostikovanih)
-
vanbolničkih pneumonija
-
cistitisa
-
pijelonefritisa
-
infekcija kože i mekih tkiva, posebno celulitisa, ujeda životinjskog porekla, teških dentogenih apscesa sa celulitisom koji se širi
-
infekcija kostiju i zglobova, posebno osteomijelitisa.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.
Doze su izražene kao sadržaj amoksicilina/klavulanske kiseline, izuzev u slučaju kada su izražene doze pojedinačnih komponenti.
Prilikom izbora doze leka Panklav 2X u terapiji infekcije potrebno je uzeti u obzir sledeće:
- očekivane patogene i njihovu osetljivost na antibakterijske lekove (videti odeljak 4.4)
- težinu i mesto infekcije
- uzrast, telesnu masu i bubrežnu funkciju pacijenta, u skladu sa niže navedenim podacima.
Potrebno je uzeti u obzir primenu drugih oblika fiksne kombinacije amoksicilina/klavulanske kiseline (npr. koji obezbeđuju više doze amoksicilina i/ili različite odnose koncentracija amoksicilina i klavulanske kiseline) onda kada je to neophodno (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Kod odraslih osoba i dece telesne mase ≥ 40kg ova formulacija leka Panklav 2X (7:1) primenjena prema niže navedenim preporukama obezbeđuje ukupnu dnevnu dozu od 1750 mg amoksicilina/250 mg klavulanske kiseline pri režimu doziranja dva puta dnevno, odnosno 2625 mg amoksicilina/375 mg klavulanske kiseline pri režimu doziranja tri puta dnevno.
Kod dece telesne mase < 40kg, navedena formulacija leka primenjena prema niže navedenim preporukama, obezbeđuje maksimalnu dnevnu dozu od 1000-2800 mg amoksicilina/143-400 mg klavulanske kiseline. Ukoliko se smatra da je potrebno primeniti veću dnevnu dozu amoksicilina, preporučuje se izbor alternativne formulacije fiksne kombinacije amoksicilina/klavulanske kiseline, kako bi se izbegla nepotrebna primena velikih dnevnih doza klavulanske kiseline (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Trajanje terapije bi trebalo da bude određeno kliničkim odgovorom pacijenta. Pojedine infekcije (npr. osteomijelitis) zahtevaju primenu terapije tokom dužeg vremenskog perioda. Lečenje ne bi trebalo da traje duže od 14 dana bez ponovljene kliničke procene (videti odeljak 4.4 za informacije u vezi sa produženom terapijom).
Kod odraslih osoba i dece telesne mase ≥ 40kg mogu da budu primenjene formulacije za odrasle osobe kombinacije amoksicilina i klavulanske kiseline (film tablete).
Preporučene doze:
- uobičajena doza (za sve indikacije): 875 mg/125 mg, dva puta dnevno;
- veća doza (posebno u slučaju infekcija, kao što su otitis media, sinuzitis, infekcije donjeg respiratornog trakta i infekcije urinarnog trakta): 875 mg/125 mg, tri puta dnevno.
Deca telesne mase < 40kg
Preporučene doze:
- 25 mg/3,6 mg/kg/dan do 45 mg/6,4 mg/kg/dan, primenjeno u dve podeljene doze;
- doza do 70 mg/10 mg/kg/dan, primenjena u dve podeljene doze, se može uzeti u obzir u slučaju pojedinih infekcija (kao što su otitis media, sinuzitis i infekcije donjeg respiratornog trakta).
Kod dece mlađe od 6 godine života trebalo bi primeniti kombinaciju amoksicilina/klavulanske kiseline u obliku oralne suspenzije.
Nisu dostupni klinički podaci o primeni fiksne kombinacije amoksicilina/klavulanske kiseline u formulacijama 7:1, u dozama većim od 45 mg/6,4 mg po kg telesne mase, dnevno, kod dece mlađe od 2 godine života.
Nema kliničkih podataka o primeni fiksne kombinacije amoksicilina/klavulanske kiseline u formulacijama 7:1 kod pacijenata mlađih od 2 meseca života. Zbog toga nije moguće dati preporuke o doziranju za navedenu populaciju.
Starije osobe
Nije neophodno podešavanje doze leka.
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa klirensom kreatinina (CrCl) većim od 30 mL/min nije potrebno podešavanje doze.
Kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 30 mL/min ne preporučuje se primena fiksne kombinacije amoksicilina/klavulanske kiseline, sa odnosom amoksicilina i klavulanske kiseline od 7:1, s obzirom na to da nisu dostupne preporuke o podešavanju doze.
Oštećenje funkcije jetre
Dozirati uz oprez i pratiti funkciju jetre u pravilnim vremenskim razmacima (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Način primene
Lek Panklav 2X, prašak za oralnu suspenziju je namenjen za oralnu primenu.
Lek primeniti na početku obroka, kako bi se moguća gastrointestinalna intolerancija svela na najmanju moguću meru, i poboljšala resorpcija amoksicilina/klavulanske kiseline.
Lečenje je moguće započeti parenteralno, prema preporukama navedenim u Sažetku karakteristika leka, koji sadrži kombinaciju amoksicilin/klavulanska kiselina, za intravensku primenu, a potom nastaviti oblikom za oralnu primenu.
Protresti bocu dok prašak ne postane rastresit, dodati vodu u skladu sa navedenim uputstvom, okrenuti bocu naopako i promućkati.
Pre primene svake doze leka bocu snažno promućkati (videti odeljak 6.6).
Preosetljivost na aktivne supstance, na peniciline ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Postojanje teške reakcije preosetljivosti sa trenutnim nastankom (npr. anafilaksa) na drugi beta-laktamski lek (npr. cefalosporin, karbapenem ili monobaktam) u anamnezi.
Žutica/hepatička insuficijencija usled primene amoksicilina/klavulanske kiseline u anamnezi (videti odeljak 4.8).
Pre započinjanja terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, potrebno je pažljivo ispitati postojanje prethodnih reakcija preosetljivosti na peniciline, cefalosporine ili druge beta-laktamske antibiotike (videti odeljke 4.3 i 4.8).
Prilikom upotrebe penicilinskih antibiotika prijavljeni su slučajevi ozbiljnih i potencijalno smrtnih reakcija preosetljivosti (uključujući anafilaktoidne i teške kožne neželjene reakcije). Navedene reakcije će se sa većom verovatnoćom javiti kod osoba sa preosetljivošću na penicilin u anamnezi i kod osoba sa atopijskom konstitucijom. U slučaju pojave alergijske reakcije, mora se prekinuti lečenje amoksicilinom/klavulanskom kiselinom i uvesti odgovarajuća alternativna terapija.
U slučaju da je dokazano da je infekcija izazvana mikroorganizmima osetljivim na amoksicilin, potrebno je razmotriti mogućnost prelaska sa terapije amoksicilinom/klavulanskom kiselinom na terapiju amoksicilinom u skladu sa zvaničnim vodičima.
Primena navedene formulacije leka Panklav 2X nije odgovarajuća u slučaju kada postoji visoki rizik da su pretpostavljeni patogeni rezistentni na beta-laktamske antibiotike, mehanizmom koji nije posredovan beta- laktamazama osetljivim na inhibiciju klavulanskom kiselinom. Navedenu formulaciju ne bi trebalo primenjivati u terapiji penicillin rezistentne S. pneumioniae.
Moguća je pojava konvulzija kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata kod kojih se primenjuju velike doze leka (videti odeljak 4.8).
U slučaju sumnje na infektivnu mononukleozu, trebalo bi izbegavati primenu amoksicilina/klavulanske kiseline, s obzirom na to da je pojava morbiliformnog osipa bila udružena sa navedenim stanjem nakon primene amoksicilina.
Istovremena primena alopurinola prilikom primene terapije amoksicilinom može povećati verovatnoću pojave alergijskih kožnih reakcija.
Produžena primena leka može povremeno dovesti do dominantnog rasta neosetljivih mikroorganizama.
Pojava generalizovanog eritema praćenog groznicom, udruženog sa pustulama, na početku primene terapije, može predstavljati simptom akutne generalizovane egzantemozne pustuloze (AGEP) (videti odeljak 4.8). Pojava navedene reakcije zahteva prekid primene leka Panklav 2X i u tom slučaju je kontraindikovana svaka kasnija primena amoksicilina.
Savetuje se oprez prilikom primene amoksicilina/klavulanske kiseline kod pacijenata sa znacima oštećenja funkcije jetre (videti odeljke 4.2, 4.3 i 4.8).
Poremećaji jetre prijavljivani su uglavnom kod osoba muškog pola i starijih pacijenata i mogu se povezati sa produženom primenom terapije. Ovi poremećaji veoma retko su prijavljeni kod dece. U svim populacionim grupama, znaci i simptomi se obično jave tokom ili neposredno nakon primene terapije, ali u pojedinim slučajevima mogu postati očigledni tek nekoliko nedelja po prekidu primene terapije. Navedeni događaji su uglavnom reverzibilne prirode. Poremećaji jetre mogu biti teški, i u izuzetno retkim slučajevima prijavljeni su smrtni ishodi. Takvi događaji su se gotovo uvek javljali kod pacijenata sa teškim osnovnim oboljenjem ili kod pacijenata koji istovremeno primenjuju terapiju za koju je poznato da može imati hepatička dejstva (videti odeljak 4.8).
Pojava kolitisa udruženog sa primenom antibiotika prijavljena je kod primene gotovo svih antibakterijskih lekova uključujući amoksicilin, i njegova težina može varirati od blagog oblika do kolitisa koji ugrožava život pacijenta (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno uzeti u obzir navedenu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja tokom ili nakon primene bilo kojih antibiotika. U slučaju pojave kolitisa povezanog sa primenom antibiotika potrebno je odmah prekinuti sa primenom leka Panklav 2X, posavetovati se sa lekarom i započeti sa primenom odgovarajuće terapije. U navedenim okolnostima je kontraindikovana primena antiperistaltičke terapije.
Prilikom produžene primene terapije savetuje se periodično ispitivanje funkcija sistema organa, uključujući funkciju bubrega, jetre i hematopoeze.
Produženje protrombinskog vremena je retko prijavljivano kod pacijenata kod kojih je primenjen amoksicilin/klavulanska kiselina. U slučaju da je propisana istovremena primena antikoagulantne terapije potrebno je odgovarajuće praćenje stanja pacijenta. Može biti neophodno podešavanje doze oralnih antikoagulantnih lekova u cilju održanja nivoa koagulacije na željenom nivou (videti odeljke 4.5 i 4.8).
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je podešavanje doze leka u skladu sa stepenom oštećenja (videti odeljak 4.2).
Kod pacijenata sa smanjenom produkcijom urina, veoma retko je uočena pojava kristalurije, uglavnom prilikom parenteralne primene terapije. Tokom primene velikih doza amoksicilina savetuje se održavanje
odgovarajućeg unosa tečnosti i produkcije urina kako bi se smanjila mogućnost nastanka amoksicilinske kristalurije. Kod pacijenata sa urinarnim kateterom potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljak 4.9).
Tokom terapije amoksicilinom, uvek je potrebno primeniti enzimske metode glukoza-oksidaze u cilju ispitivanja prisustva glukoze u urinu zbog moguće pojave lažno pozitivnih rezultata prilikom primene neenzimskih metoda.
Prisustvo klavulanske kiseline u sastavu leka Panklav 2X može uzrokovati nespecifično vezivanje IgG i albumina za membrane eritrocita, dovodeći do lažno pozitivnog Coombs-ovog testa.
Bilo je izveštaja o dobijanju pozitivnih rezultata primenom Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testa kod pacijenata na terapiji amoksicilinom/klavulanskom kiselinom, za koje je naknadno utvrđeno da nisu imali Aspergillus infekciju. Prijavljene su ukrštene reakcije između polisaharida neaspergilnog porekla i polifuranoza u Bio-Rad Laboratories Platelia Aspergillus EIA testu. Zbog toga je potrebno da se pozitivni rezultati testa kod pacijenata kojima se primenjuje amoksicilin/klavulanska kiselina pažljivo tumače i budu potvrđeni drugim dijagnostičkim metodama.
Ovaj lek sadrži maltodekstrin (glukoza). Pacijenti sa retkom glukozo-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Oralna antikoagulantna terapija
Oralni antikoagulansi i penicilinski antibiotici imaju široku primenu u praksi bez postojanja izveštaja o interakcijama. Međutim, u literaturi postoje slučajevi povećanog internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. international normalised ratio INR) kod pacijenata na terapiji održavanja acenokumarolom ili varfarinom i propisanom terapijom amoksicilinom. Ukoliko je istovremena primena ovih lekova neophodna, potrebno je pažljivo pratiti protrombinsko vreme ili INR, uz dodavanje ili povlačenje amoksicilina iz terapije. Dodatno, može biti neophodno podešavanje doza oralne antikoagulantne terapije (videti odeljke 4.4 i 4.8).
Metotreksat
Penicilini mogu smanjiti ekskreciju metotreksata, što može dovesti do povećanja toksičnosti. Probenecid
Ne preporučuje se istovremena primena sa probenecidom. Probenecid smanjuje renalnu tubularnu sekreciju amoksicilina. Istovremena primena sa probenecidom može dovesti do povećanja i produženog održavanja nivoa amoksicilina u krvi, ali ne i klavulanske kiseline.
Mikofenolat-mofetil
Kod pacijenata kojima se primenjuje mikofenolat-mofetil, prijavljeno je smanjenje koncentracije aktivnog metabolita, mikofenolne kiseline (MPA), približno 50%, mereno pre primene doze, nakon započinjanja primene amoksicilina i klavulanske kiseline oralnim putem. Promena u navedenoj koncentraciji pre primene doze ne mora precizno predstaviti promenu u ukupnoj izloženosti MPA. Zbog toga, promena doze mikofenolat-mofetila obično ne bi trebalo da bude neophodna, ukoliko su odsutni klinički pokazatelji poremećaja funkcije grafta. Ipak, savetuje se pažljivo kliničko praćenje tokom istovremene primene navedenih lekova, kao i kratko vreme nakon završenog lečenja antibiotikom.
Trudnoća
Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na postojanje direktnih ili indirektnih štetnih dejstava na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Ograničeni podaci o primeni amoksicilina/klavulanske kiseline tokom trudnoće kod ljudi ne ukazuju na postojanje povećanog rizika za nastanak kongenitalnih malformacija. U jednom kliničkom ispitivanju žena sa preterminskom, prevremenom rupturom plodovih ovojnica, zabeleženo je da profilaktička terapija amoksicilinom/klavulanskom kiselinom može biti udružena sa povećanim rizikom za nastanak nekrotizirajućeg enterokolitisa kod novorođenčadi. Primenu leka treba izbegavati tokom trudnoće, osim ukoliko lekar smatra da je primena neophodna.
Dojenje
Obe aktivne supstance leka se izlučuju u majčino mleko (nisu poznata dejstva klavulanske kiseline na decu koja su dojena). Posledično, moguća je pojava dijareje i gljivične infekcije sluzokože kod odojčeta, tako da je moguće da će biti potreban prestanak dojenja.
Amoksicilin/klavulansku kiselinu treba primeniti tokom dojenja isključivo nakon procene koristi/rizika od primene terapije od strane odgovornog lekara.
Nisu sprovedena klinička ispitivanja o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, moguća je pojava neželjenih dejstava (npr. alergijskih reakcija, vrtoglavice, konvulzija), koje mogu imati uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).
Najčešće prijavljene neželjene reakcije na lek su dijareja, mučnina i povraćanje.
U nastavku teksta su navedene neželjene reakcije na lek Panklav 2X dobijena na osnovu kliničkih ispitivanja i praćenja nakon dobijanja dozvole za lek, klasifikovana prema MedDRA Klasifikaciji sistema organa.
Klasifikacija učestalosti pojave neželjenih dejstava je izvršena na sledeći način: veoma česta ≥ 1/10
česta ≥ 1/100 do < 1/10 povremena ≥ 1/1 000 do < 1/100 retka ≥ 1/10 000 do < 1/1 000 veoma retka < 1/10 000
nepoznato (nije moguće proceniti na osnovu raspoloživih podataka)
| Infekcije i infestacije | |
| Mukokutana kandidijaza | Česta |
| Dominantan rast neosetljivih mikroorganizama | Nepoznata učestalost |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | |
| Reverzibilna leukopenija (uključujući neutropeniju) | Retka |
| Trombocitopenija | Retka |
| Reverzibilna agranulocitoza | Nepoznata učestalost |
| Hemolitička anemija | Nepoznata učestalost |
| Produženje vremena krvarenja i protrombinskog vremena1 | Nepoznata učestalost |
| Poremećaji imunskog sistema10 | |
| Angioneurotski edem | Nepoznata učestalost |
| Anafilaksa | Nepoznata učestalost |
| Sindrom sličan serumskoj bolesti | Nepoznata učestalost |
| Hipersenzitivni vaskulitis | Nepoznata učestalost |
| Poremećaji nervnog sistema | |
| Vrtoglavica | Povremena |
| Glavobolja | Povremena |
| Reverzibilna hiperaktivnost | Nepoznata učestalost |
| Konvulzije2 | Nepoznata učestalost |
| Aseptični meningitis | Nepoznata učestalost |
| Gastrointestinalni poremećaji | |
| Dijareja | Česta |
| Mučnina3 | Česta |
| Povraćanje | Česta |
| Indigestija | Povremena |
| Kolitis udružen sa primenom antibiotika4 | Nepoznata učestalost |
| Crn dlakav jezik | Nepoznata učestalost |
| Prebojenost zuba11 | Nepoznata učestalost |
| Hepatobilijarni poremećaji | |
| Povećanje vrednosti AST i/ili ALT5 | Povremena |
| Hepatitis6 | Nepoznata učestalost |
| Holestatska žutica6 | Nepoznata učestalost |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva7 | |
| Kožni osip | Povremena |
| Pruritus | Povremena |
| Urtikarija | Povremena |
| Erythema multiforme | Retka |
| Stevens-Johnson-ov sindrom | Nepoznata učestalost |
| Toksična epidermalna nekroliza | Nepoznata učestalost |
| Bulozni eksfolijativni dermatitis | Nepoznata učestalost |
| Akutna generalizovana egzantemozna pustuloza (AGEP)9 | Nepoznata učestalost |
| Reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima – DRESS sindrom (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms) | Nepoznata učestalost |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | |
| Intersticijalni nefritis | Nepoznata učestalost |
| Kristalurija8 | Nepoznata učestalost |
| 1. Videti odeljak 4.42. Videti odeljak 4.43. Pojava mučnine je češće udružena sa primenom velikih oralnih doza. Ukoliko se gastrointestinalne reakcije ispolje, njihov intenzitet se može smanjiti primenom leka Panklav 2X na početku obroka.4. Uključujući pseudomembranozni kolitis i hemoragijski kolitis (videti odeljak 4.4)5. Zabeleženo je umereno povećanje vrednosti AST i/ili ALT kod pacijenata na terapiji beta-laktamskim antibioticima, ali nije poznat značaj navedenih podataka6. Pojava navedenih događaja zabeležena je prilikom primene drugih penicilina i cefalosporina (videti odeljak 4.4)7. Ukoliko dođe do pojave bilo koje reakcije hipersenzitivnog dermatitisa, neophodno je prekinuti primenu terapije (videti odeljak 4.4)8. Videti odeljak 4.9 | |
9.
Videti odeljak 4.4
11. Površinsko prebojavanje zuba je veoma retko prijavljivano kod dece. Dobra oralna higijena može pomoći u sprečavanju prebojavanja zuba, s obzirom na to da se prebojenost obično može ukloniti upotrebom četkice za zube.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi i znaci predoziranja
Moguća je ispoljavanje gastrointestinalnih simptoma i poremećaja balansa tečnosti i elektrolita.
Uočena je pojava amoksicilinske kristalurije, koja je u pojedinim slučajevima dovodila do insuficijencije bubrega (videti odeljak 4.4).
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega ili kod pacijenata koji dobijaju velike doze leka moguća je pojava konvulzija.
Postoje prijavljeni slučajevi taloženja amoksicilina u urinarnim kateterima, uglavnom nakon intravenske primene velikih doza leka. Potrebna je redovna provera prohodnosti katetera (videti odeljak 4.4).
Terapija intoksikacije
Gastrointestinalni simptomi se mogu lečiti simptomatski, uz oprez u pogledu održavanja ravnoteže tečnosti i elektrolita.
Amoksicilin/klavulanska kiselina se iz cirkulacije mogu ukloniti hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Panklav 400mg/5mL+57mg/5mL
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; kombinacije penicilina, uključujući i kombinacije sa inhibitorima beta laktamaze
ATC šifra: J01CR02
Mehanizam dejstva
Amoksicilin je polusintetski penicillin (beta laktamski antibiotik) koji inhibira jedan ili više enzima (koji se nazivaju penicillin-vezujući proteini, PBP) u biosintetskom putu bakterijskog peptidoglikana, koji je integralna strukturna komponenta bakterijskog ćelijskog zida. Inhibicija sinteze peptidoglikana dovodi do slabljenja ćelijskog zida, što je obično praćeno lizom ćelije i ćelijskom smrću.
Amoksicilin je podložan degradaciji beta laktamazama, koje stvaraju rezistentne bakterije i zbog toga spektar aktivnosti amoksicilina kao monoterapije ne uključuje mikroorganizme koji stvaraju navedene enzime.
Klavulanska kiselina je beta-laktam strukturno srodan penicilinima. Ona inaktivira pojedine beta-laktamaze, na taj način sprečavajući inaktivaciju amoksicilina. Klavulanska kiselina u monoterapiji ne pokazuje antibakterijsko dejstvo od kliničkog značaja.
Farmakokinetički/Farmakodinamski odnos
Smatra se da je vreme izloženosti koncentracijama većim od minimalne inhibitorne koncentracije (T>MIK) odlučujući činilac efikasnosti amoksicilina.
Mehanizam nastanka rezistencije
Dva osnovna mehanizma za nastanak rezistencije na amoksicilin/klavulansku kiselinu su:
-
Inaktivacija onim bakterijskim beta-laktamazama koje nisu inhibirane klavulanskom kiselinom, uključujući klasu B, C i D.
-
Oštećenje PBP, koje smanjuje afinitet antibakterijskog leka prema ciljnoj stukturi.
Nepropustljivost bakterija ili mehanizama efluks pumpe može prouzrokovati ili doprineti nastanku bakterijske rezistencije, posebno kod gram negativnih bakterija.
Granice osetljivosti
MIK granice osetljivosti za amoksicilin/klavulansku kiselinu su vrednosti određene od strane Evropske komisije za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST)
Mikroorganizam Granice osetljivosti (mikrogram/mL) Osetljiv Rezistentan Haemophilus influenzae ≤ 21 > 21 Moraxella catarrhalis ≤ 11 > 11 Staphylococcus spp. ≤ 0,1252,3,4 > 0,1252,3,4 Enterococcus ≤ 41 > 81 Streptococcus A, B, C, G ≤ 0,252 > 0,252 Streptococcus pneumoniae ≤ 0,51,5 > 11,5 Enterobacteriaceae <81,6 > 86 Enterobacteriaceae kod nekomplikovanih infekcija urinarnog trakta ≤321,6 >326 Gram-negativni anaerobi ≤ 41 > 81 Gram-pozitivni anaerobi (izuzevClostridioides difficile) ≤ 41 > 81 Granice osetljivosti nezavisne od vrste ≤ 21 > 81 1 Prijavljene vrednosti odnose se na koncentracije amoksicilina. U cilju ispitivanja osetljivosti, koncentracija klavulanskekiseline je fiksna i iznosi 2 mg/L.2 Granične vrednosti osetljivosti navedene u tabeli zasnovane su na granicama osetljivosti na benzilpenicilin.3 Većina stafilokoka su proizvođači penicilinaza, zbog čega su otporni na benzilpenicilin, fenoksimetilpenicilin, ampicilin, amoksicilin, piperacilin i tikarcilin. Kada se stafilokoki testiraju na osetljivost na benzilpenicilin i cefoksitin, može se izvestiti da su osetljivi na gore navedena sredstva. Međutim, efikasnost oralnih formulacija, posebno fenoksimetilpenicilina, nije sigurna. Izolati koji se ispituju koji su otporni na benzilpenicilin, ali osetljivi na cefoksitin, osetljivi su na kombinacije inhibitora β-laktamaze, izoksazolilpeniciline (oksacilin, kloksacilin, dikloksacilin iflukloksacilin), nafcilin i mnoge cefalosporine. Izuzev ceftarolina i ceftobiprola, izolati otporni na cefoksitin otporni su na sva beta-laktamska sredstva.4 Ampicilin osetljiv S. saprophyticus je mecA-negativan i osetljiv na ampicilin, amoksicilin i piperacilin (bez ili sa inhibitorom beta-laktamaze). 5 Test oksacilin 1 ekrana diska koristi se za isključivanje mehanizama rezistencije na beta-laktame. Kada je ekran
negativan (zona inhibicije ≥20 mm), svi beta-laktamski agensi za koje su dostupne kliničke granice osetljivosti mogu se prijaviti osetljivima bez daljeg ispitivanja.
6 Enterobacterales divljeg tipa kategorizovani su kao osetljivi na aminopeniciline. Neke zemlje kategorišu izolate E. coli i
P. mirabilis divljeg tipa kao "osetljive, povećane izloženosti". U tom slučaju upotrebiti graničnu vrijednost MIC S ≤ 0,5 mg / L i odgovarajuću graničnu zonu dijametra S ≥ 50 mm.
Prevalenca rezistencije može da varira kako geografski, tako i sa vremenom kod određenih vrsta mikroorganizama, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Prema potrebi, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene leka kod pojedinih tipova infekcija diskutabilna.
Često osetljive vrste Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmiEnterococcus faecalis Gardnerella vaginalisStaphylococcus aureus (osetljiv na meticilin)Koagulaza negativne stafilokoke (osetljive na meticilin)Streptococcus agalactiae Streptococcus pneumoniae1Streptococcus pyogenes i ostale beta-hemolitičke streptokokeStreptococcus viridans grupaAerobni gram-negativni mikroorganizmiCapnocytophaga spp. Eikenella corrodens Haemophilus influenzae2 Moraxella catarrhalis Pasteurella multocidaAnaerobni mikroorganizmi Bacteroides fragilis Fusobacterium nucleatum Prevotella spp. Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem Aerobni gram-pozitivni mikroorganizmiEnterococcus faecium $Aerobni gram-negativni mikroorganizmiEscherichia coli Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae Proteus mirabilis Proteus vulgaris Prirodno rezistentni mikroorganizmi Aerobni gram-negativni mikroorganizmiAcinetobacter sp. Citrobacter freundii Enterobacter sp.Legionella pneumophila Morganella morganii Providencia spp.Pseudomonas sp.Serratia sp. Stenotrophomonas maltophilia
Ostali mikroorganizmi Chlamydophila pneumoniae Chlamydophila psittaci Coxiella burnetti Mycoplasma pneumoniae
$ Prirodno intermedijerno osetljivi u odsustvu stečenog mehanizma rezistencije.
£ Sve meticilin-rezistentne stafilokoke su rezistentne na amoksicilin/klavulansku kiselinu.
1 Infekciju bakterijom Streptococcus pneumoniae koja je rezistentna na penicillin ne bi trebalo lečiti navedenom formulacijom amoksicilina/klavulanske kiseline (videti odeljke 4.2 i 4.4).
2 U pojedinim zemljama EU prijavljena je pojava sojeva sa smanjenom osetljivošću, sa učestalošću većom od 10%.
Resorpcija
Amoksicilin i klavulanska kiselina su u potpunosti disocirani u vodenom rastvoru pri fiziološkoj vrednosti pH. Prilikom oralne primene obe komponente se brzo i dobro resorbuju. Resorpcija amoksicilina/klavulanske kiseline je optimalna prilikom primene leka na početku obroka. Nakon oralne primene leka, bioraspoloživost amoksicilina i klavulanske kiseline iznosi približno 70%. Farmakokinetičke karakteristike obe komponente u plazmi su slične i vreme do postizanja maksimalne koncentracije u plazmi (Tmax) za svaku pojedinačnu komponentu iznosi približno 1 sat.
Farmakokinetički rezultati ispitivanja u kojem je amoksicilin/klavulanska kiselina (tablete jačine 875 mg/125 mg, primenjene dva puta dnevno) bio primenjen grupama zdravih ispitanika natašte, su navedeni u tabeli u nastavku teksta.
| Srednji (± SD) farmakokinetički parametri | |||||
| Primenjene aktivne supstance | Doza | Cmax | Tmax* | PIK(0-24h) | T1/2 |
| (mg) | (mikrogram/mL) | (h) | ((mikrogram. h)/mL) | (h) | |
| Amoksicilin | |||||
| Amoksicilin/ klavulanska kiselina 875 mg/125 mg | 875 | 11,64± 2,78 | 1,50(1,0-2,5) | 53,52± 12,31 | 1,19± 0,21 |
| Klavulanska kiselina | |||||
| Amoksicilin/ klavulanska kiselina 875 mg/125 mg | 125 | 2,18± 0,99 | 1,25(1,0-2,0) | 10,16± 3,04 | 0,96± 0,12 |
| * Medijana (opseg) | |||||
Koncentracije amoksicilina i klavulanske kiseline u serumu dobijene nakon primene amoksicilina/klavulanske kiseline su slične koncentracijama dobijenim nakon oralne primene pojedinačnih ekvivalentnih doza amoksicilina ili klavulanske kiseline.
Distribucija
Od ukupne količine prisutne u plazmi, za proteine plazme je vezano približno 25% klavulanske kiseline i 18% amoksicilina. Prividni volumen distribucije iznosi oko 0,3-0,4 L/kg za amoksicilin i oko 0,2 L/kg za klavulansku kiselinu,
Nakon intravenske primene i amoksicilin i klavulanska kiselina nađeni su u žučnoj kesi, abdominalnom tkivu, koži, masnom i mišićnom tkivu, sinovijalnim i peritonealnim tečnostima, žuči i gnoju.
Amoksicilin se ne distribuira u dovoljnoj meri u cerebrospinalnu tečnost.
Na osnovu ispitivanja na životinjama, nema dokaza o značajnom zadržavanju u tkivima materija poreklom od neke od aktivnih supstanci leka. Amoksicilin se, kao i većina penicilinskih lekova, može naći u majčinom mleku. Klavulanska kiselina se takođe može naći u tragovima u majčinom mleku (videti odeljak 4.6).
Pokazano je da i amoksicilin i klavulanska kiselina prolaze placentnu barijeru (videti odeljak 4.6). Biotransformacija
Amoksicilin se delom izlučuje u urin u vidu neaktivne penicilinske kiseline u količinama koje su ekvivalentne 10 do 25% inicijalne doze. Klavulanska kiselina podleže intenzivnom metabolizmu u ljudskom organizmu i eliminiše se putem urina i fecesa, i u vidu ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu.
Eliminacija
Glavni put eliminacije amoksicilina je putem bubrega, dok se eliminacija klavulanske kiseline odvija i renalnim i nerenalnim mehanizmima.
Srednje poluvreme eliminacije amoksicilina/klavulanske kiseline iznosi približno jedan sat a prosečan ukupan klirens iznosi približno 25 L/sat kod zdravih osoba. Približno 60 do 70% amoksicilina i približno 40 do 65% klavulanske kiseline se u nepromenjenom obliku izluči urinom tokom prvih 6sati od primene jedne tablete fiksne kombinacije amoksicilina/klavulanske kiseline jačine 250 mg/125 mg ili 500 mg/125 mg. Različitim ispitivanjima je pokazana vrednost urinarne ekskrecije od 50-85% za amoksicilin i 27-60% za klavulansku kiselinu tokom perioda od 24 sata. Najveća količina klavulanske kiseline se izluči tokom prva 2 sata nakon primene leka.
Istovremena primena probenecida odlaže izlučivanje amoksicilina, ali ne odlaže izlučivanje klavulanske kiseline putem bubrega (videti odeljak 4.5).
Uzrast
Poluvreme eliminacije amoksicilina je slično kod dece uzrasta približno 3 meseca do 2 godine života, kod starije dece i kod odraslih osoba. U slučaju veoma male dece (uključujući novorođenčad rođenu pre termina) tokom prve nedelje života učestalost primene leka ne bi trebalo da prelazi dva puta dnevno, usled nerazvijenosti renalnih puteva eliminacije. Kod starijih pacijenata se, s obzirom na veću verovatnoću smanjene funkcije bubrega, savetuje oprez prilikom odabira doze leka, a može biti korisno praćenje funkcije bubrega.
Pol
Nakon oralne primene amoksicilina/klavulanske kiseline kod zdravih ispitanika muškog i ženskog pola, utvrđeno je da pol nema značajan uticaj na farmakokinetiku amoksicilina ili klavulanske kiseline.
Oštećenje funkcije bubrega
Ukupni klirens amoksicilina/klavulanske kiseline iz seruma se smanjuje proporcionalno sa smanjenjem bubrežne funkcije. Smanjenje klirensa leka je izraženije za amoksicilin nego za klavulansku kiselinu, s obzirom na to da se veći procenat amoksicilina izlučuje putem bubrega. Zbog toga je kod oštećenja funkcije bubrega neophodno da se primenjenim dozama leka spreči neželjena akumulacija amoksicilina uz održavanje adekvatne količine klavulanske kiseline (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije jetre
Savetuje se oprez prilikom određivanja doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre uz redovno praćenje funkcije jetre.
Farmaceutski podaci - Panklav 400mg/5mL+57mg/5mL
Panklav 2X, (400 mg/5 mL + 57 mg/ 5mL), 70 mL i 140 mL, prašak za oralnu suspenziju:
-
saharin-natrijum
-
ćilibarna kiselina
-
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni
-
ksantan guma
-
silicijum-dioksid, hidratisani
-
hipromeloza 3cp
-
aroma jagode u prahu (maltodekstrin; propilenglikol; skrob, modifikovan)
3 (tri) godine.
Rekonstituisanu suspenziju čuvati u frižideru (od 2° C do 8° C) i upotrebiti u roku od 7 dana.
Čuvati na temperaturi do 30°C.
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti i vlage. Za uslove čuvanja rekonstituisanog leka, videti odeljak 6.3.
Panklav 2X, (400 mg/5 mL + 57 mg/5 mL), 70 mL, prašak za oralnu suspenziju:
Unutrašnje pakovanje je boca od tamnog stakla (tip III) zatvorena sigurnosnim PE zatvaračem za decu u kojoj se nalazi prašak za pripremu 70 mL oralne suspenzije.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca sa praškom za oralnu suspenziju, plastična merna kašičica od 5 mL i Uputstvo za lek.
Panklav 2X, (400 mg/5 mL + 57 mg/5 mL), 140 mL, prašak za oralnu suspenziju:
Unutrašnje pakovanje je boca od tamnog stakla (tip III) zatvorena sigurnosnim PE zatvaračem za decu u kojoj se nalazi prašak za pripremu 140 mL oralne suspenzije.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna boca sa praškom za oralnu suspenziju, plastična merna kašičica od 5 mL i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Način pripreme oralne suspenzije
-
Boca 70 mL: U bocu sa suvom supstancom-prašku dodati 60 mL prečišćene vode i dobro promućkati. Takođe, pre svake upotrebe bocu sa suspenzijom treba dobro promućkati.
-
Boca 140 mL: U bocu sa suvom supstancom-prašku dodati 120 mL prečišćene vode i
dobro promućkati. Takođe, pre svake upotrebe bocu sa suspenzijom treba dobro promućkati.