Sumamed® tablete 500 500mg film tableta
- azitromicin
- A+A1
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Alati
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Sumamed 500 500mg
Lek Sumamed tablete 500 je indikovan u terapiji sledećih infekcija kada su uzročnici infekcija osetljivi na azitromicin (videti odeljak 5.1.):
-
infekcije gornjih disajnih puteva: faringitis/tonzilitis, sinuzitis, otitis media,
-
infekcije donjih disajnih puteva: akutna egzacerbacija hroničnog bronhitisa, vanbolnički stečena pneumonija,
-
infekcije kože i potkožnog tkiva: umereni oblik acne vulgaris, erythema migrans (prvi stadijum lajmske bolesti), erizipel, impetigo i piodermija,
-
polno prenosive bolesti: nekomplikovani uretritis/cervicitis izazvan bakterijom Chlamydia trachomatis
-
infekcije želuca i dvanaestopalačnog creva uzrokovane bakterijom Helicobacter pylori.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o odgovarajućoj upotrebi antibiotika.
Doziranje
Odrasli, uključujući starije osobe i decu telesne mase > 45 kg
U lečenju infekcija gornjih i donjih disajnih puteva, kao i infekcija kože i mekih tkiva (osim erythema migrans) ukupna doza azitromicina iznosi 1500 mg, a daje se tokom 3 uzastopna dana (500 mg jedanput dnevno).
U lečenju umerenog oblika acne vulgaris preporučuje se da se ukupna doza od 6 g propiše na sledeći način: jedna tableta od 500 mg jedanput dnevno tokom 3 dana, a nakon toga nastaviti lečenje s tabletom od 500 mg jednom nedeljno tokom sledećih 9 nedelja. U drugoj nedelji lečenja dozu treba uzeti nedelju dana nakon prve uzete tablete, a sledećih 8 doza treba uzeti u vremenskim razmacima od 7 dana.
U lečenju erythema migrans ukupna doza azitromicina iznosi 3 g, a trebalo bi je propisati na sledeći način: 1 g prvog dana (2 tablete po 500 mg), a zatim po 500 mg od drugog do petog dana jedanput dnevno.
U lečenju nekomplikovanih polno prenosivih bolesti (uretritis, cervicitis) izazvanih bakterijom Chlamydiom trachomatis doza iznosi 1 g i ona se primenjuje kao pojedinačna dnevna doza.
U lečenju infekcija želuca i dvanaestopalačnog creva izazvanih bakterijom H. pylori doza iznosi 1 g na dan, u kombinaciji sa antisekretornim lekom i ostalim lekovima, prema odluci lekara.
Kod starijih pacijenata se može koristiti isti opseg doza kao i kod odraslih. S obzirom da stariji pacijenti mogu imati proaritmijska stanja, poseban oprez se preporučuje zbog rizika od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes (videti odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija
Lek Sumamed tablete 500, se može primenjivati samo kod dece telesne mase veće od 45 kg i tada treba koristiti uobičajenu dozu za odrasle. Kod dece lakše od 45 kg mogu se koristiti drugi farmaceutski oblici azitromicina, npr. suspenzije.
Pacijenti sa oštećenjem bubrega: nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem bubrega (GFR 10 – 80 mL/min). Potreban je oprez prilikom primene azitromicina kod bolesnika sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 10 mL/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre: nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa blago do umereno oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.4).
S obzirom da se azitromicin metaboliše u jetri i izlučuje putem žuči, lek se ne sme davati bolesnicima sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod ovih bolesnika nisu sprovedena ispitivanja sa azitromicinom.
Način primene
Lek Sumamed tablete 500, se primenjuje u vidu jedne dnevne doze. Tablete treba progutati cele.Lek se može primenjivati nezavisno od obroka.
Azitromicin je kontraindikovan kod pacijenata koji su preosetljivi na azitromicin kao i na neki od makrolidnih ili ketolidnih antibiotika, eritromicin ili na bilo koju drugu pomoćnu supstancu koja je navedena u odeljku 6.1. Lista pomoćnih supstanci.
Kao i pri upotrebi eritromicina i drugih makrolida, retko su zabeležene ozbiljne alergijske reakcije, uključujući angioneurotski edem i anafilaksu (retko fatalne), dermatološke reakcije uključujući akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP), Stevens-Johnson-ov sindrom, toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) (retko fatalnu) i reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS). Neke od ovih reakcija izazvale su rekurentne simptome i zahtevale su dužu opservaciju i lečenje. Ukoliko se javi
alergijska reakcija, treba prekinuti sa primenom leka i preduzeti odgovarajuću terapiju. Lekari treba da budu svesni da po prestanku simptomatske terapije može doći do ponovne pojave alergijskih simptoma.
S obzirom da je jetra glavni put eliminacije azitromicina, azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa teškim oboljenjem jetre. Prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa koji potencijalno vodi do životno ugrožavajuće insuficijencije jetre (videti poglavlje 4.8 Neželjena dejstva). Moguće je da su neki od ovih pacijenata već imali oboljenje jetre ili su uzimali neki drugi hepatotoksični lek.
U slučajevima kada se jave znaci i simptomi disfunkcije jetre kao što su brz razvoj astenije udružene sa pojavom žutice, tamna prebojenost urina, sklonost ka krvarenju ili hepatička encefalopatija treba sprovesti funkcionalna ispitivanja/analize jetre. Primenu azitromicina treba prekinuti ako dođe do poremećaja funkcije jetre.
Kod pacijenata lečenih ergot derivatima, ergotizam može biti izazvan istovremenom primenom nekih makrolidnih antibiotika. Nema poznatih podataka o mogućnostima interakcije između ergot derivata i azitromicina. Međutim, zbog teoretske mogućnosti ergotizma, azitromicin i ergot derivate ne treba istovremeno primenjivati.
Kao i prilikom primene bilo kog antibakterijskog leka, neophodno je praćenje pojave superinfekcije uzrokovane neosetljivim mikroorganizmima (gljivicama).
Kod primene skoro svih antibiotika, uključujući azitromicin prijavljena je dijareja izazvana bakterijom Clostridium difficile (CDAD), i po težini se može kretati od blage dijareje do fatalnog kolitisa. C. difficile produkuje toksine A i B koje doprinose razvoju CDAD. Hipertoksin koje produkuju vrste C. difficile uzrokuju morbiditet i mortalitet, s obzirom da ove infekcije mogu biti rezistentne na antimikrobnu terapiju i mogu zahtevati kolektomiju. Pojava CDAD se mora uzeti u obzir kod svih pacijenata kod kojih se javi dijareja nakon upotrebe antibiotika. Neophodno je pažljivo uzeti anamnestičke podatke s obzirom da je prijavljeno da se CDAD javlja i nakon više od dva meseca posle primene antibiotika. Treba uzeti u obzir prekid terapije azitromicinom i primenu specifične terapije za C. difficile.
Kod bolesnika sa teškim oštečenjem funkcije bubrega (glomerularna filtracija < 10 mL/min), zabeleženo je povećanje sistemske izloženosti za 33%.
Produžena srčana repolarizacija i QT interval, koji su udruženi sa rizikom od srčane aritmije i torsades de pointes, zabeleženi su tokom terapije makrolidima. Slični efekti azitromicina se ne mogu u potpunosti isključiti kod pacijenata sa povećanim rizikom od produžene srčane repolarizacije (videti odeljak 4.8 Neželjena dejstva); zbog toga je neophodan oprez kod lečenja sledećih pacijenata:
-
sa kongenitalnim ili dokazanim produženim QT intervalom
-
koji su trenutno na terapiji drugim aktivnim supstancama (za koje se zna da produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA (hinidin i prokainamid) i klase III (dofetilid, amiodaron i sotalol), cisaprid i terfenadin; antipsihotici kao što je pimozid; antidepresivi kao što je citalopram; i fluorohinoloni kao što su moksifloksacin i levofloksacin
-
sa elektrolitnim disbalansom, posebno u slučaju hipokalemije i hipomagnezemije
-
sa klinički relevantnom bradikardijom, srčanom aritmijom ili teškom srčanom insuficijencijom.
Kod pacijenata koji dobijaju azitromicin prijavljeno je pogoršanje simptoma miastenije gravis i novi početak miasteničnog sindroma (videti odeljak 4.8).
Streptokokne infekcije: Penicilin je obično lek prvog izbora pri lečenju faringitisa/tonzilitisa izazvanih sa Streptococcus pyogenes, kao i u profilaksi akutne reumatske groznice. Uopšteno, azitromicin je efikasan protiv streptokoka u orofarinksu, ali ne postoje podaci koji bi pokazali efikasnost azitromicina u prevenciji akutne reumatske groznice.
Nije utvrđena bezbednost i efikasnost primene azitromicina u prevenciji ili terapiji MAC (Mycobacterium avium complex) kod dece.
Antacidi
U jednoj farmakokinetičkoj studiji efekata istovremene primene antacida i azitromicina, nisu zabeleženi bilo kakvi efekti na ukupnu biološku raspoloživost, iako je maksimalna koncentracija u serumu bila smanjena za 25%. Kod pacijenata kojima je propisana terapija azitromicinom i antacidima, ove lekove ne treba primenjivati istovremeno.
Cetirizin
Kod zdravih dobrovoljaca, istovremena 5-dnevna primena azitromicina i cetirizina u dozi od 20 mg u ravnotežnom stanju nije dovela do farmakokinetičkih interakcija kao ni do značajnih promena QT intervala.
Didanozin (Dideoksinozin)
Istovremena primena 1200 mg azitromicina i 400 mg/dan didanozina kod 6 HIV-pozitivnih ispitanika nije imala uticaj na farmakokinetiku didanozina u ravnotežnom stanju, u poređenju sa placebom.
Digoksin i Kolhicin (supstrati P-glikoproteina): postoje izveštaji da istovremena primena makrolidnih antibiotika uključujući azitromicin sa supstratima P-glikoproteina kao što su digoksin i kolhicin dovodi do porasta nivoa supstrata P-glikoproteina u serumu. Zbog toga, ako se azitromicin i supstrati P-glikoproteina kao što je digoksin primenjuju istovremeno, treba uzeti u obzir mogući porast serumske koncentracije digoksina. Kliničko praćenje, i ukoliko je moguće praćenje nivoa digoksina u serumu je potrebno tokom terapije sa azitromicinom kao i nakon prekida terapije.
Zidovudin
Pojedinačna doza od 1000 mg zidovudina i višestruka primena 1200 mg ili 600 mg azitromicina je imala slabe efekte na farmakokinetiku u plazmi ili bubrežnu eliminaciju zidovudina ili njegovog metabolita glukuronida. Međutim, primena azitromicina je povećala koncentraciju fosforilisanog zidovudina, klinički aktivnog metabolita, u mononuklearnim ćelijama periferne krvi. Klinički značaj ovog nalaza nije jasan, ali on može biti koristan za pacijente.
Azitromicin ne stupa u značajnu interakciju sa hepatičkim sistemom enzima P450. Ne smatra se da podleže farmakokinetskoj interakciji koja se može videti sa eritromicinom i ostalim makrolidima. Indukcija ili inaktivacija hepatičkog citohroma P450 putem citohrom-metaboličkog kompleksa se ne dešava sa azitromicinom.
Ergot derivati
Zbog teoretske mogućnosti pojave ergotizma, ne preporučuje se istovremena upotreba azitromicina sa derivatima ergotamina (videti odeljak 4.4).
Sprovedene su farmakokinetičke studije azitromicina sa sledećm lekovima koji podležu metabolizmu pod dejstvom citohroma P450.
Atorvastatin
Istovremena primena atorvastatina (10mg dnevno) i azitromicina (500mg dnevno) nije menjala koncentraciju atorvastatina u plazmi (bazirano na ispitivanju inhibicije HMG CoA – reduktaze). Ipak, u postmarketinškom periodu zabeleženi su slučajevi rabdomiolize kod bolesnika koji su uzimali azitromicin sa statinima.
Karbamazepin
U studiji farmakokinetičke interakcije kod zdravih dobrovoljaca, nije uočen znčajan efekat na vrednosti karbamazepina u plazmi ili njegovih metabolita kod pacijenata koji su primali istovremeno azitromicin.
Cimetidin
U farmakokinetičkoj studiji koja je ispitivala efekte primene jedne doze cimetidina, 2 sata pre azitromicina, na farmakokinetiku azitromicina, nisu uočene promene u farmakokinetici azitromicina.
Oralni antikoagulansi tipa kumarina
U studiji farmakokinetičke interakcije, azitromicin nije menjao antikoagulantne efekte varfarina primenjenog u vidu pojedinačne doze od 15 mg kod zdravih dobrovoljaca. U post-marketinškom periodu dobijeni su izveštaji o pojačanom antikoagulantnom efektu nakon istovremene primene azitromicina i oralnih antikoagulanasa tipa kumarina. Iako uzročna povezanost nije utvrđena, treba obratiti pažnju na praćenje protrombinskog vremena kada se azitromicin primenjuje kod pacijenata koji primaju oralne antikoagulanse tipa kumarina.
Ciklosporin
U farmakokinetičkoj studiji sa zdravim dobrovoljcima koji su primali 500 mg/dan oralne doze azitromicina tokom 3 dana a zatim jednu dozu od 10 mg/kg/dan ciklosporina, Cmax i PIK0-5 vrednosti ciklosporina bile su značajno povišene. Zbog toga je potreban oprez pre razmatranja upotrebe ova dva leka istovremeno. Ako je istovremena primena neophodna, potrebno je pratiti vrednosti ciklosporina i u skladu sa tim korigovati dozu.
Efavirenz
Istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 600mg i 400 mg efavirenza dnevno tokom 7 dana nije dovela do klinički značajnih farmakokinetičkih interakcija.
Flukonazol
Istovremena primena pojedinačne doze od 1200 mg azitromicina nije menjala farmakokinetiku pojedinačne doze flukonazola od 800 mg. Ukupna izloženost i poluvreme eliminacije bilo je nepromenjeno pri istovremenoj primeni flukonazola, međutim, uočeno je klinički beznačajno smanjenje Cmax (18%) azitromicina.
Indinavir
Istovremena primena pojedinačne doze od 1200 mg azitromicina nije imala statistički značajan efekat na farmakokinetiku indinavira primenjenog 3 puta na dan po 800 mg tokom 5 dana.
Metilprednizolon
U studiji farmakokinetičke interakcije kod zdravih dobrovoljaca, azitromicin nije imao značajan efekat na farmakokinetiku metilprednizolona.
Midazolam
Kod zdravih dobrovoljaca istovremena primena azitromicina 500 mg/dan tokom tri dana nije uzrokovala značajne kliničke promene u farmakokinetici i farmakodinamiji midazolama primenjenog u pojedinačnoj dozi od 15 mg.
Nelfinavir
Istovremena primena azitromicina (1200 mg) i nelfinavira u ravnotežnom stanju (750 mg tri puta dnevno) je dovela do porasta koncentracije azitromicina. Nisu uočeni klinički značajna neželjena dejstva i nije bilo potrebno prilagođavanje doze.
Rifabutin
Istovremena primena azitromicina i rifabutina nije uticala na serumske koncentracije bilo koja od ova dva leka.
Neutropenija je uočena kod ispitanika na istovremenoj terapiji azitromicina i rifabutina. Iako je neutropenija bila povezana sa primenom rifabutina, nije utvrđena uzročna povezanost sa kombinacijom sa azitromicinom (videti odeljak 4.8 Neželjena dejstva).
Sildenafil
Kod normalnih zdravih muških dobrovoljaca, nije bilo dokaza o uticaju azitromicina (500 mg/dan, tokom 3 dana) na vrednosti PIK i Cmax sildenafila ili njegovih glavnih cirkulišućih metabolita.
Terfenadin
U farmakokinetičkim studijama nisu pronađeni dokazi o interakciji između azitromicina i terfenadina. Prijavljeni su retki slučajevi u kojima se ne može u potpunosti isključiti mogućnost ove interakcije, međutim, nije bilo specifičnih dokaza da se ovakva interakcija desila.
Teofilin
Nema dokaza o klinički značajnoj farmakokinetičkoj interakciji pri istovremenoj primeni azitromicina i teofilina kod zdravih dobrovoljaca.
Triazolam
Kod 14 zdravih dobrovoljaca, istovremena primena azitromicina 500 mg prvog dana i 250 mg drugog dana sa 0,125 mg tiazolama drugog dana nije imala značajne efekte na bilo koji farmakokinetički parametar triazolama u poređenju sa triazolamom i placebom.
Trimetoprim/sulfametoksazol
Istovremena primena trimetoprim/sulfametoksazola (160 mg/800 mg) tokom 7 dana sa azitromicinom 1200 mg sedmog dana nije imala značajan efekat na maksimalne koncentracije, ukupnu izloženost ili urinarnu ekskreciju bilo trimetoprima ili sulfametoksazola. Koncentracije azitromicina u serumu bile su slične onima koje su viđene u drugim studijama.
Trudnoća
Nema adekvatnih i kontrolisanih ispitivanja kod trudnica. Ispitivanja reproduktivne toksičnosti na životinjama su pokazala da azitromicin prolazi kroz placentu, ali nisu uočeni teratogeni efekti. Sigurnost primene azitromicina nije potvrđena, pa azitromicin treba koristiti tokom trudnoće samo ako korist nadmašuje rizik.
Dojenje
Zabeleženo je da se azitromicin izlučuje u majčino mleko, ali nisu sprovedena adekvatna farmakokinetska i kontrolisana klinička ispitivanja kod dojilja.
Plodnost
U ispitivanjima plodnosti na pacovima zabeležene su smanjene stope trudnoće nakon primene azitromicina. Nije poznat značaj tih nalaza za ljude.
Moguć je razvoj neželjenih dejstava kao što su delirijum, halucinacije, vrtoglavica, somnolencija, sinkopa, konvulzije, koje mogu uticati na sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama.
U tabeli ispod navedena su neželjena dejstva zabeležena iz iskustva kliničkih ispitivanja i post-marketinškog praćenja prema sistemima organa i učestalosti. Procena neželjenih dejstava je zasnovana na sledećim podacima o učestalosti: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10); povremena (≥1/1000 do < 1/100); retka (≥1/10000 do < 1/1000); veoma retka (< 1/10000); nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).
Neželjena dejstva koja su moguće ili verovatno povezana sa azitromicinom na osnovu iskustva kliničkih studija i post-marketinškog praćenja:
| Klasa sistema organa | Učestalost | Neželjene reakcije |
| Infekcije i infestacije | Povremeno | Kandidijaza, vaginalna infekcija, pneumonija, gljivična infekcija, bakterijska infekcija, faringitis, gastroenteritis,respiratorni poremećaj, rinitis, |
| oralna kandidijaza | ||||||
| Nepoznate učestalosti | Pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.4) | |||||
| Poremećaji sistema | krvi | i | limfnog | Povremeno | Leukopenija, eozinofilija | neutropenija, |
| Nepoznate učestalosti | Trombocitopenija, hemolitička anemija | |||||
| Imunski poremećaji | Povremeno | Angioedem, preosetljivost | ||||
| Nepoznate učestalosti | Anafilaktička reakcija (videti odeljak 4.4) | |||||
| Poremećaji ishrane | metabolizma | i | Povremeno | Anoreksija | ||
| Psihijatrijski poremećaji | Povremeno | Nervoza, nesanica | ||||
| Retko | Agitacija | |||||
| Nepoznate učestalosti | Agresivnost, anksioznost, derilijum, halucinacije | |||||
| Poremećaji nervnog sistema | Često | Glavobolja | ||||
| Povremeno | Vrtoglavica, somnolencija, parestezija, disgeuzija | |||||
| Nepoznate učestalosti | Sinkopa, konvulzije, hipoestezija, psihomotorna hiperaktivnost, anosmija, ageuzija, parosmija, miastenija gravis (videti odeljak 4.4) | |||||
| Poremećaji oka | Povremeno | Oštećenje vida | ||||
| Poremećaji uha i centra za ravnotežu | Povremeno | Poremećaji uha, vrtoglavica | ||||
| Nepoznate učestalosti | Oštećenje sluha uključujući gluvoću i/ili tinitus | |||||
| Kardiološki poremećaji | Povremeno | Palpitacije | ||||
| Nepoznate učestalosti | Torsades de pointes (videti odeljak 4.4), aritmija (videti odeljak 4.4) uključujući ventrikularnu tahikardiju, produženje QT intervala u elektrokardiogramu (videti deo 4.4) | |||||
| Vaskularni poremećaji | Povremeno | Naleti vrućine | ||||
| Nepoznate učestalosti | Hipotenzija | |||||
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Povremeno | Dispneja, epistaksa | ||||
| Gastrointestinalni poremećaji | Veoma često | Dijareja | ||||
| Često | Povraćanje,bol u abdomenu, mučnina | |||||
| Povremeno | Konstipacija, meteorizam, dispepsija, gastritis, disfagija, abdominalna distenzija, suva usta, | |||||
| podrigivanje (eruktacija), ulceracije u ustima, hipersekrecija pljuvačnih žlezda | ||
| Nepoznate učestalosti | Pankreatitis, diskoloracija jezika | |
| Hepatobilijarni poremećaji | ||
| Retko | Poremećaj funkcije jetre, holestatska žutica | |
| Nepoznate učestalosti | Insuficijencija jetre (koja retko dovodi do smrti(videti odeljak 4.4), fulminantni hepatitis, hepatička nekroza | |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Povremeno | Osip, svrab, urtikarija, dermatitis, suva koža, hiperhidroza |
| Retko | Fotosenzitivna reakcija, akutna generalizirana egzantematozna pustuloza (AGEP) | |
| Nepoznate učestalosti | Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza, eritema multiforme | |
| Poremećaji mišićno-skeletnog i vezivnog tkiva | Povremeno | Osteoartritis, mijalgija, bol u leđima, bol u vratu |
| Nepoznate učestalosti | Artralgija | |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Povremeno | Dizurija, bol u bubregu |
| Nepoznate učestalosti | Akutna bubrežna insuficijencija, intersticijalni nefritis | |
| Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Povremeno | Metroragija, poremećaj testisa |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Povremeno | Edem, astenija, malaksalost, umor, edem lica, bol u grudima, pireksija, bol, periferni edem |
| Ispitivanja | Često | Smanjen broj limfocita, povećan broj eozinofila, snižene vrednosti bikarbonata u krvi, povećan broj bazofila, povećan broj monocita, povećan broj neutrofila |
| Povremeno | Povišene vrednosti aspartat aminotransferaze, povišene vrednosti alanin aminotransferaze, povišene vrednosti bilirubina u krvi, povišene vrednosti uree u krvi, povišene vrednosti kreatinina u krvi, abnormalne vrednosti kalijuma u krvi, povišene vrednosti alkalne fosfataze, povišene vrednosti hlorida, | |
| povišene vrednosti glukoze, povišene vrednosti trombocita, snižene vrednosti hematokrita, povišene vrednosti bikarbonata, abnormalne vrednosti natrijuma | ||
| Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije | Povremeno | Post-proceduralne komplikacije |
Neželjena dejstva koja mogu biti ili su verovatno povezana sa profilaksom i lečenjem infekcija uzrokovanih Mycobacterium Avium Complex zasnivaju se na podacima iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja. Ta se neželjena dejstva, bilo po vrsti ili po učestalosti, razlikuju od onih zabeleženih kod primene formulacija s trenutnim ili produženim oslobađanjem:
| Klasa sistema organa | Veoma često | Često | Povremeno |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | Anoreksija | ||
| Poremećaji nervnog sistema | Vrtoglavica, glavobolja, parestezija, disgeuzija | Hipoestezija | |
| Poremećaji oka | Oštećenje vida | ||
| Poremećaji uha i centra za ravnotežu | Gluvoća | Oštećenje sluha, tinitus | |
| Kardiološki poremećaji | Palpitacije | ||
| Gastrointestinalni poremećaji | Dijareja,, bol uabdomenu, mučnina, meteorizam, nelagodnost u abdomenu, meka stolica | ||
| Hepatobilijarni poremećaji | Hepatitis | ||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip, svrab | Stevens-Johnsonov sindrom, fotosenzitivna reakcija | |
| Poremećaji mišićno- skeletnog i vezivnog tkiva | Artralgija | ||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Umor | Astenija, malaksalost |
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
Fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Neželjena dejstva uočena kod primene doza većih od preporučenih, slična su onima koje susrećemo kod korišćenja uobičajnih doza. Karakteristični simptomi predoziranja makrolidima su: reverzibilni gubitak sluha, teška mučnina, povraćanje i proliv. U slučaju predoziranja, potrebno je primeniti medicinski ugalj i opšte simptomatsko lečenje, kao i mere za održavanje vitalnih funkcija.
Farmakološki podaci - Sumamed 500 500mg
Farmakoterapijska grupa: Antiinfektivni lekovi za sistemsku primenu; Antibakterijski lekovi
za sistemsku primenu; Makrolidi, linkozamidi istreptogramini; Makrolidi
ATC šifra: J01FA10
Mehanizam delovanja
Azitromicin je makrolidni antibiotik koji pripada grupi azalida. Molekula je konstruisana dodavanjem atoma azota na laktonski prsten eritromicina A. Hemijsko ime azitromicina je 9- deoksi-9a-aza-9a- metil-9a-homoeritromicin A. Molekulska težina je 749,0.
Mehanizam dejstva azitromicina je zasnovan na supresiji sinteze proteina bakterija koja nastaje kao rezultat vezivanja leka za 50S subjedinicu ribozoma i inhibicije translokacije peptida.
Mehanizam rezistencije
Rezistencija na azitromicin može biti prirodna ili stečena. Tri osnovna mehanizma bakterijske rezistencije su: promena ciljnog mesta, promene u transportu antibiotika i modifikacija antibiotika. Potpuna ukrštena rezistencija postoji između sledećih mikroorganizama: Streptococcus pneumoniae, beta-hemolitički streptokok grupe A, Enterococcus faecalis i Staphylococcus aureus, uključujući meticilin rezistentan S. Aureus (MRSA) na eritromicin, azitromicin, ostale makrolide i linkozamide.
Antimikrobni spektar azitromicina uključuje različite gram-pozitivne i gram-negativne mikroorganizme, anaerobne, intracelularne i klinički atipične uzročnike.
MIC90≤0,01 mikrogram/mL
Mycoplasma pneumoniae Haemophilus ducreyi MIC90≤0,01-0,1 mikrogram/mL
Moraxella catarrhalis Propionibacterium acnes
Gardnerella vaginalis Actinomyces species
Bordetella pertussis Borrelia burgdorferi Mobiluncus species
MIC900,1-0,2 mikrogram/
Haemophilus influenzae Streptococcus pyogenes
Haemophilus parainfluenzae Streptococcus pneumoniae
Legionella pneumophila Streptococcus agalactiae
Neisseria meningitides Streptococcus viridans
Neisseria gonorrhoeae Streptococcus group C, F, G
Helicobacter pylori Peptococcus species
Campylobacter jejuni Peptostreptococcus species
Pasteurella multocida Fusobacterium necrophorum
Pasteurella haemolytica Clostridium perfringens
Brucella melitensis Bacteroides bivius
Bordetella parapertussis Chlamydia trachomatis
Vibrio cholerae Chlamydia pneumoniae
Vibrio parahaemolyticus Ureaplasma urealyticum
Plesiomonas shigelloides Listeria monocytogenes Staphylococcus epidermidis
Staphylococcus aureus*
MIC902,0-8,0 mikrogram/mL
Escherichia coli Bacteroides fragilis
Salmonella enteritidis Bacteroides oralis
Salmonella typhi Clostridium difficile
Shigella sonnei Eubacterium lentum
Yerisinia enterocolitica Fusobacterium nucleatum
Acinetobacter calcoaceticus Aeromonas hydophilia
*Eritromicin-osetljivi soj
Osetljivost
Prevalenca stečene rezistencije može se razlikovati geografski i vremenski za odabrane uzročnike i lokalna informacija o rezistenciji je poželjna, posebno kada se leče teže infekcije. Kada je potrebno, treba zatražiti savet stručnjaka ako je lokalna prevalenca rezistencije takva da se postavlja pitanje korisnosti uzimanja leka u nekoliko poslednjih tipova infekcija.
Antimikrobni spektar azitromicina
| OBIČNO OSETLJIVI UZROČNICI |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
| Staphylococcus aureusMeticilin-osetljiv |
| Streptococcus pneumoniaePenicilin-osetljiv |
| Streptococcus pyogenes (Grupa A) |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi |
| Haemophilus influenzae Haemophilus parainfluenzae |
| Legionella pneumophila |
| Moraxella catarrhalis |
| Pasteurela multocida |
| Anaerobni mikroorganizmi |
| Clostridium perfringens |
| Fusobacterium spp. |
| Prevotella spp. |
| Porphyriomonas spp. |
| Ostali mikroorganizmi |
| Chlamydia trachomatis |
| UZROČNICI ČIJA STEČENA REZISTENCIJA MOŽE BITI PROBLEM |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
| Streptococcus pneumoniae Penicilin-intermedijarno rezistentan Penicilin-rezistentan |
| PRIRODNO REZISTENTNI MIKROORGANIZMI |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
| Enterococcus faecalis |
| Staphylococci MRSA, MRSE* |
| Anaerobni mikroorganizmi |
| Bacteroides fragilis grupa |
* Meticilin rezistentne stafilokoke imaju visoku prevalencu stečene rezistencije na makrolide i ovde su navedene jer su retko osetljive na azitromicin seruma).
Srednja vrednost volumena distribucije u stanju ravnoteže (VVss) iznosi 31 L/kg.
Azitromicin tablete 500mg/dan, 3 dana/nedeljno, 3 nedelje (4.5g/nedeljno) su ispitvane u terapiji hroničnog prostatitisa izazvanog bakterijom Chlamydia trachomatis u 4 randomizovane kontrolisane kliničke studije na ukupno 235 pacijenata u poređenju sa oralno primenjenim ciprofloksacinom, doksiciklinom i klaritromicinom. Rezultati su pokazali da je azitromicin primenjen oralno tokom 3 nedelje pokazao mikrobiološku i kliničku efikasnost.
Resorpcija
Bioraspoloživost posle oralne primene je oko 37%. Pikovi koncentracija u plazmi postižu se za 2-3 sata posle uzimanja leka.
Distribucija
Posle oralne primene, azitromicin pokazuje široku distribuciju u organizmu. Farmakokinetička ispitivanja su pokazala da su tkivne koncentracije azitromicina značajno više (i do 50 puta) od koncentracija postignutih u plazmi, što ukazuje da se lek snažno vezuje u tkivima.
Vezivanje za proteine plazme varira u zavisnosti od koncentracije u plazmi, i u rasponu je od 12% (pri koncentraciji 0,5 mikrograma/mL) do 52% (pri koncentraciji od 0,05 mikrograma azitromicina u mLseruma).
Srednja vrednost volumena distribucije u stanju ravnoteže (VVss) iznosi 31 L/kg
Eliminacija
Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme odražava poluvreme eliminacije iz tkiva i iznosi 2-4 dana. Približno 12% azitromicina primenjenog intravenski izluči se u nepromenjenom obliku urinom u toku sledeća 3 dana. Naročito visoke koncentracije nepromenjenog azitromicina prisutne su u humanoj žuči. Takođe, u žuči je nađeno deset metabolita nastalih N- i O-demetilacijom, hidroksilacijom dezozamina i aglikonskog prstena i cepanjem kladinoznih konjugata. Poređenjem rezultata dobijenih tečnom hromatografijom i mikrobioloških analiza, dolazi se do zaključka da metaboliti azitromicina nisu mikrobiološki aktivni.
U ispitivanjima na životinjama, nađene su visoke koncentracije azitromicina u fagocitima. Takođe je utvrđeno da se više koncentracije azitromicina oslobađaju tokom aktivne fagocitoze. To je rezultiralo višim koncentracijama azitromicina na mestu infekcije, što je pokazano u animalnim modelima.
Farmaceutski podaci - Sumamed 500 500mg
Jezgro
Kalcijum-hidrogenfosfat, bezvodni Hipromeloza
Skrob, kukuruzni Skrob,preželatinizirani
Celuloza, mikrokristalna Natrijum-laurilsulfat Magnezijum-stearat
Film
Hipromeloza
Boja indigokarmin (E132) Titan dioksid (E171) Polisorbat 80
Talk
Unutrašnje pakovanje je blister (PVC//Al folija) sa 3 film tablete.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži jedan blister (ukupno 3 film tablete) i Uputstvo za lek.