Hemomycin® 250mg kapsula, tvrda

Lek Hemomycin je indikovan za lečenje sledećih infekcija, ukoliko se zna ili se sumnja da su izazvane sa jednim ili više osetljivih mikroorganizama (videti odeljak 5.1):

• Infekcije gornjih disajnih puteva, uključujući faringitis/tonzilitis, sinuzitis i otitis media;

• Infekcije donjih disajnih puteva, uključujući akutnu egzacerbaciju hroničnog bronhitisa i vanbolnički stečenu pneumoniju;

• Infekcije kože i potkožnog tkiva, uključujući erythema migrans (prvi stadijum Lajmske bolesti), erizipel, impetigo i sekundarnu piodermiju;

• Polno prenosive bolesti: nekomplikovane genitalne infekcije uzrokovane sa Chlamidia trachomatis;

• Infekcije želuca i duodenuma uzrokovane Helicobacter pylori.

  Potrebno je uzeti u obzir zvanične farmakoterapijske vodiče o adekvatnoj primeni antibakterijskih lekova.

Doziranje

Odrasli, uključujući starije pacijente i decu telesne mase > 45 kg

U lečenju infekcija gornjih i donjih disajnih puteva i infekcija kože i mekih tkiva (sa izuzetkom erythema migrans) ukupna doza azitromicina iznosi 1500 mg, a daje se tokom tri dana (500 mg jednom dnevno).

U lečenju erythema migrans, ukupna doza azitromicina iznosi 3 g, a treba je dati na sledeći način: 1g (4 kapsule odjednom) prvog dana, a zatim po 500 mg (2 kapsule jednom dnevno) od drugog do petog dana.

U lečenju nekomplikovanih genitalnih infekcija uzrokovanih bakterijom Chlamidia trachomatis propisuje se jednokratna terapija od 1 g (4 kapsule, jednom dnevno).

U lečenju infekcija želuca i duodenuma uzrokovanih bakterijom H.pylori doza iznosi 1 g dnevno, u kombinaciji sa antisekretornim lekom i ostalim lekovima, u skladu sa odlukom lekara.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (GFR 10 - 80 mL/min) nije potrebno prilagođavanje doze.

Potreban je oprez prilikom primene azitromicina kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR

< 10 mL/min) (videti odeljke 4.4 i 5.2).

Oštećenje funkcije jetre

Pošto se azitromicin metaboliše u jetri i izlučuje putem žuči, lek se ne sme primenjivati kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod ovakvih pacijenata nisu sprovedena ispitivanja sa azitromicinom.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata primenjuje se ista doza kao kod odraslih. Budući da stariji pacijenti mogu biti pacijenti sa proaritmijskim stanjima, preporučuje se poseban oprez zbog rizika od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes (videti odeljak 4.4).

Način primene

Lek Hemomycin, kapsule, tvrde, 250 mg, uzima se jednom dnevno. Kapsule treba progutati cele. Lek Hemomycin, kapsule, tvrde, treba uzeti najmanje jedan sat pre ili dva sata posle jela.

Lek Hemomycin je kontraindikovan kod:

• pacijenata preosetljivih na azitromicin, eritromicin, druge makrolidne i ketolidne antibiotike ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Preosetljivost

Kao i u slučaju primene eritromicina i drugih makrolida u retkim slučajevima prijavljene su: ozbiljne alergijske reakcije, uključujući angioedem i anafilaksu (retko sa smrtnim ishodom), reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS), akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP), Stevens-Jonhson–ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN) (retko sa smrtnim ishodom). Neke od ovih reakcija sa azitromicinom izazvale su rekurentne simptome i zahtevale su dužu opservaciju i lečenje.

Hepatotoksičnost

S obzirom na to da je jetra glavni put eliminacije azitromicina, potreban je oprez za vreme primene kod pacijenata sa značajnim oboljenjem jetre. Kod primene azitromicina su zabeleženi slučajevi fulminantnog hepatitisa koji može da dovede do insuficijencije jetre opasne po život (videti odeljak 4.8). Neki pacijenti su već imali prethodno oboljenje jetre ili su uzimali druge hepatotoksične lekove.

Ukoliko postoje znaci i simptomi poremećaja funkcije jetre, poput brzog razvoja astenije povezane sa žuticom, tamne prebojenosti urina, sklonosti ka krvarenju ili hepatične encefalopatije, neophodno je sprovesti laboratorijsko ispitivanje funkcionalnih testova jetre. U slučaju poremećaja funkcije jetre, mora da se prekine primena azitromicina.

Derivati ergotamina

Kod pacijenata na terapiji derivatima ergotamina, zabeleženi su slučajevi ergotizma pri istovremenoj primeni nekih makrolidnih antibiotika. Ne postoje podaci o mogućoj interakciji derivata ergot alkaloida sa azitromicinom. Međutim, usled teorijske mogućnosti za nastanak ergotizma, azitromicin i derivati ergotamina ne smeju se primenjivati istovremeno.

Superinfekcija

Kao i u slučaju primene drugih antibiotika, preporučuje se praćenje znakova razvoja sekundarnih infekcija neosetljivim mikroorganizmima, uključujući i gljivične infekcije.

Dijareja udružena sa Clostridium difficile

Pri upotrebi skoro svih antibiotika uključujući i azitromicin, zabeležena je dijareja udružena sa Clostridium difficile, koja po težini može da varira od blage dijareje do smrtonosnog kolitisa. Lečenje antibakterijskim lekovima menja normalnu crevnu floru i dovodi do preteranog rasta C.difficile.

Sojevi C. difficile proizvode toksine A i B koji doprinose razvoju dijareje udružene sa Clostridium difficile. Sojevi C.difficile koji proizvode hipertoksine uzrokuju povećani morbiditet i mortalitet s obzirom na to da ove infekcije mogu biti rezistentne na antimikrobnu terapiju i zahtevati kolektomiju. Zbog toga treba voditi računa o pojavi dijareje udružene sa Clostridium difficile kod pacijenata kod kojih se dijareja javila nakon primene antibiotika. Neophodna je detaljna anamneza, s obzirom na to da su zabeleženi slučajevi dijareje udružene sa Clostridium difficile i dva meseca nakon primene antibiotika.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 10 mL/min), zabeleženo je povećanje sistemske izloženosti azitromicinu za 33% (videti odeljak 5.2).

Produženje QT intervala

Pri terapiji drugim makrolidima, uključujući i azitromicin, zabeleženi su produžena srčana repolarizacija i QT interval koji povećavaju rizik od nastanka srčanih aritmija i torsades de pointes (videti odeljak 4.8). S obzirom na to da sledeće situacije mogu dovesti do povećanog rizika od razvoja ventrikularne aritmije (uključujući torsade de pointes), što može dovesti do srčanog zastoja, azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa postojećim proaritmičnim stanjima (posebno kod žena i starijih osoba) kao što su pacijenti:

• sa kongenitalnim ili stečenim produženjem QT intervala;

• koji su trenutno na terapiji drugim lekovima za koje je poznato da dovode do produženja QT intervala, poput antiaritmika klase IA (hinidin i prokainamid) i klase III (dofetilid, amjodaron i sotalol), cisaprid i terfenadin, antipsihotici kao što je pimozid, antidepresivi kao što je citalopram i fluorohinoloni kao što su moksifloksacin i levofloksacin;

• sa poremećajem elektrolita, naročito u slučaju hipokalemije i hipomagnezemije;

• sa klinički značajnom bradikardijom, srčanom aritmijom ili teškom srčanom insuficijencijom.

Miastenija gravis

Kod pacijenata na terapiji azitromicinom je zabeležena egzacerbacija simptoma miastenije gravis ili nastanak sindroma miastenije (videti odeljak 4.8).

Strepokokne infekcije

Penicilin je obično prvi lek izbora pri lečenju faringitisa/tonzilitisa izazvanih sa Streptococcus pyogenes, kao i u profilaksi akutne reumatske groznice. Uopšteno, azitromicin je efikasan protiv streptokoka u orofarinksu, ali ne postoje podaci o efikasnosti azitromicina u prevenciji akutne reumatske groznice.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost intavenske primene azitromicina u terapiji kod dece nije utvrđena.

Bezbednost i efikasnost primene u prevenciji ili terapiji infekcija uzrokovanih Mycobacterium Avium Complex kod dece nije utvrđena.

Pomoćne supstance

Lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne treba da uzimaju ovaj lek.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po kapsuli, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.

Antacidi: u farmakokinetičkoj studiji efekata istovremene primene antacida i azitromicina, nisu zabeleženi bilo kakva dejstva na ukupnu biološku raspoloživost, iako su maksimalne koncentracije u serumu bile smanjene za oko 25%. Pacijenti kojima je propisana terapija azitromicinom i antacidima, ne smeju uzimati ove lekove istovremeno.

Cetirizin: kod zdravih ispitanika, istovremena primena azitromicina u trajanju od 5 dana i cetirizina u dozi od 20 mg, u stanju ravnoteže, nije dovela do farmakokinetičkih interakcija, kao ni do značajnih promena QT intervala.

Didanozin (Dideoksinozin): istovremena primena azitromicina u dozi od 1200 mg/dan i didanozina u dozi od 400 mg/dan, kod šest HIV pozitivnih ispitanika, nije uticala na farmakokinetiku didanozida, u poređenju sa placebom.

Digoksin i kolhicin (supstrati P-glikoproteina): postoje izveštaji da istovremena primena makrolidnih antibiotika, uključujući i azitromicin, sa supstratima P-glikoproteina kao što su digoksin i kolhicin dovodi do porasta nivoa supstrata P-glikoproteina u serumu. Zbog toga, ako se azitromicin i supstrati P-glikoproteina kao što je digoksin primenjuju istovremeno, treba uzeti u obzir mogući porast koncentracije supstrata u serumu. Kliničko praćenje, i ukoliko je moguće praćenje koncentracija digoksina u serumu je potrebno tokom terapije sa azitromicinom, kao i nakon prekida terapije.

Zidovudin: pojedinačna doza od 1000 mg i višestruke doze od 1200 mg ili 600 mg azitromicina su imale slabije dejstvo na farmakokinetiku u plazmi ili urinarnu ekskreciju zidovudina ili njegovog metabolita glukuronida. Međutim, primena azitromicina je povećala koncentracije fosforilisanog zidovudina, klinički aktivnog metabolita, u mononuklearnim ćelijama periferne krvi. Klinički značaj ovih nalaza nije jasan, ali mogao bi biti koristan za pacijente.

Nema značajnih interakcija između azitromicina i hepatičkog citohroma P 450. Ne smatra se da podleže farmakokinetičkoj interakciji koja se može videti sa eritromicinom i ostalim makrolidima. Indukcija ili inaktivacija hepatičkog citohroma P450 putem citohrom-metaboličkog kompleksa se ne dešava sa azitromicinom.

Derivati ergotamina: ne preporučuje se istovremena primena azitromicina i derivata ergotamina, zbog teoretske mogućnosti nastanka ergotizma (videti odeljak 4.4).

Ispitivanja farmakokinetičkih interakcija su sprovedena sa azitromicinom i sledećim lekovima za koje se zna da se metabolišu posredstvom citohroma P 450.

Atorvastatin: istovremena primena atorvastatina (10 mg dnevno) i azitromicina (500 mg dnevno) nije dovela do promene koncentracije atorvastatina u plazmi (na osnovu određivanja inhibicije HMG CoA-reduktaze). Ipak, u postmarketinškom praćenju zabeleženi su slučajevi rabdomiolize kod pacijenata koji su uzimali azitromicin sa statinima.

Karbamazepin: u farmakokinetičkoj studiji interakcija, sprovedenoj na zdravim ispitanicima, azitromicin nije imao značajno dejstvo na koncentraciju karbamazepina ili njegovog aktivnog metabolita u plazmi.

Cimetidin: u farmakokinetičkoj studiji efekta pojedinačne doze cimetidina, primenjene 2 sata pre azitromicina, na farmakokinetiku azitromicina, nije zabeležena promena u farmakokinetici azitromicina.

Oralni kumarinski antikoagulansi: u ispitivanju farmakokinetičkih interakcija, azitromicin nije doveo do promene antikoagulantnog dejstva pojedinačne doze varfarina od 15 mg kod zdravih ispitanika. Tokom postmarketinških ispitivanja, zabeleženi su slučajevi potenciranja antikoagulantnog dejstva nakon istovremene primene azitromicina i oralnih kumarinskih antikoagulanasa. Iako uzročno-posledična povezanost nije utvrđena, potrebno je razmotriti učestalije praćenje protrombinskog vremena kod pacijenata na istovremenoj terapiji azitromicinom i oralnim kumarinskim antikoagulansima.

Ciklosporin: u farmakokinetičkoj studiji sa zdravim ispitanicima, koji su primali azitromicin per os u dozi od 500 mg/dan tokom 3 dana, a zatim jednu dozu ciklosporina per os od 10 mg/kg, dokazano je da dolazi do značajnog povećanja vrednosti C^max i PIK^0-5 ciklosporina. Zbog toga se preporučuje oprez prilikom razmatranja istovremene primene ova dva leka. Ukoliko je istovremena primena neophodna, potrebno je pratiti koncentracije ciklosporina u plazmi i u skladu sa tim prilagoditi dozu.

Efavirenz: istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 600 mg i 400 mg efavirenza dnevno tokom 7 dana, nije dovela do klinički značajnih farmakokinetičkih interakcija.

Flukonazol: istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 1200 mg nije uticala na farmakokinetiku pojedinačne doze flukonazola od 800 mg. Ukupna izloženost i poluvreme eliminacije azitromicina nisu bili promenjeni kod istovremene primene sa flukonazolom. Međutim, uočeno je klinički beznačajno smanjenje vrednosti C^max (18%) azitromicina.

Indinavir: istovremena primena pojedinačne doze azitromicina od 1200 mg nije imala statistički značajno dejstvo na farmakokinetiku indinavira primenjenog u pojedinačnoj dozi od 800 mg tri puta na dan, tokom 5 dana.

Metilprednizolon: u studiji farmakokinetičkih interakcija kod zdravih ispitanika, azitromicin nije imao značajno dejstvo na farmakokinetiku metilprednizolona.

Midazolam: kod zdravih ispitanika, istovremena primena azitromicina u dozi 500 mg/dan tokom 3 dana, nije uzrokovala klinički značajne promene u farmakokinetici i farmakodinamici pojedinačne doze midazolama od 15 mg.

Nelfinavir: istovremena primena azitromicina (1200 mg) i nelfinavira u stanju ravnoteže (750 mg tri puta dnevno), rezultirala je povećanjem koncentracije azitromicina u stanju ravnoteže. Nisu zabeležena klinički značajna neželjena dejstva i nije potrebno posebno prilagođavanje doze.

Rifabutin: istovremena primena azitromicina i rifabutina nije uticala na njihove koncentracije u serumu.

Neutropenija je zabeležena kod ispitanika koji su istovremeno primali azitromicin i rifabutin. Iako je neutropenija povezana sa primenom rifabutina, nije utvrđena uzročno-posledična veza u kombinaciji sa azitromicinom (videti odeljak 4.8).

Sildenafil: kod zdravih ispitanika muškog pola, nije bilo dokaza o uticaju azitromicina (500 mg dnevno tokom 3 dana) na vrednosti PIK i C^max sildenafila ili njegovog glavnog metabolita u krvi.

Terfenadin: u farmakokinetičkim studijama nisu pronađeni dokazi o interakcijama između azitromicina i terfenadina. Prijavljeni su retki slučajevi u kojima se mogućnost ovih interakcija nije mogla potpuno isključiti. Međutim, ne postoje specifični dokazi da je do takvih interakcija i došlo.

Teofilin: pri istovremenoj primeni azitromicina i teofilina, kod zdravih ispitanika, nema dokaza o klinički značajnim farmakokinetičkim interakcijama ova dva leka.

Triazolam: kod 14 zdravih ispitanika, istovremena primena azitromicina u dozi od 500 mg prvog dana i 250 mg azitromicina sa 0,125 mg triazolama drugog dana, nije značajno uticala na farmakokinetičke parametre triazolama u odnosu na istovremenu primenu triazolama i placeba.

Trimetoprim/sulfametoksazol: istovremena primena trimetoprima/sulfametoksazola DS (160 mg/800 mg) tokom 7 dana i azitromicina u dozi od 1200 mg, 7. dana, nije imala značajno dejstvo na maksimalne koncentracije, ukupnu izloženost ili urinarnu eliminaciju trimetoprima/sulfametoksazola.

Koncentracije azitromicina u serumu su bile slične onima zabeleženim u drugim ispitivanjima.

Hidroksihlorohin: Azitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove za koje je poznato da produžavaju QT interval sa potencijalom da izazovu srčanu aritmiju, npr. hidroksihlorohin.

Trudnoća

Nisu sprovedene adekvatne i kontrolisane studije kod trudnica. Ispitivanja reproduktivne toksičnosti na životinjama su pokazala da azitromicin prolazi kroz placentu, ali nisu uočeni teratogeni efekti. Bezbednost primene azitromicina nije potvrđena s obzirom na primenu aktivne supstance tokom trudnoće. Dakle, azitromicin treba koristiti tokom trudnoće samo ako korist nadmašuje rizik.

Dojenje

Primećeno je da se azitromicin izlučuje u majčino mleko, ali nisu sprovedena adekvatna i dobro kontrolisana klinička ispitivanja kod dojilja čiji bi cilj bio karakterizacija farmakokinetike izlučivanja azitromicina u majčino mleko.

Plodnost

U ispitivanjima plodnosti na pacovima zabeležene su smanjene stope trudnoće nakon primene azitromicina. Nije poznat značaj tih nalaza za ljude.

Moguć je razvoj neželjenih dejstava kao što su derilijum, halucinacije, vrtoglavica, somnolencija, sinkopa, konvulzije, koje mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

U tabeli u nastavku navedena su neželjena dejstva prijavljena tokom kliničkih ispitivanja i nakon stavljanja leka u promet, a navedena su prema klasi sistema organa i učestalosti.

Neželjena dejstva su klasifikovana prema učestalosti na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Unutar svake kategorije učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Neželjena dejstva koja su možda ili verovatno povezana sa azitromicinom na osnovu kliničkih ispitivanja ili praćenja leka na tržištu:

Neželjena dejstva koja mogu biti ili su verovatno povezana sa profilaksom i lečenjem infekcija uzrokovanih Mycobacterium Avium Complex zasnivaju se na podacima iz kliničkih ispitivanja i postmarketinškog praćenja. Ta neželjena dejstva se, bilo po vrsti ili po učestalosti, razlikuju od onih zabeleženih kod primene formulacija sa trenutnim ili produženim oslobađanjem:

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Neželjena dejstva koja su se javila pri dozama većim od preporučenih, bila su slična onim prilikom primene preporučenih doza. Uobičajeni simptomi predoziranja makrolidnim antibioticima uključuju reverzibilni gubitak sluha, tešku mučninu, povraćanje i dijareju. U slučaju predoziranja, ukoliko je potrebno, indikovana je primena medicinskog uglja i opšta simptomatska terapija, kao i suportivne mere.